melankolic

Nije postojao problem na fb92 tptlku. Zato mi je i čudno da nema te opcije ovde.

Da ali, vidiš, čak i one osobe koje primaju komplimente glede spoljašnjeg izgleda svaki dan (recimo, Charlize Theron) su izložile tu svoju lepotu hirurškom nožu. Kako takva osoba može biti nesigurna u sebe?

Možemo i o tetoviranju, nemam ništa protiv. Primećujem samo da je jako veliki broj poznatih ličnosti, kao i sasvim nepoznatih, podvrgnut nekoj od hirurških intervencija iz domena estetske hirurgije. Da se razumemo, to nema nikakve veze sa ženama generalno. Mene to zanima kao fenomen.

Često razmišljam o ljudima, da priznam češće o ženama, koje su same po sebi (barem meni) lepe ali se podvrgavaju estetskim intervencijama. U ovom slučaju ne govorim o onima kojima je intervencija neophodna (posledice bolesti ili povreda) nego o ljudima koji bi da “poprave” nešto na sebi. Da li su to, po vašem mišljenju, nesigurne, depresivne ličnosti, da li industrija zahteva to od njih da se menjaju, da li su svesni koliko su naškodili sebi, da li je feministički ili baš suprotno podilaženje muškim fantazijama staviti se “pod nož”, da li je to kod muškaraca postala stvar prestiža ili...?

I ja sam hteo da odustanem ali sam pogledao E02 pa sam se predomislio. Uostalom, reč je o miniseriji pa nije značajnije gubljenje vremena pogledati je do kraja.

Je li to on odstranjen sa twittera svojom ili tuđom voljom?

Ti kao Rade Šerbedžija - otvorena ti sva vrata s tim slovenskim akcentom. :D

Ne znam da li je neko već spomenuo istu stvar ali da pitam: zašto u Tapatalku ne postoji opcija da se vratiš na citirani post putem hiperlinka?

Tačno. Ume to da bude vrlo nezgodno da svako zna sve o svakom. Uostalom, tako je to svuda u malim sredinama. Gledam, neki koji su se tako seljakali iz manje u veću sredinu. U početku izabrali zbog troškova života i bezbednosti da žive u manjem mestu, sve ferceralo od sreće po društvenim mrežama a onda samo jednog dana, op, u glavni grad. Tako da, sve je to vrlo individualno i svako od nas je došao u novu sredinu sa nekim svojim tovarom na leđima.

Dovoljno da došljak živi u nekom selu (od, recimo, 1000 stanovnika) udaljenom od civilizacije (kao što takvih mesta ima puno na severu Evrope) pa da takva bajka o udaji / ženidbi / vezi sa lokalcem padne u vodu. Mada, kad bolje razmislim, možda bude lakše prihvaćen tu nego u nekoj metropoli.

E02 sam tek počeo i nije loše ali ona prva je bila takva da se vrtela u krug pričom da li je jezgro eksplodiralo ili nije. Nije bilo neophodno da to traje čitavih sat i po.

Kasno mi je za to da vijam lokalce ali, vidiš, i to je sve individualno. Ti si se možda “integrisao” preko kreveta a neki moji poznanici (nisu poreklom sa Balkana) nisu na taj način. Imali su i kraće i duže veze sa lokalcima ali to opet bude tako nekako... bez uticaja na integraciju. Postoje manje i više tradicionalna društva i to igra bitnu ulogu. I ne znam otkud ta priča o “manjku afektivnosti”. Govorio sam o običajima. Slažem se da su se promenile forme komunikacije. U moje vreme se nismo upoznavali na Snapchatu ili Fb, kao što to rade mladi danas nevezano za to gde žive. Govorio sam o tome da kada dvoje izađu nemaju o čemu previše da pričaju nego se izgađaju tipičnim frazama pa sad ako su se i prethodno skapirali na nekom drugom (fizičkom) planu, neće im biti problem da provedu veče zajedno. Sad već za neku dužu vezu opet ima veze ko je odakle, imaju li zajedničke prijatelje. Naravno, u ove integrativne procese ne bih uključivao putovanja u azijske zemlje zarad potrage za životnim saputnikom (takvih parova koliko ti volja, što opet govori o odnosima lokalnih muškaraca i žena u ovakvom društvu). Ne znam da li si pričao s nekom Azijatkinjom koja se tako doselila? Mogao bi svašta da naučiš o životu, integracijama i migracijama.

Da, i ja sam primetio da su stariji daleko otvoreniji i spontaniji. Čovek bi očekivao da od tolikog hipsteraja mladih prosto isijava neka lucidnost i otvorenost za promene. Ali, po ko zna koji put, sam se prevario. Veći su tradicionalisti od svojih baka i deka. Sa strancima teško stupaju u neku prisniju komunikaciju, treba im jako puno vremena da se otvore. S druge strane, s bakicama po gradskom saobraćaju i generalno javnim mestima se komunikacija vrlo brzo uspostavi. Sve ih zanima, vrlo su prijatni i lako je s njima pričati na norveškom (bez obzira na zajeban dijalekatski govor koji posebno neguju stariji). A to si identično opisala situaciju koju ja primećujem oko mene kada su u pitanju mladi parovi. Prvo, to što prave decu a nisu čestito ni upoznali jedno drugo. Ne znam koja je fora? Super je u šetnji, na putovanjima pa im i ne treba neka posebna priča? Onda to kada izađu u grad. Nema tu neke posebne bliskosti, ređe se vidi da se drže za ruke, ljubljenje na javnom mestu, pre to u pijanom stanju ili oni koji su se tek nedavno ili upravo smuvali. Ima, naravno, i totalno opuštenih i skroz cool likova ali njih treba tražite lampom u mraku. Kada, recimo, uporedim neko moje odrastanje, vreme u kojem smo živeli (ratovi, sankcije), kada smo cugali ispred dragstora i razgovarali do duboko u noć a opet smo imali i devojke, i opijali se do obesvešćivanja, pa studirali... Tužno mi kad vidim da ovde svi budu pijani već u 20-21-22 h, nema neke priče po ćoškovima, spontanog flertovanja, razmene brojeva telefona... sve je mnogo teže i sporije i onda vidiš gomile tipova koji besciljno lutaju, devojke u većim grupama... nema tog nekog mešanja različitih grupa, zadirkivanja.

Jedna od najboljih ali meni još bolja ova scena:

Hteo sam da pitam one koji putuju sa dva pasoša. Kakvi su zakoni u vezi korišćenja oba? Npr. da li se može ući u Srbiju sa srpskim a izaći s drugim pasošem (i obrnuto) ili ako postoji neka međulokacija korišćenje drugog pasoša?

Mene to uvek podseti na način na koji se flertuje ovde kod mene. Recimo, devojka sedi na doku i gleda u zalazak sunca a tip se muva kao dr Baltazar tamo - vamo. Na kraju se to završi samo jednim “hei”. Kod devojaka su to nekakvi pogledi, golicanja i “dirty dancing”. :D Ja sam mislio da su Novosađani apsolutni šampioni u neinventivnosti flertovanja ali ovo... kapa dole. Naravno, najlakše se čovek opusti uz alkohol. Tada se i razveže jezik i još ponešto. :D

Jesu proEU u odnosu na Orbana ali strateški su na liniji Velike Mađarske i profašističkih ideja. To što su odstranili nekoliko antisemita sa vrha, samo je strateško opredeljenje da budu “prava opozicija” Orbanu, nešto kao “Dveri” Vučiću. Uostalom, evo koji su im strateški partneri: “Our foreign policy assigns a key role to the development of the best possible relations with the three great powers that define the situation of the Central European region: Germany, Russia and Turkey. We are convinced that we can and must take this step, even though it is not easy to implement amidst the existing foreign political skirmishes. Germany is the political and economic centre of the European Union, and culturally speaking, it is also one of the closest countries to Hungary; Russia is an important player in global politics and a key to our energy security while Turkey is a core state of the Middle East and as such, important for us.” https://www.jobbik.com/policies

Predsednik Mađarske i njegova partija baš ne stoje dobro kod evropskih konzervativaca, kako god neki to drugačije tumačili: https://www.theguardian.com/world/2019/mar/20/manfred-weber-calls-for-freezing-of-hungarian-partys-voting-rights

Nekako ova 3 gosta + voditelja najbolje odslikavaju situaciju u Srbiji. 1. Voditeljka: pripada grupaciji tzv. urbanih nacionalista. Sluša Vladu Divljana, divi se tadićevskoj praznjikavoj lepoti, a politički je uz ideje svoga oca. Uvek će preferirati da nacionalisti i velikosrpski ideolozi imaju završnu reč. Neuka, iskompleksirana, cinična prema suočavanju sa zločinačkom prošlošću. Ne pravi razliku između neonacista i antifašista. Sve su to “naša deca”. 2. Marinika Tepić: tipični politički kameleon, niskorangirani preletač, osoba koja sebe ne vidi nigde van politike, i bez problema prelazi preko činjenice da u protestima protiv Vučića učestvuju isti oni koji su joj pretili smrću grafitima po zidovima. Pripada onima koji bi samo jednog da zamene drugim gazdom. 3. Nenad Prokić : predstavnik građanske bg- krugodvojkaške politike. Nema pretenzija da bude bitan faktor u vlasti ali targetira mesto intelektualne elite. Izraziti prozapadni politički mislilac ali sklon podrškama autoritarnim liderima ali i izvesnoj finansijskoj podršci od istih. Ne vidi dalje od svog kružoka istomišljenika i bg- kruga-2ke. 4. Akademik Dušan Teodorović : istonoljubiv ali prilično naivan, voli da se pita a nekada baš i nema odgovor na pitanje zašto nam je visokoobrazovanje takvo kakvo je, sklon detinjastim idejama o društvenim promenama putem blokada; idealista koji se vratio da bi menjao srpsko društvo umesto da je sebe stacionirao u društvo gde akademsko znanje ima težinu. To je, uglavnom, prosek onih boljestojećih, koji bi još nešto i menjali (u svoju korist) a šta je tek sa onima koji imaju skromne političke prohteve?

Nema to veze sa individualnim slobodama nego sa populizmom. Ministarka zdravlja koja promoviše konzumiranje dokazano kancerogenih i generalno smrtonosnih materija. To je, valjda, jasno. Nema šta tu da se filozofira. Pre toga je bila ministarka za migracije pa se zalagala za zatvaranje granica za izbeglice i vraćanje ljudi iz ratnih područja njihovim domovima. Mislim, preslikana verzija Orvelove "1984" u vidu njenog ministrovanja. Nakon kritika na njen račun od strane odeljenja za migracije UN- a, spustila loptu. Nakon toga optužila opozicionog lidera preko svog FB naloga da podržava terorizam pa je bila prinuđena da ponudi ostavku. Sad se, evo, opet vratila na scenu i to samo zahvaljujući mestu buduće liderke ekstremno desne FrP.

Ne može se lečiti neuroza bez psihijatra / kognitivne terapije ali često ni bez medikoterapije. Sve ostalo su zablude i kratkotrajno olakšanje simptoma.

Ključno pitanje: ako ti je lepo tu gde si, zašto imaš potrebu da spominješ ljude i mesta koji ti nisu bili po tvom “senzibilitetu” ?

Ponavljam: ovde nije tema život ljudi u Srbiji, šta smo želeli da nam se desi tamo pa smo shvatili da smo u manjini nego zablude života tamo gde živimo (neko kraće, neko duže, a nečija deca od rođenja, nebitno). Pada se opet u neku drugu patetiku, kao, ne treba ni odlaziti tamo, nemaš zbog koga, zadovoljan sam ovim ovde ... Jasno je da su ljudi koji su otišli tražili od života nešto drugo. Sva sreća pa su uspeli da odu i ostanu. Mnogo je više onih koji su hteli ali nisu mogli da ostanu tamo gde su otišli ili nisu uopšte uspeli ni da odu. Nema potrebe da spominjemo ljude u Srbiji ako se već izjašnjavamo da se osećamo kao stranci kada odemo tamo.

I žena je čovek... sem ako se nešto nije u međuvremenu promenilo.

Čoveče, jasno je to oko izbora. Ne mora se to ponavljati iz posta u post (a i ne znam čemu to jer svako za sebe donosi odluku bez da mu neki anonimus soli pamet). Taj ko je ostao ostao je bez obzira šta ti ili bilo ko drugi s foruma mislio. Sabrao i oduzeo i rešio /-la da ostane / ode. Zar je toliko teško realno promišljati i govoriti o konkretnim stvarima/ mestima a ne o tome što neko misli da ni po čemu nije bitan njegov dolazak jer će taj svet tamo tako funkcionisati i pre i posle njega? Imam utisak kao da neki ljudi (ne mislim na tebe konkretno) ni pre odlaska s Balkana nisu imali naviku previše da se udubljuju u detalje. Ono, da nađem posao, zaradim pristojnu platu, žena / muž i deca zadovoljni, ljudi nasmejani, ulice očišćene, bezbednost na nivou i meni više ne treba. Ok, možda tako neki misle ali ne svi.