Jump to content

Kakvi smo to roditelji? Vaspitanje kroz generacije...


Kronostime

Recommended Posts

3 minutes ago, urosg3 said:

na bold samo da izjavim da smo obojica uspeli da izbegnemo greške naših roditelja 🙂 Ono što je važno da živimo svoje živote a ne živote naših roditelja, kao što i deca valja da žive svoje a ne naše živote

Moj sinak ima kljuceve od hacijende na Jastrepcu, Rudniku i i Dobrim Vodama u CG  (ima i u Makedoniji i Hrvatskoj :classic_ninja:) i sad cu da mu kenjam o nekim istorijskim sukobima a teca mu je Dado Topic?

E. jebi ga - propade mi nacionalizam :classic_biggrin:

Link to comment
Share on other sites

@Pletilja ne čekajte da vas pitaju, budite iskrena o svojim osećanjima. Mislim da ćete se iznenaditi njihovom reakcijom. Oni su sada obuzeti svojim životima i mnogo toga se dogadja u njihovom jednom danu nego vašem. To je razumljivo. Oni se zaborave jer znaju da ste jaki i da ste tu za njih. Ukoliko im date do znanja koliko vam znači da pokažu više interesa za vas, roditelja, verujem da će ih dotaći i da će biti senzibilniji idući put kad se čujete ili vidite. Takodje im dajte do znanja da je važno da komuniciraju na vreme o boravku unuka. Recite im da to zaslužujete iz poštovanja i da i vi imate svoje planove za dan (pa makar to bilo i sedenje ispred tv-a). U ovim našim godinama, ne zaboravite da zahtevate respekt, nemojte kao likinje iz romana koje snuždeno iščekuju i strepe, nego snažno i bez plača zahtevajte što će vas učiniti zadovoljnom. ❤️

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

Hm, iz svoje perpektive, nametanje uloge Bake&Deke nikad nije uspevalo, zato sto sam se tome opirao - dete ja vaspitavam, a vi okolo ste tu da mu pruzite svoju ljubav i da mi pomognete  da ga izvedem na pravi put.

To ne znaci da cu prema unucima biti diktator - nparotiv!

Moje je da ih "kvarim" i time korigujem i njih i roditelje. :default_coffee:

Edited by Kronostime
  • Like 1
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, ControlFreak said:

@Pletilja ne čekajte da vas pitaju, budite iskrena o svojim osećanjima. Mislim da ćete se iznenaditi njihovom reakcijom. Oni su sada obuzeti svojim životima i mnogo toga se dogadja u njihovom jednom danu nego vašem. To je razumljivo. Oni se zaborave jer znaju da ste jaki i da ste tu za njih. Ukoliko im date do znanja koliko vam znači da pokažu više interesa za vas, roditelja, verujem da će ih dotaći i da će biti senzibilniji idući put kad se čujete ili vidite. Takodje im dajte do znanja da je važno da komuniciraju na vreme o boravku unuka. Recite im da to zaslužujete iz poštovanja i da i vi imate svoje planove za dan (pa makar to bilo i sedenje ispred tv-a). U ovim našim godinama, ne zaboravite da zahtevate respekt, nemojte kao likinje iz romana koje snuždeno iščekuju i strepe, nego snažno i bez plača zahtevajte što će vas učiniti zadovoljnom. ❤️

Nema mi druge, moracu jednom da se rasplacem i pred njima a ne samo pred mackom i clanovima foruma....😳

 

  • Like 6
Link to comment
Share on other sites

48 minutes ago, Pletilja said:

 

Zivela sam da niima bude dobro, da postignu to sto su postigli i ponosna sam na njih ali u svemu tome sto je trajalo dugo, izgubila sam sebe, kad njih nema da o njima brinem, da ih gledam, slusam, osecam....ja ne znam zasto sam jos uvek tu.

To nase umrezavanje mi sve teze pada jer ih sve manje osecam, predaleko su, ne mogu vise po pogledu, glasu da znam kako su, oni ne govore o problemima, sve je fajn....a ne moze da bude fajn....zivot je nesto drugo a nasi razgovori sve prazniji i prazniji....i sve besmisleniji.

 

 

Pletilja, da sam svaki put dobila neke pare kad sam slicno cula od roditelja, gde bi mi bio kraj. I reci cu ono isto sto govorim i njima, to je sve deo zivota, roditelji ne mogu da zive zivot svoje dece. Medjutim, jos uvek su potrebni deci. Eto ja ponekad ne cujem moje po nedelju dana, onda zovem, oni kazu kako ste vi, dobro, ja pitam kako su oni, dobro....razmenimo neke sitne informacije. Jednostavno nit ja njima mogu u razgovor da stavim dane svog zivota, koji ne razumeju, a i cesto ih ne interesuje - sta se meni desilo na poslu, nit oni mogu da naprave transkript svojih dana, a cesto ni mene ne interesuje kako raste paprika u basti :classic_biggrin:

Medjutim, da sutra nisu tamo, a to ce se desiti kad tad, u mom zivotu ce to ostaviti rupu.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, Angelia said:

Pletilja, da sam svaki put dobila neke pare kad sam slicno cula od roditelja, gde bi mi bio kraj. I reci cu ono isto sto govorim i njima, to je sve deo zivota, roditelji ne mogu da zive zivot svoje dece. Medjutim, jos uvek su potrebni deci. Eto ja ponekad ne cujem moje po nedelju dana, onda zovem, oni kazu kako ste vi, dobro, ja pitam kako su oni, dobro....razmenimo neke sitne informacije. Jednostavno nit ja njima mogu u razgovor da stavim dane svog zivota, koji ne razumeju, a i cesto ih ne interesuje - sta se meni desilo na poslu, nit oni mogu da naprave transkript svojih dana, a cesto ni mene ne interesuje kako raste paprika u basti :classic_biggrin:

Medjutim, da sutra nisu tamo, a to ce se desiti kad tad, u mom zivotu ce to ostaviti rupu.

Potvrdjujem tvoju poslednje rečenicu. Slično i kod mene, samo danas sam slušala kuknjavu na oca koji izlazi usred najviših temperatura u baštu i udje u kuću izranjavan od žbunja, granja, čega god se hvatao da čisti. Onda mi kaže (umesto da me je tada pozvala kad se desilo pa da bar pokušam na fino s njim) kako je povredio nos, ogrebao baš na mestu gde mu je otklonjen melanom….kaže, plakala sam i rekla mu da ću se iseliti. Onda on iznerviran što mu zvoca kaže da će se on iseliti. Da nije tužno i frustrirajuće za mene bilo bi smešno. Ali, nije smešno jer sam nemoćna, mogu jedino da saslušam i tešim je da ću uskoro doći. Onda me obuzme strah da će se pogoršati situacija sa virusom, zaustaviti putovanja ili iskomplikovati, pa sad sebe mučim mislima da li sam možda propustila taj otvoren prozor dok je bilo sigurno.

Edited by ControlFreak
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

59 minutes ago, ControlFreak said:

Potvrdjujem tvoju poslednje rečenicu. Slično i kod mene, samo danas sam slušala kuknjavu na oca koji izlazi usred najviših temperatura u baštu i udje u kuću izranjavan od žbunja, granja, čega god se hvatao da čisti. Onda mi kaže (umesto da me je tada pozvala kad se desilo pa da bar pokušam na fino s njim) kako je povredio nos, ogrebao baš na mestu gde mu je otklonjen melanom….kaže, plakala sam i rekla mu da ću se iseliti. Onda on iznerviran što mu zvoca kaže da će se on iseliti. Da nije tužno i frustrirajuće za mene bilo bi smešno. Ali, nije smešno jer sam nemoćna, mogu jedino da saslušam i tešim je da ću uskoro doći. Onda me obuzme strah da će se pogoršati situacija sa virusom, zaustaviti putovanja ili iskomplikovati, pa sad sebe mučim mislima da li sam možda propustila taj otvoren prozor dok je bilo sigurno.

Sve isto, bas sam danas pricala sa njima, i kazem eto cekamo pasos za klinca, pa cu da planiram put (zato sto sam htela da on ide samnom), valjda ce da ukinu restrikcije... oni su hteli da dodju ali tati istekla viza za USA a ambasada ne izdaje sada - jos mama kaze samo da ti kazem da i moja viza istice uskoro. Onda ih slusam kako se 'svadjaju' jer tata nije nesto cuo dobro (gluv ali nece da prizna)....i eto godina ipo otisla.

Pre pandemije sam svracala svakih 3-4 meseca na produzeni vikend, kad god sam u prolazu u Evropi, i oni dolazili ovde. Nekako nam geografska udaljenost nije bila problem. Pitam se i kako je bilo pre sve ove tehnologije za ljude koji po 10 godina nisu mogli da se vide. Mislim, znam da ako mi zatreba rame za plakanje da su tamo, sta kad nisu?

I onda odslusam svog klinca koji eto se iseljava za dva meseca, i misli kako ce njemu biti, nijednog trenutka ne misli kako ce meni biti, i skontam - to tako ide. I planiram svoj zivot sa idejom, bicu tu kad mu treba, ali imam svoj zivot

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

6 hours ago, Angelia said:

Pletilja, da sam svaki put dobila neke pare kad sam slicno cula od roditelja, gde bi mi bio kraj. I reci cu ono isto sto govorim i njima, to je sve deo zivota, roditelji ne mogu da zive zivot svoje dece. Medjutim, jos uvek su potrebni deci. Eto ja ponekad ne cujem moje po nedelju dana, onda zovem, oni kazu kako ste vi, dobro, ja pitam kako su oni, dobro....razmenimo neke sitne informacije. Jednostavno nit ja njima mogu u razgovor da stavim dane svog ziv

ota, koji ne razumeju, a i cesto ih ne interesuje - sta se meni desilo na poslu, nit oni mogu da naprave transkript svojih dana, a cesto ni mene ne interesuje kako raste paprika u basti :classic_biggrin:

Medjutim, da sutra nisu tamo, a to ce se desiti kad tad, u mom zivotu ce to ostaviti rupu.

 

3 hours ago, ControlFreak said:

Potvrdjujem tvoju poslednje rečenicu. Slično i kod mene, samo danas sam slušala kuknjavu na oca koji izlazi usred najviših temperatura u baštu i udje u kuću izranjavan od žbunja, granja, čega god se hvatao da čisti. Onda mi kaže (umesto da me je tada pozvala kad se desilo pa da bar pokušam na fino s njim) kako je povredio nos, ogrebao baš na mestu gde mu je otklonjen melanom….kaže, plakala sam i rekla mu da ću se iseliti. Onda on iznerviran što mu zvoca kaže da će se on iseliti. Da nije tužno i frustrirajuće za mene bilo bi smešno. Ali, nije smešno jer sam nemoćna, mogu jedino da saslušam i tešim je da ću uskoro doći. Onda me obuzme strah da će se pogoršati situacija sa virusom, zaustaviti putovanja ili iskomplikovati, pa sad sebe mučim mislima da li sam možda propustila taj otvoren prozor dok je bilo sigurno.

Divne ste! I mnogo vam hvala, treba mi taj pogled sa druge strane da bih mogla da razumem sta se desava i da se ne mucim nepotrebnim pitanjima, sumnjama u sve sto sam kao covek i kao roditelj uradila. Starost je tako teska, samoca zna da bude bas ponizavajuca i jasno mi je da bijem  poslednju bitku sa samom sobom, ne sa svetom, ne sa drugima. Ako sam davno, pre skoro pola veka, odlucila da budem majka hrabrost,  treba da ostanem dosledna sebi, da ne izneverim ni sebe ali ni njih, moju decu. Nema vise plakanja! Mogu ja to....

  • Like 2
  • Love 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

14 hours ago, Kronostime said:

Moj sinak ima kljuceve od hacijende na Jastrepcu, Rudniku i i Dobrim Vodama u CG  (ima i u Makedoniji i Hrvatskoj :classic_ninja:) i sad cu da mu kenjam o nekim istorijskim sukobima a teca mu je Dado Topic?

E. jebi ga - propade mi nacionalizam :classic_biggrin:

Još da zabiberim krštenim imenom Dade Topića da vremenska crvotočina bude u punom sjaju, ma idi.
Inače me uvek zabavlja kod klinaca kako je njima, na primer Dalmacija uredno inostranstvo. Ono baš kao Španija npr ili Italija. Uopšte nemaju emociju za ex YU 🙂

Link to comment
Share on other sites

Od raspada sfrj prva generacija je počela da rađa drugu generaciju rođenih posle raspada. Kako da imaju ikakvu emociju u tom smislu (osim huligana što bi da se pobiju kad pomenes da si iz dalmacija/srbije/whatever ali ne bi znali ni da pokažu na karti gde je šta).

Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk

Link to comment
Share on other sites

4 minutes ago, shonke said:

Od raspada sfrj prva generacija je počela da rađa drugu generaciju rođenih posle raspada. Kako da imaju ikakvu emociju u tom smislu (osim huligana što bi da se pobiju kad pomenes da si iz dalmacija/srbije/whatever ali ne bi znali ni da pokažu na karti gde je šta).

Da, ali me i dalje zabavlja, a malo i čudi. Ipak isti jezik, manje više isti kulturni prostor.

Link to comment
Share on other sites

43 minutes ago, shonke said:

Jedine dve sličnosti su jezik i plemenska mržnja (ka drugom plemenu). Ostalo je dosta različito.

Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk
 

Eh, al` plemena su u pecini pored, a reka tece ispred obe pecine, pa ovi uzvodno pisaju u reku zbog onih nizvodno.:default_coffee:

Link to comment
Share on other sites

...pred koji mjesec sam doznao da će i kod mene doći treća generacija.Ne samo da sam se razveselio nego su potekle i suze.I rekao sam im da ću biti najbolji djed na svijetu ali u odgoj se neću mješati.Moji žive u njemačkoj,bili su kod mene pa krenuli na Jadran.Za mene je poseban doživljaj bio kad mi je snahica omogučila da osjetim pokrete mojeg malog Luke.Inače,snahice mi je jedna lijepa mala Indijanka iz Ekvadora

  • Like 7
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

8 hours ago, mladenvzz said:

...pred koji mjesec sam doznao da će i kod mene doći treća generacija.Ne samo da sam se razveselio nego su potekle i suze.I rekao sam im da ću biti najbolji djed na svijetu ali u odgoj se neću mješati.Moji žive u njemačkoj,bili su kod mene pa krenuli na Jadran.Za mene je poseban doživljaj bio kad mi je snahica omogučila da osjetim pokrete mojeg malog Luke.Inače,snahice mi je jedna lijepa mala Indijanka iz Ekvadora

 

Nedavno, pre par meseci, sam prošao taj put, neopisiv osećaj, sreća, ushićenje.
I moji žive van, tek pre par dana sam uživo video unuka, doputovao je sa svojih dva meseca da vidi dedu, dobro, i baku, tetke, strica, ali deda je najvažniji. :heart::classic_biggrin:

  • Like 3
  • Thanks 1
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

Nemam decu, imam jednu bratanicu (koja mi je nesto najblize detetu, u takvim okolnostima), bas smo bliske - ja sam joj jedina tetka (mama joj je jedinica, a s tatine strane ima samo mene). Dok je odrastala, uzivala sam s njom.... odrasla je za cas, proletelo vreme, ima 28 godina i pre 6 meseci je rodila Martu, tako da sam ja sad presrecna baba-tetka!

Mi tetke imamo tu srecu da mozemo da uzivamo u deci od brace/sestara, a da, ipak, nemamo punu odgovornost za njihovo odgajanje. 

Naravno, tetke su devojcicama cesto role-model, pa sam ja ponosna sto je moje dete izraslo u pametnu, dobru, obrazovanu i cestitu osobu 😄! Nadam se da je neki deo mog dela u njenom odrastanju odigrao makar malu ulogu u tome.

 

Sad mi dan pocinje s Martinom slicicom, videom i nema te Australije na svetu koja bi me sprecila da odem i da je vidim uskoro!

 

Sto se roditelj(stv)a tice - Nobelovu, Pulitzerovu i sve ostale nagrade svim pravim roditeljima na svetu (naravno da ima i onih koji se mogu samo nazvati bioloskim roditeljima - to moze skoro svako da bude).

 

Mojim roditeljima je juce bio 78. rodjendan (da, rodjeni istog dana, meseca i godine!), ali je samo mama ziva....tata je umro pre 4 godine. Ne opterecujem se cesto razmisljanjima o tome kakvi su bili roditelji - kao i vecina roditelja u ono vreme, tu su bili da rade, zarade i pruze nam sve ono sto oni nisu imali i mogli.

Moj brat cesto zamera sto mu nisu govorili da ga vole (tako americki 😄 ), ali meni je uvek bitnije ono sto sam osecala da cine i rade za nas, nego reci.

 

Izuzetno sam bliska s mamom, vidjam je cesce nego neke prijateljice koje zive u NS, a cije su mame na sat vremena odatle.

Evo, i malopre mi kucka na Viber:"I,  krecete sledeci vikend, je l' da?"

I kako ja da sad ne odem, da kazem da ne mogu jer treba PCR, jer moram posle u karantin, jer.....? Mogu i hocu, uvek i od svagde, zasluzila je 🙂

 

Sadasnjim roditeljima zelim mnogo srece u vaspitavanju i podizanju dece - i neka ne zaborave: "It takes a village to raise a child!"

Niste samo vi odgovorni za njihovo odgajanje, tu je, prvenstveno njihov personality, pa rodbina, skola, drugari, ulica, drzava....

 

 

3 minutes ago, Milenko Puzigaca said:

Bre, šta ste se uhvatili za te unuke. Henri Kisindžer ima 98 godina i još je aktivan, kakvi unuci kao glavni smisao svega :lol_2:

 

Pa nije glavni smisao, ali jeste lepo - izmame osmeh na lice, mali gadovi!

Edited by Sunshine State
  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

12 hours ago, Sunshine State said:

Nemam decu, imam jednu bratanicu (koja mi je nesto najblize detetu, u takvim okolnostima), bas smo bliske - ja sam joj jedina tetka (mama joj je jedinica, a s tatine strane ima samo mene). Dok je odrastala, uzivala sam s njom.... odrasla je za cas, proletelo vreme, ima 28 godina i pre 6 meseci je rodila Martu, tako da sam ja sad presrecna baba-tetka!

Mi tetke imamo tu srecu da mozemo da uzivamo u deci od brace/sestara, a da, ipak, nemamo punu odgovornost za njihovo odgajanje. 

Naravno, tetke su devojcicama cesto role-model, pa sam ja ponosna sto je moje dete izraslo u pametnu, dobru, obrazovanu i cestitu osobu 😄! Nadam se da je neki deo mog dela u njenom odrastanju odigrao makar malu ulogu u tome.

 

Sad mi dan pocinje s Martinom slicicom, videom i nema te Australije na svetu koja bi me sprecila da odem i da je vidim uskoro!

 

Sto se roditelj(stv)a tice - Nobelovu, Pulitzerovu i sve ostale nagrade svim pravim roditeljima na svetu (naravno da ima i onih koji se mogu samo nazvati bioloskim roditeljima - to moze skoro svako da bude).

 

Mojim roditeljima je juce bio 78. rodjendan (da, rodjeni istog dana, meseca i godine!), ali je samo mama ziva....tata je umro pre 4 godine. Ne opterecujem se cesto razmisljanjima o tome kakvi su bili roditelji - kao i vecina roditelja u ono vreme, tu su bili da rade, zarade i pruze nam sve ono sto oni nisu imali i mogli.

Moj brat cesto zamera sto mu nisu govorili da ga vole (tako americki 😄 ), ali meni je uvek bitnije ono sto sam osecala da cine i rade za nas, nego reci.

 

Izuzetno sam bliska s mamom, vidjam je cesce nego neke prijateljice koje zive u NS, a cije su mame na sat vremena odatle.

Evo, i malopre mi kucka na Viber:"I,  krecete sledeci vikend, je l' da?"

I kako ja da sad ne odem, da kazem da ne mogu jer treba PCR, jer moram posle u karantin, jer.....? Mogu i hocu, uvek i od svagde, zasluzila je 🙂

 

Sadasnjim roditeljima zelim mnogo srece u vaspitavanju i podizanju dece - i neka ne zaborave: "It takes a village to raise a child!"

Niste samo vi odgovorni za njihovo odgajanje, tu je, prvenstveno njihov personality, pa rodbina, skola, drugari, ulica, drzava....

 

 

 

Pa nije glavni smisao, ali jeste lepo - izmame osmeh na lice, mali gadovi!

300 - bez tetke - nista! 

Hvala sto ste potvrdili postojanje mitskog bica "babatetka", ima nekih koji mi nisu verovali da to bice postoji. U mom slucaju, ima 84 godine i sutra idem da joj peglam ustirkane hekleraje....

  • Like 3
  • Love 2
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

18 hours ago, Milenko Puzigaca said:

Bre, šta ste se uhvatili za te unuke. Henri Kisindžer ima 98 godina i još je aktivan, kakvi unuci kao glavni smisao svega :lol_2:

 

Iskreno, ne znam šta si hteo da kažeš ovom upadicom, na ovoj temi Kisindžer nije bitan, osim ako ima šta da kaže o deci, vaspitanju, unučićima. (Da, vidim smajlija...)

Šta je njemu, ili tebi, glavni smisao svega, postoji li glavni smisao?

Uostalom, rezultati mog roditeljstva su daleko bolji od rezultata Kisindžerovog uređivanja sveta, vidi samo kako mu izgleda svet, a bio je jedan od boljih državnih sekretara.

 

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

6 minutes ago, shonke said:

Fenomenalni doktori, menadžeri, političari, fudbaleri itd ne moraju biti fenomenalni roditelji. I obratno..

Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk
 

Istina, ja o fudbalu pojma nemam 🙂

  • Like 1
  • Ha-ha 2
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...