bohumilo

Aaa, pa nema šta, ako ti to viđaš svojim očima svaki dan onda je to to, kakve zvanične statistike i kakvi bakrači - beležim, znači 90% (i to najmanje)!? Evo i podataka iz Kanade, od nekih organizacije koji se ovim bave, no očigledno da ni oni nisu išli da gledaju svojim očima i da se uvere o čemu se tu ZAPRAVO radi: https://www.homelesshub.ca/blog/what-are-statistics-homelessness-due-divorce The Homeless Hub is a web-based research library and information centre representing an innovative step forward in the use of technology to enhance knowledge mobilization and networking. The Canadian Observatory on Homelessness is the largest national research institute devoted to homelessness in Canada. The COH is the steward of the Homeless Hub. Pa pronašao sam Koreju, tj. ti si mi je pronašao i ona belodano svedoči da je tvoja teza pogrešna. Japan i Koreja IMAJU manje beskućnika ali razlog očigledno (iz podataka o tretmanu mentalnih bolesti) NIJE objašnjenje koje si ti ponudio, već je sličan razlogu iz kojeg npr Japan ima manje stope kriminala nego Amerika. Inače Japan je 90ih godina takođe imao veći problem sa beskućnicima koji se javio kao direktna posledica velikog finansijskog kraha koji se 1992. godine desio u toj zemlji, a što takođe lepo ilustruje moju tezu (i tezu SVIH ljudi koji se bave ovim problemom) o uzrocima beskućništva. Evo čak imaju i knjige koje su prevedene na engleski o tome: We Are Not Garbage!: The Homeless Movement in Tokyo, 1994-2002

Ne znam odakle izvlačiš bilo šta od ovih podataka i zaključaka. Npr, gde god potražiš podatke o uzrocima beskućništva u SAD dobiješ nešto ovako: https://www.expressnews.com/file/139/2/1392-1221-report-hhreport.pdf City officials identified lack of affordable housing as the leading cause of homelessness among families with children. This was followed by poverty, unemployment and low-paying jobs. City officials also identified lack of affordable housing as the leading cause of homelessness among unaccompanied individuals. This was followed by poverty, mental health and the lack of needed services, and substance abuse and the lack of needed services. https://lafh.org/causes-solutions FAMILIES: (1) lack of affordable housing* (2) unemployment (3) poverty (4) low wages SINGLE ADULT INDIVIDUALS: (1) lack of affordable housing (2) unemployment (3) poverty (4) mental illness and the lack of needed services (5) substance abuse and the lack of needed services (zloupotreba supstanci u ovom slučaju uglavnom takođe posledica nezaposlenosti, siromaštva i pogrešnih životnih odluka (roditelja ili samog subjekta), a ne mentalnih bolesti) Što se tiče Koreje, ne znam zašto njih ističeš kao dokaz toga da beskućništvo može da reši "drzava sa svojim institucijama", budući da tamo 90% ljudi ima privatno osiguranja, i 90% medicinskih ustanova je u privatnom vlasništvu. Drugo, ta zemlja je notorna po tome da među razvijenim zemljama imaju ponajmanji procenat mentalnih bolesnika koji dobiju medicinsku negu - taj procenat je u Koreji 15%, dok je u SAD 3 PUTA veći, oko 45%! Rečju, u SAD se se leči skoro svaki drugi čovek koji ima mentalne probleme, u Koreji tek svaki sedmi...

Ne, ta budala je u San Francisku, gde je, sasvim u skladu sa zločinačkom ideologijom pred kojom kleči, legalizovala pljačku i time sasvim sigurno indirektno pobila više ljudi nego tatko. Što se tiče beskućništva, njega treba posmatratu u kontekstu šireg problema kojem pripada - a to je siromaštvo generalno, i to je PRAVI problem koji treba adresirati i čije popravljanje smanjuje i beskućništvo, dok seljenje beskućnika tamo-ovamo samo izmešta problem na drugo mesto gde ga možda manje ljudi vidi, ali ga ne rešava. Najveći problem sa beskućništvom i siromaštvom, treba podvući ovu očiglednu činjenicu, je u tome što su neki ljudi siromašni i što neki ljudi nemaju gde da spavaju, a NE u tome što neki ljudi VIDE beskućnike na svojim ulicama. A njegov uzrok svakako značajnim delom leži na "progresivnim" politikama koje nasrću na ljudska prava i privatno vlasništvo (pomenuta legalizacija pljačke je odličan primer), koje kažnjavaju vredan rad i odgovorno ponašanje (često direktno onemogućujući ljudima koji imaju manje veština da se uopšte zaposle legalno) a podstiču svakovrsnu neodgovornost i državni klijentelizam. Delimično leži u "ratu protiv droga". Delimično i u sopstvenim pogrešnim životnim odlukama i izborima... No, ovde bih apostrofirao jednu posebno nakaradnu politiku za koju su direkto odgovorne lokalne vlasti i o kojoj se ne govori mnogo, a to je regulacija gradnje (kao još jedna manifestacija "progresivnog" nasrtaja na ljudska prava, u ovom slučaju prava vlasnika da grade na sopstvenom zemljištu). Rečju, ako želite da imate manje beskućnika onda, možda zvuči šašavo, izgradite više stambenog prostora, tj. deregulišite gradnju. Zahvaljujući raznim (pre svega lokalnim) regulacijama u America danas postoje potpuno bizarni i iz ptičje perspektive iracionalni paterni. Npr. ljudi se sele iz najproduktivnijih delova države (gde su plate mnogo veće) u manje produktivne (uvek i svuda se obično dešava suprotne migracije) jer cene hausinga pojedu razliku u produktivnost, skoro petina stambenog prostora u Americi se prodaje po ceni više nego duplo većoj od minimalne profitabilne cene izgradnje, delovi zemlje u kojima je gradnja najprofitabilnija imaju NAJMANJE gradjevinskih aktivnosti, itd, isl... Ekonomisti procenjuju da bi, po najkonzervativnijim računicama, deregulacija gradnje u SAD smanjila troškove stanovanja za 50%, što bi, budući da troškovi stanovanja predstavljaju 20% troškova prosečnog Amerikanca, smanjilo životne troškove 10% (tj. podiglo životni standard u Americi za 11% (=1/0,9)), a da bi ukupni boost GDP od toga momentalno iznosio 25% (osim smanjenja troškova ostatak bi došao od preseljenja ljudi u produktivnije delove zemlje), ali bi to blagotvorno delovalo i na druge aspekte američkog društva a posebno na siromašnije ljude (ekonomska nejednakost je dobrim delom indukovana rastom cena nekretnina, siromašniji ljudi mnogo veći procenat primanja daju na stanovanje, siromašniji ljudi su uglavnom ti koji danas ne mogu da se presele u produktivnije delove zemlje zbog visokih cena stanovanja (profesionalci koji već imaju neke veštine to i dalje sebi mogu da priušte) itd), povećalo bi broj dece koje ljudi imaju (imati petoro dece u jednosonom stanu nije toliko uzbudljiva perspekriva) i generalno učinilo da brakovi budu češći i stabilniji, tj. da manje dece odrasta bez oca itd, isl... https://pubs.aeaweb.org/doi/pdf/10.1257/mac.20170388 Ovo bi moralo biti strogo zabranjeno (kao, uostalom, i kompletna institucija kojom predsedava).

Ima li neki izvor za ovaj citat? Pekić možda ne kopa zemlju kašičicom za kafu nego bagerom, ali to je zato što pravi cele gradove i civilizacije, dobro pripremljene, osmišljene i precizno konstruisano, dobro fundirane, inženjerski stabilne itd. Ja lično obožavam Pekićev stil (ne marim ni kada nešto novo u tvrdom činjeničnom smislu i naučim iz fikcije), tu jednu maestralnu simbiozu visokih i bezvremenih inelektalnih koncepata i vrhunske književnosti, koja je (kako se to kaže) još bolja i veća i uzbudljivija od sume svojih sabiraka (sto je nesto sto retko kada daje rezultate, ali kada ih da to moze da bude najfinija kreacija ljudskog duha (Borhes tu stoji kao mozda najprominentniji primer)). Preporučujem svakako Novi Jerusalim, jednu od najboljih knjiga pisanu na srpskom jeziku (a i generalno), koja je takođe pogodna za čitanje više puta...

Ne nalazimo se u jeku, "jek" je bio na proleće prošle godine, kada je "global supply chain" (kao i GDP, kako američki tako i svetski) mnogo više trpeo nego danas - pa nije bilo inflacije. To što su porasle cene "luka i pasulja" ili "pojedinih artikala u Srbiji i Kini" NIJE inflacija! Ponoviću opet, inflacije je permanentan rast generalnog nivoa cena. Dakle kada cene nekih namirnica stalno rastu to NIJE inflacija! Kada cene svih namirnica jednom porastu - to opet NIJE inflacija. Cene stalno rastu i opadaju u eknomiji, to je potpuno očekivano kao refleksija promena koje se dešavaju u realnom svetu, i to je ono što je se u ekstremnijem obliku dešavalo usled korone (jer su promene u realnom svetu bile veće), no - da zaključim još jednom - to NIJE inflacija! Ni Kina ni Srbija ni EU ni Velika Britanija ne beleže toliku inflaciju (iako sve te zemlje učestvuju u međunarodnoj trgovni, i iako u svim tim zemljama kada uđeš u radnju možeš da vidiš da su cene nekih artikala skočile). Inlfacija je uvek i svuda gotovo isključivo menetarni fenomen. Naravno da jeste, budući da je gro stimulusa emitovan u martu i aprilu. Upravo na tu mogućnost su unapred upozoravali mnogi ljudi uključujući bivšeg glavnog ekonomistu MMF-a Olivijea Blanšarda i bivšeg dekana Harvarda, te Klintonovog sekretara Trezora i Obaminog glavnog ekonomskog savetnika Lerija Samersa. A da li novac štampa Atanacković ili američki trezor - sasvim je svejedno... Ja sam skroman čovek, ali ipak hvala. U tim medijima rade neki od najboljih i najhabrijih novinara u Amarici - koji svoj posao često obavaljaju pod pećinskim nasrtajima crnokošuljaša koji im obigravaju oko porodičnih kuća u nameri da ih linčuju i rasele upravo zbog kvalitetnog obavljanja sopstvenog posla - koji svakakao mogu i treba da posluže kao profesionalna inspiracija i moralni reper. Kolega, uticaj inflacionog očekivanja na stopu inflacije je pojava koja je poznata i koja se izučava više od 100 godina, i koja je toliko već prisutna i u generalim medijima da je to već triviijalna stvar. O tome se čovek može informisati recimo ovde: https://www.brookings.edu/blog/up-front/2020/11/30/what-are-inflation-expectations-why-do-they-matter/ ili pročitati predavanje bivšeg direktora FED-a o tome: https://www.federalreserve.gov/newsevents/speech/bernanke20070710a.htm Ili otići na sam sajt FED-a pa pronaći podatke o anketama o očekivanoj inflaciji koji se tamo redovno objavljuju: https://www.newyorkfed.org/microeconomics/topics/inflation https://www.newyorkfed.org/microeconomics/sce#/ (...a koja upravo dostiže rekordne nivoe od kada se objavljuju ova zvanična merenja...) ... u oblasti inflacionog očekivanja se čovek može specijalizirati, o tome se mogu napisati cele monografije: https://www.cambridge.org/core/books/behavioral-economics-of-inflation-expectations/7E5B9BD528867A84690768DC16D5EE04 https://www.routledge.com/Inflation-Expectations/Sinclair/p/book/9780415745161 it, itd... A, načelno goovreći, u tom grmu i leži problem sa inflacijom. Jer kada bi se odjednom duplirala monetarna baza i sve cene (uključujući i plate, i svačija ušteđevina itd) u ekonomiji, apsolutno se ništa ne bi promenilo i to ne bi predstavljalo nikakav problem. No, realna inflacija se ne dešava u trenutku nego traje u kontinuitetu i menja ljudske obrasce ponašanja - ljudi procentualno troše više sredstava sada a manje štede nego što bi bilo optimalno itd. Drugi problem je što taj novac ne dobiju svi istovremeno nego su neki ljudi (u političkom smislu) bliže a neki dalje od "štamparije", tj. neki ljudi novim novcem kupuju po starim cenama dok inflacija još nije difundovala, te ona izaziva preraspodela resursa, takođe manje optimalnu nego što bi inače bila...

Sledeći ovu heuristiku čovek bi mogao da zatekne sebe kako podržava granatiranje Sarajeva, etničko čišćenje Kosova ili oružanu pobunu Crvenih beretki...

"Svedočenje poznatog doktora" je još i konzervativno kakvi se sve uvidi o vakcinaciji mogu naći na sajtu časne eparhije. Evo npr. kakve je nuspojave od prve doze imao jedan grčki sveštenik (koji definitivno postoji): >> ... А сада ми дозволите да вам испричам најстрашнији део: Мене је почео да прогања Сатана. Његов зверињи осмех све време ми је стајао пред очима, на удаљености од око 20 центиметара од мене, и ноћу и дању. Увече, када сам легао у кревет, осећао сам његов ужасан загрљај и буквално се кочио од ужаса. Да бих се заштитио од демонских страхова, устајао сам и почињао да читам Акатист Пресветој Богородици; истовремено ми се учинило да ми се крв загрева у венама. Осећао сам нешто страно у себи, нешто што има неку врсту моћи нада мном, и осетио ужас. Чинило ми се да ми је неко рекао: "Сада ти припадаш мени...". ... И тада сам обећао Богу да нећу примити другу дозу вакцине. Од тог тренутка моје стање се почело постепено поправљати и почео сам да осећам извесну радост у души, што ми је била велика утеха. ... Не могу ни замислити шта би ми се догодило да сам примио другу дозу ове вакцине. ... По мом скромном* мишљењу, ова Pfizer вакцина, чијим сам првим делом био вакцинисан, је нека врста „претече“ која припрема људе да прихвате жиг антихриста. >> http://www.eparhijazt.com/sr/news/predanje//3993.svedocenje-grckog-svestenika-„nakon-sto-sam-se-vakcinisao,-svet-oko-mene-se-promenio“-.html * dosta neobičan način upotrebe reči "skromno"

Dobar zveket po ušima od strane Ustavnog suda za pomahnitalog subkomandanta koji nasrće na tuđu imovinu kao da je upao na Dedinje '44: https://www.foxbusiness.com/politics/supreme-court-strikes-down-biden-administrations-eviction-moratorium ------------------------------------------------------------------------------------------- Nemoj tako, ipak se, pored opšteg fijaska na svim poljima i gaženja svih američkih vrednosti i zakone, mogu primetiti i pojedini pozitivni pomaci i inovativna rešenja. Npr, ovo što su se setili da od tatkovog debilka naprave apstraktnog slikara čiji će se radovi "vrednovati" sedmocifrenim iznosima - a mnogi poltički i biznis "lideri" su naprasno otkrili veliku žeđ za apstraktnim škrabotinama - jeste veliki konceptualni doprinos polju korupcionaštva. Zamislite samo koliko je lakše poslati sekretaricu da kupi debilkovu sliku umesto sedeti sat vremena i slušati kako Čelzi ili Hilari Klinton drže predavanje o miru u svetu, socijalnoj pravdi ili "društveno odgovornom biznisu". ---------------------------------------------------------------------------------------- Ovo je opis situacije, takoreći definicija inflacije, ali pitanje njenog uzroka je i dalje ostalo otvoreno, ZAŠTO je došlo do OPŠTEG i DUGOTRAJNOG disbalansa između ponude i tražnje (metodologija merenja zvanične inflacije nije senzitivna na kratkotrajne ili lokalizovane disbalanse). Iako je svakako postojala određena mera "ponuđačkog šoka" izazvanog pandemijom (koji je bio mnogo intenzivniji prošle godine kada NIJE bilo inflacije), primarni uzrok je svakako ogromna količina novostvorenog novca koji je iz političkih razloga, na iracionalan i neopravdan način (sa stanovišta opše dobrobiti) injektovan u ekonomski sistem. Tako je Bajdenov paket iz marta u kontekstu veličine projektovanog pada ekonomskog autputa bio 6 PUTA veći od Obaminog stimulusa iz 2009. godine (po podacima kongresnog komiteta za budžet) - i odmah smo narednog meseca (u aprilu) dobili inflaciju. Drugi važan faktor (uvek) za inflaciju je OČEKIVANA buduća inflacija (ekonomisti obično računaju da je trenutna inflacija = inflacioni pritisak (taj široki disbalans između ponuda i tražnje) + očekivana inflacija) - prosto ako ljudi očekuju da će u budućnosti opasti vrednost tog dolara što im je sada u ruci, oni tada već danas žure da ga potroše. Očekivana inflacija je merljiv parametar i odražava veru građana u monetarnu ogdovornost (i generalno "domaćinsko" ponašanje) političkih i monetarnih vlasti - koja je od dolaska Subkomandantove bande pijanih mornara na vlast u strmoglavom padu. Iz FED-a pokušavaju da uvere tržište da se radi o "tranzicionoj inflaciji" (videćemo nove cifre za avgust), ali sa svakim novim mesecom velike inflacije ta priča postaje po malo manje uverljiva, a ovaj drugi faktor (očekivana inflacija) postaje sve veći. Iz FED-a bi, načelno, ta očekivanja mogli da ušanče ozbiljnim signalom da JESU spremni da značajno podignu kamatne stope ako to bude neophodno - ali oni čak nisu u stanju ni da izuste ove reči već samo kažu "imamo mehanizme, uradićemo šta bude trebalo" (a šta je to tačno - ne sme se ni izgovoriti (iako svako zna)). Problem je u tome što je početkom 80ih podivljala inflacija zaustavljena podizanjem kamatne stope na 20% - ali tada je odnos javni dug / gdp bio 25%, a danas je 100%. Ovo znači da podizanje kamate na 5% danas predstavlja dodatni trilion deficita (za plaćanje kamata za javni dug). Drugi problem je nešto o čemu sam jednom pisao ranije, a to je da mislim da kriza iz 2008. nije rešena već je samo zatrpana parama, kao da deponiju napuniš vodom da se smeće ne vidi - ali će, čim pustiš da voda otiče (podizanjem kamatnih stopa prodajom svih onih MBS-ova koji leže na FED-ovom bilansu još od SEKE) smeće ponovi izroniti. Treći problem je da FED polako prestaje da bude nepolitička institucija (što je glavna prednost koju ima u odnosu na centralne banke drugih zemalja) već postaje vanparlamentarni instrument za sprovođenje ove "budne" rasističke ideologije - postajući tako Vrli Novi FED - što je uvek i svuda put u propast.

Obrnuto - na mestima koja su bliže Zemljinom težišzu (gde je manji gravitacioni potencijal) vreme teče sporije. U principu komšija na spratu iznad vas stari brže a na spratu ispod vas sporije nego vi (to je takođe merljivo savremenim preciznim časovnicima)...

Kabul Airport Attack Kills 13 U.S. Service Members Pećinska ideologija nužno vodi pećinskim ishodima. Čitam ovu novu knjigu Majkla Luisa o "nekoliko dobrih ljudi" u Americi koji su na samom početku kovid pandemije razumeli opasnost sa kojom se zemlja suočava i pokušali (ne samo sada, već to pokušavaju u poslednjih 20ak godina) da o tome alarmiraju kafkijanski državistički aparat. Centralni lik je briljantna doktorka Čeriti Din - gotovo tarantinovska heroina, devojka utekla iz hrišćansk religijske sekte da bi postala lekar, koja preskače ograde i sama secira leševe kada joj to ne dozvoljavaju - ekspert za javno zdralje i zarazne bolesti koja je zaustavila zarazu meningitisa i tuberkuloze u prvoj polovini prošle decenije. Čeriti Din je 2019. došla u Sakremento da postane načelnik za javno zdravlje u Kaliforniji, međutim ovaj budalaš od guvernera je na to mesto postavio drugog lekara, Soniu Angell koja nije imala NIKAKVO iskustvo sa zaraznim bolestima - ali je bila podobnija po neo-rasističkoj dogmi: ...Only later, in August 2020, at the press conference where he announced Angell’s abrupt resignation—without going into why she was resigning so abruptly—would Newsom explain why, in part, she’d been recruited by his administration: her work in righting racial injustice in health care. Charity was later told that she herself had never been a serious candidate. “It was an optics problem,” says a senior official in the Department of Health and Human Services. “Charity was too young, too blond, too Barbie. They wanted a person of color.” Sonia Angell identified as Latina. Od januara do kasnog marta 2020. (kada su se leševi toliko nagomilali da je postalo nemoguće ignorisati pandemiju) Čeriti Din je pokušavala da alarmira kalifornijske vlasti o pandemiji i da uspostavi standarde testiranja, praćenja i izolacije zaraženih - samo da bi bila ućutkana i izbačena sa svih sastanaka (i šikanirana) od strane svoje pretpostavljene, koja je zabranila čak i da se pominje reč "pandemija". To nije, i to ne postoji! Procene su da bi u kontrafaktualnoj situaciji, sa doktorkom Din na čelu kalifornijskog javnog zdravlja i ranom reakcijom bilo spašeno nekih 300 000 ljudi na nivou Amerike. ----------------------------------------------------------------------------- A serijski seksualni predator, obožavano lice srednjoškolaca i polupismenih plastičnih guzica iz Holivuda, je - potpuno logično - poslednje trzaje na vlasti iskoristilo da na slobodu pusti komunističkog teroristu i ubicu: San Fran DA Boudin cheers Cuomo granting clemency to convicted murderer father https://www.foxnews.com/politics/san-francisco-boudin-father-cuomo-clemency Ete novog profana na nekom univerzitetu (baš kao što je to postala i njegova žena, takođe pomilovani komunistički ubica), pošto je biti komunistički terorista zapravo pozitivan statistički prediktor zaposlenja u nekom mekanom postmodernom departmanu na američkom univerzitetu - prosto procenat osuđenih komunističkih terorista koji su se zaposlili na univerzitetama (u odnosu na ukupan broj osuđenih komunističkih terorista u SAD) je veći nego procenat nevinih američkih građana koji rade na univerzitetima (u odnosu na ukupan broj nevinih američkih građana). Čak je moguće, nisam proverio statističke podatke, da je put do katedre sigurniji preko teroirističkog akta nego preko rađenja phd-ja...

Zapravo, vrlo je upitno da li je to moguće, a u svakom slučaju je ekstremno teško - to je jedan od najtežim problema u društvenim naukama generalno (ako pod "modernim" podrazumevamo društvo koje podstiče humanistički prosperitet, jer reč "moderno društvo" može imati i drugačije, izuzetno negativne konotacije (SSSR i nacistička Nemačka su takođe bila moderna društva, i u hronološkom i u kulturno-ideološkom smislu)) - i sasvim sigurno se ne može kupiti novcem. Njime se mogu kupiti neke stvari koje su potrebni (ali ne i dovoljni) uslovi, npr. infrastruktura, pristup tržištu kapitala, pa čak i naučni racionalizam, ali se novcem ne može kupiti i usvojiti npr. ideja o poštovanju vlasničkih prava - to je, kako stvari stoje, kulturološka stvar... No, iako ne znamo kako se društva modernizuju, mi znamo dobro da radimo nešto što ima dosta sličan efekat: znamo da prevozimo i preseljavamo ljude, one koji žele da se presele tamo gde mogu da žive bolje i da budu produktivniji - a znatan broj ljudi to zaista i želi. Ekonomisti procenjuju da bi se, kada bi ovog trenutka ko god želi mogao da se preseli da živi gde god želi (dakle gde može da plati rentu, gde postoji neko ko će da mu da posao, ili gde može da otvori sopsteveni neki profitabilan biznis), svetski GDP duplirao, tako da mislim da vredi pre razmišljati u tom smeru...

Što bi rekao čika Artur Klark, svaka dovoljno napredna tehnologija je nerazlučiva od magije...

Napuštanje Avganistana je svakako dobra stvar za Ameriku. Imaju oni talibane i kod kuće, koji su im im zauzeli univerzitete, medije i kulturu, koji slede vrlo sličnu tribalističku i totalitarnu ideologiju-religiju, koji žele i arlauču "smrt Americi" (i jednako pale američke zastave) isto kao i avganistanski talibani, koji na isti način linčuju i pale ljude i radnje i crkve (takođe sa posebnim pikom na Jevreje i hrišćane) i ruše spomenike kulture i pale knjige i pokušavaju da zabrane i unište svakoga ko se ne priklanja njihovoj religiji itd - prvo treba taj problem da reše, pa ćemo onda videti za dalje... No, iz ovog valja izvući i neke pouke, a ja bih primetio dve stvari: i) ovaj fijasko je najčistija moguća manifestacija toga kako funkcioniše institucija zvana država. Izgubljeno je 20 godina i toliko života i toliko sredstava (za to celo vreme niko živi nije mogao jasno ni da formuliše šta se to uopše hoće napraviti u Avganistanu) - a da li će ikome ko je donosio ove odluke biti makar malo snižena plata, da ne pitam da li će neko biti smenjen, a tek da ne pitam da li će neko ići u zatvor zbog toga? Naprotiv, ti ljudi, političari, državni plaćenici, su izašli dobri iz ovog rata i politički i finansijski i statusno i u svakom drugom smislu ii) on bi takođe mogao ljude da nauči makar malo epistemološke skromnosti, da je budućnost (a i realnost generalno) neizvesna, da je predviđanje teško, da postupci nemaju onakve posledice i ishode kakve ljudi (a naročito političari i "tv analitičari") tvrde da će imati, da u kompleksnom svetu često neželjene i nezaračunate posledice odnesu prevagu itd, isl. Ovo bi, sa svoje strane, trebalo dobrano da srubi sve intervencionističke (a naročito megalomanske) projekte, bilo u spoljnoj ili unutrašnjoj politici, ali i u ekonomiji itd, a takođe makar malo da natukne zaverolozima da je moguće da nema nikoga "iza zavese", da nema nikoga koji vuče konce i fino podmazuje svetske zupčanike da bi se sve odvijalo onako kako je on isplanirao još odavno - jer je to u krajnjoj linij nemoguće* Na kraju, kao spona između ova dva poučka, preporučujem jedan dobar tekst (odlomak iz knjige): https://medium.com/incerto/on-neo-cons-and-their-mental-defects-d12685585b11 * mada će uvek biti neki procenat lumena koji će tvrditi da je sve što se dešava upravo ono što su ONI i PLANIRALI:

Pa, kažem, mnogima je spasio život. Tesla je - i zbog autopilota ali i drugih stvari - generalno jedan od najsigurnijih automobila ikada napravljenih. "Ledene kocke" nisu baš ledene, "magična krpa" ne poseduje nikakve magične moći... FSD je u stvari Full Self Driving capability hardver, tj. sve komponente+kompjuter koje je u stanju da podrži FSD softver koji će njegovi kupci u budućnosti dobiti bez doplate (a oni koji ga sada nisu kupili će tada morati da plate dosta više). To faktički znači da se može očekivati da vrednost sada kupljenog Tesle sa FSD mogućnostima zapravo PORASTE u budućnosti, tj. da je on investicija a ne trošak. A uvek treba imati na umu da FSD nije diskretna stvar nego je stvar kontinuuma. Tj, ne postoji prirodno zadata tačka (na nekoj skali self-drivig mogućnosti) na kojoj će automobil odjednom postati FSD, nego će to šta je FSD odrediti regulatori, propisujući da npr. automobil mora biti 5 puta sigurniji od ljudskog vozaća. Rečju, i sa ovog automobila što sada Tesla prodaje bi se mogao da se iščupa volan i da se nazove FSD - samo što bi to proizvelo mnogo više problema nego što će biti sa FSD-om za 2, 5 ili 10 godina (pa je zbog toga sada ilegalno). Pogledaj npr. ove nove bete koje ljudi testiraju ovih dana po gradovima, ovo deluje sasvim fino: https://www.youtube.com/results?search_query=tesla+fsd+beta+9.2 Nije poenta "samo" u kameri (tj. potpunom oslanjanju na kameru), već u totalnom redefinisanje problema, koji je u Tesli sada "computer vision" problem - zato je npr, za šefa projekta zaposlio Andreja Karpathija sa Stenforda koji je ekspert za CV - koji jeste dosta teži i generalniji od problema na kojem rade gotovo sve ostale SD kompanije, ali je i njegovo rešavanje mnogo potentnije (i primenljivo univerzalnije od problema vožnje), ali ja mislim da bez toga neće biti moguće dostići "nivo 5" atutonomije. Pre neki dan mi se desilo da tokom vožnje naiđem na poveći komad stirpora na putu i da ga pregazim znajući da time neću ugroziti bezbednost ni mojih putnika ni drugih učesnika u saobraćuju - iako mi je to prvi (a ne milijarditi, pa da sam do tada naučio) put da naletim na stiropor na putu. Ali ja sam po obliku, boji, teksturi i po njegovom kretanju po putu mogao da zaključim da je to nešto što ja znam iz drugog konteksta, da je to isti onaj materijal u kojem mi je bio zapakovan frižider kad je stigao nov iz radnje, i koji sam mogao da mrvim rukama i da se njime udaram ženu po guzici, pa da iz toga zaključim da njegovo gaženje neće izazvati nikakvu štetu. Teslina mašina će taj problem moći da reši na sličan način, ostali teško... Evo recimo možeš pogledati ovaj skup od pre 2 godine gde je izložen Teslin novi pristup: ili ovo izlaganje: ili ovaj odlomak iz Maskovog intervjua:

Ima jedna statistička pojava kojom se ovakav rezultat (a naročito jer se radi o U-šejpu) može objasniti - delimično ili u potpunosti - bez potrebe da se uopšte ulazi u kvalitativna objašnja "šta to tera phd-jeve" da se ne vakcinišu itd. Naime, kod varijabli koje nisu 100% determinističke i zavisne već postoji izvestan upliv slučajnosti i nezavisnosti (a (ne)primanje vakcine jeste takva) RELATIVNA VELIČINA grupa o kojima se izvode zaključci je važan parametar. Rečju, moguće je da je U-šejp u ovom slučaju delimično objašnjiv ne time što su najobrazovaniji i najmanje obrazovani najveći protivnici vakcine, nego time što njih ima najmanje u uzorku, pa zakon velikih brojeva nije stigao da se manifestuje u znatnijoj meri. To je pojava koja je razumljiva i očekivana uvek kada imamo upliv slučajnosti (u odnosu na promenljive čiju zavisnost ispitujemo). Recimo ako na netu potražiš podatak o smrtnosti od raka mozga po državama u SAD, u jednoj godini naći ćeš da po smrtnosti na 100 000 stanovnika vode Južna Dakota, Nebraska, Aljaska, Delaver i Mejn, a da su na začelju Vajoming, Vermont, Severna Dakota, Havaji i DC. E sada, naravno, nije da preseljenjem iz Južne u Severnu Dakotu ili iz Mejna u Vermont smanjujete opasnost od ove bolesti, već se radi o tome da u ovim državama skoro niko ne živi (kao što u citiranom uzorku skoro niko nema phd i skoro niko nije potpuno neobrazovan) pa je za njih mnogo veća šansa da završe na repovima statističke raspodele u oba smera. Iliti, u najčistijoj formi ove pojave (kada je promenljiva 100% slučajna), ako neko baci novčić 10 puta mnogo je veća šansa da broj dobijenih glava odstupi od 50% nego ako baci 100 novčića...

10 000 dolara košta samo doplata za full nivo Autopilota - sa mog mesta to izgleda kao zarada. A naravno i bazični nivo Autopilota, iako se ne doplaćuje dodatno, je uračunat u cenu jer doprinosi vrednosti automobila. Iz Tesle su potpuno transparentni oko toga šta njihov sistem može a šta ne može. I ne samo da su transparentni, nego je ljudsko prisustvo i obavljanje dela posla tehnološki OBAVEZNO da bi sistem funkcionisao (dakle kupac ne samo da zna šta njegov auto ne može nego MORA lično da uradi to što automobil ne može inače auto neće da ide uopšte), tako da niko nikada nije kupio Teslu a da u potpunosti ne razume šta će Autopilot biti u stanju da uradi a šta neće. A to što radi on radi vrlo dobro (uostalom broj ljudi koji ga kupuje sasvim dovoljno svedoči o tome), samo npr. što se tiče sigurnosti broj nesreća je smanjen 10 PUTA (9.5 tačnije) tokom korišćenja Autopilota u 2020 godini... Ovde se, kako sam napisao i u prethodnom postu, veoma ne slažem. Teslin, da kažemo i filozofski, pristup problemu koji bi se mogao okarakterisati kao "kopiranje/učenje ljudske politike vožnje" i koji forsira, npr, odbacivanje široko prihvaćene lidar tehnologije za oređivanje udaljenosti okolnih predmeta (a kako se najavljuje uskoro potpuno odbacivanje i radara) te puno insistiranje na kamerama (kao što čovek koristi oči a ne radare u vožnji) je, kako izgleda, jedini mogući put za optimalno rešavanje vožnje. Ako kompjuter treba da odgovori na pitanje "šta bi najbolji ljudski vozač uradio u ovoj situaciju" on mora biti treniran na podacima na koje reguje i ljudski vozač - a to je slika (koju čovek prima preko očiju/kamera) i eventualno zvuk (preko ušiju/mikrofona). Naravno, neki ljudi misle da kompjuter ne treba da odgovara na TO pitanje i da ne treba da uči od ljudi, i to je sve legitimno ali ne funkcioniše i ja mislim da neće funkcionisata (očigledno ludi u Tesli misle isto tako). Ali druga i podjednako važna stvar, koju sam podvukao i u prethodnom postu, je da Tesla ima održiv biznis model (zarađuje novac od svakog prodatog modela) prodaje gomilu automobila i svaki dan prikuplja terabajte podataka (snimaka vožnje pre svega, koje se mere u milionima sati vožnje i ljudskih reakciji i komandi - kad je bilo dobro, kad je čovek morao da reaguje i šta je uradio itd) na kojima njihov sistem može da uči i popravlja se. Masivni podaci iz realne vožnje su sine qua non za rešavanje ovog problema, i to je situacija koju pred sobom ima i CommaAi i Mobileye - imaš nešto što nije savršeno (npr. sistem koji te zadržava u traci, za početak) ali radi prilično dobro, dovoljno da budeš profitabilan, da prodaješ i skupljaš podatki iz kojih dalje učiš i inkrementalno ideš ka cilju. Guglov Waymo (kojeg samo uzimam kao primer drugačije paradigme) troši milijarde dolara pokušavajući da napravi savršem proizvod pa će ONDA postati profitabilan, vozi sa test vozačima i gubi novac od svakog novog proizvedenog modela, smanjuje mu se teritorija na kojoj može da vozi, ne obrađuje realne podatke itd, isl, tako da je teško da mogu da vidim da u ovoj trci neće ostati daleko iza Tesle. Generalno je u proizvodnji gotovo nemoguće čekati pa onda iz prve izbaciti superioran proizvod (to je možda mogao Epl po nekad, ja ne vidim drugog), obično se do kvalitetnog proizvoda dolazi kroz više iteracija i izbačenih verzija na tržište...

Ta zabrana negiranja genocida je bespotrebni totalitarni refleks kojim se bagatelišu i napori u cilju šireg priznavanja i razumevanja i samih zločina koji su u pitanju. Ljudska prava su temljna stvar koja ima prvenstvo nad bilo kakvim komesarskim ukazima, zakonima i namerama - ONI se mogu sagledavati u svetlu toga da li poštuju ili krše ljudska prava, a ne obrnuto (i to je jedna od glavnih pouka i samog Nirnberškog procesa). To da li neko ima ili nema pravo da kaže to šta misli ni u kakvoj meri ne zavisi od toga hoće li mu kakav polit-kom dati dozvolu (kao što ne zavisi ni od toga da li je to što neko govori i misli tačno ili pogrešno); to zavisi od toga kakva je pravila uspostavio vlasnik medijuma u kojem se komunicira (kuce, kafane, medija, pozorišta i td) - rečju svako IMA pravo da misli i govori šta hoće u svojoj kući, i kod svojih prijatelja i u novinama koje hoće da ga objave itd - samo to može biti temeljna vrednost. I upravo u istom smislu, na primer, pravo na život ljudi koji su spaljeni u masovnim živim lomačama u Višegradu (a time i to da li je to što se njima dešavalo bio zločin, i u širem smislu genocid) ni u kakvom smislu ne zavisi od toga da li to izvedeno u skladu sa implicitnim ili eksplicitinim zakonima, pravilima i dozvolama koje su uspostavljali i izdavali ONDAŠNJI komesari.

Što se tiče "samovozećih" automobila (inače tehnološke oblasti koja zaista jeste puna raznih prevaranata) Tesla je tu daleko ispred konkurencije, zapravo koliko ja znam osim njih postoje još 2 firme u toj oblasti koje u ovom trenutku još imaju koliko toliko skalabilan proizvod i biznis model i zarađuju novac od svakog prodatog modela - izraelski Mobileye koji proizvodi čipove i ovaj genijalni startap iz San Dijega (koji ima 20ak zaposlenih i u nekom smislu i bolji softver od Tesle) što pravi android uređaje sa kamerom (poput mobilnog telefona) koji postavite u kola i za 1000 dolara automobil pretvorite u samovozeći. Svi ostali, poput recimo Waymo-a* iz Arhipelaga Gugla, gube novac sa svakom novom jedinicom proizvoda čekajući da sa dvora stigne bula kojom će se (zbog 19-ovekovnih maltuzijanskih zabluda) zabraniti ljudima da voze u gradovima, pa da onda njihova vozila lepo taksiraju neometana ljudskim remetilačkim faktorom. Inače, potpuno autonomna vožnja (ono što u industriji zovu Level 5 - a ne ovi driving assistant sistemi) je od svih problema na kojima ljudi trenutno ozbiljno rade svakako jedan od najtežih. Praćenje linije (tamo gde je ima!), stajanje na crvenom i uzimanje ili dodeljivanje prednosti drugim vozilima onako kako je naznačeno na raskrsnici nisu toliko veliki problemi, ali nisu ni ono što čini (sa stanovišta kompjutera) najsofisticiraniji deo ljudske vozačke politike. Taj deo (o kojem ljudi i ne razmišljaju previše) jeste razumevanje šta to drugi LJUDI žele da urade u vožnji i predviđanje šta će uraditi, predviđanje kako će reagovati na nešto što bih ja hteo da uradim, te pokušavanje da moje namere učinim što čitiljivijim za druge učesnike u saobraćaju itd, isl...rečju, za rešavanje autonomne vožnje u realnim uslovima je potreban dosta dobar model čoveka, onoliko dobar model da bi već bio značajan iskorak i prema generalnoj veštačkoj inteligenciji, i to neće biti u narednih 5 do 10 godina, a na neki srednji rok je već moguće - i tu bih se svakako kladio pre svega na Elona Maska i Teslu. * inače Tramp im je poslednjeg dana u ofisu pomiliovao osnivača, legendarnog Entonija Levandovskog, pa bi možda i nešto bilo od Wayma kada bi ga vratili da vodi tu kompaniju...

Ne treba porediti nacionalizam sa profesijom ili hobijem. On je - kao i ogromna vecina drugih političkih stavova kod ogromne vecine ljudi - stvar estetike, poezije, signalizaranja da se pripada kružoku koji ih neguje itd (sasvim slično navijanju za fudbalski klub, pripadanju grupi fanova benda itd)... Ključna premisa demokratije je da svako glasa za politiku koja je u njegovom najboljem interesu, pa se onda agregiraju svačiji stavovi i na kraju dođe do neke najoptimalnije politike za najveći broj ljudi. Međutim to ne funkcioniše iz prostog razloga što je neisplativo glasati u svom interesu: esktremno je teško i skupo prokljuviti koja politika ima kakve posledice po tebe (ni celokupno sadašnje znanje iz ekonomije, psihologije, sociologije, biologije i nauke o kompleksnim sistemima NIJE dovoljno da se odgovori na ova pitanja, dok je potrebno uložiti još dodatni napor za praćenje šta zaista koja politika nudi i kako se ona implementira), dok je benefit od posedovanja takvog znanja infinitezimalno mali - jednak je šansi da baš tvoj glas odluči izbore. Stoga je potpuno racionalno birati političku pripadnost po drugim kriterijumima, po zvučnosti i poetičnostii njihovih poruka, po harizmatičnosti lidera, po tome kako se neko oseća kao pripadnik neke opcije, koliko mu se čini da su "kul" ljudi koji podržavaju tu opciji itd. Nacionalizam je tu, prosto, jedna od ideologija koja nudi ljudima najbolju, najpevljiviju, najpitkiju poeziju (kolektivističke ideologije generalno po samoj prirodi svog ustrojstva imaju za ljude pevljivu poeziju), i TO je način na koji ljudima ulešava život, kao npr. slušanje Metalike ili navijanje na Zvezdu. Kada se radi o onome što ekonomisti zovu "revealed preferences" - "gledaj šta ljudi rade a ne šta govore" (tj. koliko su spremni da plate za nešto toliko im to i vredi) - istraživanje ponašanja pokazuje da su i največi nacionalisti spremni da izdvoje npr. samo od 5% do 10% skuplje za stan u okruženju ili naselju koji je epitomija "nacionalnih vrednosti" (npr. tamo gde nema imigranata, gde se neguje nacionalna kultura, istorija i druge vrednosti). Slično kao što su ljudi koji se zalažu za veće poreze mahom spremni da plate advokatima i računovođama 10 dolara da im nekim vratolomijama uštede 11 dolara poreza...

Naravno da marksistički kriminalci neće štedeti dlanove i grla da podrže masovne ubice, robovlasnike, upravnike logora, ideologe noža i žice (kao i tražene komunističke teroriste, poput Assate Shakur u ovom slučaju, koji su ubijali ljude po Americi pa pobegli da služe na dvoru kubanskog kasapina i milijardera): Afro-Cuban lives don’t matter to the shameful leaders of Black Lives Matter E pred ovom ideologijom i njenim lopovskim vodjama i njenim batinašima (koji su, između ostalog, napadali radnje kubanskih imigranata u njihovim zajednicama u SAD, gde su ti ljudi, rizikujući živote, utekli od istog takvog zla u svojoj domovini) kleče dvorske sluge po medijima, i njihove polupismene pridvorice u industriji zabave, i četvrtpismene pridvorice u industriji loptanja i td...

Ah, pa neće valjda ispasti da je za nešto kriva abolicija kapitalizma, zabrana privatnog vlasnistva i biznisa, zabrana da ljudi slobodno proizvode jedni za druge i trguju jedni sa drugima, tj. ukidanje ljudskih prava i pretvaranje kompletne populacije u socijalističke robove koji će da proizvode ono, onako i onoliko koliko im Partija naredi i kako ih upregne? Neće valjda ispasti da je za nešto krivo ukidanje svih oblika slobodne i dobrovljne (kakva jedino može biti) ljudske civilizacije i ljudskih interakcija? A i onako samo stranim plaćenicima, špijunima i lokatorima može da se ne sviđa što moraju da šalju maloletne ćerke i sinove u prostituciju sa "avangardom radničke klase" i turistima u zamenu za sendvič sa kukuruzom...

Eeee, da. Legalizovanje pljačke je svakako jedan od najsigurnijih (zapravo svaki drugi se ultimativno svodi na taj) recepata kako da od najlepšeg i najprosperitetnijeg grada na svetu napravite socijalističku šitholinu*** ravnu nekoj eritrejskoj ili venecuelanskoj rupčagi. - prop 47 je uredba kojom je krađa do 950 dolara prestala da bude krivično delo. - DA Boudin je fan venecuelanskih zločinaca i sin komunističkog ubice koji služi doživotnu robiju zbog ubistva i pljačke sigurnosnog vozila sa novcem ("Obaška ideal, i Marks, i još dublje – Za poslove revolucije trebaju i rublje.", kako je veliki srpski pesnik Brana Petrović opevao po svemu sličnu boljševičku pljačku poštanske kočije u Tbilisiju 1907.) (Inače, legalizacije kriminala je samo jedna u nizu manifestacija magijskih oblika mišljenja u javnom životu San Franciska (a i Amerike), koji uvek nepogrešivo vode pećinskim oblicima života. Drugi tipičan primer, dakle pored legalizacije, je bio pokušaj preimenovanja kriminala - što je, očigledno, imalo sjajan otisak na realnost) Međutim, fundamentalna stvar koju socijalisti (generalno, ne samo u ovom slučaju) ne razumeju (a njihove kriminalne vođe razumeju odveć dobro) je da je razlog iz kojeg hleb danas opet stoji u rafovima premda je tu jednako stajao i juče i prekjuče i prošle godine upravo taj što su ga ljudi i juče i prekjuče i prošle godine KUPILI, tj. platili su društvenu cenu njegove proizvodnje. Na prethodnom forumu su, često u kontekstu religije, vođene diskusije o poreklu morala, da li ljudi misle da su npr. ubijanje i krađa nemoralni zato što tako piše u svetim i knjigama i da li bi bez toga svi navalili da pljačkaju i slično...No to je prosto stvar evolucije ljudskih zajednica, tamo gde je krađa bila dozvoljena (moralno ili legalno) društva su regresirala u varvarsvo i propadala jer se tu ne isplati ništa proizvoditi. Rečju, istu stvar možeš da KUPIŠ svaki dan, ali možeš da je ukradeš samo jednom, kako ubrzano postaje jasno građanima San Franciska: - iz teksta koji je @Cyrus Smith okačio *** i u bukvalnom smislu:

Ćuta i Muta, dvojica od 5 miliona - a jedna kolona https://www.danas.rs/politika/presuda-mladicu-ucutkala-opoziciju/

Akcije bi bile nešto drugo, to je učešće u vlasništvu firme, tj. pravo na deo budućeg profita. Ja govorim o kriptovaluti koja ima sve kvalitete bitkoina (dakle ima sve ono što ljudi tvrde da čini vrednost bitkoina (dakle poseduje sve osobine koje bismo očekivali da ih poseduje izvanredan novac)) ali - za razliku od njega - ima podlogu npr. u hamburgeru u Meku ili dodatnom životu u nekoj popularnoj igrici ili bilo kakvom sličnom realnom dobru (čak ne mora i da ima podlogu nego može direkto da se uporebljava, npe kao šifra za pokretanje novog kruga u igrici ili gledanje YT videa itd), pa bi zbog toga mogla postati široko prihvaćena valuta. Ako bi se, nakon toga, desilo da nestane tog dobra koje je njena realna podloga ta valuta bi ostala goli protokol (koji ima OSOBINE (pažljivo biram reči) koje očekujemo od superiornog novca) ali bez ikakve realne upotrebne vrednosti mimo tog protokola - dakle potpuno jednako današnjem bitkoinu. Ako bi neko očekivao da "mccoin" propadne pri propasti McDonaldsa onda to implicira da on očekuje i da bitcin propadne (u suprotnom je u logičkoj kontradikciji, jer je "mccoin" bez Mekdonaldsa jednak današnjem bitkoinu (poseduje sve vrednosti dobrog novca ali ništa drugo ne može sa njim da se uradi)). To je druga stvar, blokčejn tehnologija je izuzetno potentna (Satošijev papir držim za jedan od najvažnijih radova u istoriji računarskih nauka, odmah negde u drugom ešalonu ispod Tjuringovog papira "O izračunljivim brojevima" gde je definisan moderni koncept univerzalnog kompjutera) i pruža nebrojene mogućnosti eksperimentisanja i inoviranja u oblastima računarstva, ekonomije, finansija, humanitarnog rada, socijalne organizacije i slično. Ja sam u tom delu prosto rekao da ne mislim da je bitkoin ima budućnost, kao novac ili čuvar ekonomske vredosti (što ne znači da neki drugi način upotrebe b-č. tehnologije to neće biti)... Opet kažem, ja to ne vidim kao prihvatanje bitkoina (ima i toga, ali daleko ređe i skrajnutije (na početku je toga bilo više nego danas)), ali to je sada možda i semantičko pitanje. Ako iz Srbije odeš u CG i uđeš u supermarket na čijem ulazu stoji menjačnica gde možeš da kupiš evre za dinare pa onda da uđeš unutra i robu kupuješ za evre - ti možeš da kažeš da taj supermarket prima dinare (na kraju krajeva, ti si u njega ušao samo sa dinarima a izašao sa hlebom i čokoladom), ali ja kažem da on prima samo evre; termin "prihvatanje valute" bih rezervisao za situaciju kada su cene izražene u toj valuti, kada za nju kupiš uslugu a onda i prodavac sa tom istom valutom kupi nešto sledeće...