Šta čitate?

[DameTime]

Vargas Ljosa, Saramago, Markes, Remark,... svi su različiti ali su mi opet nekako slični po toj emociji, koju bih najbliže mogla definisati kao setnu romantiku. Znači love, love, love ❤️

[MilošVB]

@robespierre

 

Može na brzinu, nekih tvojih top 5 pisaca ili knjiga koje ti prvo padaju na pamet?

[Selina]

18 minutes ago, robespierre said:

 

 

Ne, ne, ja volim i Markesa i magični realizam. Ali iz moje vizure Markes je 'najmekši' pisac tog talasa, ima u njemu nečega, u odsustvu boljeg izraza, ženstvenog. Ako je Crnjanski epitom muške topline onda je Markes to isto samo još nekako mekše i toplije i prijemčivije. Mada su Sto godina samoće tragična knjiga, to je utisak koji sam ja odneo iz nje. A to podnosim samo povremeno i u malim dozama.

 

 

Ja ga vise ne volim, a nekada sam ga mnogo volela. I dalje tvrdim da je njegov roman Ljubav u doba kolere najlepsi i najoptiimisticniji

ljubavni roman.

[MilošVB]

Meni bi Kortasarove školice bili najbolji roman ikad da je možda prošao još jednu rundu "rezanja".

 

 

[robespierre]

1 hour ago, MilošVB said:

@robespierre

 

Može na brzinu, nekih tvojih top 5 pisaca ili knjiga koje ti prvo padaju na pamet?

 

Uvek je u ovakvim listama lako mlatiti Kamijem, Kafkom, Dostojevskim, Manom i slično, tako da evo pet favorita koji iz senke bez problema pariraju opštepoznatim bogovima.

 

Kormak Makarti - Krvavi meridijan jer rat je bio ovde mnogo pre čoveka, ultimativni zanat čekao je svog ultimativnog zanatliju.  Ovu knjigu je trenutno nemoguće kupiti u srpskim knjižarama, tako da bih bez griže savesti mogao ovde navesti Put ili njegov poslednji roman Putnik/Stela Maris. Pisac koji mi je bez preterivanja promenio život i pokazao šta sve književnost zapravo može da bude. 

 

Roberto Bolanjo - 2666. Ako voliš magični realizam i ako >voliš knjige< moraš da pročitaš ovu knjigu. Zamisli sve ono o čemu su pisali Borhes, Markes, Kortasar, Sabato kao jednog čoveka. E, Bolanjo izvrće tog čoveka naopačke i pokazuje ti njegovu utrobu i njegovo srce i njegov mozak. I čovek je slep i luta pustinjom i polulud je od žeđi i nema romantike i nema smisla već čovek umire i čovek se rađa. Zmija je pojela svoj rep i magični realizam je obesmišljen,  staviljena je tačka na ceo književni pravac. Nema ničeg romantičnog u Južnoj Americi i globalizovanom svetu uopšte. Knjiga, to je jedina stvar zbog koje valja živeti. 

 

Tomas Pinčon - Duga gravitacije, mada ovo ne mogu čiste savesti nikome da preporučim da čita. Meni je trebalo preko godinu dana da pročitam ovu knjigu. Deretino izdanje ima 914 stranica i recimo da je svaki pasus jedna mala knjiga za sebe, ludo dete Džojsovog Uliksa nakrcano idejama, erudicijom, opskurnim i manje opskurnim referencama svih vrsta. 

 

Mišel Uelbek - Elementarne čestice ako si nekad, čak i samo na momenat pomislio da ima nešto trulo u zapadnoj civilizaciji treba da pročitaš ovu knjigu. Svaka rečenica u poslednjih cca. 100 strana ove knjige je Čehovljeva puška koja bez milosti puca pravo među oči. 

 

Vladimir Nabokov - Lolita jer lirizam ove knjige je nemoguće nadmašiti. Ujedno verovatno i najduhovitiji roman koji sam pročitao. Ok, ovo nije baš favorit iz senke, ali čini mi se da ljudi izbegavaju ovu knjigu zbog kontroverzne teme (i sam sam kriv za ovo). 

Edited September 3 by robespierre

[MilošVB]

Hvala.

 

Čitao Elementarne čestice, ostavile me bez teksta.

[robespierre]

28 minutes ago, MilošVB said:

Hvala.

 

Čitao Elementarne čestice, ostavile me bez teksta.

 

Nema na čemu!

 

Uelbek je dete hipika, roditelji su mu se razveli, a onda ga je majka ostavila kod babe i dede i otišla da živi u hipi komuni u Brazilu. Njihova majka u knjizi je zapravo njegova majka. Ko bi rekao da ti takve stvari život učine baš mnogo mizernim? 

Edited September 3 by robespierre

[MilošVB]

Nije mi mizeran, ali hvala svakako.

[robespierre]

16 minutes ago, MilošVB said:

Nije mi mizeran, ali hvala svakako.

 

Uh, mislim da je ovde nekako došlo do baš velikog nesporazuma? Mislio sam na Uelbekov privatni život u stvarnosti koji se dosta prepliće sa životom likova Elementarnih čestica. 

[stoudemire]

12 hours ago, robespierre said:

 

Koje je Ljosino kapitalno delo? Moram da se pohvalim da nisam pročitao ništa od njega, a to valja ispraviti. Iz nekog razloga mi je uvek delovao kao lajt verzija Markesa, a nadam se da nisam u pravu. 

 

Ljosino kapitalno delo je svakako Razgovor u Katedrali i meni se više dopalo nego izvikanija Sto godina samoće.

 

Inače, kao što rekoh Vargas Ljosa nema lošu knjigu, bilo šta njegovo da uzmeš u ruke nema greške. 

[MilošVB]

3 hours ago, robespierre said:

 

Uh, mislim da je ovde nekako došlo do baš velikog nesporazuma? Mislio sam na Uelbekov privatni život u stvarnosti koji se dosta prepliće sa životom likova Elementarnih čestica. 

Zezam se naravno, malo ja nisam normalan.

 

Znam da si mislio na Uelbekov privatni život.

[Selina]

17 hours ago, robespierre said:

 

 

 

 

 

Tomas Pinčon - Duga gravitacije, mada ovo ne mogu čiste savesti nikome da preporučim da čita. Meni je trebalo preko godinu dana da pročitam ovu knjigu. Deretino izdanje ima 914 stranica i recimo da je svaki pasus jedna mala knjiga za sebe, ludo dete Džojsovog Uliksa nakrcano idejama, erudicijom, opskurnim i manje opskurnim referencama svih vrsta. 

 

 

 

 

I nemoj, Pinchona mogu da vole samo specijalne jedinice tipa ti i Quentin😆

17 hours ago, MilošVB said:

Hvala.

 

Čitao Elementarne čestice, ostavile me bez teksta.

Citaj Amerikance ( Pinchona bas i ne moras, malo je mnogo komplikovan) ali zato Korekcije i Sloboda ( Frenzen)

ili Americka pastorala (Philip Roth) pesme su nad pesmama.

[drgnk]

Bernard Kornvel - Pljačkaš vešala

 

 

Pisac istorijskih romana Kornvel ipak nije moja "šolja čaja". Previše je to mlako i razvučeno za moj ukus, začinjeno gomilom besmislenih dijaloga. Nekako stigoh do kraja knjige, potpuno ravnodušan prema raspletu.

Edited September 7 by drgnk

[skarabudži]

Nikad ne razočarava:

[Selina]

7 minutes ago, skarabudži said:

Nikad ne razočarava:

Koji bi bio moj motiv da citam ovu knjigu?

 

Mene stare kuce i ulice iz Zemuna nikako ne zanimaju, ali ni njegova eksperimentalna knjizevnost.

Pokusala sam da ga citam, ne vredi, njegov minimalizam meni nikako ne prija.

 

Fras u shupi

Ovo su albaharijeve kratke price bogato ilustrovane slikama starih kuca u Zemunu i skrivenih mesta, same price su kratke minmalisticke sa jakom senkom i duhom ali nisu nimalo klasicne i iako imaju subjekta kao da su ga lisene, iako je tu neka radnja upitanju je zastoj zaglavljenje ili su to neka mala, mikro desavanja poput padanja prasine na pod… Zanimljivo i eksperimentalno

“Fras se shiri” je pokret nastao usled ove knjige ali i nekog sireg kruga ljudi koji su se povezali i zajedno dejstvovali postoji istoimena pesma od Elektricnog Orgazma

Albaharijeva knjiga Fras u šupi – zapravo zamišljena kao dio šire multimedijalne “konceptualne akcije”; naslov Fras u šupi nosi i neke projekte pesnika Miloša Komadine, jedan song rock-grupe Električni orgazam, jedna emisija lokalnog beogradskog radio-programa…Sklonost integriranju iskustva drugih medija Albahari je i ranije pokazivao, posebno u knjizi Opis smrti. Ne radi se samo o preuzimanju topike filma ili tekstova za rok-muziku, već o imitiranju nekih specifičkih oblikovnih postupaka, primjerice filmske montaže ili čak kadriranja. To je, uostalom, u tijesnoj vezi s jednom načelnom poetičkom intencijom koju je Albahari obrazlagao u svojim esejističkim tekstovima…
Velimir Visković

[skarabudži]

18 hours ago, Selina said:

Koji bi bio moj motiv da citam ovu knjigu?

 

Inat.

Stekni što što više znanja o kućama u Zemunu, i posebice, eksperimentalnoj književnosti, pa da doakaš hipster-wanna-be-intelektualcima, kad u društvu počnu da se kurče na tu temu. 

 

A možda i usput nešto naučiš, o svojim sugrađanima יְהוּדִי veroispovesti, koji su umnogome doprineli da se Srbija civilizuje. 

[Selina]

1 hour ago, skarabudži said:

Inat.

Stekni što što više znanja o kućama u Zemunu, i posebice, eksperimentalnoj književnosti, pa da doakaš hipster-wanna-be-intelektualcima, kad u društvu počnu da se kurče na tu temu. 

 

A možda i usput nešto naučiš, o svojim sugrađanima יְהוּדִי veroispovesti, koji su umnogome doprineli da se Srbija civilizuje. 

אתה רוצה קצת יין, חמוד

 

 

[skarabudži]

 

[Problem sa licnim greskama]

"Fabijan - prica jednog moraliste" (Erih Kestner) je odlicna persiflaza zivota u Berlinu 30ih godina 20. veka.

Preporucujem svima.

[Selina]

18 hours ago, Problem sa licnim greskama said:

"Fabijan - prica jednog moraliste" (Erih Kestner) je odlicna persiflaza zivota u Berlinu 30ih godina 20. veka.

Preporucujem svima.

Mnogo hvala za preporuku♥️

Ja sam 100x pomisljala kako bi Fabijana trebalo da citam, al nikako da dodje na red.

Erih Kestner je nekako ostao u secanju, tako ga svi nekako i vide, kao pisac za decu.

Legendaran je njegov Emil i detektivi, ali je on mnogo vise od pisca decjih knjiga.

 

Kestner je jedini knjizevnik iz plejade autora iz Treceg rajha koji je ostao u Nemackoj, inace su svi

otisli ( uglavnom u USA). Rekao je da je on kao drvo koje je pustilo korene i tu gde je pustilo, tu ce i ostgati

pa makar se koreni i osusili. 

 

Strashna je scena gde ga nacisti teraju da i sam prisustvuje spaljivanju knjiga, a mejdu knjigama je i

njegov Fabijan.

[sofija06]

Rebeka Vest "Crno jagnje i sivi soko"

Oduševljena sam....jedna od boljih knjiga koja je na mene ostavila snažan dojam....

Znate onaj osećaj kada pročitate dobru knjigu i dugo, dugo razmišljate o njoj.

[Selina]

12 hours ago, sofija06 said:

Rebeka Vest "Crno jagnje i sivi soko"

Oduševljena sam....jedna od boljih knjiga koja je na mene ostavila snažan dojam....

Znate onaj osećaj kada pročitate dobru knjigu i dugo, dugo razmišljate o njoj.

Bazdulj: Rebeka Vest je bila zaljubljena u Jugoslaviju

 

Petu po redu tribinu u okviru serijala „Svjedoci Atlantide“, Muharem Bazdulj je posvetio Rebeki Vest i njenom najpoznatijem djelu koje je dalo naziv ovom predavanju. Žena koja je dobila plemićku titulu i koju je časopis Tajm proglasio najvažnijom britanskom književnicom, a Hari Truman najznačajnijom novinarkom, žena koju je Njujorker kao dopisnika poslao u Nirnberg za vrijeme suđenja nacistima i koja je slovila za jednog od ozbiljnijih kandidata za Nobelovu nagradu, svoje najpoznatije djelo, putopis „Crno jagnje i sivi soko“, smjestila je u Jugoslaviju.

Kako Bazdulj navodi, ova knjiga puna evokativnih detalja „simbol je potpune zaljubljenosti Rebeke Vest u Jugoslaviju“, koju je od 1936. do 1938. posetila čak tri puta. Ona piše o nužnosti stvaranja zemlje čije je izbjeglice za vrijeme rata čak smeštala na svom imanju, ali i javno iskazuje razočaranje i nezadovoljstvo prema svojoj otadžbini uvidjevši promjenu britanske politike.

Rebeka Vest je pseudonim Sisili Izabel Ferfild, koja je zahvaljujući roditeljima umjetnicima odmalena prisustvovala intelektualnim debatama. Pseudonim koji je još kao glumica izabrala nije slučajan – Bazdulj ističe kako je preuzela ime jedne Ibzenove junakinje, „mlade buntovne žene“. Kao veoma mlada književna i pozorišna kritičarka, Rebeka Vest piše negativan tekst o bardu engleske literature, H. DŽ. Velsu, koji će se pokazati kao presudan – nedugo potom oni stupaju u desetogodišnju ljubavničku aferu u kojoj im se rađa sin Entoni.

Rebeka Vest je važila za neku vrstu „intelektualne zavodnice“, budući da su njeni kasniji partneri bili poznati umetnici, poput Čarlija Čaplina.

Muharem Bazdulj je naziva „amblematskom figurom žene pisca“ i ističe kako je za život Rebeke Vest veoma važan bio njen specifični antikomunizam, što je doprinijelo prećutkivanju, odnosno, neprevođenju putopisa u Jugoslaviji sve do devedesetih godina prošlog vijeka, kada je to prvi fragmentarno učinio Nikola Koljević.

[Selina]

 

.Posle njene smrti Njujork Tajms je objavio da je
imala ljubavnu aferu sa Jugoslavijom koja podseca na strastveni odnos Hemingveja
i Spanije.

"kao dete opsedala me je slika nagih,mrtvih ljudi kako leze na vlaznoj zemlji medju rastinjem.
Kasnije sam shvatila da je ceo jedan moderan svet sa balkona pao zajedno sa Aleksandrom
i Dragom. Vek koji je poceo zlocinom,verovatno ce se zlocinima i zavrsiti"
:njeno predvidjanje se ispunilo.

Zakljucivala je putujuci kroz Bosnu,Hrvatsku da je stvaranje Jugoslavije mozda
bila nuznost, ali joj nije dosudjena harmonija.

U Beogradu na Kalemegdanu, videla je u muzeju sablasan,zlokoban eksponat:
automobil u kome je kralj Aleksandar ubijen u Marseju. "Nije lako shvatiti
zasto su francuske vlasti dozvolile da taj automobil stigne ovamo. To je jedan
starinski automobil.Posle atentata kabina je bila nevesto restaurirana.
Bio je 7 godina star i ustvari je sluzio za prevoz malo vecih kriminalaca.
Francuski sofer je protestvovao protiv toga da kralja vozi u takvoj starudiji.
Ovaj automobil divno simboluzije nacin na koji su se zapadne sile odnosile prema
Balkanu".

Bilo kako bilo, Jugoslavija je krajem tridesetih godina opcinila ovu zenu.
Rekla je da je zamrsenost medju narodima tolika, da niko ne moze biti u pravu,
niti iko moze pogresiti, a buducnost svakako ne moze biti srecna.

Mnogo godina kasnije ,jedan od najboljih prevodilaca Vestove, sekspirolog Nikola Koljevic
izvrsio je samoubistvo.. Ispostavilo se da je Vestova u svojim zakljuccima o Jugoslaviji
pogodila gotovo sve, osim da je "tamo sreca moguca".

Danas nam ova sintagma Vestove o sreci deluje kao gruba sala obrazovane Engleskinje ,
zaljubljene u svet koji do kraja nije razumela, i koji takodje nema sposobnosti da
ikada shvati samoga sebe. I zato njegova istorija lici na niz posrtaja.