Nek grmi jako

Ligaški je format, igra se nešto manje od pola godine, ekipama može svašta da se desi tokom vremena... Nekom će da legne taj period, neko će ući u probleme, neko će se raspasti. Samo da budemo okej i da držimo nekakav kurs, pa ćemo videti. Ima osam utakmica, sasvim dovoljno da se iskoriste sve čari ligaškog sistema ako mi ne budemo ti koji će se dezitengrisati. Još ako bude i nešto sreće, naročito u Italiji gde Inter i Milan jesu favoriti, ali svakako ne kao što bi to bio Arsenal ili Bajern, možda ispadne kako se sada retko ko nada. Pritisnu te, ti se odbraniš, uvališ im neku kokošku i ćao - zdravo... Pa svi se sećamo poslednjeg dvomeča sa Milanom, gde uopšte nismo bili u podređenom položaju. Najveća nam je boljka što kroz domaću ligu nemamo dobru konkurenciju i što iz jedne brzine prelaziš u višu u kratkom vremenskom roku, i tako ukrug. A sa druge strane, protivnici imaju težu konkurenciju i više se troše u njihovim prvenstvima, svakako su veća i fizička i psihička opterećenja pa će neko verovatno da nas doćeka kao izduvani balon ako su prethodno igrali neki domaći derbi ili neku važnu prvenstvenu utakmicu. Imamo određeni kvalitet, pa ako održimo svlačionicu i budemo pozitivno naloženi, uopšte nismo bez šansi.

Nama uvek nešto na kraju zafali, pa ne možemo da uđemo u sezonu sa baš punim plućima. Tako je i sad sa ovom situacijom oko Petruševa, sa kojim bismo prosto bili jači za još jednog kvalitetnog igrača... Ili, što bi rekao Kari Pešić - bolje su dve velike baklave nego jedna mala. Ali ako se Daum otčepi i odigra kao u Italiji, uz minute Kalinića na četvorci, možda ćemo i moći da izguramo uzbrdo.

Mi ne možemo sa sigurnošću da znamo da li je Zakerberg agent ove ili one službe, ali zahvaljući pismu koje je uputio kongresnom komitetu sada sa sigurnošću znamo da su ga iz Bele kuće pritisli da blokira sve unose i sadržaje o Hanteru Bajdenu, njegovom lap topu i Burismi. It’s since been made clear that the reporting was not Russian disinformation, and in retrospect, we shouldn’t have demoted the story, jasno je naveo u pismu komitetu. (https://www.politico.com/news/2024/08/26/zuckerberg-meta-white-house-pressure-00176399) Ono o koroni obaška, jer nije samo on blokirao sadržaje koji su se kosili sa zvaničnim narativom, opet zahvaljujući pritisku američke administracije, ali ovo za Hantera Bajdena je gore ako čovek nije saradnik američkih službi... Jer kad si saradnik, taj proces je dvosmeran samim pristankom na saradnju, dok kad nisi saradnik a opet te nateraju da budeš deo političkog zataškavanja u prediznornoj kampanji, onda to bazdi na - totalitarizam. Pa budući da nemam Telegram, trebalo bi da me zaboli ćošak za sudbinu te platforme, ali mi ipak savest nalaže određenu dozu simpatije za nešto što je zabranjeno u Kini i Iranu... Kao što mi ta ista savest nalaže da prezirem i Fejsbuk i one koji su naterali Zakerberga na to da ta platforma robovski služi nečijem narativu i ideji da se ućutkaju svi disonantni tonovi.

Ma to je meni bezveze. Ovde sam se izjasnio za Desantisa još pre dve godine, i što bi me boleo čošak šta neko misli o mom izboru. Pa ako si za Šešelja ili Domovinski pokret, kaži to kao čovek, a nemoj da se skrivaš i lažeš samog sebe. Pa kad ja kao Srbin nemam ništa protiv toga da Hrvat glasa za DP (pa ne, najbolje da će da glasa za Vučića), ne znam zašto je neke od njihovih glasača sramota da to javno iskažu. Evo, baš sad gledam šta će biti sa Penavom jer me zanima kako se neki pokret ponaša kad uđe u vlast, a čekam da počne i Bujica na Z1, jer će biti žestoko to oko DP.

Ma naravno da će dati kodove čim mu pokažu fotke Asanža tipa - nekad i sad. Jer ako to ne učini, može da mu se desi da gleda uživo grofa Monte Krista ili čoveka za gvozdenom maskom, pošto je u francuskom nasleđu da zatvore nekoga i da onda bace ključ. A u nekom intervjuu je Durov pričao kako su uvek i svuda oko njega agenti raznih obaveštajnih službi. Čim sleti na neki aerodrom, odmah ide odvajanje u sobičak i tretman kao što je Severina imala na prelazu Batrovci... Čak mu je CIA došla u neku kuču koju je iznajmio u Americi, da ga pitaju kako je, kako mu ide, da li je zadovoljan životom... Mislim, sve je ukazivalo da će neko da ga makne, čak je i čudno što je ovoliko pretekao. Drugi su bili samo brži od Putina, koji je sigurno takođe hteo da ga se dočepa. Tako je to u svetu koji se diči "slobodom govora".

Jeste, pričali smo o tome pominjući i neke balkanske primere, prilikom kojih su određene ličnosti i stranke neretko prolazili bolje na izborima nego u anketama samo zbog toga što je glasače bilo sramota da priznaju kome ide njihova naklonost. S tim otklonom da su national polls pred izbore 2016. godine pogodili maltene u glas da će Hilari imati oko 2 miliona glasova viška, ali je ipak poražena gubeći neke sving države. Tako da je Kamala definitivno danas favorit... Umereni, ali ipak favorit. Što se pak Zakerberga tiče, budući da i svoju decu učim da je neprihvatljivo cinkarenje drugara, isto mislim i za ovo što je on uradio pominjući koronu dok denuncira vlastite drugare. Ali oni koje je cinkario sada ne mogu da mu odgovore na način na koji obično odgovore oni koje neko cinkari i da ga istresu iz gaća, jer imaju preča posla.

Medeni mesec je završen, kreće priča među demisima tipa - hel, možda i ne stojimo baš najbolje pred izbore (od 5.30) A Njujork Tajms objavljuje u istom ritmu, referišući se na medeni mesec Kamale Haris: Democrats are bent on making the word happen. But joy is not a political strategy. Being our joyful Momala is not going to win the election https://www.nytimes.com/2024/08/20/opinion/kamala-harris-democratic-convention.html Pri tome, čak i saveznici Bejdenove administracije, poput Zakerberga, puštaju probne balone kako bi se eventualno nagodili sa Trampom ako on dođe u Belu kuću, pa cinkare Bajdena i njegove saradnike da su zataškavali podatke o kovidu vršeći pritisak na Fejsbuk. Zamislite kako bi bilo kad bi Informer cinkario Vučića po bilo kom pitanju? To bi svakako izgledalo kao početak njegovog kraja... A Zakerberg je dovoljno pametan da ne stavi sva svoja jaja u jednu korpu.

Putin je bitan u ovoj proči samo zbog pretpostavke da bi on koknuo Durova da može, a ne hapsio kao Makron. Jer nije dovoljno to što mogu svi da koriste Telegram, treba imati kontrolu nad kodovima... A lik nije dozvoljavao da ga niko pritisne sve dok nije napipao mardelj u Francuskoj... Sad će morati da legne na rudu, ako želi da ne prođe gore nego Asanž. I neka se spremi Mask. On je sledeći.

Ona je prazno odelo, nema tu šta da se ni piše. Mogli su da umesto nje stave hologram ili veštački integrisanu AI voditeljku radio emisije, koju koriste Belgijanci na stanici Nostalgie, i bio bi isti učinak sa generisanim govorima koje joj pišu drugi i koji ne služe ničemu. Ako ipak nekada dozvole da je u nenameštenim intervjuima pitaju novinari o ekonomiji, finansijama, Ukrajini, o načinu na koji će da se suprotstavi Siju i ajatolahu u Iranu, ili ogromnim brojevma stope kriminala u SAD, možda i čujemo kako namerava da se suoči sa činjenicama koje razdiru državu i dovode do toga da najzaduženije stanovništvo u istoriji kreditnih kartica ne veruje ni institucijama, ni političarima ni medijima. Ali zasad je drže okruženu neprobojnim zidom koji zaustavlja javnost da sazna koji su joj planovi, kao što je bio onaj zid kojim su štitili konvenciju demokrata u Čikagu braneći Amerikancima koji nisu delegati da uopšte priđu hali, dok su istovremeno protiv zida na granicama. Pa tako ilegalni imigranti nemaju prepreku u vidu zida da uđu protivpravno u SAD, dok glasači i zainteresovani udaraju u zid u Čikagu kada žele direktnu korelaciju sa predstavnicima svoje vlasti.

Ako nema dovoljno ljudi, moraju da se brane mašinama. Što i jeste budućnost ratovanja jer je sve manje onih koji bi uzeli pušku i otišli na front da se bore. Tako možemo da očekujemo u budućnosti odrede vojnika tipa Robokapa, ili onih robota iz Terminatora... Mora nešto da zameni ljude ako ljudi ne žele da ratuju.

Modi i Zelenski se izgrliše kao braća rođena, iako Indija nije uvela sankcije Rusiji, iako je ruski partner u Briksu i iako indirektno finansira ruske ratne akcije kao jedan od najvećih kupaca ruskih energenata. Time je zaokružen spoljni utisak na te posete Rusiji, Poljskoj i Ukrajini, gde su Modija svi primili sa izuzetnim poštovanjem i još izuzetnijom demonstracijom naklonosti kroz jasne reakcije prisnosti. Pitanje je da li u svetu postoji još neki lider koga bi sve tri države primile na takav način... Verovatno ne, pa zato Indija s punim pravim cilja da bude deo ekipe za pregovaračkim stolom kada se bude zaključivala sudbina ovog rata.

Kenedi se povukao iz trke i pružio podršku Trampu. Kenedi je u Feniksu rekao da je Demokratska partija "vodila kontinuirani pravni rat i protiv predsednika Trampa i protiv njega“, te "sprovela lažne predizbore“. On traži od sving država da uklone njegovo ime sa glasačkog listića jer ne želi da bude "spojler", a ostaće na glasačkom listiću u državama koje smatra "crvenim" ili "plavim". To je prvi put da je neko iz porodice Kenedi, čije su generacije bili lideri Demokratske stranke, pružio podršku republikanskom kandidatu,

Poslednju izjavu u smislu ratne akcije koju bi Rusi mogli da sprovedu protiv NATO članica dao je juče holandski admiral Bauer, a prethodno je takvu mogućnost najavio Pistorius, kada je pričao zašto Nemačka mora da se naoruža i pripremi za rat. Ali to je potpuno besmisleno u svetlu akcije u Kurskoj oblasti, gde su se Ukrajinci prvih nekoliko dana šetali kao da su izašli na korzo, slikali se i pravili selfije u naseljenim mestima i pobadali zastave bez ikakvih problema. Pa pošto Rusija ne može da odbrani ni vlastitu teritoriju, iz koje posle mora da iseljava vlastiti živalj, šansa da će sutra da napadnu na nekom drugom mestu osim u Ukrajini ravna je - nuli. Ali verovatno je trošenje para poreskih obveznika na novo naoružavanje, u vreme kada ekonomija klizi ka kanalu, lakše afirmisati kada se prethodno stanovništvu ulije primitivan strah u kosti pričama - evo idu Rusi, samo što nisu stigli i do vaših vrata... A realnost i svakodnevica pokazuju nam da je to nemoguće. Jer Rusi ne idu nigde, osim što poput puža puze po Ukrajini.

Vrte se ukrug, što će se nastaviti ako se ne desi neka ogromna promena. Upad u Kursku oblast dokazao je, kako smo ovde primetili još prvog dana kada se to desilo, da Rusija nema kapacitete da odbrani svoju ogromnu granicu. On je zapravo pokazna vežba da i druge NATO države mogu da učine nešto slično ako ih situacija bude nagnala na to, a tu poruku su primili i sami Rusi. Pa osim ako ne izgube sasvim razum, to će ih naučiti da je nemoguće pokretanje bilo kakve vojne akcije u odnosu na neku drugu zemlju kad tvoje granice zjape nezaštićene, pa stoga sve te kuknjave kako će Rusi da napadnu Moldaviju, baltičke zemlje ili čak neku treću stranu možemo slobodno da bacimo u kantu za đubre. Oni će nastaviti da napadaju tamo gde i sad napadaju, zauzimaće metar po metar tamo gde mogu, drvo po drvo u nekim šumama i žbun po žbun, i to će se otegnuti dokle god neko, spolja ili iznutra, ne kaže - okej, sad je dosta. Zasad, međutim, to nije slučaj i kraj se zato i ne nazire... Čak ni početak kraja.

Kad bi Milojeviću ponudli Hamesa Rodrigeza, koji je kao slobodan igrač u pregovirma sa Rajom Valjekanom posle dobre sezone u Sao Paolu i dobrih nastupa na Kopa Americi, on tačno ne bi znao šta će sa njim. Jer njemu igrač koji igra iza špica, u predmetnom slučaju Ivanić, stoji uvučen protiv velestrašnog Bodea u blok na dvadesetak metara od gola, a razlika u linijama do špica bude i preko 30 metara kad se odbranimo i krenemo da izlazimo iz bloka. Njemu bi i Maradona bio malo od koristi kad linije tima uvuče u krilo golmanu jer se boji da izađe visoko protiv prosečnog evropskog tima, pa izgledamo kao Mladost iz Lučana kada dođe na Marakanu.

Mađari se mačuju sa Briselom i nisu ni za upoređenje sa Poljskom, koja je ozbiljan igrač i u ozbiljnim NATO planovima za budućnost. Na kraju krajeva, Modi je sada u Poljskoj, a ne u Mađarskoj, jer i Indija zna odakle vetar može ozbiljno da zaduva i kakve su karte dobili Poljaci u ovoj ruci pokera, kao mogući najjači novi sanitetski tampon u odnosu na Ruse. Pa ne, stvarno, zašto Modi, koji sa sobom nosi predlog mirovnog plana, ide pored Rusije i Ukrajine i u Poljsku? Zašto je Poljska bitna za taj mirovni plan a ne, recimo, Rumunija, Slovačka ili Mađarska? Što nije otišao i u Bukurešt, Bratislavu i Budimpeštu, nego samo u Varšavu kada je reč o potrebi da se mirovni plan predstavi okolnim zemljama? Pa zato što danas, kada je zvanična Varšava magnet za naoružavanje, uporediti Mađarsku i Poljsku u vojnom smislu je kao uporediti rahitičnog hrčka sa lavom.

Mogu Rusi da misle da će Urajina biti njihova samo ako smatraju da mogu da implementiraju čečenski model, pa da parama i upumpavanjem investicija od najvećih naprijatelja naprave najveće saveznike. Ali oni realno nemaju tu finansijsku snagu, niti su delovi Ukrajine isto što i Čečenija, pa da pređu preko svega zarad finansijske koristi grupa i pojedinaca... A i za štetu koja je devastirala Ukrajinu treba izdvojiti sredstva koja daleko prevazilaze novac spucan u Čečeniju. Tako da od toga nerma ništa, ma kako se rat završio... Pre će Poljaci da namire neke svoje pretenzije nego što će Rusi komandovati Ukrajinom.

Mađarska vlada će finansirati besplatne karte u jednom pravcu za Brisel svim ilegalnim imigrantima koji žele da uđu u EU, pošto su kažnjeni sa 200 miliona evra zbog toga što ne daju azil imigrantima, ako EU nastavi da nameće Mađarskoj propise koji ne omogućavaju zadržavanje migranata na granici. https://apnews.com/article/hungary-orban-eu-migration-fines-ae7e763618b0630dc947068b261de958 Pa stvarno, zašto mučiti ilegalne imigrante boravkom u Orbanovoj Mađarskoj, po nekim neuslovnim kampovima, kad je u Briselu mnogo lepše za život?!

Da li je realno da su pogrešno prikazali 800.000 novih radnih mesta koja su nepostojeća, odnosno da je u periodu od prošle godine do kraja prvog kvartala tekuće bilo 818.000 manje novozaposlenih nego što je državna statistika objavljivala?! To je za Ginisovu knjigu rekorda... https://www.axios.com/2024/08/21/us-jobs-revisions-slower

Nema ništa od toga da će Rusija dobiti Ukrajinu. Ona ne može ni vojno ni finansijski da podrži svoje prisustvo van onih teritorija koje je priznala, niti da finansira bilo kakvu prorusku vlast čak i ako do takve smene vlasti dođe... A neće doći ma kako se rat završio, jer zapadni deo Ukrajine je toliko antiruski da bi jedino okupaciona vlast dolazila u obzir. A Rusi nemaju kapaciteta za okupacionu vlast jer nemaju snage ni da sačuvaju vlastite granice, što je Ukrajina demonstrirala upadom u Kursku oblast, čime se zatvara taj hipotetički krug... Kakva crna Ukrajina, kakvi bakrači... Maksumum koji Rusi mogu da dobiju, i to ako nastave da napreduju na frontu i ako im se NATO tamo ne suprostavi ljudstvom, jeste teritorija na kojoj se trenutno nalaze, demilitarizacija Ukrajine i dogovor da nema ništa od članstva u NATO. I da skaču do plafona od sreće ako tako na kraju ispadne.

Paradoksalno, Rusija bi verovatno mnogo slabije reagovala kada bi NATO poslao 100.000 vojnika na sadašnje linije fronta, nego kada bi ih Ukrajinci gađali raketama dugog dometa. Na kraju krajeva, ako bi Belorusija hipotetički mogla da napadne Ukrajinu, zbog čega Ukrajinci drže ozbiljnu vojsku na toj granici, zašto NATO ne bi mogao sa vojskom da brani teritoriju koja prema međunarodnom pravu pripada Ukrajini? A da pri tome ne izazove Ruse da sravne sa zemljom Kijev, što bi svakako nameravali da učine ako bi ka njima poletala kiša raketa. A i videli smo kakva je razlika kada vojnička noga kroči na neku teritoriju, poput Kurske oblasti, pa je taj efekat mnogo snažniji nego da su tu Kursku oblast samo raketirali od jutra do sutra... S tim u veti, još uvek nije kasno da se NATO angažuje sa ljudstvom u Ukrajini... Jer ako mogu da gađaju svojim raketama Rusiju via Ukrajina, mogu i da je nagaze vojničkom čizmom sa manjim posledicama po čovečanstvo. Jer, kad bi me neko pitao da li treba gađati Rusiju raketama dugog dometa, a da Rusi za odmazdu em sruče na Ukrajinu sve što im padne na pamet, em naoružaju Iran nuklearnim glavama, ja bih odgovorio sa - hard pass.

To što bi Ukrajina gađala Rusiju raketama dugog dometa više i nije nekakva crvena linija, barem ne od trenutka kada je grupa ćlanica NATO odobrila takav postupak i u principu dojavila Rusima da počnu da premeštaju sve što im je važno van dometa tih raketa, kao što su to učinili u Drugom svetskom ratu premeštajući sve kapacitete u Sibir. Takođe znamo i kako bu Rusi odgovorili na masovna razaranja svojih gradova i vojnih i privrednih postrojenja - tako što bi to shvatili kao zeleno svetlo da bace na Ukrajinu sve što mogu da bace. A u tim slučajevima nema reciprociteta, već ako neko na tebe potegne bezbol palicu, ti izvadiš nož; a ako i protivnik izvadi nož, ti odeš po pištolj... Pa ko se opremi jačim naoružanjem i iskoristi ga, naneće, logično, veće povrede onom drugom. Ali prava crvena linija zapravo je izrečena danas, kada je odbor za bezbednost Dume saopštio, između redova, da bi u tom slučaju Rusija naoruužala neke države u svetu raznim raketama i raznim bojevim glavama... Teoretski, to znači da bi mogla da pošalje i nuklearne glave u Iran, a to bi onda iz temelja automatski izmenilo bezbednosnu strukturu sveta sa posledicama koje niko ne može da predvidi, budući da se čitav gameplan za Bliski istok zasniva na tome da jedino Izrael u tom delu sveta ima nuklearno oružje... I tako drži na uzdi pojedine arapske države. Tako da sve te akcije ne da nisu jednostavne, već su daleko od bilo kakvog pragmatskog ponašanja i čistog oportunizma.

Pregovori se uvek pojavljuju kao nečija potreba da se zaustave ratna dejstva, a to može da bude potreba spoljnog faktora koji trpi finansijske gubitke i pritisak javnosti, ili neke od zaraćenih strana kada neka kap prelije čašu. Istorija nam pokazje da pregovori čak ne moraju da budu izazvani stanjem na ratištu, poput kajzerove Nemačke u Prvom svetskom ratu koja se urušila iznutra iako je na frontu stajala zadovoljavajuće i iako je borbena dejstva protivnika nisu naterala na primirje. S tim u vezi, izjave iz Moskve koje sada odbijaju bilo kakvu pomisao na pregovore mogu da se tumače dvojako: neko smatra da su tamošnji stratezi uvideli dobru perspektivu i zadovoljavajući razvoj budućih događaja nakon uspeha u, recimo, Njujorku i na orehovskom pravcu, dok drugi smatraju da je reč o pogrešnom pristupu i autogolu koji može dovesti do unutrašnje homogenizacije Ukrajinaca kada im neko preti konačnim uništenjem. U tom smislu Kurska oblast može da bude izgovor kada neko, poput Modija, dođe u Moskvu sa mirovnim planom, jer Rusi mogu komotno da odgovore da se posle gubitka 1.000 kvadratnih kilometara vlastite teritorije ne osećaju sigurno sve dok ne neutrališu bilo kakvu mogućnost da im protivnik opet zapreti na neki takav način na bilo kom delu granice, pa da zbog toga odbijaju pregovore dok u potpunosti ne reše situaciju u vlasitu korist. Ne treba, naravno, iz jednačine isključiti ni pitanje Bliskog istoka, jer obe zaraćene strane imaju svoja nadanja kada je reč o tom delu sveta... Rusiji svakako odgovara eskalacija do tačke kada bi zapadne zemlje bile primorane da zajednički intervenišu protiv iranskih proksija, dok Ukrajinu najdirektnije pogađa svako skretanje pogleda zapada na neku drugu krizu, budući da sredstva koja bi mogla da budu opredeljena ka njima odlaze neumitno na neku drugu stranu, što logično šteti njihovim naporima. Pa kada se sve to sabere i oduzme, izgleda da je stvar prilično daleko od faze pregovora, samo ostaje da se vidi kome će takav status više odgovarati, uz istorijsku lekciju koja nas uči da novonastale situacije po pravilu dovode do toga da je svaka nova mirovna ponuda drugačija od one prethodne.