melankolic

Privatna inicijativa i Trumpova administracija? Pa tu nema veće političke samovolje od ove sadašnje. Ok, lažem, ima- u Severnoj Koreji i Rusiji se drastičnije sprovodi politika jednoumlja od Trumpove. Niko ko nije bio njegov slepi poslušnik nije ostao na svom radnom mestu.

Konstataciju ostavi za sebe. Ovde iznosimo različite stavove i svako pojedinačno ima pravo da oceni ko je u pravu a ko ne. Ne bih ulazio u tvoj RL pa zato i ne bih komentarisao da li si prosečan (i pod kojim uslovima?) američki građanin ili ne. Upravo svi imaju različite početne odnosno trenutne pozicije na tržištu rada. To što u oblasti u kojoj ti radiš trenutno nema zime ne znači da je tako svakom prosečnom građaninu Amerike. A zanima me kako to demokrate dižu kamate, da li su oni izazvali krizu sa EU, Kinom, NATO članicama, Iranom, Kubom, petljanje u Brexit (i razumljivu negativnu reakciju Britanaca), da li su oni politički uticali na Pentagon, omalovažavali FBI, politički instruirali najviše sudske instance postavljanjem ideološki podobnih na čelna mesta...? Lista je duga. Trebalo bi mi dosta vremena da sve nabrojim u šta se upetljao. I na kraju, mislim da nisi kompetentna da pričaš o demokratiji jer demokratija nije da omalovažavaš suprotni tabor a veličaš Vođu, sve proglašavajući to demokratijom i svodeći je na pitanje ljubavi i mržnje.

Trump je, dakle, privatni vlasnik te proizvodnje? Ja sam mislio da se on samo neuspešno bavi kockarnicama i hotelima. Opet se ponavlja greška ekonomske percepcije jer Trump svojim katastrofalnim odlukama direktno ugrožava čitave industrijske grane.

Misliš, zbuni auditorijum (koji?). Nekada te je baš teško rastumačiti. Slažem se da je stopa najniža od početka njegovog mandata ali postoji realna opasnost da se situacija drastično promeni. Ako pogledaš grafikon nezaposlenosti samo u par poslednjih godina primetićeš izvesnu fluktuaciju.

Da li ja vidim nešto dobro i da li bi se začudila da je tako je lična prozivka. Ja ne kažem da Trump neće dobiti drugi mandat. Još je rano da se govori o tome kada ne znamo ni ko će mu biti rival u predsedničkoj trci. Prethodni izbori su se rešili upravo u završnici tako da će verovatno tako biti i ovaj put. Pitanje je samo kako će demokrate koncipirati strategiju. Ako se budu bavili čistim omalovažavanjem Trumpa onda su na njegovom terenu i tu gube ali ako okupe oko sebe sve nezadovoljne, postoji realna šansa da se to zlo pobedi. Sve vreme govoriš o trenutnoj situaciji a ja o nekoj daljoj (možda do samih izbora). Opet, kao i na prethodnom forumu, ponavljaš mantru da ono što je dobro za tebe, dobro je i za druge. Očigledno da u stvarnosti nisu stvari tako ružičaste i da je posle Nixona to jedini predsednik koji je izazvao takvu polarizaciju društva. Što se suprotnog tabora tiče, nikakve loše stvari nismo videli vođenjem njihove politike. Njihova je uloga, kao i u svakoj demokratiji da kritikuju ono što smatraju da se ne radi kako treba. Ili misliš da je najbolje da se svi dive Trumpu kao što ti činiš? A to je već plodno tlo za uvođenje diktature.

Nema potrebe za ličnim prozivkama. Problem je što su to trenutna predviđanja a postoje ljudi daleko stručniji od tebe koji upozoravaju da sve te njegove sankcije mogu da dovedu do ako ne dramatičnih a ono loših posledica po američku ekonomiju u konkurenciji sa nekim drugim. Koliko god ti zagovarala ideju da se US ogradi jednim nevidljivim zidom i gleda samo svoje interese, ipak je globalna trgovina nešto što funkcioniše po sistemu spojenih sudova.

Mnogi drugi faktori se moraju uneti u računicu a ne samo bubnuti da 6.2 miliona ne znači ništa u odnosu na ukupnu populaciju. To je brojka koja približno odgovara populaciji jedne Srbije. Pri tome, govorimo o radno aktivnom stanovništvu, a ne i o njihovoj deci koja isto tako trpe posledice te nezaposlenosti. Pa onda je tu još već spomenuta regionalna i industrijska disperzija nezaposlenih... Ako si se založio za to da se US ne upoređuje sa drugim, mnogo manjim zemljama, onda nemoj upotrebljavati taj argument kada to samo tebi odgovara.

Da... htedoh da predložim da malo proširimo temu. Na njoj bismo mogli da pričamo o "novim tendencijama" u kinematografiji, ne samo vezanim za sadašnji trenutak i određeni prostor /državu nego i iz prošlosti (npr. Crni talas) i globalno.

Tebi brojka od 6.2 miliona nezaposlenih (po izveštaju iz aprila 2019) i nije baš toliko značajna. Problem je što ti samo gledaš te tvoje "dnevne situacije" ne obazirući se upravo na ono što si spomenula da ne hiljade nego desetine hiljada poslova zavisi odluka upravo Trumpa i njegove nekompetentnosti. Posledice njegove nerazumne ekonomske politike će se tek osetiti u ne tako dalekoj budućnosti. To i on zna zato klacka i često demantuje samog sebe donoseći neke skorašnje odluke.

Levica na Zapadu ima veze sa liberalizmom. Čak mislim da su po pitanju društvenog angažmana (ne govorim o političkim odlukama na koje su desničarske vlade bile primorane da donesu) levičari daleko više doprineli oslobađanju društva od predrasuda od desničara koji realno nisu imali nešto sluha za one kojima su ta prava zakinuta. To da li neko ne želi da radi, ti prosto nemaš dokaze za tu tvrdnju. Neradnici su poseban društveni sloj koji zahvata sve pore društva i politike. Čak i za tog Trumpa se može reći da je jedan tipičan neradnik koji ne radi svoj posao kako treba jer ga zamaraju svi ti izveštaji ljudi koji rade za njega nego se bavi tvitovanjem i potpuno paušalnim ocenama koje potiču upravo od neznanja (već spomenuto osvajanje Marsa koji kruži po Mesečevoj orbiti). Druga stvar, u situaciji kada moćni strukture upravljaju ljudskim životima u svakom njegovom segmentu i kada su ljudi uplašeni za svoja radna mesta (poput onih koje pogađaju trgovinske sankcije koje Trump uvodi sve većem broju zemalja po svom trenutnom nahođenju) rađa se jedan sloj ljudi koji se s razlogom buni protiv toga i žele više društvene odgovornosti. Prosto ne žele da im država liči na "Apprentice" gde će idiot sklanjati ljude iz čisto egoističkih razloga a odluke donositi preko noći bez ikakve dodatne analize i društvene debate vezane za posledice takvih odluka. Što se izbacivanja iz kuće sa 18 godina tiče, to što si napisao samo govori o tome koliko ustvari ne poznaješ kako funkcionišu zapadna društva. Deca se tamo od malih nogu uče da samostalno donose odluke i da rade za sebe kako bi što pre krenuli sami da se izdržavaju. U mnogim zapadnim zemljama mladi već sa 15, 16 godina dobrovoljno odlaze od svojih roditelja, studiraju i rade, žive po iznajmljenim stanovima sa svojim vršnjacima i, generalno, pripremaju se za samostalni život. Nešto si se malo zbunio. Trump ne treba nikome da govori da se iseli jer je sposoban za samostalni život. Zapad ne funkcioniše na isti način kao balkanska društva gde "deca" ostaju do svoje 40. godine kod svojih roditelja, čekaju da im kao odraslim ljudima roditelji- penzioneri udele džeparac, ili da čekaju da ovi umru pa da imaju gde da žive. To je prvo što se primeti kada neko ode da živi na Zapad. U jednom se samo slažem. Cortezova želi da zaštiti te mlade ali ne time što će ostati duže kod roditelja nego brigom države za njihovu egzistenciju. Mislim da je to greška jer je država jedan glomazan i spor birokratski aparat koji može da rešava samo opšte stvari ali ne i pojedinačne slučajeve. Država treba da stvori klimu da svaki pojedinac ima šansu za novi početak putem programa za one koji iz različitih razloga nemaju mogućnosti da nađu posao.

Ideja za otvaranje ovog topica javila mi se nakon gledanja drugog po (meni) redu značajnog dela glumca, scenariste i producenta Jordana Peela. Naravno, reč je o filmu "Us" koji mi je već samim naslovom privukao pažnju. Naime, ja sam ga odmah shvatio kao da je reč o dvoznačju "United States" (s tim da je to "States" u skraćenici namerno napisan malim početnim slovom) i o "Nama". To se potvrdilo u jednom delu filma kada Adelaide postavi pitanje svojoj dvojnici Red ko su oni, a ova odgovara "naravno, Amerikanci". Onda imamo tu fenomenalnu uvodnu špicu koja počinje krupnim planom belog zeca, bukvalno kamera kreće od njegovog oka pa se polako udaljava tako da imamo sliku u kojoj su (uglavnom beli) zečevi ograđeni u svojim boksovima (poput vila i generalno životima u kojima živi srednja klasa) da bi se onda u završnici filma ti zečevi razbežali svuda po (društvenom) undergroundu. Drago mi je bilo kada sam pročitao kritiku na "rogerebert"- u u kojoj stoji isto ono do čega sam i ja došao gledajući film. Radi se, u osnovi, o pobuni potlačenih, nevidljivih ljudi koji će (po autoru) u konačnici formirati neprekidni lanac ljudske solidarnosti. Posle ovog pomalo konfuznog uvoda, vratio bih se temi. Zanima me da li ste i vi primetili da se razvija jedan novi pravac u kinematografiji a odnosi se na sofisticiranu društvenu kritiku, svojevrsno "suočavanje sa prošlošću" u USA? Doduše, radi se tek o par primera (osim "Us" spomenuo bih i film "Get Out" ali i već kultni "It Follows"; moguće da postoje i drugi za koje bih voleo da saznam koji su i zato i postoji tema) ali opet vidim da se iza ove stupidne savremene filmske produkcije rađa jedna hibridna forma komercijalnog i kreativno- promišljajućeg pravca sa mnoštvom slojevitosti.

Gledaj, razmišljao sam ja i o tome. Tu kod mene gde živim , u jednom društvu blagostanja, već posle prve godine rada rebnu ti značajno platu na leto kada ti pare realno najviše trebaju. Čak i ako tražiš dozvolu da ideš na godišnji odmor oni pristanu na to ali je neplaćen. Veruj mi da mi se sve smučilo i da sam reagovao isto kao i ti. E, ali onda sledeće godine (i svih narednih godina do penzije) u isto to vreme ti stigne bonus u iznosu 50 % ekstra plate, plus što dobiješ i dodatak iz poreza koji si plaćao tokom godine (pod uslovom da ti je poslodavac dobro obračunavao zaradu, što je opet tvoja odgovornost da kontrolišeš svaki platni izveštaj). Država košta a onaj ko nije spreman na to neka se preseli na neko ostrvo i neka sam privređuje.

Ako mogu da iznesem stav a da me se ne optuži odmah da je lični. Naime, ja mislim da oni koji brane Trumpovu politiku odnosno ideologiju u suštini nisu uopšte liberali. Njih, kao što se da pročitati, nazivaju pogrdnim imenima. Pri tome, mislim da se nisu ni potrudili da uđu taksativno u suštinu tog demokratskog socijalizma koje promovišu Kortez i Sanders. Za mene su ovo dvoje u nekim delovima prilični utopisti i sve liči na neki paternalistički odnos države i pojedinca (kao onaj deo programa u kojem se govori o tome da je dužnost države da obezbedi svakom posao u "državnoj službi" ukoliko sam nije uspeo da se snađe) protiv čega sam suštinski uvek bio. Po meni, država (kao i predsednik i vlada, već u zavisnosti od svojih ovlašćenja) treba da obezbedi uslove da se svaki (ili makar većina) pojedinac pronađe u onome u čemu može biti koristan sebi i zajednici. Dakle, govorim o socijaldemokratiji. Međutim, ono što je za mene ovde neprihvatljivo (a odnosi se pre svega na poglede na stvarnost forumaša angelia, mrd i Denisa Jasharevicha, a što su doneli sa sobom sa prethodnog foruma) jeste taj nekakav spartanski model po kojem opstaju samo najjači a oni slabiji neka se snađu kako znaju i umeju ili još gore (dozvoljavam da sam ih pogrešno shvatio ali neki njihovi ekstremni stavovi vuku na tu stranu) ne treba ni da postoje. Pri tome se gubi iz vida da je samo mali procenat ljudi u tom zapadnom svetu sposoban da sebi obezbedi egzistenciju na način kako je to uradio Trump. Da ne ulazim ponovo u raspravu o već poznatim stvarima uz pomoć kojih mafijaških veza i prikrivanja sopstvenih izvora prihoda je došao u poziciju jedan kompletni idiot da se pita o bilo čemu, hteo bih da ukažem na jednu bitnu kontradiktornost pro- trump stavova već spomeutih forumaša. Naime, oni s jedne strane zastupaju stav da je život večita borba i smatraju da se slabiji moraju povinovati jačima od sebe (u prevodu : moći kapitala / novca) a s druge strane se pozivaju na te iste mase kada im je potreban argument / legitimitet da iza (trumpovske) moći stoje iste te mase. Tu se, recimo, vidi taj očigledni licemerni populizam koji se ogleda upravo u tome da se autokratska moć zasniva na slepoj poslušnosti masa i da one nemaju o čemu da se pitaju jer ima ko (oni koji poseduju novac i moć) se pita umesto njih. Zato se tu navode ideološki podobni LGBT, Afroamerikanci, žene i svi oni za koje se tradicionalno smatra da pripadaju tom antipopulističkom korpusu. Ustvari, trumpovski populizam mnogo pati za tim da te grupe navodno ne razumeju da on radi za njihovo dobro i radi na tome da ih prvo podeli po ideološkoj osnovi a onda ih privije uz sebe (metoda koju su koristili svi autoritarni lideri u svetu da samo pojedini delovi tih označenih grupa imaju privilegije dok oni koji se ne povinuju ideologiji bivaju šikanirani a onda i izloženi torturi). Jedina, zapravo, dužnost (!) tih masa je da se demokratski ozvaniči vlast autoritarnog lidera putem izbora. Izbori se time pretvaraju u jednu vrstu rituala kojim se ustoličava Vođa, kao na nekim primitivnim plemenskim savetima. Izbori time prestaju biti tekovina civilizacije protiv koje se, uzgred govoreći, populisti i njihovi zagovornici bore na svakom koraku (izrugujući se još jednoj tekovini te civilizacije a to je inkluzija). Programi, ideje, CV koji stoji iza kandidata, u slučaju protrumpista ne igraju nikakvu ulogu. To su po pravilu neprijateljska delovanja koja imaju za cilj da pokradu njih same iako ni do danas nisu izneti argumenti gde su tu oni pokradeni a da se nisu pitali o tome. Ustvari, kod zagovornika trumpističkog populizma idealno bi bilo kada bi mase i autokrate živele u simbiozi što se pokazalo kroz istoriju da kad - tad puca po šavovima. Zato ne čudi da Trump u svakoj situaciji 1/1 podržava autoritarne lidere diljem planete.

Nema potrebe da se nerviraš. Nezahvalno je prognozirati rezultate predsedničkih izbora jer, ako se prisetimo, nisu davane velike šanse ni današnjem predsedniku pa se sve preokrenulo, upravo zahvaljujući istim tim medijima. Pitanje je samo da li oni koji zaista vode marionetu- Trumpa, imaju dugoročnu korist od njegovog ponašanja ili pak samo komplikuje njihove poslovne računice?

U suštini, Trump koji je autoritarna ličnost kao i Sloba Milošević (ali raspolaže daleko manjim manevarskim prostorom- što se najbolje vidi kroz odbijanje Pentagona da Bela kuća koristi vojsku u svoje propagandne svrhe- jer je tako prosto u jednom demokratskom društvu, posebno ako ti demokrate dišu za vratom) proglašava poraz pobedom. Ako sam u celini razumeo njegovu poruku, sve se vraća na staro a Meksiko se obavezao da će bolje čuvati granicu sa USA od svojih građana koji su (još od ranije) za Trumpa svi nekakvi dileri, ubice, lenčuge koji otimaju posao poštenim Amerikancima. Ni u naznakama nema reči o Zidu koji je kao projekat potpuno pukao, posebno nakon ovog trgovinskog rata sa Kinom, kao i sa situacijom u odnosima sa Iranom. Tu su zatim packe koje je dobio jer se direktno mešao u britansku politiku podrškom Borisu Johnsonu (šta reći kad ni sam Boris nije želeo da se sastane s Trumpom u njegovoj poseti UK pa je dobio podršku samo od onog notornog alkoholičara, putinoljupca i rasiste Faragea) na šta su Britanci kao bivša kolonijalna sila posebno osetljivi. Lik prosto ne zna više gde udara. Jedini plusić je dobio govorom na obeležavanju D- day(a) na šta se jednim “prc” lepo nadovezao Makron u govoru rekavši, parafraziram, da je lepo čuti da se Amerika ponovo vraća svojim saveznicima.

Opet se tema o USA pretvara u protrumpovsku cirkusijadu. Molim vas skrenite pažnju (jednim te istim) pojedincima da ako nemaju šta novo da kažu da i ne učestvuju na temi. Hvala.

“Salo” je mračan zato što prikazuje šta sve može da se desi ako nekolicina ljudi stekne neograničenu moć. Nažalost, istorija nas je naučila da su takve bizarnosti moguće i u realnom svetu. Uostalom, i sam Pazolini je platio glavom zbog svojih pogleda na svet.

Vala joj je dugo trebalo da pozove svoju simpatiju u emisiju. Tadića, naravno. Od umnih glava po meri OB, čeka se na Đoku Vlaha Vukadinovića.

Meni je bilo mučno prvi put da ga odgledam a onda mi je postao jedan u top 10. Inače, za mene neki film ne mora biti mučan po svojim specijalnim efektima nego pre svega po atmosferi koja ga prati. Pri tome pre svega mislim na filmove gde neki zli likovi imaju potpunu kontrolu nad situacijom i ti znaš da kraj neće izaći na dobro. Npr. jedan od tih je Hanekeov “Funny Games” iz 1997. Gledalac još iz prvog susreta sa dvojcem oseća neku neverovatnu nelagodnost. Reditelj te bukvalno uvlači u tu kuhinju gde dvojac na početku uspostavlja komunikaciju sa ženom. Kao da sam ja sam bio tamo pa mi neprijatno kako se odvija cela situacija. Nešto slično me prati i kroz život u kontaktu s ljudima koje osećam po nečemu da zrače nečim lošim a onda me uhvati neka jeza pa zbog nelagodnosti napuštam susret.

Pajtića ili Pajkića?

Bojkotuju je SNS- ovci i onda, šta će jadna, mora da dovlači ove jadne novinare, propale opozicionare i analitičare.

Da, izvinjavam se - Kurtijevo “Samoopredeljenje”. Puno tih oslobodilaca na Balkanu. Ko bi im popamtio sva imena.

Mene, iskreno, više brine u pogledu stabilnosti regiona Pokret “Nezavisnost” i ta velikoalbanska politika jer kakvi god da su Ramuš i Tači oni samo mogu tako malo da populistički podilaze masama s tom razmenom teritorija, kao i sa Preševskom dolinom, ali ovi iz “Nezavisnosti” su se već pokazali u parlamentu i na ulicama kao šešeljevska opcija kosovske politike.

Nema od toga ništa dok Srbija ne prizna nezavisnost Kosova. EU nema kapaciteta da reši bilo šta. Oni muku muče sami sa sobom i sa UK a što bi se bavili nekakvom SAO Kosovo s kojom ni Srbija ne zna šta bi.