Šta čitate?

[Selina]

16 hours ago, MilošVB said:

Meni je "Dnevnik o Čarnojeviću"(ako izuzmemo kompletan Kišov opus) nešto najdraže napisano na našem jeziku.

Ne mogu da verujem, a Crnjanski je za moj knjizevni ukus naj,naj na nasem jeziku. I sad, ja sam citala Crnjanskog od A do Sh,

a ovu knjizicu sam nekako odlagala jer sam mislila ( ne volim tanjusne knjige) da je tu neki predgovor za Seobe. I imam knjigu

i dalje, al nisam ni pogledala sta je zapravo tu tema sve misleci da su tu neki podaci iz arhiva😀

Naklon do poda za ovaj post🧡

 

Kisha i ja volim, al ne tako nekako intimno kao Crnjanskog jer je Kish nekako univerzalan, a Crnjanski je jel nash.

[robespierre]

Ako Sto godina samoće ima legendarnu rečenicu kojom završava roman, Dnevnik o Čarnojeviću ima sigurno najefektnije otvaranje, i to ni manje ni više nego u šest reči. 

[Selina]

U vezi prevoda i prevodjenja htela sam da kazem da mi mali narodi nemamo sanse da se neko bavi prevodima nasih

knjizevnika i tu nismo samo mi, a i mi sami ne citamo knjizevnost iz Bugarske, Albanije, Rumunije , a ovde navodim samo nase

komsije. Kish, Krleza, Kundera i Kertez ( svi na K , kao Kafka, kao K+K monarhija, a i svi su odatle samo su jezici drugaciji, 

kultura je ista) prevodjeni su, citaju se, citani su jer su njihove teme nekako srednjoevropske, a Srednja je Evropa zapravo

i Evropa).

 

Meni je jedna od najdrazih knjiga roman ( tanak, majusan, ali ubitacan) albanskog pisca, a ja osim sebe ne poznajem

nikoga ko ga je citao, a prevodjen je na 45 jezika.

 

 

 

Ismail Kadare jedan je od najznačajnijih evropskih pisaca XX vijeka, a posebno se istakao sa djelom ,,General mrtve vojske”. Njegova djela prevedena su na 45 svjetskih jezika.

Kadare je 2020. godine dobio “američkog Nobela”, Međunarodnu nagradu za književnost Nojštat. Kadare je dobitnik Međunarodne nagrade Buker 2005. i nagrade Princ od Austrije 2009. godine.

 

General mrtve vojske je izdanje ( crvena knjizica) Rec i misao i prodaje se na ulicama po Srbiji za 100 dinara,

tako sam ga i ja kupila. Verovatno ga nema po knjizarama.

Edited June 3 by Selina

[robespierre]

Kadare je andergraund za ljude koji ne čitaju ozbiljne knjige. :)

 

Ja sam imao situaciju u Službenom glasniku, u dve knjižare i u telefonskom razgovoru sa jednom gospođom, dok sam pokušavao da kupim Decu naše ulice od Nagiba Mahfuza, knjigu koju su oni izdali. Niko od njih nije ni čuo za Mahfuza, čovek prvi arapski nobelovac!

 

 

 

[Selina]

11 hours ago, robespierre said:

Kadare je andergraund za ljude koji ne čitaju ozbiljne knjige. 🙂

 

Ja sam imao situaciju u Službenom glasniku, u dve knjižare i u telefonskom razgovoru sa jednom gospođom, dok sam pokušavao da kupim Decu naše ulice od Nagiba Mahfuza, knjigu koju su oni izdali. Niko od njih nije ni čuo za Mahfuza, čovek prvi arapski nobelovac!

 

 

 

Nisam ni ja znala za njega dok nije dobio Nobela. a posto sam radoznala i volim da citam, procitah i njegovu

Kairsku trilogiju i opet cu nekada da je citam.

Prva i treca knjiga imaju veze sa istorijom, a istorija je uvek i burna i tuzna ako pisac uzme jednu porodicu kao

temu romana, ali je druga knjiga te trilogije za mene nesto jedinstveno i neponovljivo jer je radnja u celoj knjizi

samo mastarija jednog decaka sta i kako bi bilo ako bi devojcica uzvratila njegovu platonsku ljubav.

Devojcica je upperclass ( Kopti), decak je iz arapske porodice ( ne i siromasne).

 

[Selina]

Jos jedna "nobelovska".

Jarceva feshta, Mario Vargas Ljosa

Roman ima tri pripovedacka toka, jedan se za drugim smenjuju i preplicu,  mesto dogadjaja je Dominikanska Republika

i diktator Truhiljo. Truhiljo je samo simbol za jedan surov diktatorski rezim,  a diktator je kao i svaki drugi i despot, megaloman,

reziser bez premca, takvih je bila, ima ih i bice ih, a i mi bismo mogli da pisemo romane na tu temu.

Od svih uzasa, terora, ucena, manipulacija, najzanimljiviji su njegovi saradnici, obozavaoci, a oni su i tema romana

koji su u stanju i dusu djavolu da prodaju samo da ostanu u njegovoj milosti.

 

Govorio je da nema pravde na ovom svetu. Zašto mu se to dešavalo nakon što se toliko borio za ovu nezahvalnu zemlju, za ove ljude bez časti? Obraćao se Bogu. Svecima. Našoj Gospi. Ili, možda, đavolu. Vikao je i molio. Zašto su ga stavljali na takva iskušenja? Sinovi koji su bili njegov krst, zavere da ga ubiju, da unište delo celog jednog života. Ali nije se zbog toga žalio. On je umeo da se bori protiv neprijatelja od krvi i mesa. To je radio od mladosti. Nije mogao da podnese nizak udarac, da ga ne puste da se brani. Izgledao je polulud od očajanja.  

To nije bio neprijatelj kojeg je mogao da pobedi kao one stotine, hiljade, sa kojima se suočio i pobedio ih proteklih godina tako što ih je kupio, uplašio ili ubio.

Uranija Kabral sedi kraj postelje oduzetog oca, nekadašnjeg moćnika, i priseća se događaja od pre trideset i pet godina koji su je naterali da zauvek napusti rodno ostrvo i preseče sve porodične veze.  

Grupa zaverenika u zasedi čeka da naiđu kola s tiraninom koji je za trideset godina vladavine ubio na desetine hiljada ljudi. Rešeni su da ga ubiju iako su sasvim svesni kakva ih mučenja potom čekaju.  

Diktator male ostrvske države koji se zavadio sa celim svetom susreće se s najljućim neprijateljem, koga ne može da savlada. Ironijom sudbine, čoveku koji ne zna za strah – popustila je petlja.  

[u pokušaju]

Može preporuka za knjige čija je tematika slična serijama Homeland-u ili Faudi?

[robespierre]

Tinker Tailor Soldier Spy i The Spy Who Came in from the Cold od Le Karea. 

[DameTime]

Jutros stigla 

 

Lidija Vasiljević: NESAVRŠENE

 

Knjiga predstavlja psihološku, feminističku i političku analizu tradicionalističkog patrijarhalnog viđenja i tretiranja normalnosti žene, kroz dekonstrukciju mitova o ženskim
bolestima, i predstavlja jedinstveni doprinos ovoj oblasti u literaturi pisanoj na našem jeziku. U njoj se dekonstruišu strategije patologizacije žena u okvirima psihijatrije i psihoterapije kao i u samom društvu, kroz analizu obilja literature, praksi i primera iz psihoterapijskog iskustva same autorke. Kroz sistematizaciju, koja je hronološki obuhvatila period od prvih podela na normalno i patološko, preko analize histerije i depresije kao tzv. tipično ženskih simptoma do današnjih kompleksnih i višeslojnih dijagnostičkih kategorija problema u ishrani, sferi seksualnosti, postavljanja granica, opsesivno-kompulzivnih poremećaja i drugih (što realnih što nametnutih procena), ponuđeno je drugačije viđenje žene i njenog psihološkog zdravlja.

 

Glavne junakinje knjige su klijentkinje, pacijentkinje, ali i sve druge žene koje su tako procenjivane, njihova priroda, otpori i nametnute norme. Ovom analizom obuhvaćene su i višestruko diskriminisane kategorije klijentkinja kao i same psihoterapeutkinje, praćene na trnovitom putu ka istini kreirajući pristupe koji su okrenuti slobodnom razvoju kapaciteta. Tema kojom se autorka bavi, iako je obrađena stručnim jezikom, ispričana je pitko i jasno, tako da je namenjena širokom krugu čitateljki i čitalaca.

 

https://agoraknjige.rs/shop/lidija-vasiljevic-nesavrsene/ Trenutno je na popustu na sajtu. 

[Selina]

Preminuo je Ismail Kadare, autor Generala mrtve vojske.

Ja sam samo ovu knjigu ( knjizicu) citala, nameravala sam da citam jos nesto, ali mi nikada

nije bilo ni pri ruci, a ni na pameti.

[drgnk]

Dejvid Gemel - Poslanje izgubljenih junaka

 

 

Završih Gemelovo "Poslanje izgubljenih junaka" i malo je reći da sam zadovoljan istim. Ne znam za ostale njegove cikluse, ali ovaj Drenajski mu je odličan. Za razliku od romana "Skitalac" koji je bio pun akcije i dinamike, ovaj je nešto mirniji, ali su mu likovi kud i kamo kvalitetnije obrađeni, te se čitalac lakše veže za iste.

 

Zaista je šteta, što us...a Laguna više ne doštampava i preostala dva romana ovog ciklusa "Legenda" i "Kralj iza zatvorene kapije", pa ću morati da se nadam iznenadnim pojavama ovih ostvarenja kod uličnih prodavaca (ako se to ikad dogodi).

[Selina]

Babbitt , Sinkler Luis ( prvi americki Nobelovac i to bas zbog ove knjige).

Kao i ostali americki romani s pocetka dvadesetog veka tema je i malogradjanstina, socijalna situacija

radnika, ali je glavni junak malo visa klasa drustva ili barem tako zamislja jer ima pristojnu kucu sa nekoliko

spavacih soba u malo boljem kraju grada i ima pristojan auto. Babbitt nije nikako karikatura ili satira,

takvih je ljudi pun ovaj beli ( ai crn) svet. Njima crkva govori sta da misle i kako i u sta da veruju, lokalni mediji

( televizije nije bilo dvadesetih godina, valjda ni radio jos nije postojao) kako da biraju, a oni biraju uvek

republikance) koga da ne vole i izbegavaju, a to su sindikati, radnicki pokret. Babbitt je inace vlasnik neke

firme za prodaju i iznajmljivanje nekretnina, upucen je vec zbog samog poslovanja na misljenje i stav

svojih sugradjana i zato mora da vodi zivot za koji ta tadasnja sredina smatra da je u redu.

Jednom pokusa da izadje iz te kolotecine, ali sve ode u sunovrat i onda se smerno vraca svakodnevnici.

 

Ova me je prica navela na razmisljanje da li se od tada ( radnja je 1920 godina) uopste nesto promenilo

i rekla bih da nije jer su misljenje i stavove tada nametale male lokalne novine, a danas nam to namecu

velike TV kompanije, drzavne televizije koje su drzavne cak i kad to nisu, neke zamlate koje sebe smatraju

jako pametnima i lepima .

 

Od njega ( autora) preporucujem za moj ukus njegovu najlepsu knjigu Main street ( prevodjene su sve njegove

knjige na srpski) koja neodoljivo podseca na Winesburg, Ohio (Sherwood Anderson ).
Ko voli te americke price s pocetka proslog veka, toplo preporucujem.

 

Babbitt je inace usao i u englesku i americku lingvistiku, stilsku figuru, simbol.

 

John Updake je svom glavnom junaku dao nadimak Rabbit u cast i slavu Babbitt-a,

mada je Rabbit covek od krvi i mesa i mnogo voli seks.😄

 

Sinkler Luis bio je zestok alkos i jednom su ga pitali zasto ne prestane da pije, a on je postavio

pitanje novinaru da li ovaj moze da mu nabroji 5 americkih knjizevnika ( izuzimajuci E.A.Poa)

koji nisu bili alkoholicari i vidi cuda najcuveniji knjizevnici, skro svi i dobitnici Nobela umrli su sa

sezdeset godina od alkohola. Tu je autor, ali i Hemingvej, Dzon Stajnbek, Judzin O Nil, Fokner,

Dzek London ( ovaj zadnji valjda i nije Nobelovac). 

 

Kasnije generacije vise nisu tako eksesivno archile alkohol.

 

[Selina]

Na dodeli Nobelove nagrade u Stokholmu Sinkler Luis kaze da je nagrada trebalo da pripadne romanu

Pogledaj dom svoj andjele (Thomas Wolfe), a ne njemu.

[Selina]

Seamus Deane, Citanje u mraku

Autor zapravo i nije bio knjizevnik, bio je profesor knjizevnosti, jedan od najpoznatijih kriticara, na neki nacin

i persona grata za knjizevnost, a narocito irsku, ali ga je njegov skolski drug, Nobelovac,Seamus Heaney

nekako posle silnog ispijanja piva i evociranja uspomena na zal za mlados, naveo da napise i knjigu o svom detinjstvu

i odrastanju. Za razliku od romana Andjelin pepeo u kome je radnja Irska, ovde je radnja ,kao sto je i zivot autora,

Severna Irska, znaci neka vrsta okupacije, IRA i sve sto iz toga proistice. Autor je rodjen 1940, njegova prica pocinje

pedesetih godina i kratko traje jer je srz price tajna i neke neispricane, uglavnom tuzne i nemoguce, situacije

iz sopstvene porodice. Radi se o izdaji, o ponasanju ljudi koji se nalaze u iznimnim situacijama, a zele da ispadnu heroji,

o cutanju i ucutkivanju koje pa opet ljude ( ovde su njegovi roditelji u pitanju) dovodi do ludila.

On ( autor) jos kao decak vidi i oseca da tu nesto nije u redu i ceo je roman kao neka detektivska prica, ali

drugacija i mnogo lepsa od obicnih jer je sve protkano prlepim bajkama, legendama, pricama i verovanjima

o ukletim porodicama.

[JPM]

Kanim se da počnem. Čitao sam negde da je više biografska i da nije mnogo vezana za film.

 

[Selina]

On 8/13/2024 at 11:25 AM, Juan Pablo Montoya said:

Kanim se da počnem. Čitao sam negde da je više biografska i da nije mnogo vezana za film.

 

Film je radjen prema ovoj knjizi, koliko se reziser vezuje za knjigu, druga je prica.

Citaj knjigu.

[JPM]

3 minutes ago, Selina said:

Film je radjen prema ovoj knjizi, koliko se reziser vezuje za knjigu, druga je prica.

Citaj knjigu.

 

Ubacio mi se ćale, kad je on pročita, ja nastupam 🙂

 

Da, znam da je rađen po ovoj knjizi, s tim što je film daleko veća dramatizacija od knjige.

[robespierre]

Čitate li štogod? 

 

Ja upravo završio "Krhotine", novi roman Breta Istona Elisa. Nisam čitao Američkog psiha, ali moraću to da ispravim u najkraćem roku. Ovde je u pitanju autobiografska fikcija smeštena u Los Anđeles 1981. doživljen kroz oči maturanata čiji su roditelji milioneri. Serijske ubice, narkotici, seks, brza kola, filmska industrija i previše dobre muzike. Neko je napravio i plejlistu svih pesama koje se pominju u knjizi: 

 

 

Nakon čitanja sam dobio ogromnu želju da provozam neki kabriolet po Bulevaru Sumraka i Malholandu tako da mislim da vredelo pročitati je. 

 

Od ostalih stvari koje su mi ostavile utisak u poslednje vreme izdvojio bih ''Poništeno'' od Uelbeka. Kako matori drži ruku na pulsu modernog sveta, ludilo. Interesantno mi je bilo da na internetu pročitam recenzije da mu je ovo najmeški roman, ja mislim da je najtvrđi iza  ''Čestica'', poslednjih pedesetak strana je bukvalno molotovljev koktel u lice. I dalje mislim da nikada neće nadmašiti ''Elementarne čestice'', ali me je knjiga naterala da  obnovim gradivo i pročitam ponovo ''Serotonin'' i ''Pokoravanje''. Scena sa snajperskom puškom u ''Serotoninu'' je jedna od najboljih i najintenzivnijih bez obzira na autora, prosto čovek da poželi da svaki pasaž u svakoj knjizi koju čita bude tog intenziteta. Ranije sam mislio da mu je ''Pokoravanje'' jedan od najslabijih romana, a sada mislim da mi je broj dva odmah iza ''Čestica'', najmanje je eksplicitan i najviše tera na razmišljanje. 

 

[Selina]

14 hours ago, robespierre said:

Čitate li štogod? 

 

Ja upravo završio "Krhotine", novi roman Breta Istona Elisa. Nisam čitao Američkog psiha, ali moraću to da ispravim u najkraćem roku. Ovde je u pitanju autobiografska fikcija smeštena u Los Anđeles 1981. doživljen kroz oči maturanata čiji su roditelji milioneri. Serijske ubice, narkotici, seks, brza kola, filmska industrija i previše dobre muzike. Neko je napravio i plejlistu svih pesama koje se pominju u knjizi: 

 

 

Nakon čitanja sam dobio ogromnu želju da provozam neki kabriolet po Bulevaru Sumraka i Malholandu tako da mislim da vredelo pročitati je. 

 

Od ostalih stvari koje su mi ostavile utisak u poslednje vreme izdvojio bih ''Poništeno'' od Uelbeka. Kako matori drži ruku na pulsu modernog sveta, ludilo. Interesantno mi je bilo da na internetu pročitam recenzije da mu je ovo najmeški roman, ja mislim da je najtvrđi iza  ''Čestica'', poslednjih pedesetak strana je bukvalno molotovljev koktel u lice. I dalje mislim da nikada neće nadmašiti ''Elementarne čestice'', ali me je knjiga naterala da  obnovim gradivo i pročitam ponovo ''Serotonin'' i ''Pokoravanje''. Scena sa snajperskom puškom u ''Serotoninu'' je jedna od najboljih i najintenzivnijih bez obzira na autora, prosto čovek da poželi da svaki pasaž u svakoj knjizi koju čita bude tog intenziteta. Ranije sam mislio da mu je ''Pokoravanje'' jedan od najslabijih romana, a sada mislim da mi je broj dva odmah iza ''Čestica'', najmanje je eksplicitan i najviše tera na razmišljanje. 

 

Ja citam, ali knjige koje citam nisu zanimljive za pisanje o njima pa ih zato i ne pominjem

(radi se o knjizevnicima koji su pisali na nemackom, a nisu Hesse ili Mann)

Pokoravanje je knjiga malo bzvze, na prvu loptu kao ironija, satira, ali se prognoza ostvarila ( verovatno vec i u vreme kada

je knjigu pisao) i realzicaija Pokoravanja dostigla je i vrhunac.

Elementarne cestice su lepa knjiga, sa ljubavlju sam je citala i uzivala.

Serotonin nisam citala, verovatno i necu jer jednostavno nemam vremena da citam ceo opus nekog savremenika,

a preskakala sam silne knjige koje sam zelela da cutam, a nisam imala vremena. Sad su one na redu.

[robespierre]

21 minutes ago, Selina said:

 

Pokoravanje je knjiga malo bzvze, na prvu loptu kao ironija, satira, ali se prognoza ostvarila ( verovatno vec i u vreme kada

je knjigu pisao) i realzicaija Pokoravanja dostigla je i vrhunac.

 

 

Mislim da niste do kraja shvatili poentu knjige koja uopšte nije u tome da ''zli'' muslimani preuzimaju vlast u Francuskoj.

 

Uelbekova poenta je da su moderna zapadna društva toliko sjebana, odnosno da su ljudi toliko izolovani i otuđeni da su jedine žene sa kojima univerzitetski profesor književnosti i najveći stručnjak za Ujsmansa u Evropi ima priliku da spava njegove studentkinje. Jer za Ujsmansa i književnost zapravo nikoga nije briga. I onda jedan dan odlazi na večeru kod čoveka koji je već musliman i uživa u hrani koju pripremaju njegove žene i vidi njegovu nezabrađenu suprugu od dvadesetak godina. I onda nalazi spas (jer nema porodicu i niti jednog prijatelja!) u islamu jer mu islam omogućava ugovorene brakove prema statusu, kako pisac i kaže u knjizi - sa jednom od 20 za jedne stvari i sa jednom od 40 za druge stvari. Rekao bih da je Uelbekova uvrnuta poenta da je islam kao ideologija malo više po meri čoveka od simulakruma liberalne zapadne demokratije. Jer jedino što čoveka teši od besmisla jeste ljubav koju ima u kući, a ne avanture sa studentkinjama i doktorat na 800 strana o dekadentnom piscu za koga većina ljudi i ne zna koje. Ali Uelbek ima tu magiju da iskomunicira ceo roman u njegovom naslovu, tako da on na to gleda kao na, jelte, pokoravanje, odnosno poruka samom sebi da se nikad ne prikloni religiji/ideologiji da bi našao utehu za ovaj svet već da treba da nastavi da spava sa 200 žena godišnje, mada je to bajat podatak, možda je taj broj trenutno i veći. 

 

Dobra je i ova Knausgorova recenzija:

 

https://www.nytimes.com/2015/11/08/books/review/michel-houellebecqs-submission.html

 

Serotonin je fantastična knjiga i ako imate priliku obavezno je pročitajte. 

Edited September 1 by robespierre

[Selina]

21 minutes ago, robespierre said:

 

Mislim da niste do kraja shvatili poentu knjige koja uopšte nije u tome da ''zli'' muslimani preuzimaju vlast u Francuskoj.

 

 

Vecina ljudi nije ni Orvela uzimala za ozbiljno ( ili kako bi ti rekao nije ga shvatala), ali se njegovo prorocanstvo i obistinilo.

Uelbek je pisao knjigu usred dogodovstine i krize.

 

Na sam dan kad je izasao roman dogodio se pokolj redakcije "Charlie Hebdo" gdje je ubijeno dvanaest nevinih ljudi, naslovna strana toga satiricnog casopisa karikira Uelbeka kao Nostradamusa. Gospodin autor kao da je znao sta ce se dogoditi, pa je savrseno tempirao izlazak knjige.

A i bas je komplikovano razumeti pouku i poruku Uelbeka iz ove knjige😁

[stoudemire]

Vargas Ljosa - Burna vremena

 

Još jedno vrhunsko delo mog omiljenog pisca. Gvatemala, vojna hunta, neizbežna CIA i lokalni diktatori kao što je Truhiljo...

 

[robespierre]

13 hours ago, stoudemire said:

Vargas Ljosa - Burna vremena

 

Još jedno vrhunsko delo mog omiljenog pisca. Gvatemala, vojna hunta, neizbežna CIA i lokalni diktatori kao što je Truhiljo...

 

 

Koje je Ljosino kapitalno delo? Moram da se pohvalim da nisam pročitao ništa od njega, a to valja ispraviti. Iz nekog razloga mi je uvek delovao kao lajt verzija Markesa, a nadam se da nisam u pravu. 

[Selina]

4 hours ago, robespierre said:

 

Koje je Ljosino kapitalno delo? Moram da se pohvalim da nisam pročitao ništa od njega, a to valja ispraviti. Iz nekog razloga mi je uvek delovao kao lajt verzija Markesa, a nadam se da nisam u pravu. 

Meni se najdopala Јарчева фешта , ali to je i jedina knjiga koju sam citala i odusevila me je. Savrseno drugacija od Markesa.

Neki su ljudi ( imam poverenja u njihov knjizevni ukus) nahvalili Razgovore u katedrali.

Inace su nam ukusi ( mislim ta tvoj i moj) po pitanju Markesa slicni. Ne lezi mi taj magicni realizam.

[robespierre]

3 hours ago, Selina said:

Meni se najdopala Јарчева фешта , ali to je i jedina knjiga koju sam citala i odusevila me je. Savrseno drugacija od Markesa.

Neki su ljudi ( imam poverenja u njihov knjizevni ukus) nahvalili Razgovore u katedrali.

Inace su nam ukusi ( mislim ta tvoj i moj) po pitanju Markesa slicni. Ne lezi mi taj magicni realizam.

 

 

Ne, ne, ja volim i Markesa i magični realizam. Ali iz moje vizure Markes je 'najmekši' pisac tog talasa, ima u njemu nečega, u odsustvu boljeg izraza, ženstvenog. Ako je Crnjanski epitom muške topline onda je Markes to isto samo još nekako mekše i toplije i prijemčivije. Mada su Sto godina samoće tragična knjiga, to je utisak koji sam ja odneo iz nje. A to podnosim samo povremeno i u malim dozama.