Šta čitate?

[robespierre]

Ušao sam da kupim Knjigu o kućama, a izašao sa Knjigom o Kućama, ali i Floberovim Novembrom, Išigurovim Slikarom prolaznog sveta i Neprilagođenima od Oguza Ataja. Ova poslednja knjiga mi je posebno interesantna jer se radi o najznačajnijem delu (post)moderne turske literature, koje je gotovo da nije prevođeno na strane jezike zbog specifičnosti literarnog jezika. Kod nas je prevod sa turskog, nadam se da je knjiga dobra. Čitaće se.. 

 

Trenutno završavam Uelbekov esej (on kaže da mu je to prvi roman, ima stotinak strana), omaž Lavkraftu, Against the world, Against life (nije prevedeno na srpski). Književne kritike su uglavnom dosadne, ova je sušta suprotnsost, ali sigurno da ima i do toga što sam u svojim formativnim godinama pročitao maltene sve što je prevedeno na srpski od HPL-a. Uelbek ima neka briljantna zapažanja u svom stilu, recimo - oni koji vole život ne čitaju (!!!).

 

Pročitao sam Malaparteovu Kožu u tri dana, baš mi je legla knjiga nakon mučenja sa Kafkom. U Napulju se ništa nije promenilo od WWII do pre nekoliko godina kada sam imao privilegiju da ga posetim, grad koji je jednostavno predodređen da pati. 

Edited December 27, 2023 by robespierre

[Selina]

O tih Kuca bila mi je najlepsa Kuca pored dzamije( mozda je na srpskom i Dzamijina kuca), autor je Iranac Kader Abdolah.

Mnogo je dobra, ali i na neki nacin shashava Buvlja palata  ( tako je na srpskom, na pristojnim je jezicima Palata od bombona,

ali se svodi na buve i vaske manje vise ) Eli Safik, a naj,naj, najturskiji autor je Tanpinar i njegovo remek dela U smiraj duse,

a ta je knjiga kao da si sublimirao ceo opus. Orhana Pamuka.

 

Odlicna je i ova:

INSTITUT ZA PODEŠAVANJE VREMENA JE JEDAN OD ROMANA, KOJI JE UTICAO NA VEĆINU SAVREMENIH TURSKIH PISACA A ZNAČAJ OVE KNJIGE SE SVE VIŠE PREPOZNAJE...

Hajri Irdal je klasični gubitnik iz dobre porodice, čovek prepušten struji života, koji uspeva da upropasti svaku šansu koja mu se ukaže. Kada u njegov svet uđe Halit Nepogrešivi, čovek koji, za razliku od njega, konce života drži čvrsto u svojim rukama, on se nevoljno prepušta još jednoj šansi, dajući sve od sebe da i nju prokocka. Ovog puta na delu je sila moćnija od same sudbine, sila koja će promeniti njegov život i život njegovih najbližih. Potrebno je širom grada postaviti stanice za podešavanje satova, pa da tačno vreme postane stvar od nacionalnog značaja, a Hajri Irdal čuveni naučnik, autor brojnih knjiga, među kojima je i priča o čoveku koji nikada nije postojao, ali koji, zahvaljujući Halitu Nepogrešivom i njegovoj granitnoj volji, postaće istorijska ličnost o kojoj će pisati čak i svetski poznati autoriteti!

Savršeni roman u kome ćete naći: letargiju, učmalost, sumrak buržoaskog društva, kafkijansku birokratiju, frojdovsku psihoanalizu, strah od internacionalizma i apsurd. Istovremeno se prepliću i prožimaju mitologija, alhemija, egzorcizam, istorija, geopolitika, egzotika istanbulskih uličica i trgova, magija skrivenih i tajnovitih grobova i srušenih džamija u kojima obitavaju nemirni i neumireni duhovi mrtvih. To je inteligentna, duhovita, intrigantna, satirična alegorija, čija se radnja odigrava u Istanbulu, ali u kojoj će svaki čitalac lako otkriti univerzalnu i svevremenu priču.

Institut za podešavanje vremena se može čitati na više različitih nivoa, kao saga o ljudima, njihovim manama i vrlinama, kao borba protiv učmalosti i kao žudnja za povratkom sveta koji nam nedostaje, a i mnogo više...

Prevod s turskog Vesna Gazdić

[drgnk]

Antonio Garido - Vrt zagonetki

 

 

Interesantan istorijski roman/triler, smešten u viktorijanski London, u periodu Velike svetske izložbe 1851. godine. Tempo romana je pomalo neujednačen, ali misterija koja non stop provejava kroz radnju istog drži pažnju. Interesantan koncept prenošenja tajnih špijunskih poruka putem različitih cvetnih aranžmana. Vrlo upečatljivi likovi moram priznati, dobro obrađeni, ali na način da njihova analiza ne guši tok priče kao što je to bio slučaj sa Karovim "Alijenistom". Nadam se da ću jednom doći i do preostala dva Garidova naslova ("Čitač leševa" i "Pisareva kći"), koji se na sajtu Lagune odavno vode kao rasprodati.

[Selina]

Citam jednu mnogo lepu i genijalnu knjigu od Hajnriha Bela ( Heinrich Böll)

Grupni portret sa damom

 

Radnja je uglavnom vreme od 1930 do 1945, glavna je likinja jedna Leni, ali Bel pise i opisuje Leni kao neko

ko je posmatra, intervjuise ljude koji su je poznavali, a pise u prvom licu.

Njen je otac bio gradjevinski preduzimac i za vreme rata pravi neku fiktivnu firmu u kojoj rade iskljucivo

prinudni radnici iz Rusije, obracunava silne plate, ali ti ljudi ne postoje. U poreskoj upravi pa opet po

sili zakona radi obracune i isplate jedan slavista kome je ruska knjizevnost sve i svja i pogleda spisak

tih radnika, kad tamo imena Raskoljnikov, Gogolj, Vronski, Karenjin, Tolstoj, Oblomov,a film mu je pukao kad je ugledao

i ime Pushkin. Onda se zamislio zasto nema Cehova i Ljermontova i seti se da je njegov kolega obozavaoc te dvojice

pa nije hteo da i njihova imena mesaju malter i pesak.

 

Tek sam danas videla da je Aleksandar Petrovic 1977 i film napravio.

Glavnu licnost ( damu iz grupnog portreta) igra Romi Shnajder.

 

[Džudi]

Trenutno čitam "Ljubav u Veneciji " Šarlote Tomas. Radnja se dešava u Veneciji i prati razdoblje od 1502 godine do 1510.godine.

 

Glavni junaci su deca koja su pobegla iz sirotišta. 

 

Knjiga je obimna i uporedo sa životom dece siročića u prilici smo da upoznamo Veneciju tog vremena. Upoznajemo široku lepezu likova:

 

prodavce robova, trgovce koji donose začine i druge stvari iz dalekih zemalja, lopove, maskirane plemiće..

 

Zanimljiva i dobra knjiga. Izdavač je Sezam book.

 

Autorka Šarlota Tomas je napisala i trilogiju "Madona sa Murana" 

[Cyber]

On 1/2/2024 at 11:06 AM, Selina said:

Citam jednu mnogo lepu i genijalnu knjigu od Hajnriha Bela ( Heinrich Böll)

Grupni portret sa damom

 

Ovaj roman je dao povod da Heinrich Böll dobije Nobelovu nagradu za knjizevnost 1972. 

[Pletilja]

Lusi Kuk, Neocekivana istina o zivotinjama.

Mozda vam je promakla cinjenica da postoji posebna vrsta knjizevnosti, bestijarijum, to su knjige o zivotinjama a pisu se jos od antickih vremena. Prvo su ih pisali istrazivaci i avanturisti, filozofi a sad ih pisu biolozi. I ako ste pomislili da je to jedan fin, miroljubiv svet, malcice ste u zabludi, umeli su oni i da zarate na pitanju kako curanoliki lesinar pronalazi svoj rucak, nosom ili ocima. Da ne pominjem Aristotela i njegovu teoriju o mrescenju jegulja, da, ta rasprava traje i danas jer niko nema konkretan dokaz, jegulje se mreste, kazu, u Sargaskom moru a to je malo komplikovano za istrazivanje. Lusi Kuk je napisala divnu knjigu u kojoj razbija visevekovne predrasude o nekim zivotinjskim vrstama i cini to na duhovit nacin ne zanemarujuci istoriografiju i nauku. Uzgred, ova dama je i osnivac udruzenja ljubitelja lenjivaca o kojima, sigurna sam, imate predrasudu kao i ja a koje Lusi Kuk razbija dokazujuci svu mudrost ove vrste. I nisu lenjivci jedini, kad procitate pikanterije o ljubavnom zivotu nosoroga, pandi i pingvina, odahnucete srecni sto postoje zaludjenici poput Lusi Kuk i njenih kolega koji, usred ludila naseg doba, postojano brane cast nauke. 

Vladimir Sorokin, Telurija

Distopijski roman, Evropa nakon XIII krstaskog rata u ne tako dalekoj buducnosti. Nisam bas sigurna da je buducnost u pitanju, ako zanemarimo detalje, to smo mi, danas.

Sve sto mogu da kazem o umecu autora je: Bravo, majstore! Cista klasika izuzetnog dometa, dragocen primerak lepe knjizevnosti jer je sve tu, ideja i pametna, kreativna realizacija. Bravo i za prevodioca Mirjanu Grbic, u nekim poglavljima je njen doprinos izuzetan. 

Vesto, duhovito, zastrasujuce. 

 

[Prijatelj Mitar]

Preminuo Goran Petrovic. Prerano... 

[drgnk]

Katriona Vord - Poslednja kuća u ulici

 

 

Radi se o vrlo slojevitoj, na momente psihodeličnoj radnji sa istim takvim "likovima". I dok drugi romani ovog žanra obično imaju samo jedan "ništa nije kao izgleda" element, ovde je to multiplikovano. Taman pomisliš da je... kad ono ispade nešto sasvim drugo. I tako iznova, i iznova. Negde u pozadini radnje, provlači se dobro poznati pojam iz psihijatrije. Jedina zamerka koju imam na roman, jeste pomalo ravno zatvaranje, fali tu onaj šokantni, završni udarac. Međutim, sama knjiga je jedan veliki "mindfuck", da možda taj i takav završetak i nije toliko bitan. Istu karakteriše neobična naracija i konstrukcija radnje koja drži pažnju do samog kraja.

Edited February 2 by drgnk

[Selina]

Utefterila sam ovu spisateljicu, volim takve trilere.

[Selina]

Ja citam ponovo Anu Karenjinu, ali sada ozbiljno bez da me ljubavna prica mnogo zanima.

Tolstoj i ja necemo nikada stupiti u neki "odnos". Preskacem silne stranice kada pise o kosenju,

plastovima sena, lovu na medvede jer se tu stvarno zanese ko "mooda u kosidbu", ali se tako

i u romanu Rat i mir zanese u opisivanju cuvene bitke pa je opisuje na 200 stranica knjige.

 

Karenjina me fascinira zbog opisivanja zivota tih relativno malih i nevaznih plemica, a koji su takodje

bili bezobrazno bogati i tako po stoti put dolazim do zakljucka da je Revolucija bila neizbezna.

Tom plmestvu pripada i sam autor.

[Besni lala]

[Selina]

On 2/11/2024 at 3:21 PM, Besni lala said:

Kod mene je cesto tako kada posle 30 godina citam istu knjigu,

[Selina]

1 veliko remek delo ( citam opet po drugi put) koje svakome ko zeli da shvati rat u Ukrajini, ili barem da ima malo

pojma ko je tamo ko i sta sta ( istina i pravda u istoriji ne postoji, ali postoje neki narodi, ljudi koji su zeleli ovako

ili onako pa su isli u bitke za to neko "svoje") preporucijem, a to je Tihi Don.

 

Ruski gradjanski rat, a tema je bas taj i takav rat, nikako Oktobarska Revolucija, nekako je nepoznat jer je

Revolucija uzela sve pod svoje, a taje je gradjanski rat bio strasan jer tu nema lepih i ispravnih s jedne strane,

a s druge strane ruznih i surovih nego je tako kako je, svi su i lepi i pametni, ali i ubice i surovi i ruzni.

 

Sada taj roman razumem kao jednu neopisivo veliku i dirljivu ljubav prema reci jer je ceo roman ustvari oda i

beskrajna ljubav prema Donu. I ja sam odrasla pored reke, moguce je da me prica iz romana setno podseca

i na moje detinjstvo i ljubav prema reci, ali je ovde reka SVE. Erotske scene ( pocetak knjige) izmedju Aksinje

i Gregorija ( glavni junaci i junakinje😍) jedne su od najlepsih ikada napisanih, Ko je citao Necistu krv znace

kako izgleda ta erotika.

[Selina]

Decenijama vec ide prica da Solohov nije stvarno i autor tog romana, a najverovatnije je da je tako.

Roman je izdat 1926, a Solohov je rodjen 1905, bio je radnik, komunista, ne i mnogo pismen.

Jos je Solzenjicin otvoreno pisao i pricao da Solohov nema veze sa ovim remek delom, a znalo se

i ko je i autor jer je autor na samrti ( tiufus, Belogardejac) zamolio Solohova da uzme te njegove

rukopise i da izda knjigu. Solohov je verovatno morao tako i dobro je da je tako postupio jer

inace  danas ne bismo imali ovu velicanstvenu knjigu o Kozacima, Donu i Gradjanskom ratu.

[DameTime]

I ove godine sam iskoristila rođendanski poklon u Laguni, -40% na najviše 3 naslova. Za treću knjigu sam se dvoumila između Rata svetova H. Dž. Velsa i Knjige o snobovima Vilijema Takerija, pa na kraju nisam uzela nijednu 😄 

 

https://www.laguna.rs/n5898_knjiga_meduzin_pogled_laguna.html

https://www.laguna.rs/n6001_knjiga_bioskopska_promisljanja_laguna.html

Inače sam kao jednu od novogodišnjih rezolucija postavila da pročitam 50 knjiga - trenutno sam na 5 

[Selina]

Dok nas DameTime drzi u neizvesnosti oko svojih procitanih 5 knjiga da ja napisem koju rec o knjizi koju citam.

Ja citam neku klasiku, samo tu i tamo procitam neku aktuelnu knjigu jer ono sto je danas aktuelno, sutra

je zaboravljeno, a nikako ne bez razloga.

 

Elem, citam svog ( ili jednog od svojih) omiljenog autora E.M. Forest i njegov roman U potrazi za Indijom ili Putovanje

u Indiju ili Passage to India. Pokusavala sam pre desetak godina da citam knjigu, ali mi nije isla pa sam je odlozila

za neka mirnija vremena.

E.M: Forest autor je filmovanih romana , a ti su filmovi obavezno dobijali Oskare, u nekoliko filmova pod obavezno

su Ema Tompson i Entoni Hopkins, ali su knjige besmrtne, u filmovimaa volimo glumce i rezisera..

 

Forster je i sam bio ho,oseksualan ( mada toga u knjigama nema), njegova je za mene najbolja knjiga Maurice,

a tu je homoseksualnost izivljavana pa je autor zabranio da se knjiga stampa za vreme njegovog zivota.

 

U romanu o Indiji nema nikakvih "bludnih radnji", cist je kolonijalizam na delu.

Cudan je taj britanski kolonijalizam. Oni nisu nikoga mucili, ubijali, ganjali,

genijalni su bili jer su se ti ugnjetavani povodili za njima, pokusavali su da ih kopiraju,

savreseno dobrovoljno. Osveta idijskog kontinenta danas je u obliku britanskog premijera

(hindu religija) i gradonalenika Londona ( islam), a narocito premijera Skotske ( Pakistanac sa skotskom

suknjom).

[DameTime]

Bookastore 50% današnjih prihoda (iz knjižara i online) donira Nurdoru. 

[drgnk]

Harlan Koben - Ako me jednom prevariš

 

 

Od tri Kobenova romana koje sam pročitao (tu su još i "Odani" i "Nestao zauvek"), ovaj je možda i najbolji. Odličan "ništa nije kao što izgleda" triler, sa slkovitim likovima, gde nije jasno postaviti jasnu razliku između pozitivaca i negativaca. Na kraju stiže poetska pravda koja kosi "ni po babu, ni po stričevima", sa šokantnim završetkom koji možda neće biti po volji svakom čitaocu.

 

Počeo sam da gledam i Netfliksovu ekranizaciju pomenutog ostvarenja, i za sada mi se čini da se dosta dobro drže materije.

 

https://www.imdb.com/title/tt5611024/?ref_=nv_sr_srsg_0_tt_8_nm_0_q_fool%20me%20

 

 

 

Edited February 27 by drgnk

[Selina]

22 hours ago, drgnk said:

Harlan Koben - Ako me jednom prevariš

 

 

Od tri Kobenova romana koje sam pročitao (tu su još i "Odani" i "Nestao zauvek"), ovaj je možda i najbolji. Odličan "ništa nije kao što izgleda" triler, sa slkovitim likovima, gde nije jasno postaviti jasnu razliku između pozitivaca i negativaca. Na kraju stiže poetska pravda koja kosi "ni po babu, ni po stričevima", sa šokantnim završetkom koji možda neće biti po volji svakom čitaocu.

 

Počeo sam da gledam i Netfliksovu ekranizaciju pomenutog ostvarenja, i za sada mi se čini da se dosta dobro drže materije.

 

https://www.imdb.com/title/tt5611024/?ref_=nv_sr_srsg_0_tt_8_nm_0_q_fool%20me%20

 

 

 

6 sam njegovih knjiga kupila, usput i ovaj naslov. Ima te ubijem ako mi se ne budu svidele😄

Videla sam da je nadobijao silne nagrade, usput i Edgar Alan Po nagradu tako da ce biti ok.

[Pletilja]

On 12/29/2023 at 1:28 PM, Selina said:

O tih Kuca bila mi je najlepsa Kuca pored dzamije( mozda je na srpskom i Dzamijina kuca), autor je Iranac Kader Abdolah.

 

Procitala upravo i ne mogu da je vratim u biblioteku, ne danas....na spisku je za kupovinu prvom prilikom. Hvala na preporuci, da je nije bilo na ovoj temi, ne verujem da bi se nasla u mojim rukama.

 

 

[Selina]

30 minutes ago, Pletilja said:

Procitala upravo i ne mogu da je vratim u biblioteku, ne danas....na spisku je za kupovinu prvom prilikom. Hvala na preporuci, da je nije bilo na ovoj temi, ne verujem da bi se nasla u mojim rukama.

 

 

Drago mi je da ti se dopala, a i ja tako skupljam naslove iz nekih kritika.

 

Imam jedan dragulj za tebe. Odmah da ga uzmes iz biblioteke, a posle ces ga i kupiti, ili kupi ga odmah😁

Upravo sam je po drugi put citala i jos me je vise odusevila. Kao da je pisana za mene i moju dusu.

 

More

Džon Banvil

 

„Ovo delo je istančana studija o tuzi, sećanju i ljubavi.“
Žiri za dodelu Bukerove nagrade

DOBITNIK BUKEROVE NAGRADE ZA 2005.

 

Jedan citalac na sajtu Lagune ovako komentarise knjigu:

 

Ono što je najdominantnije u Banvilovom Moru su osećanja kojima je ovo delo nabijeno: ljubav i tuga (pre svega zbog smrti bližnjih), Eros i Tanatos - večiti dualitet. A tu je negde i njihov večiti pratilac - sećanje. A sećanje je prevrtljivo i nemirno, "ume savršeno da se prilagodi ponovo viđenim stvarima i mestima iz prošlosti"... baš poput mora koje se uvek vraća istim obalama. I ceo ljudski život je poput mora: plima i oseka, mirnoća i uzburkanost - sve se to ogleda u onome što doživljavamo. Samo što na lične talase koje doživljavamo svet "ravnodušno sleže ramenima" jer sudbine malih ljudi ne potresaju većinu. Banvilovo More jeste istraživanje ljudskog unutrašnjeg mora, onog koje je mirno i tiho na početku, kada zagazimo u njega, ali kada stignemo do kraja shvatamo da su nas talasi mnogo puta izlomili i poklopili i da smo se nagutali vode... Ovo delo je, dakle, zaranjanje u samu dubinu ljudske duše, flertovanje sa Erosom i poslednji ples sa Tanatosom. Predivno, toplo i tako ljudski.

 

 

[Pletilja]

2 hours ago, Selina said:

Drago mi je da ti se dopala, a i ja tako skupljam naslove iz nekih kritika.

 

Imam jedan dragulj za tebe. Odmah da ga uzmes iz biblioteke, a posle ces ga i kupiti, ili kupi ga odmah😁

Upravo sam je po drugi put citala i jos me je vise odusevila. Kao da je pisana za mene i moju dusu.

 

More

Džon Banvil

 

„Ovo delo je istančana studija o tuzi, sećanju i ljubavi.“
Žiri za dodelu Bukerove nagrade

DOBITNIK BUKEROVE NAGRADE ZA 2005.

 

Jedan citalac na sajtu Lagune ovako komentarise knjigu:

 

Ono što je najdominantnije u Banvilovom Moru su osećanja kojima je ovo delo nabijeno: ljubav i tuga (pre svega zbog smrti bližnjih), Eros i Tanatos - večiti dualitet. A tu je negde i njihov večiti pratilac - sećanje. A sećanje je prevrtljivo i nemirno, "ume savršeno da se prilagodi ponovo viđenim stvarima i mestima iz prošlosti"... baš poput mora koje se uvek vraća istim obalama. I ceo ljudski život je poput mora: plima i oseka, mirnoća i uzburkanost - sve se to ogleda u onome što doživljavamo. Samo što na lične talase koje doživljavamo svet "ravnodušno sleže ramenima" jer sudbine malih ljudi ne potresaju većinu. Banvilovo More jeste istraživanje ljudskog unutrašnjeg mora, onog koje je mirno i tiho na početku, kada zagazimo u njega, ali kada stignemo do kraja shvatamo da su nas talasi mnogo puta izlomili i poklopili i da smo se nagutali vode... Ovo delo je, dakle, zaranjanje u samu dubinu ljudske duše, flertovanje sa Erosom i poslednji ples sa Tanatosom. Predivno, toplo i tako ljudski.

 

 

Svakako cu uzeri i taj naslov, hvala.

Nije mi lako da komentarisem Dzamijinu kucu, dozivela sam je i na licnom planu ali ne samo kroz pricu vec kroz moj odnos prema modernoj istoriji tog regiona, mislim na  nenamerno ali evidentno moje licno okretanje glave od desavanja na Bliskom Istoku jos od ranih sedamdesetih a u ime neizmernog postovanja ogromnog doprinosa persijske kulture svetskoj, kao da se tamo, nakon propasti persijskog carstva nista nije desavalo. Posle, kad su ta desavanja postala deo svetskih, bila sam isprepadana okrutnoscu protagonista, nespojivom sa  dostignucima te civilizacije u anticka vremena. Pa sam procitala prvo Jerusalim i skoro da mi je sve puklo pred ocima,  razumem, a opet, kao covek, i ne razumem, zar mora tako? Stanovnike Dzamijine kuce sam zavolela na prvu stranicu. Kad sam danas sklopila korice ove kjnige, shvatila sam jedno, tome me je poucio Aga Dzan: istina stanuje u tisini. Lepota stanuje u dobroti. Coveku je jedina prava adresa u  dostojanstvu. I sad cu opet malo da placem od lepote i dobrote. 

Nikad covek od mene ovako zarozane. 

Edited March 5 by Pletilja

[Selina]

On 3/5/2024 at 7:49 PM, Pletilja said:

 

Nije mi lako da komentarisem Dzamijinu kucu, dozivela sam je i na licnom planu ali ne samo kroz pricu vec kroz moj odnos prema modernoj istoriji tog regiona, mislim na  nenamerno ali evidentno moje licno okretanje glave od desavanja na Bliskom Istoku jos od ranih sedamdesetih a u ime neizmernog postovanja ogromnog doprinosa persijske kulture svetskoj, kao da se tamo, nakon propasti persijskog carstva nista nije desavalo. Posle, kad su ta desavanja postala deo svetskih, bila sam isprepadana okrutnoscu protagonista, nespojivom sa  dostignucima te civilizacije u anticka vremena.

Dzamijina kuca je jako nekako mirna prica, vreme kao da je stalo, a istovremeno u pozadini je na pomolu veika oluja koja kako

vidimo ne staje. I ja sam kojesta naucila i saznala iz te knjige jer me taj deo sveta nekako nije zanimao, a i tamo su se dogadjale

krvave ideoloske ( ovde i verske) revolucije, skoro pa kao i gradjanski rat.

A ako volis da citas knjige iz tog dela sveta imam ja za tebe preporuke:

 

Najpreporuka bila bi za knjigu koja je meni jedan od najboljih i najznacajnih romana barem iz tog dela sveta

ikada napisana ( mozda si je citala, ali svejedno): Prica o ljubavi i tami

Amos Oz ( autor) prica zapravo svoj zivot, a njegova je biografija cudesna kao verovatno svaka od tih Jevreja

koji su izmedju dva svetska rata dosli u danasnji Izrael. On je prvi iz njegove generacije koji je i rodjen u Jerusalimu

i prvi u porodici koji je znao hebrejski.Roditelji, babe , dede sa obe strane znaju sve moguce jezike, ali ne i hebrejski

Zivoti roditelja i baba, deda imaju veze sa Vilnom, Pragom, Odesom, Krimom, ali ne i sa Palestinom.

Humor i duboka tuga neprestano se smenjuju. U kuci njegovog detinsjtva bilo je samo knjiga, otac je odlazio da

prodaje knjige, a za pare koje bi dobio kupovao bi druge i tako se bez para vracao.

Kad pise o sebi kaze da bi zeleo da bude knjiga jer sve na svetu nestaje samo po neki primerak knjige ostaje.

Knjiga ja zapravo istorija Izraela i njegovih stanovnika. Amos Oz je bio jako prijatan covek, borio se recima

za nekakvu "koegzistenciju" sa Palestincima, ali roman nikako nije politicki.

 

Meni su bile zanimljive njegove opaske o hebrejskom jeziku koji niko nije znao, a i nije mogao da ga

zna jer je hebrejski kao i latinski bio mrtav jezik. U danasnjem Izraelu hebrejski je obogacivan arapskim

recima jer jednostavno nije bilo reci i izraza za raznorazna osecanja, ali ni za svakodnevnicu.

 

 

Nastavak sledi♥️

 

 

 

 

 

[Pletilja]

Hvala @Selina. praticu vas trag, zapocela sam Institut za podesavanje vremena....pisali ste o njemu pa sam pozelela da ga procitam. 

Svako od nas je kao knjiga, sta ako negde, nekad, sve sto smo bili, ostaje zabelezeno kao knjiga prica, u nekoj univerzalnoj biblioteci? Bilo bi to lepo.

Pre dobijanja dijagnoze 2015 i svih zapetljancija koje idu uz ozbiljnu bolest, na molbu gradske biblioteke, 1 nedeljno sam odlazila na decije odeljenje i decici koja su to zelela citala sam bajke i price. I zato, ako bi moglo, da poslednja stranica moje knjige bude slika tik divnih, 

blistavih decijih ociju dok slusaju bajku....tako i samo tako se radjaju novi svetovi.

PS Ne hvalite me, nisam bila jedina na takvom zadatku, drugi su odlazili kod slabovidih, kod nepokretnih, hendikepiranih na druge nacine, meni su dali decu. 

Edited March 7 by Pletilja