Pletilja

Dejvid Van, Legenda o samoubistvu Rec je o 6 novela autobiografske proze, dobro osmisljene kompozicije, cistog jezika, destilovane misli, mnogo toga ostaje izmedju redova i trazi odgovor citaoca uvucenog u divlju lepotu Aljaske i tragediju oca i sina. Zoran Penevski, kratak pogovor: " ....Samoubustvo je odustajanje od samodefinisanja, Otuda samoubistvo postaje teret definisanja koji se prebacuje drugima. A svako prebacivanje tereta ozivljava samoubicu, sto znaci da je samoubistvo smrt koja se ponavlja." I tako, mozda je zivot zlatnih ribica u akvarijumu neuporedivo lagodniji nego moj, zivot ljudskog bica, gledano sa strane, razlika se, zapravo, i ne primecuje, radjamo se, zivimo i umiremo. Ono izmedju je - slucaj. O tome Van pise. I to - bas dobro.

Zirafe su jedine zivotinje koje se radjaju sa rogovima, i muzjaci i zenke......ljubi je majka rogatu...

Ako ste mislili da je vama tesko sa 1 zutokljuncem, kako li je tek njoj....?

Imam ideju: ovo putovanje moze da me ubije, tamo me lepo kremiraju i pepeo prospu u jezerce ispred svoje kuce? Puno je divljih gusaka, ima i trske, ima da uzivam samo tako...i motrim na zeta.....😀 PS Nisam morbidna, ja zivim u Srbiji....

Hvala na pitanju, grozno se osecam: pricam juce sa cerkom, tema je njen i zetov godisnji odmor, nadala sam se da ce doci ovog leta, napravila sam i vrlo detaljan plan sta treba pokazati zetu od lepota nase zemlje sa naglaskom na male vinarije u jednom uspavanom, magicnom delu nase zemlje, htela sam da ortodoksnog Amerikanca upoznam sa "obicnim" narodom, normalnom Srbijom. Kad, dobijem ovo kao odgovor: "Mama, ne mogu u Srbiju, ne zelim da dodjem. pricam sa prijateljima, lose su, ne ide im dobro, necu da me gledaju kao nekog ko se izvukao, kao nekog kome je zivot med i mleko jer nije tako. U ponedeljak ti saljemo garantno pismo, dolazis ti kod nas". I tako, osecam se kao da je pupcana vrpca po drugi put presecena, ovaj put - konacno. Moje dete nema domovinu. Pa cu ja, koja u poslednje 2 godine samo skupljam dijagnoze, da se lomatam avionima preko pola sveta da vidim svoje dete. Ako, domovina je tamo gde ti je dobro, mozda se i ne vratim.

Ne znam koje izdanje imate, ovo Lagunino ima jako lep pogovor Dejana Ilica i, jos vaznije, hronologiju Bucatijevog zivota iz pera Dzulija Karnacija. Vec sam uzela Prodavnicu tajni iz biblioteke, Bucati je sam priredio ovu zbirku kratkih prica, godinu dve pre smrti, kako kazu, sa namerom da prezentira ono sto je, po njegovom mislhenju, najbolje sto je napisao. Danasnji dan posvecujem Bucatiju, prvo Dejan Ilic, zatim Karnaci pa Prodavnica tajni..... PS Iscekivanje varvara je lajt motiv i kod Bucatija i kod Kucija, pokusacu da nadjem Kucijevo objasnjenje jer je ocigledno da je Bucatijev roman, objavljen 1940,imao uticaja ali bih volela da cujem Kucijevo tumacenje. Tek kad saznam vise o Bucatiju i njegovom opusu, bolje cu razumeti Kucija.... P

Dino Bucati, Tatarska pustinja... Boli, dusha.....i glad, moram da imam ovu kjnigu, novu, polovnu, marim ja, moram da je imam. Ne pamtim kad sam citala nesto sto je sama esencija knjizevnosti, hirurski precizan rez u formi, ocisceno od literacije, tako savrseno otelotvorena misao u materijalnoj, pisanoj formi.....zavidim jezivo svakome ko je studirao knjizevnost pa sad zna da objasni svu velicanstvenost ovog dela, ja je osecam u naznakama i bas sam jadna.....

Ovo malo cudo na skejtbordu me je jutros nasmejalo, raznezilo, tako sam srecna zbog nje.... https://www.facebook.com/watch?v=1025092919292823

jedino zivo bice koje kod mene izaziva neodoljivu potrebu za potcinjavanjem, mislim, da se ropski povinujem njenim/njegovim potrebama bez razmisljanja.......macka....:

Japan, Kina.....kad pada kisha, latice postaju providne....Diphylleia grayi.

Ja, ovih dana...

Singer divno pise price za decu, Koza Zlata je bil omiljena kod moje dece pre polaska u skolu, desavalo se da suprug kaze: Ajd sad malo ti da citas kozu Zlatu, meni se smucila, citam im je peti dan za redoma...".....

Vi ste, obojica, moji heroji. Dani bolesti, intervencija, terapija, on verovatno nista ne razume, vi donosite zivotno vazne odluke o drugom bicu, izmenjena svakodnevica, strahovi i njegovi i vasi....ume da bude bas tesko. Srecom, sve je to iza vas i sve ce biti dobro, pusica za najsladjeg nosonju na forumu a vama hvala sto toliko brinete o njemu.

Sladjana i Darko, meni najdrazi album, odrastala sam uz radio i ove kompozicije, Sladjana Milosevic im je vratila sjaj neprolazne vrednosti. I bog stvori zenu...i razbi matricu... nestvarno lepa, pametna, obrazovana, talentovana.....neponovljiva....

Ako je ovo sto me muci ovih dana prolecni umor, onda nema umornije osobe od mene, jedva ustajem iz kreveta, osecaj - kao da sam teska tonu, dve. Trpela sam par dana jer sam oduvek osetljiva na promenu sezona ali ovo nikako da prodje. Pojavila se sumnja na preddijabetes, uradila sam HOMA index, rezultat 7.2, sin kaze da ne brinem mnogo, glukoza je 5.9, nije dijabetes ali.....postoji insulinska rezistencija koja je, srecom, reverzibilna. Nisam iznenadjena, i mama i tata su imali dijabet tipa II i to bas u ovim mojim godinama. Tata je bio mrsav kao pritka, mama kao knedlica, ista hrana, isti nacin zivota, ista dijagnoza. Pretpostavljam da nesto moram da menjam u ishrani, tek od skoro znam da ima povrca tip A, nizak glikemijski index i povrca tip B, visi glikemijski index, u mojoj ishrani stvarno dominira tip B, preterujem i sa vocem. Verovatno cu morati da uvedem u ishranu malo mesa i vise lisnatog zelenog povrca. Dok sam vezbala Thai Ci, nista mi nije falilo. Za 2 godine nevezbanja kao da sam ostarila 20 godina. Zbunjena sam ovim stanjem, malo i uplasena jer ne poznajem ovaj osecaj, nista te ne boli a lose ti je. Ako ista mogu da vas posavetujem sa pozicije mojih godina onda je to da ucinite sve sto vam savremena medicinska profilaksa kaze da sebi olaksate zivot kad zadjete u pozne godine. Starost je jako ozbiljna stvar ako se ne pripremite za nju. Nesto kao bolest, nece odmah da ubije ali se kraj zna.

"Hvala na pozivu ali ne, ne mogu da dodjem...." lepo kazem i onda pocinje nocna mora, pozivi telefonom ili upadanje u kucu, misjja "spasavanja" mene od mene same. Ako kazem da sam umorna, krene preslisavanje sta mi je, kako mi je, dokle mi je. Ako kazem da me ljudi uznemiravaju, cine nervoznom, krene predavanje da sam depresivna, da "ne moze to tako", da mi treba pomoc, evo sad ce ona da dodje da me izvuce iz kuce, da mi objasni koliko je zivot lep.....ili zvrckanje telefonom sa "samo da cujem kako si..." nakon cega sledi bar 2 sata tirade kako je ona pa vracanje 50 godina u proslost i sve odavno zavrsene price. Slusam tiradu, gleddam u sat, curi mi i ovo malo zivota.... Zasto moje "ne" njima nista ne znaci? Zasto, bezeci od vlastite dosade, upadaju u moj dan i kradu mi mir, tisinu, ostavljajuci me najcesce zgadjenu protracenim vremenom, nasrtajima na moje potrebe, moj nacin zivota a sve u ime brige da me samoca ne udavi? Iskreno, ljudi su mi se smucili. Smucila mi se ispraznost tudjih zivota koju doticni prepisuju na recept, "evo kako ja...mozes i ti". Starost je cudno stanje, najcesce, to je susret sa samim sobom, onakvim kakvim ste se "napravili" prolazeci kroz svo to vreme trajanja. Nije lak taj susret, ni kad utvrdite da ste izrasli u nekakvog Golijata veceg od zivota ni kad utvrdite da vas, zapravao, i nema, da ste se izgubili u tudjim zivotima pa ta praznina iz ogledala vristi da vas nema, da vas nikad i nije bilo. Ja se ne plasim tog susreta sa sobom, ne bezim od tog praznog ogledala, naprotiv, moram da zavirim iza njega jer znam da sam tamo negde, samo, moram da u tisini i miru pratim svoje vlastite tragove. Ne moze mene da utesi niko do ja sama. I zato, moilim, ostavite me na miru, ja sam na vaznom zadatku, poslednjem.

@Besni lala, glavu gore, nema mesta strahu, samo opreznost, dobro je dok postoji mogucnost izbora. Vizuelni sam tip, koristim ovu metodu oduvek: list papira podelim po vertikali na pola, na levoj strani napisem u zaglavlju "Pro", na desnoj "Contra" i pocnem da zapisujem prednosti i mane odluke koju moram da donesem. Kad zavrsim sa mozganjem, procenim gde ima vise zapisa i to bude to, prelomim. Kad su manje vazne odluke u pitanju, slusam svoj stomak, intuiciju, nikad me nije prevarila. Oslusnite sebe, najvaznije je da odluka bude vasa, da umesto vas ne odlucuje strah. Bice sve dobro.

Jutros u 10.10h banuli neki sa crvenom ruzom i saksijom cikllame, bele, dosli da mi cestitaju praznik Dan zena. U 10.10 h?! Mogla sam da budem u pizami, mogla sam da budem cupava, neumivena, nadrndana jer nisam sastavila ni 2 h zdravog sna nocas a oni tako, zvrrrrr na zvonce i desant na babu? Pa koji vam je andrak blesavi? Sumnjam da je komsijski aktiv zenskih metuzalema organizovao ovaj izliv praznika na mozak i dobro vaspitanje. Resile da budu slavljenice pa sta kosta da kosta, ima da im se ukaze duzno postovanje i tacka. Reketrirale musku populaciju zgrade pa to ti je. Napravile spisak i mene upisale pod "obici sto ranije da se uhvati na legalu, nespremna za goste nacisto". I bi tako. Tek sam nameravala da napravim kiflice sa lesnicima, mnogo fin kolacic, tek da mi se nadje u kuci posle podne, ako se neko seti da sam ziva. Ovako, bilo je - usli, cestitali, izasli. Ostavili me sa ovom sirotom ciklamom zbunjenom koliko i ja. Alo, zene, ako morate da iskamcite tu saksiju ciklame, karanfil, bilo sta, onda ste jadne i bedne. Od ovog praznika ste napravile pomor zenskog dostojanstva, smucile ste se svojim muskarcima tim ruzicastim, ljigavim ocekivanjima da potrose i ono sto nemaju da bi se vi tog dana prenemagale kao Kraljice majke? Ako to niste tokom svih 355 dana, dzaba vam i taj jedan dan. Idem da se izvinim ciklami a ona 2 muska sto su mi jutros banula u 10.10 h.....sta da vam kazem, posle ovakvih proslava ni pakao vam nece tesko pasti.

Hvala @Selina. praticu vas trag, zapocela sam Institut za podesavanje vremena....pisali ste o njemu pa sam pozelela da ga procitam. Svako od nas je kao knjiga, sta ako negde, nekad, sve sto smo bili, ostaje zabelezeno kao knjiga prica, u nekoj univerzalnoj biblioteci? Bilo bi to lepo. Pre dobijanja dijagnoze 2015 i svih zapetljancija koje idu uz ozbiljnu bolest, na molbu gradske biblioteke, 1 nedeljno sam odlazila na decije odeljenje i decici koja su to zelela citala sam bajke i price. I zato, ako bi moglo, da poslednja stranica moje knjige bude slika tik divnih, blistavih decijih ociju dok slusaju bajku....tako i samo tako se radjaju novi svetovi. PS Ne hvalite me, nisam bila jedina na takvom zadatku, drugi su odlazili kod slabovidih, kod nepokretnih, hendikepiranih na druge nacine, meni su dali decu.

Svakako cu uzeri i taj naslov, hvala. Nije mi lako da komentarisem Dzamijinu kucu, dozivela sam je i na licnom planu ali ne samo kroz pricu vec kroz moj odnos prema modernoj istoriji tog regiona, mislim na nenamerno ali evidentno moje licno okretanje glave od desavanja na Bliskom Istoku jos od ranih sedamdesetih a u ime neizmernog postovanja ogromnog doprinosa persijske kulture svetskoj, kao da se tamo, nakon propasti persijskog carstva nista nije desavalo. Posle, kad su ta desavanja postala deo svetskih, bila sam isprepadana okrutnoscu protagonista, nespojivom sa dostignucima te civilizacije u anticka vremena. Pa sam procitala prvo Jerusalim i skoro da mi je sve puklo pred ocima, razumem, a opet, kao covek, i ne razumem, zar mora tako? Stanovnike Dzamijine kuce sam zavolela na prvu stranicu. Kad sam danas sklopila korice ove kjnige, shvatila sam jedno, tome me je poucio Aga Dzan: istina stanuje u tisini. Lepota stanuje u dobroti. Coveku je jedina prava adresa u dostojanstvu. I sad cu opet malo da placem od lepote i dobrote. Nikad covek od mene ovako zarozane.

Procitala upravo i ne mogu da je vratim u biblioteku, ne danas....na spisku je za kupovinu prvom prilikom. Hvala na preporuci, da je nije bilo na ovoj temi, ne verujem da bi se nasla u mojim rukama.

Pogledala na remote i to samo zato sto me je koleno jako bolelo pa nisam mogla ni da mrdnem sa kauca. Preskocila svu psihodeliju voditeljskih parova, imbecilnost green rooma, refrene SVIH ucesnika, reklamne blokove i zakljucila jednoglasno: nemam ja vremena i stomak za ovo nacionalno ludilo mozga. Jedan besplatan savet EU: dizite sanitarni kordon na granicama sa Srbijom, ovo je zarazno....

Evo pravih pletilja a ne tamo neka koja se lazno pretstavlja: https://www.facebook.com/watch?v=366386616173210

Dve godine ogranicenog kretanja, gomila lekova, depresija zbog opadanja snage, starenja....nikad mi u zivotu nije bilo gore u vlastitom telu. Doslo mi iz izvesnog mesta u glavu da nisam nesalomiva, da nisam masina perpetum mobile i da cu da mrem kol ko sutra sva nikakva. Ako ne mogu, kao Hamlet, da budem mlad, mogu da budem barem - lep les? Pa sam zavrnula rukave i krenula na ishranu presnim vocem i povrcem. Ne ide, kilavko od zeludca se buni. Dodala sam kus kus/bulgur u sve vocne i povrcne salate, pucam od energije! Sad treniram toplovodnu terapiju, 2 l od jutru do uvece pa dok mi ne krene na usi. Organizacija: dovucem svo to voce i povrce, zalihe za 5, 6 dana, operem, osusim, popakujem pa nesto u frizider, nesto u cinije, nesto na posluzavnike, prodjem pored, pokupim vocku, pojedem. Prednost: ne razmisljam sta cu da jedem, ne stojim pored sporeta, nema prljavih sudova, nema trosenja para na namirnice koje idu u recepte, milina jedna. Prmedba: ovo moze sebi da priusti samo neko u penziji, neko star i neko uplasen od onog sto ga ceka a to je bol, bespomocnost i krematorijum. Pa necu valjda da cvrcim kao prasence u furuni? Ah, sujeto, ime ti je - zena. Primecujete? Imam ozbiljan problem, nesto me je izvrnulo naopacke u poslednje vreme, postajem morbidna..... Tuzna sam i zato ne mogu ni da kuvam ni da jedem ni da zivim. Pola godine bez Aje i ja sam pukla u ovoj gluvoj samoci....treba mi macka.

EUREKA! Nasli smo tsa je i cije je: https://en.numista.com/catalogue/pieces7075.html Ne razumem kako se to naslo u dzepovima mog devera moreplovca, verovatno da mu je neko podvalio kao kusur. Uzgred, ideja da se u Google ukucaju slova sa anversa je unukova, bakino pametno! Nastavljamo sa istrazivanjem, bar do prvog lepog dana kada ce fudbal i poljance da zamene detektivska posla....