bohumilo

Novi film Agnieszke Holland, snimljen po istinitim dogadjajima - o velskom novinaru Garethu Jonesu i njegovom otkricu/izvestavanju zapadnog sveta/ o Holodomoru, jednom od najvecih masovnih zlocina u istorija covecanstva, ali i o zapadnim novinarima u Moskvi (a posebno o Walteru Durantiju, novinaru New York Times-a) koji su svesno zalegli (i lagali) za komunisticke zlocince i time uzeli aktivno ucesce u proizvodnji nepreglednih galona ljudske patnje, slikovito prikazanih u ovom filmu: U filmu figurise i Dzordz Orvel, dok pise Farmu zivotinja, inspirisan ovim zlom...

Hemijska kompozicija njegovih zuba ukazuje da je odrastao u severnoj Italiji, malo juznije od mesta gde je poginuo, dok genetska analiza ukazuje na slicnost sa neolitskim farmerima sirom Evrope (mada sam se nagledao toliko pogresno interpretiranih genetskih istrazivanja i "dokaza", narocito u popularno dostupnim sadrzajima i casopisima da sam stvorio neki zazor (cesto verovatno neopravdan) prema toj vrsti argumentacije). Sto se tice njegovog "zanimanja" (da to tako nazovemo), tesko je znati sa sigurnoscu, naisao sam na nekoliko teorija. Jedna grupa ljudi (malo vise spiritualno orijentisana) je inicijalno sugerisala da je on bio nekakav saman, jer je pronadjen na najvisoj tacki tog prevoja i imao je tetovaze i pecurke kod sebe itd. Brzo se ispostavilo da su tetovaze bile terapeutske a pecurke nisu bile "psihoaktivne", pa kako nema drugih indicija u tom pravcu ova teorija je u glavnom odbacena. Druga ideja je da je bio lovac (sigurno jeste i lovio, ali da li mu je to bilo primarno zanimanje?) ili da se bavio nekom vrstom rudarenja, obrade metala ili ekstrakcije bakra (zbog nivoa arsenika i bakra u telu). Medjutim, kako su se ljudi u selima gde je ziveo pretezno bavili poljoprivredom i kako nema dovoljno dokaza da apdejtujemo (u duhu Bajesovske inferencije) ovu apriornu pretpostavku, onda nam nema druge nego da (kad bi neko bas insistirao na konacnom odgovoru) zakljucimo da je i sam Ledeni bio farmer...

ALi ne samo to, on bi morao da ima podatak o tome kako svaki covek vrednuje svaki par ekonomskih dobara, relativno/jedno prema drugom. Npr. on bi za svakog coveka morao da zna kako on ove sekunde vrednuje jabuku naspram bicikla (tj. koliko bi jabuka trampio za koliko bicikala) - i to za svaku vrstu jabuke i za svaku vrstu bicikla, i to ne samo za one vrste jabuka i bicikala koje trenutno postoje, nego za sve moguce jabuke i bicikle koje se mogu proizvesti - i tako za svaki moguci par dobara (od svake igle i lokomotive do svakog boks meca i svake pozorisne predstave). I NE SAMO TO, nego bi morao da zna koliko svaki covek jabuku danas vrednuje u odnosu na biciklo sutra, u odnosu na biciklo za godinu dana i u odnosu na biciklo za 10 godina. I NE SAMO TO, nego bi te informacije morao da ima u realnom vremenu, da je apdejtuje iz sekunda u sekund jer se ljudske preference tako menjaju (recimo dobijem koronu ili alergiiju pa mi vrednost jabuke spram bicikla opadne, ili opadne proizvodnja jabuka pa mi sad one vrede vise, ili se otvori dobra biciklisticka staza do mog posla (ili opadne proizvodnja benzina) pa mi biciklo vredi vise itd)... Tacno bi superinteligencija malo razmisljala pa rekla: "Cekaj bre, ovo je sumanuto veliki posao i utrosak energije, kad bi samo postojao neki pametniji nacin da u svakom trenutku znamo koliko svako vrednuje biciklo spram jabuke, tj. da znamo koliko bi neko trampio jabuka za koliko bicikala...(i ovde mu se upali lampica)...mozda da ih (genijalne li ideje) pustimo da medjusobno slobodno trampe bicikla za jabuke - i sve ostalo za sve ostalo - pa cemo tako saznati..." - te bi tako i ona oktkrila trziste, otkrila bi cene, otkrila bi kamatne stope (sto je specijalna vrsta cene kojom se izrazava odnos vrednosti sadasnjih jabuka naspram buducih bicikala) i td...

Ne slazem. Profit i sluzi da se identifikuje, agregira i izmeri sta je to "opste dobro". Ovo je problematicno iz beskonacno mnogo razloga, evo samo nekoliko od njih: - izbori su vrlo retki (recimo jednom u 4 godine) - na izborima se ne glasa o jednom Bajatovicu niti o jednom preduzecu nego o bezbroj drugih stvari, koje su sve grubo predstavljene sa nekoliko kandidata (da ne ulazimo u sofisticiranije stvare koje ukljucuju kvantifikaciju: npr. kako glasati na izborima tako da tvoj glas iskaze stav "mislim da je Bajatovicev proizvod 2.5 puta gori od prizvoda direktora poste, a ovaj 1.2 puta losiji od od proizvoda direktora bolnice u kojoj se lecim"? Kako ovaj stav (i neprebrojivo mnogo slicnih) pretvoriti u glas, npr na izborima u Srbiji, sta zaokruziti?) - izbori, sami po sebi, nisu dobar (zapravo su nemoguc) nacin za agregiranje misljenja ljudi i kada se radi o samo jednoj stvari - a kamoli da se na njima oducuje o nepreglednom nizu preduzeca i ekonomskih dobara - kako je to pokazao veliki Kenet Erou (mozda najvazniji ekonomista 20. veka) u svom znamenitom radu, koji ne mogu dovoljno jako preporuciti, ako neko jos nije upoznat sa njim: https://plato.stanford.edu/entries/arrows-theorem/ - bez slobodne trzisne utakmice i kroz nju jasno iskazanog (i kvantifikovanog) dobitka ili gubitka je nemoguce ni da glasac proceni da li Bajatovic radi dobar posao; on zna kada mu pocinje sezona grejanja, zna koliko mu je bilo toplo ili hladno, zna koliko ga je to kostalo - ali da li je to dobro ili lose uradjen posao, da li Bajatovic tu izvukao maksimum maksimuma ili je zestoko podbacio ili je negde izmedju (i gde?), to je nemoguce reci... E jebi ga sad. Ja potpuno posvetih 2 prilicno detaljna posta upravo ovim podebljanim miskoncepcijama (svakoj po jedan), kad evo njih opet - tako da ispade da sam uzalud pisao, pa cu sada ovde stati.

Ali slobodno trziste je upravo mehanizam koji onemogucuje da svako radi sta hoce, vec se stara da svako radi drustveno koristan posao - osim ako nije spreman da gubi pare i na kraju bankrotira. Ti na trzistu moras da zadovoljis musterije, da im resis neki problem, moras da im ponudis neku vrednost za koju ce oni sami odluciti da je, npr. po jedinici proizvoda veca od cene tog proizvoda: ako hoces da prodas cipele za 1000 dinara kupac mora sam odluciti da one za njega vrede vise od 1000 dinara - inace ih ne bi kupio po toj ceni (a s druge strane moras da ih proizvedes uz trosak manji od 1000 dinara, tj. moras da nesto cija je drustvena vrednost bila manja od 1000d da pretvoris u nesto cija je vrednost veca od 1000d). A zapravo na drugoj strani, ako ne ucestvujes na trzistu, mozes zaista i da radis sta hoces i kako hoces, jer tu vise ne odgovaras kupcima (vec im najcesce uzimas pare kroz porez) nego najcesce politcarima, i onda radis bas sta hoces, samo treba njih da zadovoljis - ali ovoga puta ne pretvarajuci resurse iz stanja nize u stanje vise drustvene vrednosti, nego drugim, mnogo sumnjivijim i moralno problematicnijim metodama. Evo jedno pitanje (ciji je odgovor toliko ocigledan da ono deluje smesno): ko moze vise "da radi sta hoce", Bojan Lekovic, osnivac i direktor KupujemProdajem-a ili Dusan Bajatovic, (od drzave postavljeni) direktor javnog preduzeca Srbija Gas? Ko od njih dvojice nocima i vikednima po 24h (cak i dok spava i sanja) devera o tome kako da zivot ucini boljim za gradjane Srbije (konkretno za svoje musterije), ko je u svom radu sputan (ne moze da radi sta hoce) njihovim interesima i brigom da ne uradi nesto sto se kupcima nece dopasti jer oni IMAJU nacin da ga munjevito kazne...a ko moze da radi sta hoce - kome musterije verovatno ni sekunde ne padnu na pamet jer oni ne odlucuju i ne mere to koliko on dobro radi svoj posao - dokle god, npr., u preduzecu skupi dovoljan broj sigurnih glasova za izbore? To je samo jedan od razloga iz kojeg je bas za sektore od veceg javnog znacaja jos vaznije da funkcionisu na principima slobodnog trzista - ukoliko drzavno upravljanje unisti industriju tregera za pantalone to nije toliko strasno kao kada joj se na upravljanje/unistavanje preda zdravstvo (kao sto je to slucaj u Srbiji).

Tu se ne radi o binarnom izboru nego o dozi i skali, npr ovoj, gde su sa jedne strane ekonomski najslobodnije zemlje, u kojim ima najvise laissez faire-a, poput Singapura, Hong Konga, Novog Zelanda ili Svajcarske, a na drugom kraju one u kojima ga ima najmanje, poput S. Koreje, Venecuele, Kube ili Zimbabvea - i svim ostalim zemljema poredjanim negde izmedju. SAD su svakako pri vrhu, u grupi prilicno slobodnih ekonomija. Naravno, u svim tim zemljama postoje razlike od sektora do sektora, npr. u USA je farmaceutska industrija cvrsce regulisana dok je IT sektor slobodniji i slicno. --------------------------------------------------------------------------------------------- Nije to posebno hrabro ni kontroverzno, drzavne regulacije uvek povecavaju cenu proizvodnje (a time i cenu proizvoda) i to niko nikada i ne spori, cak ni zagovornici regulacija (njihovi argumenti su uvek na drugoj strani, "proizvod ce biti tezi za prizvodnju (tj. skuplji), ALI ce zato ...(pa onda ovde dolazi nesto, npr. proizvodi biti sigurniji za koriscenje, radnici biti bolje placeni, zivotna sredina ce biti cistija i slicno)...") . Postoje regulacije koje snizavaju cenu prozvodnje, cine je efikasnijom itd, ali njih firme (bas iz tog razloga) same usvajaju, bez potrebe da ih drzava na to prisiljava (one se tada nazivaju "uspesan menadzment",organizacije, sistem kontrole kvaliteta, dobre proizvodne procedure i protokoli i slicno) U ovom tekstu se, kao uzrocnik krize, NIGDE ne pominje "nedostatak" regulacije, vec upravo - sama regulacija...i u tabeli (gde je kao glavni uzrocnik krize oznaceno "Financial sector regulation", pa onda "underestimated risks", ili "fraud and bad incetives", sto su sve posledice regulacija koje su bile na snazi, sto sam pokusao da pojasnim u prethodnom postu, itd) i u samom podnaslovu, gde pise "For both American and European economists, the main culprit of the crisis was financial regulation..." (a ne "nedostatak" reguacije). Da budem sasvim fer i transparentan, ne tvrdim da iz ovoga mozemo zakljuciti da svi anketirani ekonomisti misle da su sve regulacije nepotrebne i da ih treba u potpunosti ukloniti (kao sto ja mislim), ali sve sto se moze zakljuciti iz clanka je da oni u prvom redu za krizu okrivljuju postojece regulacije (sa cim se ja slazem). Ovo je vadjenje carobnog stapica koji se uvek moze izvuci i napraviti poenta: samo da je se neko, beskonacno mudro i beskonacno dobro "regulatorno telo" iznenada pojavilo i resilo situaciju! Samo, neka mi bude dozvoljeno da primetim, svi nasi drustveni problemi dolaze iz toga sto smo malo u deficitu sa beskonacno mudrim i beskonacnm dobrim regulatorima i upraviteljima - cim se takav pojavi ja cu reci "evo neka nam to bude ekonmski bog, kralj i komesar, neka on daje zadatke i odredjuje ko ce sta da radi, u cilju maksimizacije ljudskog blagostanja", ali do tada cu se zalagati da tu funkciju obavlja trziste, kao DALEKO najbolje privremeno resenje... To regulatorno telo koje "samo da je ukazelo", ono postoji, ono je i "regulisalo" trziste, tj. odredilo ko su firme koje mogu da daju rejtinge finansijskim instrumentima (ove 3 firme koje sam pomenuo dugo su bile jedine kredit-rejting agencije priznate od strane SEC-a (Securities and Exchange Commission)). Mozda samo da je postojalo jos jedno "regulatorno telo" koje ce da regulise OVO regulatorno telo, mozda bi tada kriza bila izbegnuta? Ili mozda, samo mozda, da se sva drzavna regulatorna tela skupa napuste i da se regulacije ostave najboljem regulatornom telu koje postoji - a to je trziste, to su ljudi koji kupuju te finansijske instrumente i koji jedini imaju potpuno transparentne motive i interese da rizicnost njihovih instrumenata bude zaista realno procenjena, pa da firma kada napravi tako velike greske bankrotira a ne, kao sada, da nastavi da radi (te 3 firme i dalje imaju 95% market share-a) zato sto je drzava/regulatorna agencija odredila da samo ona mogu da daje ocene (stvorivsi tipican kartel na taj nacin).

Pa industrija lekova je jedno od ubedljivo najregulisanijih u SAD i to je centralni razlog koji stoji iza cene lekova (i iza velikih profitnih margina u toj industriji (morao bih to da proverim, ali moguce da su one najvece upravo u farmaceutskoj industriji), to je nemoguce imati na slobodnom trzistu). Opet podvlacim, cena lekova treba da bude tolika kolika se formira na trzistu (svakako bi bila niza nego sto je sada) - drzava moze silom nju da spusti na koliko god neko zeli, ali to je put u propast i siromastvo, a ne kvalitetno lecenje i prosperitetan zivot generalno. Ovde se takodje ne slazem, pomenuo sam u nekom od prethodnih postova finansijsku krizu iz 2008 i da ona nije posledica bilo kakve deregulacije nego upravo suprotno, pa cu malo argumentovati u prilog toga. Ideja da je "deregulacija izazvala krizu" je prosto "visful tinking". Prvo, jedina deregulacija koja joj je prethodila u duuugom vremenskom periodu je bilo ukidanje Glass-Steagall akta krajem 90ih, za mandata Bila Klintona, tj. ukidanje zabrane da se isti holding bavi komercijalnim i investicionim bankarstvom - sto je situacija koju imamo u svim drugim zemljama na svetu i nema bas nikakvog dodira sa uzrokom krize: ona je nastala, pojednostavljeno receno, jer su banke dale gomilu losih zajmova, dakle lose su odradile posao koji su mogle da rade i pod GS-om, i sto su radile oduvek i svuda. Razlozi izbijanja krize leze u drugom grmu, i oni su visestruki. Jedan od glavnih je svakako niz drzavnih politika i regulacija u cilju budalaste ideje da svako treba da ima kucu, npr. pravljenje sekundarnog trzista hipoteka preko pseudodrzavnih banaka, kojima su komercijalne banke mogle da prodaju svoje trzisno neopravdane zajmove, zatim osnazivanje Comuniti Reinvestment Act-a iz 1995, kojim su banke primorane da daju pozajmice u svim "komsilucima" gde su prihvatali depozite, ukljucujuci one sa niskim primanjima i niskim kreditnim rejtingom; ili, npr, niz regulacija kojima je drzava zahtevala od banaka i invest. fondova odredjeni nivo sigurnosti ako hoce da uloze npr u obveznice, koje su dovele do nekompetitivnog trzista "rejtinga", od kojeg su benefit imali giganti tipa Standard&Poor ili Moody's, koji su se nalupali "AAA" nalepnica a nisu morali da trpe pravednu trzisnu kaznu zbog toga. Drugacija vrsta razloga su objektivne preduzetnicke greske koje su sastavni deo svakog biznisi, npr. losi i nerealni modeli rizika koji nisu uzeli u obzir mogucnost "crnog labuda" (npr. usvajanje (kako se ispostavilo pogresne) pretpostavke da su nekretnine lokalnog karaktere i da je nemoguc istovremeni kolaps npr. na Floridi i u Oregonu), sto jeste tip greske zbog koje ljudi treba da budu kaznjeni na trzistu - ali zahvaljuci intervenciji drzave nisu bili, i u perspektivi se bankarsko kockanje ispostavilo kao racionalna odluka. Ako me neko odvede u kazino i kaze "igraj rulet, ako dobijes nosis pare kuci, a ako izgubis vracamo ti ulog", budi siguran da cu prihvatiti takvu ponudu. Naravno, najvazniji uzrok koji je omogucio ulaganje u nekretnine, at the first place, je vestacko i ogromno snizavanje kamatnih stopa za vreme Grinspanovog mandata u FED-u, sto je dovelo do onoga sto Hajek i Mizes zovu "malinvestment", dugotrajne investicije za koje ne postoje realni resursi - ali postoje (neopravdano) jeftini krediti! Recju, da parafraziram onu pesmu iz domaceg filma Munje, situacija je bila da "pare (za investiranje u zgradu) imas, ali ciglu nemas..." (sto je nemoguce da se desi na slobodnom trzistu)...

Kako mislis "nikad nije uspelo"? Na ovim principima koje sam opisao upravo funkcionise kompletan razvijeni svet (ovo sto sam opisao je realan nacin kako se, ovde i sada, odlucuje koliko ce da se proizvede ajfona a koliko citostatika), cije je i blagstanje i sloboda i (jos kako) eticnost (vec napisah iznad, trziste je najeticniji poznati nacin alokacije resursa (to je glavna teza mog prethodnog posta)) u direktnoj i linearnoj srazmeri sa stepenom ekonomskih sloboda koje su ostvarene. A lecenje SMS porukama preovladava u drustvima sa malim ekonomskim slobodama, narocito u zdravstvenom sistemu (kao sto je to slucaj u Srbiji), pomocu kojih se prikupljaju sredstva da se ljudi salju na lecenje u one zemlje ciji su ekonomski/zdravstveni sistemi mnogo vise zasnovani na trzisnim principima... A komunizam "funkcionise dobro na papiru" iskljucivo ako su jedini papiri koje je neko video oni u crvenim knjizcama malog formata, i nikada, na primer, nije video ni jedan ekonomski papir od kraja 19. veka (od tzv. "marginalisticke revolucije" u ekonomskoj teoriji) naovamo. p.s. Jevonsov paradoks (koji grubo govoreci, kaze da povecanje efikasnosti koriscenja nekog resursa dovodi do povecanja OBIMA u kojem se on koristi; npr. iako danasnji automobili koriste efikasnije koriste gorivo (npr. koriste manje goriva po predjenom kilometru) ukupno se trosi vise goriva, i to je bas posledica ovog povecanja efikasnosti/smanjenje cene/povecanja pristupacnosti obicnom kupcu) nije nikakav paradoks nego ocekivana stvar, gotovo definicija ekonomskog razvoja, koja nije ni u kakvoj koliziji sa ekonomskom teorijom niti sa "nevidljivom rukom trzista". (Inace, Vilijam Stenli Jevons je jedan od kljucnih ljudi u marginalistickoj revoluciji i zasnivanje moderne ekonomske teorije.) Takodje, nije mi jasno kakvih "uslova" pokusavah da se prisetis, ja ne govorim ovde o teoriji ekvilibrijuma, ne pretpostavljam nikakvu "savrsenu informisanost" nego prosto objasnjavam kako mi, realni, obicni, nesavrseni ljudi kroz trzisne interakcije odredjujemo optimalnu cenu i kolicinu telefona i citostatika koje zelimo da se proizvedu, i zasto je dobro (i ekononomski i moralno) da nas drzavna sila u tome ne remeti...

Sasvim tacno, proizvodjaci ajfona i citostatika i svih ostalih proizvoda se medjusobno nadmecu oko svake jedinice svakog resursa, recimo jednog radnog sata nekog programera ili jednog kilovat-casa struje, i ta jedinica treba da udje u onaj proizvod ciji proizvodjac ponudi vise na trzistu - i to je najbolja i najmoralnija odluka koju drustvo moze da donese u tom slucaju. A zasto bi neki proizvodjac mogao da uzme vise resursa od drugih, zasto recimo taj kilovat struje da ode u proizvodnju ajfona umesto u proizvodnju citostatika, odakle dolazi TO? Pa dolazi odatle koliko ljudi/kupci (ukljucujuci i ljude koji se lece citostatcima) vrednuju taj ajfon a koliko citostatik relativno tome koliko ih kosta da proizvedu respektivne proizvode. Sa strane kupca, vrednost dolazi iz toga koliko im je zivot bolji od kojeg proizvoda, kolika mu je upotrebna vrednost, koliko oni postaju bolji i produktivniji uz njega - dakle, ti si potpuno u pravu kada kazes: ..ali to je VEC uracunato u vrednost citostatika, u njihovu cenu, tj. u to koliko visiko ce oni moci da licitiraju cenu programerskog sata i, ultimativno, da li ce se i u kom obimu proizvoditi: sto ljudi kojima trebaju citostatici vise vrede na radnom mestu to imaju vece plate, pa mogu vise da plate citostatike, pa njihova proizvodjna postaje isplativija i vise ih se proizvodi. Dalje, na primer, ljudi - ukljucujuci, opet naglasavam, i same korisnike lekova (i oni imaju samo KONACAN odnos koliko vise vrednuju citostatike od ajfona (3, 4 ili 100 puta, ali ih ne vrednuju beskonacno puta vise; sam nas zivot za nas ima konacnu vrednost (za Ameriku postoje dobri podaci, ljudi svoj zivot u proseku vrednuju 5 miliona dolara))) - koriste ajfon da uzivaju, slusaju muziku, igraju igrice, citaju nedeljnike (to sve rade ljudi koji proizvode neke druge stvari, lece neke druge ljude i bolesti, proizvode hranu itd, i to sve delom rade da bi mogli da kupe i uzivaju u ajfonu), i ta vrednost se moze uporediti sa vrednoscu koju dobijaju od citostatika (i reflektuje se u ceni). Ali ajfon se koristi i tek ce se koristiiti za mnoge druge stvari, recimo ljudi vode slepe ljude ulicama i aerodromima preko ajfona (mozda ce u buducnosti moci da im vrate vid preko neke ajfon aplikacije), pracenje i odbarana od virusa i drugih bolesti, pracenje i pospesivanje poljoprivredne proizvodnje sto iskorenjuje glad, voznja samovozecih automobila sto povecava sigrnost i spasava zivote itd isl... Sa strane proizvodjaca, niza cena ajfona u odnosu na lek moze doci, na primer, odatle sto njegova proizvodnja ne angazuje mnogo skupih/vrednih ljudskih resursa - npr. hemicara, lekara, mikrobiologa, farmaceutskih strucnjaka itd - koje (za razliku od proizvodnje citostatika) oslobadja za druge namene, za proizvodnju DRUGIH lekova, lecenje DRUGIH jos opasnijih i jos precih bolesti od onih sa kojima se bore citostatici, nego npr. angazuje manje vredne/skupe ljudske resurse, npr. siromasne ljude u zemljama treceg sveta koji bi da nema ajfona mogli da rade u polju za 2 dolara dnevno, ili da idu u prostituciju ili da umru od gladi itd, itd, isl. Svih ovih benefita bi nestalo kada bi drzava silom preusmerila resurse iz proizvodnje ajfona u proizvodnju lekova (ili iz bilo kog proizvoda u bilo koji drugi), a to vodi siromasnijem i nesrecnijem drustvu, onom u kojem ima manje i ajfona i citostatika (i slobode). Da naglasim jos jednom: ja ne tvrdim da je ajfon bolji ili vredniji od citostatika, ili da treba proizvoditi vise ajfona a manje lekova - ja ne znam sta je od toga dvoga bolja, ili koja je optimalna razmera u kojoj ih treba proizvoditi, ali to ne zna niti moze znati bilo ko, ukljucujuci umne ljude u vladi. Moguce je da ce u buducnosti neka vestacka inteligencija biti u stanju da to sracuna i optimizuje, ali za sada daleko najbolja racunaljka i masina za optimizaciju ova 2 i svih drugih proizvoda jesu cene koje se formiraju na slobodnom trzistu, u kojima se reflektuju trzisne odluke (i ocene vrednosti ovih proizvoda) svih nas...

Prvo, zasto bi bilo ljutnje u opustenoj forumskoj diskusiji (ja generalno nisam nesto ljutit covek). Drugo, tako je, ozbiljan sam u ovome sto pisem, ako mislis da ne treba trositi reci na ovo - bujrum si. Dalje, intutivno je svakome jasno sta znaci "legitimno stecena imovina" - hajde da kazemo, imovina stecena na legitiman nacin u lokovskom (Dzon Lok) smislu. Kako kaze veliki engleski filozof, postoje 2 nacina za legitimno sticanje imovine: i) mesanjem vlastitog rada sa necim sto vec nije u vlasnistvu nekoga drugog (zemljom koja nije u necijem vlasnistvu, ili sa necim sto je u tvom vlasnistvu, pravljenjem necega od necega drugog sto ti pripada itd), ii) tako sto ti neko drugi dobrovoljno da njegovu legitimnu imovinu, kroz dobrovoljnu trgovinu ili poklon (ukljucujuci i trgovinu radom, ja te unajmim pa ti platim kako smo se dogovorili). Narodski receno - imovina stecena "posteno", bez kradje od drugih ljudi. U ovom smislu, imovina frilansera je cista kao suza, i oni se jedni od retkih takvih primera u Srbiji - ceo drzavni sektor tu odmah otpada iz razmatranja, dok je gro privatnog sektora naslonjeno na drzavu i pokusava NJOJ nesto da proda i uvali (raznim sumnjivim radnjama, politickim vezama, namestenim tenderima itd). Slazem se, meni su to dva jednaka i neodvojiva zla, podjednako nelegitimna, ali placam oba (sto savetujem i drugima, ako ne mogu da se izvuku) jer mi je to manje zlo nego da idem u zatvor. Postoje pravila, pravila postoje i u drustvima koja su mnogo manje pravedna i slobodna od naseg (recimo u Venecueli je pravilo da drzava moze da te odvede u ropstvo u logor da proizvodis hranu), ali ja bas diskutujem o tim pravilima i argumentujem da ona nisu dobra, da nisu pravedna, da nisu humana, da ne vode dobrim stvarma itd. Ovde konkretno jedna grupa ljudi trazi da za njih (iz razloga u koje uopste ne zelim da ulazim) popuste pravila za koja drzim da su kriminalna i ja ih u tome podrzavam - jedan spasen covek je spasen ceo svet. Drugo, treba oprezan sa recju "pristao", tj. potrebno je napraviti fundamentalnu razliku izmedju pravila na koja je neko zaista dobrovoljno pristao - npr. kada udjes u ring da boksujes, ti si pristao na pravilo da protivnik moze da te mlatne u u nos i ne mozes posle da ga tuzis i da se ljutis na njega zbog toga - i pravila na koja niko nije pristao niti je pitan za njih niti moze da ih odbije, nego pokusava da pliva sa kartama koje su mu podeljene (valjda bi bilo legitimniji da se uclanio u stranku pa ga gazda ugurao u javno preduzece jer je osigurao dovoljan broj sigurnh glasova, pa da tu PLACA porez (od pokradenih para)). ---------------------------------------------------------------------------------------------------- Kao i za sve drugo: ukoliko je moguce organizovati proizvodnju (u nekom obimu) tako da je njena cena kostanja niza od cene za koju se ti lekovi mogu prodati - tj. ukoliko je moguce (kroz proces proizvodnje, u najsirem smislu), reorganizovati neke resurse u lekove tako da njihova drustvena korist tu bude veca nego u prethodnom stanju - oni ce se proizvoditi, neko ce ih proizvoditi da zaradi na tome. Ukoliko to nije moguce, tj. ukoliko je njihova cena proizvodnje u nekom trenutku veca od cene po kojoj se mogu prodati (tj. od drustvene vrednosti tih lekova) oni se nece proizvoditi zato sto za te resurse postoji bolja namena nego da se potrose na proizvodnju tih lekova. To je upravo glavna funkcija slobodnog trzista, da kroz cene koordinise ljudske aktivnosti (i resurse) i usmerava ih ka drustveno najpozeljnijim svrhama. A kako drzava moze to da resi? Pa ona nema transcedentalnini izvor resursa za proizvodnju jeftinih lekova, ona moze samo da preusmeri resurse od nekih drugih (drusveno optimalnijih) svrha u proizvodnju TIH lekova (i da se onda eventualno hvali uspesima i izlecenim pacijentima koji se vide, nadajuci se da glasaci nece razumeti (kao sto najcesce ne razumeju) da postoje tamo neki neki bolesnici koji NISU izleceni, neki drugi lekovi (i ostala ekonomska dobra) koji NISU proizvedeni (samo sto se oni ne vide i niko ne moze konkretno u njih da uperi prstom i da ih individualno identifikuje), zahvaljujuci njihovoj politickoj odluci (a bili bi izleceni i proizvedeni da su ljudi odlucivali na trzistu o tome sta je bolje i korisnije da se proizvede)). Kartelizacija, monopolizacija i visoke barijere za ulazak na trziste su (gotovo po definiciji) posledica drzavne regulacije ekonomije - ako na trzistu postoje visoke margine profita, ako postoji namerno/dogovoreno smanjivanje autputa da bi se cene drzale visoko (sto je definicija kartela) bez zakonske prisile (farmaceutska industrija je bas dobar primer ovoga) je nemoguce zadrzati druge investitore da ne ulazu u tu industriju, do povecaju autput, obore cene itd (ekonomska istorija pokazuje da se sami karteli munjevito osipaju jer sami partneri teze da krisom povecaju svoj autoput ("steta da se baci"))... Na trzistu je moguce da se desi da "ekonomija obima" (pojava da u nekim oblastima, ceteris paribus, vece firme imaju nizu cenu kostanja po jedinici proizvoda od manjih firmi - ovo najcesce vazi do neke granice, kada dalji rast firme krene da povecava cenu kostanja jedinice proizvoda, odnosno efikasnost proizvodnje krene da opada) ide do sirine celog trzista (tj. moze se desiti da jedana firma naraste toliko da preuzme celo trziste a da jos nije udarila u tacku maksimuma u pogledu ekonomije obima), pa da u nekom trenutku ta firma zbog svoj efikasnosti ostane sama na trzistu, ali to je u ovom slucaju benefitno po kupce i po celu drustvo, i tu nema nista sporno (nadam se da sam ovim odgovorio na pitanje o prirodnim monopolima). Naprotiv, oba ta primera (mozemo o svakom od njih detaljnije prodiskutovati (ali u drugom postu, posto se ovaj vec otima kontroli), o finansijskoj krizi narocito je se dosta diskutovalo i na prethodnom forumu) su rezultat trzisnih regulacija, gusenja trzisnih mehanizama drzavnom silom i politikom...

Uzecu slobodu da odgovorim na ovo pitanje. Nisam siguran na koje stvari ciljas (neki primer bi bio odlican) - strogo receno ovakve stvari koje navodis ne postoje, drustvo ne postoji mimo pojedinaca niti ima potrebe mimo njih, niti (ekonomski govoreci) postoje stvari koje pojedincu "trebaju" nezavisno od njegove ekonomske situacije. Ali mi se cini da si blizu necega sto se u ekonomiji zove "javno dobro". To je, po definiciji, dobro koje zadovoljava 2 uslova: 1) da je neiskljucivo. To znaci da proizvodjac ne moze da zabrani nekome da bude "free rider", da koristi to dobro a da ne plati (ikonicki istorijski primer ovoga je radio program - svako ko je ima radio prijemnik je mogao da natjuna na tu frekfenciju i da slusa program, a da radio stanca nista ne moze da uradi povodom toga); 2) da je nerivalsko. To znaci da ako ja koristim to dobro ne smetam drugim ljudima da ga takodje koriste istovremeno sa mnom, u punom kapacitetu (opet je ikonicki istorijski primer ovoga radio program) Ideja je da postoje dobra koja imaju manju proizvodnu cenu nego sto imaju vrednost za konzumente (sto vazi za svako dobro koje se isplati proizvoditi (i na njemu ostvariti zaradu, ovu razliku izmedju troskova proizvodnje i vrednosti za kupce)) - pa bi ih trebalo proizvesti - ali ih niko sam na trzistu nece proizvoditi jer ne moze da ga naplati (zbog ove 2 osobine). I to je jedan od najboljih nacelnih agrumenata u prilog nekakve uloge drzave/sile u ekonomiji, samo je moj problem tu sto nikada do sada nisam video nesto sto nedvosmisleno upada u ovu definiciju "javnog dobra" - ako neki ekonomista ne moze za 5 minuta da smisli nacin da nesto naplati ne znaci da je to i nemoguce. Npr. nas ikonicki primer radio programa je odavno resen, skremblovanjem/sifrovanjem signala i uskim vezivanjem programa koji ima pozitivne troskove proizvodnje i pozitivnu vrednost za konzumenta uz program koji ima negativne troskove proizvodnje i negativnu vrednost za konzumenta (reklame). Slicno tome, ekonomista Ronald Koas kao primer javnog dobra navodi svetionike u lukama koje je navodno nemoguce naplatiti, jer ako ga upalim za moju musteriju koja je platila uslugu videce ga i onaj brod koji nije platio. Medjutim, ako se malo o tome razmisli, vlasnik svetioinika moze da izvrsi kredibilnu pretnju da ce jednom doci takva mracna noc (ona svakako moze doci) u kojoj na vidiku nece biti njegovih musterija i da ce on tada iskljuciti svetionik pa ce se brod koji nije platio naci u problemu (vlasnik broda moze da pristane na taj rizik ali onda mora vise da plati posadu, mora da plati skuplje osiguranje, postaje nekompetitivan itd)... Eh, sada, nisam siguran da li si ciljao na ovakvo nesto, ali ovo bi za mene bio solidan argument o kojem vredi razmisliti...

Otimanje poreza je udzbenicki primer oruzane pljacke - radi se o nasilnom oduzimanju legitimne imovine nevinim ljudima bez njihove dozvole/pristanka. Odatle sledi da je izbegavanje placanja poreza i borba za nize poreze zapravo borba protiv kradje/za smanjenje kradje, pa kao takva ima ne samo puni moralni legitimitet, nego i imperativ. I to je razlog iz kojeg ja ovde potpuno podrzavam frilensere (zato sto je ovo tema o njima, ali generalno u toj borbi podrzavam sva druga zanimanja i moduse proizvodnje i privredjivanja) - svaki dinar koji spasite od haraclija je dinar za koji je nase drustvo (ne samo u Srbiji nego ljudska zajednica globalno) bogatije, i za koji je nase drustvo na trzistu glasalo da treba u potpunosti da pripadne vama jer je takao najbolje (najoptimalnije, u izvesnom tehnickom/ekonomskom smislu) za sve. Sto se tice ovih argumenata da frilenseri "hoce drzavne usluge ali nece da plate za njih", tu se odmah postavlja pitanje zasto drzava, kada vec nudi tako genijalne i neophodne usluge, mora batinom - u stilu mafijaske/reketaske organizacije - da tera ljude da ih "kupuju"? Pa ne, covek ne moze, kako neko to zamislja, sam da odluci da ne placa porez i da ne koristi "usluge" koje drzava nudi jer bi u tom slucaju dosli razbojnici da ga vode u zatvor, to je cela poenta. I to jeste kljucni razlog zbog kojeg su sve usluge koje drzava proizvodi toliko ocajno lose (tj. skupe, to je ekvivalnento). Kada bi, na primer, proizvadjici hleba (ili bilo kojeg drugog dobra/usluge) samo mogli da vas prisile da kupujete NJIHOVE proizvode po ceni koju oni odrede, umesto ovih nepreglednih redova najraznovrsnih mogucih vrsta hlebova (koje su napravljene zbog VAS, ne bi li se VAMA kupcima ucinio plezir, ne bi li se jos bolje pogodio VAS ukus i stil (ili platezna moc)) koji mirno leze po rafovima i cekaju na vas da odabereti i kupite onaj koji VAMA odgovara - imali biste u pekarama i samoposlugama ono sto imate danas u bolnicama: redove, ali ovoga puta ne proizvoda koji cekaju vas, nego vas koji cekate proizvod, imali biste stalno neke bajate, tvrde, neukusne i jednoobrazne hlebove, bilo bi nestasica i za mnoge ne bi bilo hleba nikako, snishodljivo i ponizeno biste se tiskali po hodnicima pekara nudeci mito (u raznim oblicima) da vas puste preko reda (dok bi vas osoblje tretiralo kao stoku), trazili biste vezu da preko nje izborite neku bajatu kiflu ili perecu, direktori pekara bi postali najvazniji i najkorumpiraniji ljudi u zemlji itd, itd...(i ovo je se sve vec desavalo tamo gde je drzava mesila hleb od poreza (i danas se desava tamo gde je slicna situacija, npr. u Venecueli), i to nema veze sa time da li su pekari (ili lekari) dobri ili losi ljudi, ovo je sve predvidivo iz elementarnih ekonomskih uvida i motiva...)

Bajdenove crnokosuljaske falange ("odeljenje za gimnastiku i sport"***), udarne borbene jedinice ove totalitarne ideologije koja je obuzela Demokratsku stranku, u novim vikend-akcijama nasrtaja i agresija prema americkim gradjanima i americkoj civilizaciji (ovoga nece biti u laznim vestima): ...itd, itd, itd...Ukoliko sudovi presude da Bajden nije pokrao izbore u znacajnijoj meri pa on postane novi predsednik, moze se ocekivati da u njegovoj Americi (narocito ukoliko ga socijalisti uzmu pod svoje) ovi poslovi koje sada za njih sada obavljaju ulicni fasisti predju u nadleznost tajne policije, kao u svakom pravom socijalizmu i totalitarizmu... Naravno, predsednik je, kao i do sada, jedan od retkih koji je beskompromisno ustao protiv crnokosuljaskog zla, u odbranu najelementarnijih ljudskih prava i sloboda: *** turn- und sportabteilung, kako su nacional-socijalisti tepali svojim ulicnim hijenama, bas kao sto Dvor pokusava da umije i prikrije SVOJE, da im isturpija zube itd...

On ima tetovazu Ledenog na podlaktici, bas u tom polozaju u kom su ga nasli, kako se vidi na ovoj drugoj slici (ne znam da li tvoje pitanje i dalje ostaje, i uz ovaj odgovar, tj. nisam siguran na sta se ono odnosilo).

Kod svetog Petra na portalu se dosta pise o novim serijama, tamo cesto pokupim nesto dobro za sta nikad nisam cuo: https://www.xxzmagazin.com/tag/TV serije

(Upozorenje: Ako je neko sujeveran neka preskoci post! Citanje i istrazivanje ove temi moze dovesti do pogubnih posledica***) Ako nekad sretnete americkog glumca Breda Pita kako seta u kosulji kratkih rukava slobodno mu mahnite. Kada on vama odmahne levom rukom, na njenoj podlaktici cete ugledati neobicnu tetovazu, iza koje se krije jedna od najboljih istorijskih, naucnih i detektivskih prica: Leta Gospodnjeg 1991. godine na podrucju mediterana je duvao jak juzni vetar, noseci Evropi ogromne kolicine saharskog peska preka preko Mora Srednje Zemlje. Njegova tamna boja je podstakla topljenje snega u tirolskim Alpima i otrkila jedno od najfacinantijih arholoskih pronalazaka u istroriji - perfektno ocuvanog "Ledenog coveka", Iceman-a ili Otzi-ja, koji je tu umro pre vise od 5000 godina (500tinak godina pre podizanja velike piramide). Do njegovog prezerviranja i otkrica je doveo neverovatan lanac slucajnih dogadjaja. Ocigledno je da je odmah posle njegove smrti pao suv sneg i pokrio ga i zaledio, a onda je se on 5000 godina odmrzavao i zamrzavao u savrsenoj razmeri da njegovo telo ostane u perfektnom stanju. Da je umro 10ak metara levo ili desno od tog mesta lednici bi ga odvukli u nekom trenutku. Prica o njegovom otkrivanju sadrzi nemacki bracni par koji je setao u Alpima, slucajno spazio "mrtvo telo coveka" (prosavsi ga prvi put) i to prijavio policiji, natezanje italijanske i austrijske policije oko toga ko ce da izadje na nepristupacan teren (svako je tvrdio da je to na teritoriji one druge drzave), legendarnog planinara Rejnholda Mesnera koji je slucajno trenirao u blizini, svratio da vidi telo pre policije i bio prvi koji je (po izgledu obuce) posumnjao da se tu radi o necemu mnogo starijem, konacni dolazak austrijskih policajaca koji za malo nisu upropastili telo - busilicom za led su mu probusili kuk pokusavajuci da da ga izvade, ali im se ona srecom pokvarila (pa su odlucili da se vrate nazad i dodju za nedelju danas) - dolazak policije drugi put, odnosenje tela na autopsiju u Insbruku (sto bi takodje unistilo telo), gde je pre autopsije prvi put pozvan arheolog (Konrad Spindler, koji ce kasnije postati glavni ekspert za Ledenog) koji je odmah, po kamenom secivu koji je imao bodez sa kojim je Ledeni umro u ruci, zakljucio da se radi o monumentalnom otrkicu, zatim novo natezanje Italije i Austrije oko toga na cijoj je teritoriji pronadjen (sada je svako tvrdio da je to bilo na njegovoj) - na kraju je utvrdjeno da je telo nadjeno nekoliko desetina metara unutar Italije, pa je kasnije sa Univerziteta u Insbruku prebaceno u Bolcano, glavni grad juznog Tirola, gde i danas pociva i gde se moze videti. Fascinantno je sta se sve znamo o njemu. Telo je pripadalo coveku od oko 160 cm (prosecnog za svoje vreme) i 50 kg cistog misica (bez grama sala), oko 45 godina, brada, kose do ramena, tamno braon ili crne boje, braon oci, O krvna grupa. Hemijska analiza izotopa pronadjennih u njegovim zubima je oktrila da je odrastao u severnoj Italiji, nesto juznije od mesta gde je umro. Bio je loseg zdravlja - imao je nekakve crve ili gliste u stomaku, crna pluca zbog udisanja dosta dima od vatre, nije imao karijese ali su mu zubi bili dosta istroseni od jedenja kamenom mlevene psenice ali i jer ih je koristio kao alat. Arterije su mu bile u losem stanju, imao je neku srcanu bolest (genetika verovatno). Artritis u vratu i kuku, visok nivo arsenika i bakra u kosi. Nokti su oktrili da je Ledeni bio izlozen visokom stresu 8, 13 i 16 nedelja pre smrti. Imao je slomljena rebra, neki lomovi su vec bili zarasli u trenutku smrti, u nekom trenutku zivota je lomio nos. Intolerantan na laktozu. Imao je i Lajmsku bolest (prvi zabelezeni slucaj u istoriji). Nekoliko tetovaza nanesenih u terapeutske svrhe (tacno na mestima na kojima ocekujemo da je osecao bol, iz njegove zdravstvene slike) - prvi slucaj akupunkture (i to u Evropi), nekoliko hiljada godina pre nego ste se smatralo da je ona nastala (u Aziji). Na sebi je imao odecu od kozje koze (vise puta zasivano i prepravljano, od strane jedne veste i jedne trapave ruke (verovatno Otzi-jeve) u tom poslu), kapu od medvedje koze, neku pretecu pantalona/helanki od kozje koze, cipele koje su se punile travom da greju. Sa sobom je nosio nesto sto lici (i sluzi) na one "pederke" (ili kako se vec zovu one torbice oko pojasa, "funny-pack"), gde je nosio nekoliko alata, neke gljive (terapeutska svrhe takodje), nesto za paljenje vatre, vrhove od strela itd. Od oruzja je imao strele (2 zavrsene i 10ak u procesu pravljenja) i luk (takodje nedovrsen, veci od njega, napravljen od drveta tise iz juznog Tirola, koja je nadaleko poznata kao izuzetno kvalitetno drvo za luk, koje se cak i u 17 veku izvozilo u Englesku iz tog razloga) - vrlo precizno oruzje za 25-50 metara, moze i negde do 80 fino da gadja. Imao je bakarnu sekiru (najstarija ikad otkrivena), zbog koje neki arheolozi tvrde da je bio medju bogatijim ljudima svog vremena - tesko je reci. Imao je mali bodez, koji je drzao u rukama kad je umro. Sta je radio? Gde je posao? Sta mu se desilo? Lose stanje i kompletiranost opreme navode na zakljucak da je negde posao u zurbi, mozda bezeci, progonjen. Licni razlozi (?), rat sa susednim selom(?), tesko je reci. Sa desne strane je imao nekoliko nezaraslih slomljenih rebara. Spindler kaze da cinjenice ukazuju na to da je ucestvovao u borbi u kojoj je slomio luk i potrosio zavrsene strele koje je imao, i da je onda krenuo u bekstvo, oko 3 dana pre smrti. U opremi mu je pronadjena neka bobica (koju je negde ubrao da pojede) koja u tim krajevima raste u avgustu, pa to blize odredjuje vreme smrti. U stomaku mu je pronadjen polen koji govori da je nesto pre smrti bio juzno od planine (najblize mesto gde to drvo raste je nekih 10 km juzno), ali i mesec njegove smrti smesta nesto ranije, jun otprilike. Prva teorija o smrti je bila da je umro od hladnoce, cekajuci svoje progonitelja. Medjutim, 10 godina nakon otkrica (2001. godine) je na rendgenu u telu pronadjen vrh strele, 1 cm udaljen od pluca, koja je pogodila kljucnu arteriju. Iz ugla vrha strela je zakljuceno da je strelu odapeo neko ko je stajao nize od njega, sa prilicno velike udaljenosti. Umro nekoliko minuta do par sati nakon zadobijanja rane. 2003. godine je otkrivena odbrambena rana izmedju palca i kaziprasta na ruci, preko zgrusavaje krvi, koja se desila oko 72 sata pre smrti, kao i nekoliko laksih rana na grudima. I najnovije otkrice je (ako mu nisu dovoljna slomljena rebra, rane na rukama i grudima, strela u ledjima) da je imao frakturu lobanje od udarca u glavu (nije jasno pre ili posle smrti (da ga dokrajce)). Jedna od misterija koja je ostala je zasto mu ubice nisu uzele bakarnu sekiru. Ponudjeno je objasnjenje da su ubice htele da sakrju identitet (pa su zbog toga iz tela izvadili i drslu od strele), a svako bi prepoznao cija je sekira da su je uzeli. Drugo objasnjenje, meni blizu pameti, je da se tu odigrala manja ili veca bitka i da niko nije imao vremena da uzme sekiru od Ledenog, a da je brzo pao sneg i sakrio je. O poslednjim satima Otzi-jevog zivota svedoci i sadrzaj stomaka. Medju poslednjim obrocima imao je hleba od divlje psenice i meso (vrlo retko i kvalitetno) od divokoze. Analizom zuba i polena u stomaku (koliko je daleko stigao kroz digestivni trakt) moze se mapirati kuda je prolazio (uz tacnu nadmorsku visinu) u poslednjim danima i satima zivota - prvo je bio u planinama pa je sisao juzno, verovatno u svoje selo, odakle je opet otisao u planine (2-3 dana pre smrti je bio na oko 2500 metara, pa se spustio na oko 1200 metara, pa se onda popeo na 3000m). Neposredno pred smrt (do 1 sat vremena) je imao miran obrok. Da li je mislio da je utekao progoniteljima, ili je, jos bolje, u duhu antickog stoicizma shvatio da im nece umace i odlucio da na tenane uziva u poslednjem obroku? Na oruzju su mu pronasli krv i DNK materijal od 4 razlicite osobe (ukljucujuci krv na ledjima na odeci, sto mozda indicira da je nosio ranjenog druga na ledjima)... *** https://www.ranker.com/list/otzi-iceman-curse/april-a-taylor

Kako ne, ljudska prava su kljucna (njihova zastita je jedina makar-kako legitimna funkcija drzave), i uvek su temelj svake uspesne politike. Sto se mene tice, koncept prirodnih (ili negativnih) ljudskih prava je najvazniji (pa mozda i jedini) frejmovork kroz koji treba procenjivati neciju politiku ili drustveno uredjenje generalno (iz njega izviru sve druge stvari, kao sto su licne i gradjanske slobode slobode, uspesna ekonomija i td). Kada se govori o Trampu, evo samo 2 poslednja drasticna slucaja: 1) nasrtaj crnih kosulja na nevine americke gradjane i imigrante, na njihove zivote, imovinu, crkve itd. Dok je kompletan Dvor podrzavao falangiste, izabrani deputati na lokalu povukli policiju i gradjane prepustili batinasima, mediji zmurili na njihovo nasilje, demokraturski politicari, plasticne guzice i ostali najbogatiji, najuticajniji i najpopularniji ljudi u zemlji (uneredjeni od straha da i oni ne dodju na crnu listu totalitarnih jurisnika ako neko cuje da nisu platili i podrzali "stvar") im placali kauciju da mogu sutra opet da dodju pred radnju istog kubanskog imigranta, da ga opet maltretiraju i reketiraju (reketaski novci su isli direktno u Bajdenovu kampanju) - ko je imao hrabrosti i pameti da stvari nazove pravim imenom i da stane u odbranu najelementarnijih ljudskih prava ovih nevinih ljudi? Bajden Bombas? Nije, on je jedan od ljudi koji im je donirao u kasu iz koje su placali kaucije - radilo se, naravno, o predsedniku Trampu; 2) lockdown, kada su politicari docekali priliki da na najeklatantniji nacin nasrnu na ljudska prava svojih podanaka (kako oni vide slobodnog americkog gradjanina), zabranjujuci im izlaske iz kuca, odlaske na posao, mogucnost da slobodno rade i prehrane svoju decu itd. Ko je u TOJ situaciji stao u zastitu njihovih ljudskih prava, koliko god je to bilo u okviru njegovih zakonskih moci i ovlastenja? Kao iznad, opet Mister...

Slazem se sa ovim. Kada zamislimo drustvo u kojem nema rasizma i ostalih tribalizama (ka kojem svakako moramo teziti), ono upravo ima tu osobinu, da se ovakve statistike ne vode, ne zato sto je to zabranjeno ili opasno, nego zato sto nikome nije interesantno - bas kao sto se danas ne vode statistike o tome koliko je ljudi plave, braon ili crne boje ociju ili kose glasalo za koga, kolike su im prosecne plate, koliko ih ima u parlamentnu i slicno, jer TO nikome nije interesantno. (napominjem da se citirani odlomak iz mog posta nalazi u fusnoti o "banalnom" smislu diversifikovanosti) Ali ono sto tu treba primetiti je da se jedna ideologija koja je potpuno obuzela i paralisala Demokratsku stranku bazira upravo na isticanju ovakvih statistika o proizvoljnim identitetskim grupama ("koliko zaradjuju zene a koliko muskurci", "koliko policija ubija crnaca a koliko belaca" itd), svaljivanju krivice zbog bilo kakve nejednakosti u ovim statistikama na ono sto njima ZAPRAVO najvise smeta (kapitalizam, americke vrednosti, zapadna civilizacija, prosvetiteljstvo), i slanju batinasa da biju bilo koga ko se usudi da te razlike pokusa da objasni bilo kojim drugim razlozima, ma koliko oni bili ocigledni i bazicni (ko pita npr. koliko sati nedeljno rade muskarci i zene, kolika je razlika u kriminalitetu i napadu na policajce izmedju crnaca i belaca itd). Ono sto ova statistika u ovom slucaju moze da indikuje je besmislenost dugogodisnjeg permanentnog tamburanja laznih medija o Trampovom rasizmu, jer je predsednik uvecao (negde i duplirao) procenat glasova svih "identitetskih" grupacija izuzev belih muskaraca (medju kojima mu je opala popularnost). Odgovor postmodernih ideologa je sasvim (ma koliko groteskan) ocekivan - proglasili su da Hispanoamerikanci koji su u tolikom broju glasali za Trampa vise ne spadaju u "people of colour" nego da su sada (oh, uzasa) postali belci (bas kao sto je Bajde tokom kampanje tvrdio da crnci koji glasaju za Trampa vise nisu crnci). A ovo je, sa svoje strane, jedan od tipicnih fenomena totalitarnih ideologija (kako je veliki Orvel tacno razumeo) - koriscenje politizovanih apstrakcija (u ovom slucaju "people of colour", "crnci", "Hispanoamerikanci") koje ne oznacavaju vise stvarne drustvene grupe i realne ljude nego ideoloske konstrukte, bas kao i izrazi "radnicka klasa", "proleteriat" itd, koje su smislili i koristili zlikovci poput Marksa i Lenjina koji nikada u zivotu nisu videli i prezirali su prave ljude koji su radnici...tako cemo i ovde, ako se ovako nastavi, docekati da medju "ljudima od boje" ostanu samo beli levicari...

Apsolutno. I ne samo to, nego je moguce da bas veci broj pogodjenih pobednika po zemljama svedoci o LOSIJEM predvidjanju. Evo jednog zanimljivog primera ovoga. Tokom kampanje za predsednicke izbore 2012. Nejt Silver je napadan iz razlicitih razloga. Npr. evo kako je pisao Dylan Byers u Politico magazinu: ...sto je naravno notorna besmislica koja pokazuje statisticku nepismenost. Ako kazem da je sansa 40% da ce sutra padati kisa, ako ona sutra ne padne ja nisam pogresio - pogresio sam ako npr od 1000 takvih predvidjanja ne bude oko 400 tacnih. E takva JESTE bila Silverova greska u tim polovima (samo sto nepismeni novinari nisu bili u stanju to da primete)! Evo kako. Da ga je neko pitao "U koliko drzava ces pogresno predvideti pobednika?" on bi morao da racuna ovako: uzmem zemlju, npr Nju Hempsir i ako u njoj dajem 69% Obami ja predvidjam da ce tu Obama pobediti, ali ocekivani (u smislu statistickog ocekivanja) broj pogresnih odgovora za NH je 0.31 ((0.69) × 0 + (0.31) × 1 = 0.31). Kada to uradi za sve kolebljive zemlje lista bi izgledala ovako: drzava sansa za Obama ocekivani broj pogresnih odgovora OR 99% .01 NM 97% .03 MN 97% .03 MI 98% .02 PA 94% .06 WI 86% .14 NV 78% .22 OH 75% .25 NH 69% .31 IA 68% .32 CO 57% .43 VA 54% .46 FL 35% .35 NC 19% .19 MO 2% .02 AZ 3% .03 MT 2% .02 Posto je statisticko ocekivanje aditivno, Silver bi morao da kaze da ocekuje da ce promasiti 2.83 zemlje. Medjutim, dosta daleko od toga, nije promasio ni jednu zemlju, i to je dokaz (i mera) njegove greske u toj situaciji (po njega bi najbolje bilo da je pogresio npr. 3 zemlje)!

Kako god da se prebroje ostali glasovi i sta god da odluce sudovi oko kradje glasova, nesto se moze vec i reci sa dosta sigurnosti - ovo su bili odlicni izbori za predsednika i za Republikance, posebno imajuci u vidu besomucno tamburanje laznih vesti i njihovih eksperata o nevidjenoj podrsci za Bajdena (popular vote preko 10%, 10% razlike na Floridi itd), te za Demokrate u trkama za Kongres i Senat (gde su laznjaci jos vise omanuli), i to je jos jedan veliki srednji prst, mozda jos i veci nego pre 4 godini, i njima i Dvoru generalno i dobar zalog za buducnost. Predsednik je ubedljivo najgore prosao u DC-u, medju politicarima, lobistima i ostalim parazitima, gde je jedva skupio 5% i to je jedan dobar podatak i zalog oko kojeg bi Republikanci trebalo dobro da promisle kada na red dodje tema "kako dalje". Jer, jedna opcija jeste povratak na "neo-konzervativnu" poliku, tj. na trockizam prilagodjen za potrebe republikanske partije (u korenu tgog pokreta stoje pravi trockisti) koji, i fizicki i metaforicno, stanuje u DC-u. Druga opcija je, da kazemo, trampizam* - ova osecajnost i politika koju je predsednik inaugurisao i sporovodio prethodne 4 godine, vizija miroljubive spoljne politike i izolacionizma (sto jeste izvorna konzervativna politika), slobodnog trzista i ekonomske deregulacije, insistiranja na ljudskim pravima i na americkim vrednostima, recju politika srednjeg prsta Dvoru i DC-u, sto je politika koja, opet i fizicki i metafizicki, svoju kucu ima na Floridi. Ona se ogleda u sirokoj republikanskoj koaliciji koju je predsednik tamo okupio, od starih konzervativaca do hispanoamerikanskih doseljenika (koji su vec probalii socijalizma i koju su od tog zla pobegli glavom bez obzira plivajuci na gumama, i koji nanjuse njegov smrad na daljinu) i Afroamerikanaca, stvorivsi tako najdiversifikovaniju koaliciju u istoriji americke politike - i to ne u banalnom/identitetskom*** vec u punom smislu te reci. Takva republikanska stranka bi trebalo da predstavlja dobru platformu za razuman, ozbiljan i slobodan dijalog o izazovima sa kojima ce se Amerika i svet suocavati u buducnosti (kao sto su pitanja rata i mira, gradjanskih sloboda, centranlog bankarstva, vestacke inteligencije, energije itd), platformu koja bi trebalo da bude gostoprimljiva za ljude najrazlicitijih senzibiliteta, ukljucujuci i mislece demokrate kojima nisu proprali mozgove na ruke (poput, recimo, Endua Janga ili Tulsi Gabard) - na Demokratsku stranku se u tom smislu vise ne moze racunati, to ce ocigledno u narednom periodu biti stranka crnih kosulja i plasticnih guzica, koalicija vriske, iracionalnosti, socijalizma, ulicnog nasilja, borbe protiv slobode misljenja (i ostalih liberalnih vrednosti) i slicno... * Ne treba zaboraviti ni da sam Tramp, cak i da sudovi presude da Bajden nije pokrao izbore, ima u sebi jos jedan mandat *** Evo i malo zanimljive statistike sa "exit pollova": https://www.npr.org/2020/11/03/929478378/understanding-the-2020-electorate-ap-votecast-survey?t=1604595004986 https://edition.cnn.com/election/2016/results/exit-polls ...izmedju ostalog, 52% Indijanaca (bese li u srpskom prevod za "Native americans?"), 52% belih zena, 38% Latino muskaraca, 32% Latino zena i 35% muslimana je glasalo za predsednik Trampa, 9% vise glasaca je se izjasnilo da su konzervativci u odnosu na procenat "liberala" itd... --------------------------------------------------------- Drugo nesta. Jutros se obavestih kod Grumpy Economista na blogu o vrlo zanimljivim (i pozitivno iznenadjujucim) rezultatima izbora u Kaliforniji: >> California is a deep blue state when measured by party affiliation, and voting 65% Biden at last count. Yet here is how California's propositions came out, per LA Times and the google search for "California propositions." Prop. 14: Bond issue for stem cell research. Wins. Prop. 15: Raise property taxes on business. Loses. Prop. 16: Remove language in the state constitution that "the government and public institutions cannot discriminate against or grant preferential treatment to persons on the basis of race, sex, color, ethnicity, or national origin in public employment, public education, and public contracting." Sold to allow race-based and other preferences in university admissions, contracting, etc. Loses. Prop. 17: Parolees may vote. Wins. Prop. 18: 17 year olds may vote. Loses. Prop. 19: Property tax reduction. Wins. Note, it allows people who have multi-million dollar houses to keep the low property tax base when they move, and pass it on to heirs. So much for "tax the rich." Prop. 20: Complicated. Stricter parole, crime classification. Loses. Prop. 21: Allows cities to impose rent control. Loses dramatically. (Per Swedish economist Assar Lindbeck, "...rent control appears to be the most efficient technique presently known to destroy a city—except for bombing.") Prop. 22: Exempt Uber and Lyft from the employee-vs-independent contractor legislation that was expressly aimed at Uber and Lyft. Wins. (Too bad Uber and Lyft didn't have the guts to just overturn the whole stupid law.) Prop. 23: Requires on-site physician at kidney dialysis centers. (Pushed by SEIU union.) Loses. Prop. 24: Data privacy regulations. Loses. Passes. Prop. 25: Eliminate cash bail. Loses. ... https://johnhcochrane.blogspot.com/2020/11/is-california-secretly-libertarian.html

Primitivnu ideologiju karakterise primitivna metodologija - tako mu je (i) to, i u Srbiji i u Americi. Naravno da je doslo do nacionalne garde, opet kazem, kad se fasisti ne zaustave na jednom stepeniku penju se na sledeci. Ako u zacetku ne posaljes komunalce da ih speru smrkovima i metlama i onim zabavnim aparatima za duvanje lisca (nego ih tetoses kao sto je to radio Dvor u SAD ili u Srbiji) kasnije ces morati da posaljes policiju. Ako ne posaljes policiju kasnije ces morati da posaljes vojsku - Amerika je sada u toj fazi, i to zaista izgleda tuzno. Ako ne posaljes vojsku kasnije ce druge zemlje morati da posalju SVOJU vojsku, da odbrani ljude i da zastiti najelementarnija ljudska prava (do ovoga u SAD nece doci, jer su americki gradjani sami opasna i dobro naoruzana vojska, sposobna da zastiti svoja ljudska prava).

Demokraturski podanici se sirom zemlje spremaju za izbore - zatvarajuci se u bunkere sa dovoljno namirnica i cekajuci da im, ukoliko Bajden izgubi, sturmabteilung odredi nahrupe na vrata da ih tuku i pljackaju. Tako mu je to (sto bi rekli u Vonegatovoj Klanici 5) uvek sa fasizmom i totalitarizmom - ako se dripci ne zaustave na jednom stepeniku zla (najbolje na prvom, dok su u domenu komunalnih sluzbi i djubretara) penju se na sledeci, i td... Businesses across nation board up windows ahead of potential Election Day unrest Eto, ovo su americki gradjani docekali. A ono sto je posebno groteskno u ovoj situaciji je da lazne vesti pitaju Trampa da li ce on mirno prihvatiti rezultate izbora ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Evo jos par nasumicnih crtica sa fasistickih vikend-akcija od ovog vikenda:

Ali ne samo to, vec je ovo omogucilo Amerikancima da iskristalisu prave, ozbiljne, odgovorne i pre svega hrabre*** (narocito u ovom trenutku nadiranja totalitarnih falangi) medije i novinare od laznih vesti i politicko-ideoloske naobrazbe: https://www.forbes.com/sites/markjoyella/2020/10/27/tucker-carlson-leads-fox-news-to-highest-rated-month-in-prime-ever/?sh=52771119511e https://www.foxnews.com/media/tucker-carlson-tony-bobulinski-interview-draws-7-6-million-viewers Tucker Carlson's explosive Bobulinski interview draws 7.6M viewers as mainstream media ignores it Tucker Carlson Tonight' picked up its most-watched episode of 2020, excluding debate nights *** podseticu na cinjenicu da je zbog beskompromisnog pristupa svom poslu gospodin Carlson morao da se odseli na nepoznatu lokaciju jer su mu crnokosuljaski levicari dolazili na kucu i maltretirali mu, zastrasivli i na kraju proterali porodicu (sto je, paradoksalno, najvece priznanje kvaliteta njegovog rada). S druge strane, kod laznjaka, vec 4 godine "te jedno, te isto", "orange man bad", "mirni fasisti miroljubivo i pravedno jurisaju na ljude, gradove, crkve, radnje..." i slicne istinite vesti, recju: ili drugom recju: Unhinged leftist Chelsea Handler says she verbally assaulted conservatives in airports — and brags about it 'The View' (da li je nocu navlacila carapu na glavu i isla da prebija gledaoce Fox News-a ili da im pali radnje - ostalo je nepoznato)