[USA] SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE - unutrašnja politika i uticaj na svetska kretanja

[Angelia]

9 hours ago, Baby said:

 

Imas 500k beskucnika, ne ucestvuju jer nemaju cime da ucestvuju (osim onog dela koji radi). 2021 je bilo 350k beskucnika. Mnogi ilegalci ucestvuju u budzetu i nemaju nista od toga. Kada dodje na 2M razmisli o svojoj bezbednosti. 

Kapital se raspodeljuje, moze da se raspodeli na najugrozenije. Nisu svi neradnici, ima bolesnih, mentalno ili fizicki, ne mogu da rade. 

Pricali smo o privatnom kapitalu, konkretno Muskovih 44 biliona koje si htela da preraspodelis na hranu. Pa si rekla da ti ljudi ucestvuju u kapitalu, sto je netacno. Sad pricas o budzetu, I kako nemaju cime da ucestvuju.

Skakanje sa teme na temu. 

Kapital privatnika je njihov kapital, niko nema prava da ga preraspodeljuje. 

[deez nuts.]

3 hours ago, Angelia said:

Pricali smo o privatnom kapitalu, konkretno Muskovih 44 biliona koje si htela da preraspodelis na hranu. Pa si rekla da ti ljudi ucestvuju u kapitalu, sto je netacno. Sad pricas o budzetu, I kako nemaju cime da ucestvuju.

Skakanje sa teme na temu. 

Kapital privatnika je njihov kapital, niko nema prava da ga preraspodeljuje. 

Vlasnike kapitala niko ne sme da bije. Cuvati ih ko zenicu oka. 

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

4 hours ago, Angelia said:

Pricali smo o privatnom kapitalu, konkretno Muskovih 44 biliona koje si htela da preraspodelis na hranu. Pa si rekla da ti ljudi ucestvuju u kapitalu, sto je netacno. Sad pricas o budzetu, I kako nemaju cime da ucestvuju.

Skakanje sa teme na temu. 

Kapital privatnika je njihov kapital, niko nema prava da ga preraspodeljuje. 

 

Nisam ja htela da ih raspodelim nego je on hteo da ih raspodeli, pa kada je doslo do toga, on donirao sam sebi. 

 

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

Puna usta hriscanstva, morala... 

 

 

 

[Angelia]

18 hours ago, deez nuts. said:

Vlasnike kapitala niko ne sme da bije. Cuvati ih ko zenicu oka. 

Naravno 😁 kapital pokrece svet.

[deez nuts.]

1 hour ago, Angelia said:

Naravno 😁 kapital pokrece svet.

Ako nemate leba, jedite kolace. 

[erwin]

Land of opportunity, my ass.

 

 

Quote

The Great Gatsby Curve shows how hard it is for children to overcome their parents' income level. The easiest is for children in countries situated in the left-bottom part of the chart, i.e. low Gini coefficient and low Corak's score. The line in this chart has a positive slope.

https://en.wikipedia.org/wiki/Great_Gatsby_curve

Edited December 27, 2022 by erwin

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

 

 

 

[Milenko Puzigaca]

14 hours ago, erwin said:

Land of opportunity, my ass.

 

 

https://en.wikipedia.org/wiki/Great_Gatsby_curve

Pa i nije im neko merilo. Ne mogu da se porede skandinavske zemlje i USA u vezi toga sa mogucnostima. To su male zemlje, odavno okrenute svom razvoju, i u njih nije dosao neki emigrant pa za nekoliko godina zabogateo praveci kiselo mleko, i niko nije zaradio 400,000 dolara tako sto je prodavao aplikaciju za tel sa zvucima prdeža ili 200 miliona prodajuci glupo ćebe sa rukavima itd 

[Darko]

1 hour ago, Milenko Puzigaca said:

Pa i nije im neko merilo. Ne mogu da se porede skandinavske zemlje i USA u vezi toga sa mogucnostima. To su male zemlje, odavno okrenute svom razvoju, i u njih nije dosao neki emigrant pa za nekoliko godina zabogateo praveci kiselo mleko, i niko nije zaradio 400,000 dolara tako sto je prodavao aplikaciju za tel sa zvucima prdeža ili 200 miliona prodajuci glupo ćebe sa rukavima itd 

Mašiš poentu. Graf ne govori o individualnim ekstremnim slučajevima (takozvani outliers), nego o klasnoj "nepokretljivnosti" u generalu. I naravno ima smisla, što je veća nejednakost u zemlji, manje šanse da se izađe iz bede u kojoj si rođen. Ako ti radiš kao konj da bi opstao, imaš manje vremena da vaspitaš svoju decu, manjak para za aktivnosti posle škole, itd itd, i tako ide taj začarani krug.  

[erwin]

Evo unutarameričke dinamike da se ne bi pričalo da je Amerika drugo od Skandinavije, pritom zanemarujući osetno bolje od SAD stojeće Kanadu i Nemačku, kao i činjenicu da ogromna većina drugih zapadnih zemalja bolje stoji od SAD u ovom pogledu.

 

Quote

The fading American dream: Trends in absolute income mobility since 1940

 

One of the defining features of the “American dream” is the aspiration that children have a higher standard of living than their parents (1). (...)
Using this methodology, we found that rates of absolute upward income mobility in the United States have fallen sharply since 1940. Under the benchmark of copula stability, the fraction of children earning more than their parents fell from 92% in the 1940 birth cohort to 50% in the 1984 birth cohort. (...)
Why have rates of upward income mobility fallen so sharply over the past half century? There have been two important macroeconomic trends that have affected the incomes of children born in the 1980s relative to those born in the 1940s: lower Gross Domestic Product (GDP) growth rates and greater inequality in the distribution of growth (17). (...)
Together, these simulations show that increasing GDP growth without changing the current distribution of growth would have modest effects on rates of absolute mobility. Under the current distribution of GDP, we would need real GDP growth rates above 6% per year to return to the rates of absolute mobility seen in the 1940s. Intuitively, because a large fraction of GDP goes to a small number of high income earners today, higher GDP growth does not substantially increase the number of children who earn more than their parents. Hence, reviving the “American dream” of high rates of absolute mobility would require more broadly shared economic growth rather than just higher GDP growth rates.

 

 

Quote

Fig. 1 Baseline estimates of absolute mobility by birth cohort.
(A and B) The fraction of children earning more than their parents (“absolute mobility”) by parent income percentile for selected child birth cohorts (A) and on average by child birth cohort (B). Only parents with positive income are included in (A); within this group, parent income percentiles are constructed according to their ranks in the distribution of parents’ incomes within each child cohort. Parents with zero income are included in (B), defining absolute mobility as 100% for that subgroup when computing the mean rate of absolute mobility by cohort. Child income is measured at age 30 in the CPS March supplement as the sum of individual and spousal income, excluding immigrants after 1994. Parent income is measured in the census as the sum of the spouses’ incomes for families in which the highest earner is between ages 25 and 35. Children’s and parents’ incomes are measured in real 2014 dollars using the CPI-U-RS. Absolute mobility is calculated by combining these income distributions with the copula estimated for the 1980 to 1982 cohorts in tax data by (12).

https://www.science.org/doi/10.1126/science.aal4617

Edited December 28, 2022 by erwin

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

Gledam ovog George Santos, novoizabranog kongresmena, Republikanac. I Amerika ima Sinisu Malog. 

 

Izabrali su ga i na kraju je isplivalo da je bukvalno slagao sve, od obrazovanja i diploma, preko porekla (rekao je da je americki jevrej), od mesta gde je radio... Sve sto je izgovorio je slagao, a pravda se u fazonu: 'ja sam iz siromasne porodice, tesko sam radio da dodjem dokle sam dosao, evo i Bajden laze.' 

 

 

[DJORDJE]

Pakistan zemlja mogucnosti , odmah pored Svajcarske.

To kao one liste o najboljim mestima za zivot, a na njima Calgari i Reykjavik.

[erwin]

 

Malo elementarne logike ne bi bilo na odmet. Ako SAD više nije zemlja mogućnosti ni približno kako je bio, kako to može biti Pakistan koji ima približno istu međugeneracijsku pokretljivost stanovništva, ali daleko niže startne pozicije?

 

Činjenica je da su po ovom kriterijumu SAD među 3 najgore zapadne zemlje od prikazanih.

Edited December 28, 2022 by erwin

[Div]

20 minutes ago, DJORDJE said:

Pakistan zemlja mogucnosti , odmah pored Svajcarske.

To kao one liste o najboljim mestima za zivot, a na njima Calgari i Reykjavik.

 

To pomalo liči na onaj stari vic  kad fabrika cipela pošalje dva trgovačka putnika u Afriku da procene mogućnost prodaje tamo pa dosle mesec dana stignu dva izveštaja, jedan kaže ovde može da se proda koliko hoćeš jer niko nema cipele, svi bi kupili, drugi kaže, ovde nema šanse da se išta proda jer niko ne nosi cipele, znači ne žele ih.

U Švajcarskoj ima na hiljade fabrika, znači mogu i ja da nađem mesta, ili u Pakistanu nema fabrika, znači napravim prvu i uspeh siguran. Ili u Švajcarskoj se vrte velike pare, ako moj otac zarađuje 5000 franaka mogu ija bar 6, mlađi sam, obrazovaniji, u Pakistanu, moj otac zarađuje 50 dolara, mogu ja 100, nije teško zaraditi 100 dolara i tako nema konkurencije.

 

[Milenko Puzigaca]

Pa dobro, u pravu je Darko, ovaj grafikon im je onako generalno, za vece slojeve stanovnistva, ali to nema veze sa sloganom "zemlja mogucnosti" nego sa klasicnim postepenim napredovanjem na duze staze standardnim nacinima, kroz skolovanje i to. Mozda to funkcionise u malim zemljama, i u nekim vecim, sa sličnim mentalitetom, ama ovo za napredovanje pomocu raznoraznih ideja, koje su nekad... da kazemo prilicno neobicne, je ipak i dalje only in America.

[bohumilo]

13 hours ago, Darko said:

Mašiš poentu. Graf ne govori o individualnim ekstremnim slučajevima (takozvani outliers), nego o klasnoj "nepokretljivnosti" u generalu. I naravno ima smisla, što je veća nejednakost u zemlji, manje šanse da se izađe iz bede u kojoj si rođen. 

Ne, taj graf je davno diskreditovan. Razloga je puno, jedan je taj što, npr, on nije konzistentan sa najboljim podacima o kretanju ekonomski mobilnosti u SAD, koja stagnira u prethodnih 40ak godina dok ekonomska nejednakost raste (što je, treba li naglasiti, suprotono od onoga što bi se očekivalo ako nejednakost utiče na mobilnost). Drugi je, npr, taj što manje, homogene zajednice (kakve su evropske države) imaju veću unutrašnju mobilnost nego velike heterogene zajednice. Masačusets je iz generaciju u generaciju bogatiji od Arkanzasa, kao što je Holandija iz generacije u generaciju bogatija od Bugarske, pa ćeš ako strpaš Mas i Ark (Hol i Bug) u jednu jedinicu dobiti manju mobilnost nego ako ih gledaš odvojeno...E, Mas i Ark jesu strpani u jednu statističku jedinicu, dok su Hol i Bug odvojene, itd...

 

Međutim, ono što je ključni "greh" te krive je što sama njena "mera mobilnosti", ovo "intergenerational earnings elasticity" što je prikazano na y-osi definicijalno zavisna od ekonomske nejedankosti, ona nju već uključuje pa nema nikakvog smisla crtati ih zajedno na grafu i tvrditi da nejednakost utiče na mobilnost - naravno da utiče kad je tako definisana! Naime, IGE meri procentualnu razliku u primanjima odraslih ljudi za 1% razlike u primanjima njihovih roditelja. Ali to znači da one zemlje u kojima je nejednakost porasla više imaju veći IGE od onih gde je nejednakost porasla manje, čak i kada je uporedna mobilnost ostala ista. To je kao da sreću u braku definišite, između ostalog, i kao "broj dece" - ali onda će vam, naravno tako definisana sreća zavisiti od broja dece, kada ih stavite zajedno na ose grafikona time niste nikakvu novu informaciju saopštili.

 

 

No, sva ta upoređivanja sa drugim ljudima zapravo maše poentu, to nema nikakve veze sa "šansom" - što je kolega iznad odlično primetio: kad god izmerite da ljudi u Pakistanu imaju bolje šanse nego Amerikanci - negde ste davno skrenuli s puta. Ljude prosto zanima kakva je njihova šansa da uspeju, da zarade koliko žele, da se bave poslom koji vole, da se ostvare u nekom smislu - ako se malo potrude itd (navodio sam šta je potrebno da uradite da biste upali u srednju klasu u SAD), a ne gde su u odnosu na nekakav prosek. O tome svedoči  i sledeća rečenica, u kojoj se nigde ne implicira nikakva mobilnost niti "gde sam u odnosu na druge", već je to prosta činjenica da ljudi što su siromašniji (u apsolutnom smislu) imaju manje resursa za svoju decu (što jeste ključni razlog zašto bilo ko išta radi):

 

13 hours ago, Darko said:

Ako ti radiš kao konj da bi opstao, imaš manje vremena da vaspitaš svoju decu, manjak para za aktivnosti posle škole, itd itd, i tako ide taj začarani krug.  

 

 

 

btw. Ovde je možda korisno primetiti i nešto drugo. Primetite da su na levoj osi sve vrednosti manje od 1, što znači da su razlike među decom u proseku uvek MANJE negto razlike među roditeljima. Tu imamo posla sa čuvenim statističkim fenomenom "regresije ka srednjoj vrednosti", koja se uvek javlja kada su varijable probabilističke prirode. To je razlog zašto su deca nadprosečno visokih ljudi niža od njih (iako i dalje nadprosečno visoka), ili razlog "prokletstva Sports Ilustrated" časopisa, koje kaže da ljudi koji se pojave na naslovnici sledeće godine imaju lošiju sezonu...

[Darko]

35 minutes ago, bohumilo said:

btw. Ovde je možda korisno primetiti i nešto drugo. Primetite da su na levoj osi sve vrednosti manje od 1, što znači da su razlike među decom u proseku uvek MANJE negto razlike među roditeljima. Tu imamo posla sa čuvenim statističkim fenomenom "regresije ka srednjoj vrednosti", koja se uvek javlja kada su varijable probabilističke prirode. To je razlog zašto su deca nadprosečno visokih ljudi niža od njih (iako i dalje nadprosečno visoka), ili razlog "prokletstva Sports Ilustrated" časopisa, koje kaže da ljudi koji se pojave na naslovnici sledeće godine imaju lošiju sezonu...

Je si li čitao Rationality od Steven Pinker-a? 

[bohumilo]

1 hour ago, Darko said:

Je si li čitao Rationality od Steven Pinker-a? 

Nisam, nažalost.

[Maharaja]

11 hours ago, DJORDJE said:

Pakistan zemlja mogucnosti , odmah pored Svajcarske.

To kao one liste o najboljim mestima za zivot, a na njima Calgari i Reykjavik.

Kalgari jeste super za život, a sudeći po jednojoj mojoj prijateljici, i Rejkavik je 🙂

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

12 hours ago, DJORDJE said:

To kao one liste o najboljim mestima za zivot, a na njima Calgari i Reykjavik.

 

Verujem da je individualno, a liste se prave u odnosu na infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo, sanse za napredak i posao, transport, zivotna sredina, sigurnost... 

[Amigo]

Po meni jedini nedostatak Kalgarija je da je malo izolovan, inace super grad, nov, izgradjen, ekonomija solidna itd.

Sto se tice zime, jbga Kanada, tu se zna kako je u tom segmentu, kao i cela Skandinavija.

[Angelia]

7 hours ago, bohumilo said:

Ne, taj graf je davno diskreditovan. Razloga je puno, jedan je taj što, npr, on nije konzistentan sa najboljim podacima o kretanju ekonomski mobilnosti u SAD, koja stagnira u prethodnih 40ak godina dok ekonomska nejednakost raste (što je, treba li naglasiti, suprotono od onoga što bi se očekivalo ako nejednakost utiče na mobilnost). Drugi je, npr, taj što manje, homogene zajednice (kakve su evropske države) imaju veću unutrašnju mobilnost nego velike heterogene zajednice. Masačusets je iz generaciju u generaciju bogatiji od Arkanzasa, kao što je Holandija iz generacije u generaciju bogatija od Bugarske, pa ćeš ako strpaš Mas i Ark (Hol i Bug) u jednu jedinicu dobiti manju mobilnost nego ako ih gledaš odvojeno...E, Mas i Ark jesu strpani u jednu statističku jedinicu, dok su Hol i Bug odvojene, itd...

 

Međutim, ono što je ključni "greh" te krive je što sama njena "mera mobilnosti", ovo "intergenerational earnings elasticity" što je prikazano na y-osi definicijalno zavisna od ekonomske nejedankosti, ona nju već uključuje pa nema nikakvog smisla crtati ih zajedno na grafu i tvrditi da nejednakost utiče na mobilnost - naravno da utiče kad je tako definisana! Naime, IGE meri procentualnu razliku u primanjima odraslih ljudi za 1% razlike u primanjima njihovih roditelja. Ali to znači da one zemlje u kojima je nejednakost porasla više imaju veći IGE od onih gde je nejednakost porasla manje, čak i kada je uporedna mobilnost ostala ista. To je kao da sreću u braku definišite, između ostalog, i kao "broj dece" - ali onda će vam, naravno tako definisana sreća zavisiti od broja dece, kada ih stavite zajedno na ose grafikona time niste nikakvu novu informaciju saopštili.

 

 

No, sva ta upoređivanja sa drugim ljudima zapravo maše poentu, to nema nikakve veze sa "šansom" - što je kolega iznad odlično primetio: kad god izmerite da ljudi u Pakistanu imaju bolje šanse nego Amerikanci - negde ste davno skrenuli s puta. Ljude prosto zanima kakva je njihova šansa da uspeju, da zarade koliko žele, da se bave poslom koji vole, da se ostvare u nekom smislu - ako se malo potrude itd (navodio sam šta je potrebno da uradite da biste upali u srednju klasu u SAD), a ne gde su u odnosu na nekakav prosek. O tome svedoči  i sledeća rečenica, u kojoj se nigde ne implicira nikakva mobilnost niti "gde sam u odnosu na druge", već je to prosta činjenica da ljudi što su siromašniji (u apsolutnom smislu) imaju manje resursa za svoju decu (što jeste ključni razlog zašto bilo ko išta radi):

 

 

 

 

btw. Ovde je možda korisno primetiti i nešto drugo. Primetite da su na levoj osi sve vrednosti manje od 1, što znači da su razlike među decom u proseku uvek MANJE negto razlike među roditeljima. Tu imamo posla sa čuvenim statističkim fenomenom "regresije ka srednjoj vrednosti", koja se uvek javlja kada su varijable probabilističke prirode. To je razlog zašto su deca nadprosečno visokih ljudi niža od njih (iako i dalje nadprosečno visoka), ili razlog "prokletstva Sports Ilustrated" časopisa, koje kaže da ljudi koji se pojave na naslovnici sledeće godine imaju lošiju sezonu...

To je ono kad mi neko rodjen u US objasni kako je tesko ziveti u US I napredovati. Ili zasto je mom klincu teze da napreduje u absolutnom smislu, naravno da je absolutna razlika na mojoj strani.

[Darko]

7 hours ago, bohumilo said:

Nisam, nažalost.

Pitam jer si spomenuo regression to the mean i prokletstvo Sports Ilustrated, koje on objašnjava u jednom poglavlju. Super knjiga by the way, jedna od najboljih koju sam pročitao (ok, slušao preko Audible , mada mislim da je ovakav tip knjige efektivnije pročitati zbog raznih ilustracija i zahteva mentalne energije).

 

Samo ne razumem kako se to odnosi na glavnu poentu, a to je da što je veća nejednakost, to je teže da se izađe iz bede. 

[bohumilo]

15 hours ago, Darko said:

Pitam jer si spomenuo regression to the mean i prokletstvo Sports Ilustrated, koje on objašnjava u jednom poglavlju. Super knjiga by the way, jedna od najboljih koju sam pročitao

U to ne sumnjam uopšte, Pinker je - kao i njegova gospođa - apsolutno sjajan tip (nije to džabe da je bezvredna maoistička rulja htela da ga ućutka i kanseluje). Čitao sam ovu njegovu prethodnu knjigu Enlightenment now (Prosvećeni svet, što je naslov pod kojim je dostupna na srpskom jeziku), raskošni tour de force racionalnosti i njenih vanrednih rezultata - potpuno odsutnih iz dnevne medijske kloake - koji se ne može dovoljno snazno preporuciti.

 

15 hours ago, Darko said:

Samo ne razumem kako se to odnosi na glavnu poentu, a to je da što je veća nejednakost, to je teže da se izađe iz bede. 

Ne odnosi se (izdvojeno je u "btw" sekciji), za razliku od preostalog sadržaja tog posta. Regresija, kako i napisah, objašnjava zašto su vrednosti na y-osi manje od 1, zašto razlika u primanjima roditelja od 1% proizvodi razliku u primanjima njihove dece kad odrastu koja je MANJA od 1% (ona bude 0.5%, ili 0.3% itd...). Za jedan deo nečijeg bogatsva/visine plate/ je (kao i za deo nečije fizičke visine ili sportskog uspeha i mnogo čega drugog) zaslužna sreća, slučajnost, i taj deo regresira ka srednjoj vrednosti...