Pletilja

Da, taj muzej je jedno mracno mesto, bila sam na nekoliko izlozbi u proslosti, to nije originalan muzejski prostor tako da, treba nam muzej istorije Srbije. Sto se tice SM, niste me ubedili da jedan performans, a cudo je da mi je promakao, pasionirano pratim taj pokret, moze da narusi ugled a jos manje da dezavuise jednu tako siroko prihvacenu i na svim nivoima toliko ispravnu stvar. Taj mladi covek tako pametno vodi svuju karijeru, nije pao s neba pa u borbu za vlast, on radi, gradi svoje delo i, sigurna sam, kad bude procenio da je pravi trenutak, uci ce u politiku ali sa delom iza sebe. Po meni, jedini koji radi onako kako treba i zato ce imati moju podrsku. Za razliku od svih ostalih.

Imam ideju: ovo putovanje moze da me ubije, tamo me lepo kremiraju i pepeo prospu u jezerce ispred svoje kuce? Puno je divljih gusaka, ima i trske, ima da uzivam samo tako...i motrim na zeta.....😀 PS Nisam morbidna, ja zivim u Srbiji....

Hvala na pitanju, grozno se osecam: pricam juce sa cerkom, tema je njen i zetov godisnji odmor, nadala sam se da ce doci ovog leta, napravila sam i vrlo detaljan plan sta treba pokazati zetu od lepota nase zemlje sa naglaskom na male vinarije u jednom uspavanom, magicnom delu nase zemlje, htela sam da ortodoksnog Amerikanca upoznam sa "obicnim" narodom, normalnom Srbijom. Kad, dobijem ovo kao odgovor: "Mama, ne mogu u Srbiju, ne zelim da dodjem. pricam sa prijateljima, lose su, ne ide im dobro, necu da me gledaju kao nekog ko se izvukao, kao nekog kome je zivot med i mleko jer nije tako. U ponedeljak ti saljemo garantno pismo, dolazis ti kod nas". I tako, osecam se kao da je pupcana vrpca po drugi put presecena, ovaj put - konacno. Moje dete nema domovinu. Pa cu ja, koja u poslednje 2 godine samo skupljam dijagnoze, da se lomatam avionima preko pola sveta da vidim svoje dete. Ako, domovina je tamo gde ti je dobro, mozda se i ne vratim.

@Patrik Hoksteter - sta je smesno?

Narodni muzej cuva zbirke umetnickih dela, Vojni muzej - valjda je jasna tematika, imamo i muzej savremenih umetnosti, koliko ja znam, muzej srpske istorije - nemamo. Vaso, budite srce pa mi objasnite zasto ste Savu Mnojlovica nazvali "kremaljskim ispljuvkom" i "opoziciJonarom"? Ja vidim mladog, obrazovanog coveka koji se ne bavi politikom vec ekoloskim temama. Ne jednom, izjavio je da pokret Kreni - Promeni za sada nece prerasti u politicku stranku, da se on nece, za sada, kandidovati za ikakvu javnu funkciju....dakle, Savo Manojlovic nije ni opozicionar ni opoziciJonar vec lider sirokog narodnog pokreta kojem su u fokusu ekoloske teme. Kakvi to vetrovi pocinju da duvaju ovim forumom?

Sa osobitim zadovoljstvom ispunjavam zelju Kreni -Promeni sa protesta ispred RTS a da se ovaj spot podeli. https://www.instagram.com/p/C5teBv1NMDz/?hl=en

Ne znam koje izdanje imate, ovo Lagunino ima jako lep pogovor Dejana Ilica i, jos vaznije, hronologiju Bucatijevog zivota iz pera Dzulija Karnacija. Vec sam uzela Prodavnicu tajni iz biblioteke, Bucati je sam priredio ovu zbirku kratkih prica, godinu dve pre smrti, kako kazu, sa namerom da prezentira ono sto je, po njegovom mislhenju, najbolje sto je napisao. Danasnji dan posvecujem Bucatiju, prvo Dejan Ilic, zatim Karnaci pa Prodavnica tajni..... PS Iscekivanje varvara je lajt motiv i kod Bucatija i kod Kucija, pokusacu da nadjem Kucijevo objasnjenje jer je ocigledno da je Bucatijev roman, objavljen 1940,imao uticaja ali bih volela da cujem Kucijevo tumacenje. Tek kad saznam vise o Bucatiju i njegovom opusu, bolje cu razumeti Kucija.... P

Dino Bucati, Tatarska pustinja... Boli, dusha.....i glad, moram da imam ovu kjnigu, novu, polovnu, marim ja, moram da je imam. Ne pamtim kad sam citala nesto sto je sama esencija knjizevnosti, hirurski precizan rez u formi, ocisceno od literacije, tako savrseno otelotvorena misao u materijalnoj, pisanoj formi.....zavidim jezivo svakome ko je studirao knjizevnost pa sad zna da objasni svu velicanstvenost ovog dela, ja je osecam u naznakama i bas sam jadna.....

Ovo malo cudo na skejtbordu me je jutros nasmejalo, raznezilo, tako sam srecna zbog nje.... https://www.facebook.com/watch?v=1025092919292823

jedino zivo bice koje kod mene izaziva neodoljivu potrebu za potcinjavanjem, mislim, da se ropski povinujem njenim/njegovim potrebama bez razmisljanja.......macka....:

Ne znam kako drugi, ja tonem u beznadje. Danas sam uhvatila sebe kako sa prezirom reagujem na snimak iz Bora na kojem se vide gradjani kako polazu cvece, balone, pale svece za svirepo ubijenim detetom. Svaka cast, sto mi umemo da volimo ljude, decu -kad su mrtvi! Kao da, na jedan morbidan nacin, oplakujemo sami sebe, onako, bas zdusno, od sveg srca. Zasto prezir? Ako je to sto danas zali vecinska Srbija, onda je to ista ona Srbija, vecinska, koja podrzava ovu vlast. A koja tako jako nece da vidi da su te stvari povezana, ova vlast i monstruozni nacini ubijanja, sto masovno, sto pojedinacno. Toliko smo postali morbidni, bolesni na kolektivnom nivou da to moze da se oseti na svakom koraku. Gasic kaze: imamo 2 svedoka, majku i sina koji su videli devojcicu kako se krece kroz siprag. Videli su dete sa pelenom, nesigurno na nozicama kao svaki dvogodisnjak i nisu prisli da vide ima li odrasle osobe u pratnji tog deteta, sta radi tu, samo. Videli, prosli i otisli. I tipujem da ce bas oni da poloze cvetic, upale svecu, nesvesni svoje vlastite odgovornosti u datoj situaciji a, bogami, i na izbornom mestu, kad budu birali svoje pretstavnik u najvise institucije vlasti jedne drzave, jednog naroda. Zivimo u lazima, pristajemo na njih i nije cudo, i sami smo postali lazljivci. I zato, ja tim suzama - ne verujem.

Japan, Kina.....kad pada kisha, latice postaju providne....Diphylleia grayi.

Ja, ovih dana...

Jako se plasim ove gdje, kako je vidim, dodje mi da bezim u Mongoliju....

Singer divno pise price za decu, Koza Zlata je bil omiljena kod moje dece pre polaska u skolu, desavalo se da suprug kaze: Ajd sad malo ti da citas kozu Zlatu, meni se smucila, citam im je peti dan za redoma...".....

Vi ste, obojica, moji heroji. Dani bolesti, intervencija, terapija, on verovatno nista ne razume, vi donosite zivotno vazne odluke o drugom bicu, izmenjena svakodnevica, strahovi i njegovi i vasi....ume da bude bas tesko. Srecom, sve je to iza vas i sve ce biti dobro, pusica za najsladjeg nosonju na forumu a vama hvala sto toliko brinete o njemu.

A koja im hajka nije prosla? Koga smo to mi, gradjani, odbranili? Aleksandra Obradovica, decu iz Ribnikara, Dubone, protivustavnu otimacinu penzija 4 godine, onolike zene pobijene "u krugu porodice".....dopisite sami. Mislite sta hocete, ja odoh kod Cute, imam i svoju bejzbol palicu, covek praktikuje metod koji ovde jedino moze da da neki rezultat. Ovo ovde samo ulica moze da razresi. Sto pre, to bolje. Vreme je za 6 Oktobar.

Pre nekoliko meseci sam ovaj naslov prosledila mojoj poslanici (licno se poznajemo godinama) u srpskom parlamentu (moja je, glasala sam za nju) clanicu Demokratske stranke, u nadi da ce nesto da uradi da se ovo povuce iz prodaje i - nista. G dja je magistar knjizevnosti, bibliotekar po profesiji, majka....ne vredi, to kad udje u profesionalno bavljenje politikom promeni agregatno stanje....

Sladjana i Darko, meni najdrazi album, odrastala sam uz radio i ove kompozicije, Sladjana Milosevic im je vratila sjaj neprolazne vrednosti. I bog stvori zenu...i razbi matricu... nestvarno lepa, pametna, obrazovana, talentovana.....neponovljiva....

Odlican Kesic sinoc.... Emitovao je ovaj prilog TV 5 i nije me mrzelo da ga nadjem, Stamatovic o izborima, casti i postenju,59 minut pa do kraja: Kako je sramna istorija koju zivimo. Kazna? Vec smo kaznjeni najsrecnijom omladinom na planeti, onom, kojoj ne smeta sto joj vrsnjake ubijaju na buljuke sve dok je njima splavova, droge, alkohola i sexa....i clanske karte SNS a. Lepo se pokazalo da je tacna izreka - ne pada iver daleko od klade. Pocujte Stamatovica, nije klada, balvan, i to na vlasti:

Ako je ovo sto me muci ovih dana prolecni umor, onda nema umornije osobe od mene, jedva ustajem iz kreveta, osecaj - kao da sam teska tonu, dve. Trpela sam par dana jer sam oduvek osetljiva na promenu sezona ali ovo nikako da prodje. Pojavila se sumnja na preddijabetes, uradila sam HOMA index, rezultat 7.2, sin kaze da ne brinem mnogo, glukoza je 5.9, nije dijabetes ali.....postoji insulinska rezistencija koja je, srecom, reverzibilna. Nisam iznenadjena, i mama i tata su imali dijabet tipa II i to bas u ovim mojim godinama. Tata je bio mrsav kao pritka, mama kao knedlica, ista hrana, isti nacin zivota, ista dijagnoza. Pretpostavljam da nesto moram da menjam u ishrani, tek od skoro znam da ima povrca tip A, nizak glikemijski index i povrca tip B, visi glikemijski index, u mojoj ishrani stvarno dominira tip B, preterujem i sa vocem. Verovatno cu morati da uvedem u ishranu malo mesa i vise lisnatog zelenog povrca. Dok sam vezbala Thai Ci, nista mi nije falilo. Za 2 godine nevezbanja kao da sam ostarila 20 godina. Zbunjena sam ovim stanjem, malo i uplasena jer ne poznajem ovaj osecaj, nista te ne boli a lose ti je. Ako ista mogu da vas posavetujem sa pozicije mojih godina onda je to da ucinite sve sto vam savremena medicinska profilaksa kaze da sebi olaksate zivot kad zadjete u pozne godine. Starost je jako ozbiljna stvar ako se ne pripremite za nju. Nesto kao bolest, nece odmah da ubije ali se kraj zna.

Ne volim noc, cisto gubljenje vremena, bioloska nuznost koja me nervira. U korenu ove nastranosti je moj strah od mraka stecen u detinjstvu. Mama i tata su otisli u bioskop, 2 ulice dalje od naseg stana. Mladji brat, 3 godine, ja 5 godina, ostali smo uspavani. Pocelo je nevreme, grmljavina, munje, nestanak struje. Probudili smo se sami u mraku. Vetar je duvao kroz otvorene prozore, zavese su sablasno leprsale, ne znam kako nismo umrli od straha zagrljeni na jednom krevetu, usred svog tog pakla velikog letnjeg nevremena. Nakon citave vecnosti, pojavili su se roditelji, pretstava je prekinuta zbog nestanka sruje u celom gradu. Ni danas ne podnosim potpuni mrak u stanu, van kuce ga se ne bojim, naprotiv, cesto setam pustim ulicama dok grad spava. Oduvek malo spavam, 5 sati mi je dovoljno za odmor, ustajem rano i rano odlazim na spavanje, oko 22 h najkasnije. Ako propustim taj period, od spavanja nema nista, bicu budna cele noci i sledeci dan ce me jako boleti glava. Sa ulaskom u ozbiljne godine, kod mene je to nakon 65, nesto se promenilo, oko 13 h osecam umor, sanjiva sam, dekoncentrisana i dugo sam odbijala da se prepustim dremci tokom dana, nikad to nisam praktikovala. Glavobolje su me prisilile da ipak odspavam sat, nekad i 2 i tako se odmorim za nastavak dana. Kada se probudim, odmorna sam ali imam nelagodan osecaj da nesto nije sasvim u redu a znam i sta je to: oduvek imam sposobnost da, ne gledajuci u sat, znam koliko je sati, u minut. Nakon dnevnog spavanja taj osecaj gubim i malo sam zbunjena. Vreme, ono hronolosko, kao da je tokom svog mog zivota proticalo kroz mene i koliko me je vezivalo uz sebe, toliko mi je davalo dobar osecaj da tecem zajedno sa njim. Vreme nije samo to, dani, sati, minuti, oduvek ga dozivljavam kao mogucnost da budem, da jesam, ono tece a na meni je da ga ne pustim da mi curi kao pesak kroz rasirene prste. Pri tome, nikad nisam imala osecaj da mu robujem, naprotiv. Ono sto uspwm da uradim sa svojim vremenom, mera je moje snage, maste, zelje. Imala sam nekoliko prilika kada sam, bukvalno, ja bila ta koja mu je, snagom volje, menjala trajanje, zasustavljala ga i taj osecaj je neverovatan. Ne umem da objasnim jer sam laik za kvantnu fiziku ali, koliko god je ovo nase konvencionalno vreme nasa, ljudska izmisljotina, toliko imam osecaj da je u toj dimenziji sadrzano mnogo, mnogo vise neceg univerzalnog. Da otkucaj sata na zidu nije samo to, jedna sekunda trajanja vec otkucaj zivota u nama i da je jako vazno uhvatiti ritam, mi jesmo deca zveda i plovimo vremenskom dimenzijom zajedno.

Sta reci a ne zaplakati.... https://www.facebook.com/reel/287665477553185

Kvasac, ako je jos domaci, tzv "Levito Madre", nema bolje od toga. Ovako se sprema: E, sad, ne pitajte me zasto je ovakav "kvasac" bolji od industrijskog, zaboravila sam, znam samo da do I Sv rata taj industrijski kvasac nije ni bio u upotri vec ovaj, domaci. Kada su deca otisla iz kuce, imala sam vremena da se bavim ovim, isprobala sam nekoliko tehnika, hleb je zaista dobar ali je problem u tomne sto nije ko imao da pojede toliki hleb, "kvas" je uvek u frizideru i treba da se trosi inace je besmisleno praviti ga. So je najbolje rastvoriti u malo mlake vode i tako ga dodati brasnu. Brasno treba da je prosejano najmanje jednom, kazu, zbog kvantne mehanike, slusala sam jednog poznatog pekara, kaze da se prosejavanjem za truncice brasna "lepe" da l atomi ili molekuli neceg iz vasduha pa se testo bolje podize. Testo treba izraditi drvenom varjacom, rucno, sirokim pokretima od dole na gore, da sto vise vazduha udje u testo. Kupujem beskvasni hleb, malo pakovanje, meni samoj to je dovoljno. Kad bas imam zelju za hlebom, pravim fokacu iz Recca po ovom receptu, sluzi se samo topla, kada se ohladi previse je krckava jer je testo bez kvasca. Dobro je sto mogu testo da ostavim u frizideru i preko noci pa da je spremam sutradan. Ne stedim na maslinovom uilju kada je prskam pre pecen a a dodajem i zacinsko bilje po volji, bosiljak, zalfija, nana, kako kad. https://www.coolinarika.com/recept/focaccia-di-recco-focaccia-sa-sirom-iz-recca-25fae51c-6432-11eb-8acc-0242ac120028?pretrazivanje={"pojam"%3A"foccacia+di+reco"}

Proverrila sam juce poslepodne u centru grada, prodaja je isla normalno, nisu imali problem sa kasama, bice da je kod nas u kraju stari problem u pitanju, losa internet veza, nije prvi put da zakazu samo sam ja juce bila malo paranoicna, s razlogom. Bilo je i spiskova za kupovinu prvog broja ali su kiosci dobijali malo primeraka, konkretno, u centru grada samo po 5 primeraka. Treba da ih podrzimo, prvi primerak necu nikome da dam ali sledeci cim procitam, ide dalje, ima ljudi koji bi zeleli da ga citaju ali im je 300 x 4 izdanja mesecno - mnogo.