[USA] SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE - unutrašnja politika i uticaj na svetska kretanja

[Nek grmi jako]

39 minutes ago, Selina said:

Iran se boji Trampa, Tramp kod Irana, narocito u konfliktu sa Izraelom ne bi imao milosti i oni to znaju.

Uostalom Tramp im je zveknuo rahmetli Sulejmanija, sveca.

 

Spoiler

Naravno da je ogromnoj većini Kamalinih pristaša teško da se odrede prema naklonosti Irana, odnosno jasnom aktu neprijateljstva Irana protiv Trampa koji se ogleda u tome da ga čak i hakuju.

 

I zato je najnormalnije da ćemo čuti od medija koji inkliniraju režimu, uglednika demokrata i onih koji podržavaju Kamalu da to baš i nije tako, da Kamalin tim nije ni pipnuo prstom te materijale, a kamoli ih otvarao, te da je Iran time zapravo hteo da lažno prikaže svoju naklonost aktuelnoh administraciji, Beloj kući i njenom predsedničkom kandidatu.

 

Samo, zašto je to onda učinio tajno, a ne javno? Mogli su da šibnu materijal na svoje internet strane, a ne da ga kradomice, malo po malo, šalju u Belu kuću. Jer u FBI izveštaju vidimo da je to bio procees koji se protegao na celo leto... 

 

Ovako, da neko revnosan u FBI nije to sve pustio u etar, za razliku od dosije Hantera Bajdena koji je dugo bio nedostupan u javnosti, kao i sadržaj njegovog čuvenog lap topa, mi sad ne bismo ni znali da Iran podržava Mamalu.

 

A Putinovu podršku u tom smislu, možemo posmatrati kao dvosmislenu, jer je on javno izrekao da bi više voleo Kamalu nego Donalda u Beloj kući.

 

Spoiler

Gospodin @Smrtokapa je od moje malenkosti dobio na poklon jedan franucuski motiv, a vi ćete dobiti mojoj malenkosti tako drage - Nemce.

 

 

  

Edited 8 hours ago by Nek grmi jako

[Eddard]

Onaj ko u to veruje i treba da glasa za Trampa, mozga za više i nema. 

[Nek grmi jako]

Spoiler

Kada sagledamo činjenicu da je iransku naklonost aktuelnoj Beloj kući objavio FBI, a nije je neko izmislio, naravno da možemo da potražimo razloge tog neprijateljstva koje Iran ima prema Trampu.

 

Neke je objasnila Selina, podsećajući nas kako se Iran provodio kao bos po trnju za vreme Trampovog mandata, u kome je osim uklanjanja Sulejmanija došlo i do najtežih sankcija u istoriji ekonomskog rata protiv Irana, zbog kojih Teheran nije mogao da naoružava ni sebe, a kamoli Hezbolah, Hamas i Hute.

 

Zato i ne čudi to što je, čim je Bajdenova administracija otklonila deo tih sankcija koje su se odnosile na naftu, Iran odmah počeo da prikuplja sredstva kojim je naoružao do zuba sve svoje proksije tokom Bajden-Haris mandata.

 

Posledice toga videli smo tokom napada Hamasa i iranskog raketiranja Izraela, koje se nikada pre toga nije dogodilo jer se Iran nije usudio na takav čin.

 

I, ako gledamo iz tog ugla, hakovanje Trampa i slanje poverljivih materijala u Belu kući logična je posledica onoga što je Iran smeo da uradi tokom Bajden-Haris administracije, a nikako nije smeo ni da pomisli na to kada je u Beloj kući sedeo Tramp. I zato, najnormalnije, žele kontinuitet tog fenomena čije koristi danas uživaju, a ne da im se vrati Tramp koji ih je u prvom mandatu sterao u mišju rupu.

 

Takođe, ovaj slučaj sa iranskim hakovanjem Trampa i slanjem podataka njegovim protivncima u Belu kuću jasan je pokazatelj kulture denuncijacije, o kojoj sam nedavno pisao.

 

Jer, sa jedne strane imamo kristalno jasan slučaj koji je obradio FBI, a pošto ljubitelji Mamale ne mogu to da ospore, a i teško im pada istina na oči, oni pod teretom jasnih dokaza kažu - u to može da poveruje samo osoba bez mozga.

 

I na stranu to što je reč o činjenici, u koju nema šta da se veruje ili ne veruje kada ju je objavio FBI na osnovu sakupljenog inkriminišućeg materijala... Jer kada se ljudi osećaju emocionalno nesigurno, oni će se javno izraziti često preko gornjeg praga izraza. To doprinosi žestokim naletima kenselovanja i osuđivanja koje smo videli u poslednjih nekoliko godina, a jasno uočavamo i na ovoj stranici kada neko vređa nekoga samo na osnovu toga što je taj vređani izneo - istinu. 

 

Kako bih vam to približio, pomenuću svoju ličnu reakciju na članak u Tajmsu koji je napisao Dejmon Linker početkom godine, kada je ustvrdio da je Ron Desantis loš, ali ne tako strašan kao Tramp. I kao neko kome je Desantis najbolji izbor za predsednika, moja malenkost se naravno nije dobro osećala posle čitanja tog teksta u kome je Desantis namazan neprijatnom supstancom fiziološkog porekla. .

 

Ali levi i progresivci su se obrušili na Linkera još gore, na način na koji moja malenkost nikada ne bi mogla niti imala kapacitete za tako nešto, a suština je bila da je sramotno samo reći da je Desantis - loš. Oni su Linkera zasuli uvredama na mrežama jer je, po njima, morao da kaže da je Desantis fašista, kreten, imbecil i čisto zlo...

 

Jer ako po standardima i svakodnevici levih i liberala ne govorite jezikom maksimalističkog egzorcizma, zapravo izdajete - narativ, a ne Bajdena ili Kamalu Haris.

 

To možemo da vidimo i kod nas na svakodnevnom nivou, kada se ljudi nazivaju moronima, govnima, imbecilima, nakazama, nemačima mozga etc, a čini se da ne postoji limit u tome jer je maksimalistički egzorcizam zapravo ono - no limit.

 

Ovaj retorički stil je takođe autodestruktivan. Jer kada je maksimalistička denuncijacija najvažnija metoda, onda niko ne zna ko će sledeći biti optužen. I za šta će biti optužen. Evo, sada na primer imamo ptužbe da su bezmozgovići oni koji veruju u FBI izveštaj o aktivnostima iranskih službi u ondosu na Trampa...

 

Svi žive u klimi straha, a svaka emocionalno zdrava osoba piše i priča iz odbrambenog čučenja (to vam je ono kao kad u filmu neko zapuca u kafani, a svi kao po komandi čučnu ispod stolova i šanka).

 

Iz tih razloga sada mi je mnogo jasnija liberalna tuga koju sam pomenuo u predmetnom postu na osnovu 20-godišnjih istraživanja, jer se svi suočavamo sa činjenicom da jednoredni upisi u kojima se nepoznati ljudi nazivaju bezmozgovićima nikako ne reflektuju sreću niti unutrašnji mir.

 

Naprotiv, ukazuju na nemir koji je pokretač uvreda i omaložavanja drugih osoba, jer emotivna stabilnost proizvodi sasvim opozitne reakcije.

 

Ta tuga je u stvari neprilagođena zato što način razmišljanja nije povećao osećaj delovanja ljudi u kategorijama u kojima zaista mogu da deluju. 

Naprotiv, taj odnos je danas smanjen, a zamenile su ga opservacije neprilične ne samo akademskom tonu, nego - izvoru onoga ljudskog u nama,

 

Jer kada se prema politici odnosite kao prema emotivnom prikazu, na kraju ćete učiniti sve da se i sami osećate upropašćeno, prljavo i nemoćno. I da se spustite na nivo da nekoga koga i ne poznajete nazovete budalom ili bezmozgovićem, samo zato jer nemate argumente za bilo šta smislenije, pošto vas je neka istina, poput FBI izveštaja o Iranu, priterala uz zid.

 

Edited 5 hours ago by Nek grmi jako

[ters]

3 hours ago, Nek grmi jako said:

  Reveal hidden contents

Kada sagledamo činjenicu da je iransku naklonost aktuelnoj Beloj kući objavio FBI, a nije je neko izmislio, naravno da možemo da potražimo razloge tog neprijateljstva koje Iran ima prema Trampu.

 

Neke je objasnila Selina, podsećajući nas kako se Iran provodio kao bos po trnju za vreme Trampovog mandata, u kome je osim uklanjanja Sulejmanija došlo i do najtežih sankcija u istoriji ekonomskog rata protiv Irana, zbog kojih Teheran nije mogao da naoružava ni sebe, a kamoli Hezbolah, Hamas i Hute.

 

Zato i ne čudi to što je, čim je Bajdenova administracija otklonila deo tih sankcija koje su se odnosile na naftu, Iran odmah počeo da prikuplja sredstva kojim je naoružao do zuba sve svoje proksije tokom Bajden-Haris mandata.

 

Posledice toga videli smo tokom napada Hamasa i iranskog raketiranja Izraela, koje se nikada pre toga nije dogodilo jer se Iran nije usudio na takav čin.

 

I, ako gledamo iz tog ugla, hakovanje Trampa i slanje poverljivih materijala u Belu kući logična je posledica onoga što je Iran smeo da uradi tokom Bajden-Haris administracije, a nikako nije smeo ni da pomisli na to kada je u Beloj kući sedeo Tramp. I zato, najnormalnije, žele kontinuitet tog fenomena čije koristi danas uživaju, a ne da im se vrati Tramp koji ih je u prvom mandatu sterao u mišju rupu.

 

Takođe, ovaj slučaj sa iranskim hakovanjem Trampa i slanjem podataka njegovim protivncima u Belu kuću jasan je pokazatelj kulture denuncijacije, o kojoj sam nedavno pisao.

 

Jer, sa jedne strane imamo kristalno jasan slučaj koji je obradio FBI, a pošto ljubitelji Mamale ne mogu to da ospore, a i teško im pada istina na oči, oni pod teretom jasnih dokaza kažu - u to može da poveruje samo osoba bez mozga.

 

I na stranu to što je reč o činjenici, u koju nema šta da se veruje ili ne veruje kada ju je objavio FBI na osnovu sakupljenog inkriminišućeg materijala... Jer kada se ljudi osećaju emocionalno nesigurno, oni će se javno izraziti često preko gornjeg praga izraza. To doprinosi žestokim naletima kenselovanja i osuđivanja koje smo videli u poslednjih nekoliko godina, a jasno uočavamo i na ovoj stranici kada neko vređa nekoga samo na osnovu toga što je taj vređani izneo - istinu. 

 

Kako bih vam to približio, pomenuću svoju ličnu reakciju na članak u Tajmsu koji je napisao Dejmon Linker početkom godine, kada je ustvrdio da je Ron Desantis loš, ali ne tako strašan kao Tramp. I kao neko kome je Desantis najbolji izbor za predsednika, moja malenkost se naravno nije dobro osećala posle čitanja tog teksta u kome je Desantis namazan neprijatnom supstancom fiziološkog porekla. .

 

Ali levi i progresivci su se obrušili na Linkera još gore, na način na koji moja malenkost nikada ne bi mogla niti imala kapacitete za tako nešto, a suština je bila da je sramotno samo reći da je Desantis - loš. Oni su Linkera zasuli uvredama na mrežama jer je, po njima, morao da kaže da je Desantis fašista, kreten, imbecil i čisto zlo...

 

Jer ako po standardima i svakodnevici levih i liberala ne govorite jezikom maksimalističkog egzorcizma, zapravo izdajete - narativ, a ne Bajdena ili Kamalu Haris.

 

To možemo da vidimo i kod nas na svakodnevnom nivou, kada se ljudi nazivaju moronima, govnima, imbecilima, nakazama, nemačima mozga etc, a čini se da ne postoji limit u tome jer je maksimalistički egzorcizam zapravo ono - no limit.

 

Ovaj retorički stil je takođe autodestruktivan. Jer kada je maksimalistička denuncijacija najvažnija metoda, onda niko ne zna ko će sledeći biti optužen. I za šta će biti optužen. Evo, sada na primer imamo ptužbe da su bezmozgovići oni koji veruju u FBI izveštaj o aktivnostima iranskih službi u ondosu na Trampa...

 

Svi žive u klimi straha, a svaka emocionalno zdrava osoba piše i priča iz odbrambenog čučenja (to vam je ono kao kad u filmu neko zapuca u kafani, a svi kao po komandi čučnu ispod stolova i šanka).

 

Iz tih razloga sada mi je mnogo jasnija liberalna tuga koju sam pomenuo u predmetnom postu na osnovu 20-godišnjih istraživanja, jer se svi suočavamo sa činjenicom da jednoredni upisi u kojima se nepoznati ljudi nazivaju bezmozgovićima nikako ne reflektuju sreću niti unutrašnji mir.

 

Naprotiv, ukazuju na nemir koji je pokretač uvreda i omaložavanja drugih osoba, jer emotivna stabilnost proizvodi sasvim opozitne reakcije.

 

Ta tuga je u stvari neprilagođena zato što način razmišljanja nije povećao osećaj delovanja ljudi u kategorijama u kojima zaista mogu da deluju. 

Naprotiv, taj odnos je danas smanjen, a zamenile su ga opservacije neprilične ne samo akademskom tonu, nego - izvoru onoga ljudskog u nama,

 

Jer kada se prema politici odnosite kao prema emotivnom prikazu, na kraju ćete učiniti sve da se i sami osećate upropašćeno, prljavo i nemoćno. I da se spustite na nivo da nekoga koga i ne poznajete nazovete budalom ili bezmozgovićem, samo zato jer nemate argumente za bilo šta smislenije, pošto vas je neka istina, poput FBI izveštaja o Iranu, priterala uz zid.

 

Ponavljas niz neistina:

 

1) FBI nije objavio "iransku naklonost aktuelnoj Bijeloj kuci" - nego iranski pokusaj da se dalje destabilizuju odnosi u USA i narusi regularnost izbora, sto jedino ide na ruku Trampu. FBI je objavio detalje o tome da je kampanja Kamale Harris odmah reagovala i saradjivala sa FBI u tom slucaju (za razliku od Trumpa koji je sabotirao i otezavao bilo kakvu saradnju sa FBI kada je u pitanju bila istraga o ruskom uticaju na njegovu kampanju).

 

2) Najostrije sankcije ili ne - za vrijeme Trumpovog mandata je Hezbolah narastao 100% po broju boraca i 50% po raketnim projektilima kojima raspolazu. Isto vrijedi i za Hute ciji broj i opremljenost su takodje narasli za 100% , tako da ih je neko ipak opremio  i naoruzao, dakle Iran je imao kapacitete da naoruzava i Hute i Hezbolah. Rast teroristicke organizacije za 100% za vrijeme Trampa je sve samo ne satjerivanje u misju rupu.

 

3) Iran se usudio na brutalan napad na Izrael jer je osjetio da mu iza ledja stoji Putin (Trampv prijatelj i uzor), koristeci zauzetost USA ekonomskom pomoci za odbranu Ukrajine. 

 

4) O tome da se Iran nije usudjivao da izvrsi cyber napade na USA tokom Trumpovog mandata -  napadi na US infrastrukturu su od 2016-2020 bili daleko ozbiljniji od hakovanja email account-a nekoga iz Trampove kampanje - potrazi Charmig Kitten, ili Mabna Insitute indictment. 

 

5) Slucaj slanja dokumenata na Bijelu kucu jeste savrseno jasan - primljeno, prijavljeno, nekoristeno, istrazeno. I od svega toga korist izvlaci  samo Trump - sto kroz stampu, sto kroz postove kao sto je tvoj.

 

 

 

 

 

Edited 3 hours ago by ters

[Nek grmi jako]

Spoiler

Mnogi u ovo vreme pokušavaju da odgonetnu da li je za porast nasilja nad političkim protivnicima, poput atentata na slovačkog premijera ili dvostrukog pokušaja ubistva Trampa, zaslužan mejnstrim narativ koji je otišao daleko iznad granica pristojnosti, ili su same žrtve krive jer neko želi da ih ubije.

 

U osnovi toga zapravo je pitanje zašto je toliki porast onih koji prkose dosadašnjim emotivnim i psihološkim tektonskim pločama i u politici, i u medijima, i na internetu, na mrežama, forumima...

 

Postoji onaj stari izraz koji kaže - kada aristokratija dobije prehladu, radnička klasa zakači upalu pluća. Psihološki posmatrano, ako taj koncept vidimo kao piramidu, sasvim je očekivano da će eho koji se progresivno spušta nadole, zapravo najviše uticati na one u podnožju te piramide, koji su već ionako emocionalno nestablni i skloni iracionalnim odlukama.

 

Primera za to je bezbroj, ali ću navesti samo jedan na koji sam nedavno naišao: kada je kanadska vlada 2016. godine dodala rodno izražavanje i rodni identitet kao zaštićene osnove kanadskom zakonu o ljudskim pravima, postojala je izrazita mogućnost da kad se nešto tako nametne centru piramide, svi koji su bliži njenom dnu budu emotivno i psihološki izloženiji raznim potresima.

 

I sad, nevezano da li je ta odluka imala uticaja u opštoj slici kanadskog mentalnog zdravlja ili nije, ali činjenica je da se ono u vladinom izveštaju iz prošle godine ozbiljno pogoršalo tokom poslednje dekade (https://www150.statcan.gc.ca/n1/pub/75-006-x/2023001/article/00011-eng.htm).

 

Pa zašto je to tako? Kako je moguće da ultraliberalna politika ne dovodi do sreće, nego do pogoršanja mentalnog stanja nacije? Odgovor je, zapravo, jednostavan: kada neko na vrhu piramide založi neku vatru, najlogičnije je da će najveće vrenje doživeti oni koji su pri njenom dnu ili na samom dnu.

 

Zato što su najranjiviji, a takvih je u poslednje vreme sve više i više.

 

Što se pak ekonomije tiče, tu imamo još drastičniji pokazatelj - jedan procenat povećanja nezaposlenosti dovodi do pet procenata povećanja slučajeva psihijatrijske hospitalizacije, pa stoga ne treba da čudi i porast izraza emotivne nestabilnosti na društvenim mrežama, u gradskom prevozu, na poslu ili na fakultetu u trenucima kada ekonomska i finansijska kriza uđe u naše živote.

 

Kada to dovedemo na teren dvostrukog pokušaja ubistva Trampa u veoma kratkom periodu, shvatamo da je emocionalna neuravnoteženost tog kalibra zapravo multiplikovana kategorija. Isto kao kad decu u školi pobije njihov vršnjak...

 

Ta ubistva postala su zapravo subkultura ovoga doba - neka niko nema dilemu da li je to tako ili nije kada samo baci letimičan pogled na njihov niz.

Jer, oni koji žele da ubiju Trampa, kao i oni koji žele da pobiju decu i nastavnike u nekoj školi, prolaze kroz maltene istovetne sate pripremanja, kolekcioniranja podataka, izbora oružja... Maltene istovetno satima fantaziraju o sebi dok u mislima povlače oroz, apsolutno svesni da će postati poznati čitavoj javnosti nakon izvršenja svoga dela.

 

Kliničari će vam reći da i patološki makijavelisti, narcisoidni tipovi koji ne mogu da kontrolišu vlastitu narcisoidnost i sadisti uvek za svoja nedela osnov pronalaze u autoviktimizaciji, odnosno da je to što se osećaju kao žrtve nekoga ili nečega uticao da urade ovu ili onu stvar.

 

Podignemo li to na viši nivo, dolazimo do autoviktimizacije tipa - ako Tramp pobedi, ne preostaje mi ništa nego da ubijem nekoga ili sebe; ili - ako pobedi onaj ludak, selim se iz zemlje...

 

U takvom fatalističkom pogledu na svet oko nas, potpuno je jasno odakle porast nasilja i narativne agresije u politici, na medijima, na internet forumima...

 

Naravno, činjenica je i da u nekim slučajevima politički protivnici, navijači rivalskih klubova i diskutanti na forumima i društvenim mrežama mogu da se izdignu iznad međusobnih razlika i vode uljudnu komunikaciju, koja sadrži kulturno ili barem umereno izražavanje i poštovanje sagovornika.

 

Na žalost, na drugom kraju duge nalazi se nešto što više nije ekstrem, već skoro pa lična iskaznica i tribalističkoj svesti podele na nas i njih. Kao kad u selo Šošona uđe Sijuks i kaže im - ovaj totem vam je malo nakrivo.

 

Ono što bi se tom Sijuksu nekada desilo dešava se i danas, kada moderni Šošoni na društvenim mrežama i forumima uhvate pojedinca čije im se opservacije ne dopadaju.  

Spoiler

Ovo za broj Huta i Hezbolaha tokom Trampove administracije zaista ne mogu da komentarišem, a sumnjam da oni znaju tačan broj svojih boraca i danas, a kamoli pre četiri godine. Ako vi znate nešto što ni oni sami ne znaju, objavite te podatke

 

Kada je reč o tome što je Iran prvi put u istoriji napao Izrael za vreme Bajden-Haris administracije, jer je nešto "osetio", zaista takođe ne mogu da komentarišem jer je to proizvod ličnog stava, a ne nekakvog fakta i materijalnih dokaza. Stvarno ne znam šta je ajatolah osetio i nemam nameru da ga pitam, ali činjenica je da se taj slučaj dogodio kao posledica onoga što vide svi koji maju oči; da US administracije ne može da zaštiti Izrael na način na koje su ga štitile pređašnje administracije u Vašingtonu. 

 

A zašto je to činjenica? Jednostavno, nikada se ranije to nije dogodilo.

 

I niko nije pomenuo nikave napade Irana na SAD, pa mi nije jasno o čemu tu zapravo pišete.

 

Takođe, podaci koje je Iran poslao Beloj kući nakon hakerkog napada na Trampove fajlove nisu otvarani, tako barem tvrdi izborni štab Kamale Haris?

 

Stvarno?

 

Vi ćete im svakako verovati na reč, ali izvinjvam se što ja to - ne mogu. I to ne zbog toga što mačak ne voli slaninu pa je ne dira i samo je gleda, pa je posle preosledi netaknutu drugom mačku, nego zato što je neverovatno da niko nije otvorio fajlove...

 

Mislim, ako ih niko nije otvarao, odakle su znali da je reč o Trampovim tajnim spisima pre nego što su ih prosledili nadležnima??! Pa valjda prvo otvoriš i vidiš šta je unutra, pa onda pošalješ nadležnima kada utvrdiš u čijoj je jurisdikciji predmetni sadržaj...

 

Edited 2 hours ago by Nek grmi jako

[ters]

50 minutes ago, Nek grmi jako said:

  Hide contents

Mnogi u ovo vreme pokušavaju da odgonetnu da li je za porast nasilja nad političkim protivnicima, poput atentata na slovačkog premijera ili dvostrukog pokušaja ubistva Trampa, zaslužan mejnstrim narativ koji je otišao daleko iznad granica pristojnosti, ili su same žrtve krive jer neko želi da ih ubije.

 

U osnovi toga zapravo je pitanje zašto je toliki porast onih koji prkose dosadašnjim emotivnim i psihološkim tektonskim pločama i u politici, i u medijima, i na internetu, na mrežama, forumima...

 

Postoji onaj stari izraz koji kaže - kada aristokratija dobije prehladu, radnička klasa zakači upalu pluća. Psihološki posmatrano, ako taj koncept vidimo kao piramidu, sasvim je očekivano da će eho koji se progresivno spušta nadole, zapravo najviše uticati na one u podnožju te piramide, koji su već ionako emocionalno nestablni i skloni iracionalnim odlukama.

 

Primera za to je bezbroj, ali ću navesti samo jedan na koji sam nedavno naišao: kada je kanadska vlada 2016. godine dodala rodno izražavanje i rodni identitet kao zaštićene osnove kanadskom zakonu o ljudskim pravima, postojala je izrazita mogućnost da kad se nešto tako nametne centru piramide, svi koji su bliži njenom dnu budu emotivno i psihološki izloženiji raznim potresima.

 

I sad, nevezano da li je ta odluka imala uticaja u opštoj slici kanadskog mentalnog zdravlja ili nije, ali činjenica je da se ono u vladinom izveštaju iz prošle godine ozbiljno pogoršalo tokom poslednje dekade (https://www150.statcan.gc.ca/n1/pub/75-006-x/2023001/article/00011-eng.htm).

 

Pa zašto je to tako? Kako je moguće da ultraliberalna politika ne dovodi do sreće, nego do pogoršanja mentalnog stanja nacije? Odgovor je, zapravo, jednostavan: kada neko na vrhu piramide založi neku vatru, najlogičnije je da će najveće vrenje doživeti oni koji su pri njenom dnu ili na samom dnu.

 

Zato što su najranjiviji, a takvih je u poslednje vreme sve više i više.

 

Što se pak ekonomije tiče, tu imamo još drastičniji pokazatelj - jedan procenat povećanja nezaposlenosti dovodi do pet procenata povećanja slučajeva psihijatrijske hospitalizacije, pa stoga ne treba da čudi i porast izraza emotivne nestabilnosti na društvenim mrežama, u gradskom prevozu, na poslu ili na fakultetu u trenucima kada ekonomska i finansijska kriza uđe u naše živote.

 

Kada to dovedemo na teren dvostrukog pokušaja ubistva Trampa u veoma kratkom periodu, shvatamo da je emocionalna neuravnoteženost tog kalibra zapravo multiplikovana kategorija. Isto kao kad decu u školi pobije njihov vršnjak...

 

Ta ubistva postala su zapravo subkultura ovoga doba - neka niko nema dilemu da li je to tako ili nije kada samo baci letimičan pogled na njihov niz.

Jer, oni koji žele da ubiju Trampa, kao i oni koji žele da pobiju decu i nastavnike u nekoj školi, prolaze kroz maltene istovetne sate pripremanja, kolekcioniranja podataka, izbora oružja... Maltene istovetno satima fantaziraju o sebi dok u mislima povlače oroz, apsolutno svesni da će postati poznati čitavoj javnosti nakon izvršenja svoga dela.

 

Kliničari će vam reći da i patološki makijavelisti, narcisoidni tipovi koji ne mogu da kontrolišu vlastitu narcisoidnost i sadisti uvek za svoja nedela osnov pronalaze u autoviktimizaciji, odnosno da je to što se osećaju kao žrtve nekoga ili nečega uticao da urade ovu ili onu stvar.

 

Podignemo li to na viši nivo, dolazimo do autoviktimizacije tipa - ako Tramp pobedi, ne preostaje mi ništa nego da ubijem nekoga ili sebe; ili - ako pobedi onaj ludak, selim se iz zemlje...

 

U takvom fatalističkom pogledu na svet oko nas, potpuno je jasno odakle porast nasilja i narativne agresije u politici, na medijima, na internet forumima...

 

Naravno, činjenica je i da u nekim slučajevima politički protivnici, navijači rivalskih klubova i diskutanti na forumima i društvenim mrežama mogu da se izdignu iznad međusobnih razlika i vode uljudnu komunikaciju, koja sadrži kulturno ili barem umereno izražavanje i poštovanje sagovornika.

 

Na žalost, na drugom kraju duge nalazi se nešto što više nije ekstrem, već skoro pa lična iskaznica i tribalističkoj svesti podele na nas i njih. Kao kad u selo Šošona uđe Sijuks i kaže im - ovaj totem vam je malo nakrivo.

 

Ono što bi se tom Sijuksu nekada desilo dešava se i danas, kada moderni Šošoni na društvenim mrežama i forumima uhvate pojedinca čije im se opservacije ne dopadaju.  

 

 

Dzordane B.?  Ti li si?

Edited 2 hours ago by ters

[Nek grmi jako]

Spoiler

Zapravo, više Jokić nego Džordan, MVP 

 

Ako bismo se naslonili na prethodni upis, Axios je sproveo anketu sa pitanjima: da li se danas osećate barem malo više anksiozno nego pre šest meseci? Da li ste bar malo skeptičniji da je ono što čitate stvarno i istinito nego pre šest meseci?

 

Odgovori su uključivali, recimo, lažne vesti - koncept koji je ušao u američku psihu tokom kampanje 2016, kada je Tramp pokušao da diskredituje izveštavanje - što je danas eksplodiralo u sofisticiranosti i obimu.

 

Takođe, tu je i nezaobilazno političko nasilje, koje sada preti američkoj demokratiji - i kandidatima - na jezive načine. A u osnovi svega je rastuće nepoverenje u vladu, te pad poverenja u institucije svih vrsta.

 

To zapravo ide toliko daleko da su ćlanovi Kongresa posebno otvoreni za povećanje budžeta Tajne službe iz zastrašujućeg razloga: sopstvenog iskustva sa rastućim pretnjama i zapanjujućim kršenjima bezbednosti.

 

S tim u vezi, čak 60% odraslih Amerikanaca smatra da je stresno i frustrirajuće razgovarati o politici sa ljudima koji imaju različite stavove — što je 10 procentnih poena više u odnosu na 2019. godinu, pokazala je anketa Pev Research.  Ti ljudi, dakle, svojim odgovrima favorizuju ono što smo već pomenuli kada je reč o agresivnom tonu i narativu kojeg viđamo i ovde, na našem forumu.

 

A 60% Amerikanaca ograničava količinu političkih vesti koje konzumiraju kako bi izbegli da se osećaju preopterećeni ili umorni, prema poslednjoj anketi koju su sproveli AP-NORC Centar za istraživanje javnih odnosa i USAFacts.

 

Američko psihološko udruženje čak ima izraz za to - politički stres. 

 

Oni vele da se politika sve više prepoznaje kao značajan izvor hroničnog stresa, koji negativno utiče i na mentalno i na fizičko zdravlje širokog sloja stanovništva.

 

Odakle to kad je sve u redu u američkom društvu i ako je u redu nivo obraćanja neistomišljenicima, pa bi trebalo da nosioce vlasti nagradimo novim mandatima jer je sve upravo onako kako i treba da bude?!

 

Stvarno, odakle?

 

Edited 1 hour ago by Nek grmi jako

[DJORDJE]

Nije dugo trebalo da Jevreji ispadnu krivci. Za sada samo delimicno.

 

Quote

Donald Trump says Jews will be partly to blame if he loses election

 

[Nek grmi jako]

To samo liči na njega - autogolčina makazicama.

 

Kao da je prebrojavanje jevrejskih glasova bitnije od onoga što AIPAC kaže i uradi... Ta reakcija na ankete i jevrejske glasove je toliko besmislena na milion i jedan način, da mi je posle svake takve besmislice sve žalije što Desantis nije GOP kandidat.

 

Pa da li je realno da u vreme kada se Izrael suočava sa brutalnim situacijama i kada se bori da mu ostane glava iznad vode, ovaj bulazni o nekakvim anketama???

 

Naravno, repsi će reći da Tramp time plaši jevrejske glasače i govori im proročki da će Izrael nestati ako Haris pobedi, ali zar na vlastitom primeru nije shvatio da taj štos sa zastrašivanjem glasača više ne prolazi...

 

Neshvatljivo.

Edited 1 hour ago by Nek grmi jako