tomas.hokenberi

BBC i Guardian, nažalost, već duže vreme pate od bolesti postmodernističke "woke" ideologije.

Pravo je pitanje šta sadašnje vlasti rade pogrešno tako da se glasači okreću Vildersu i sličnima. Sumnjam da milioni Holanđana glasaju za Vildersa samo zato da bi zabranjivali Kuran. Moguće je da imaju problem sa imigracionom politikom i neuspehom istinske integracije bliskoistočnih imigranata u sekularno društvo?

To znaš pouzdano ili pretpostavljaš na bazi svojih predubeđenja i stavova "Izrael loš i zlonameran i lažljiv/Palestinci dobri i istinoljubljivi"?

Ako je uzorak reprezentativan naravno da se može skalirati, uz odgovarajuće mere poverenja. To su elementarne osnove statistike. Ako je uzorak nereprezentativan, npr. ako su namerno birali one koji su pretežno za opciju "X" onda će rezultat biti pomeren ka "X" i nereprezentativan, ako je naprotiv dovoljno slučajan tako da reprezentuje populaciju, onda se može skalirati na celu populaciju uz marginu greške +/-Y% Za npr. populaciju od 100.000 je uzorak od 700 vrlo solidan uzorak, pa i za 1.000.000, naravno uz očekivanje veće greške. Kako bi ti pravila statističku analizu na populaciji od 1.000.000 tako što bi svakog pojedinačno pitala?

Opet prica o GMO. Bolje pitanje zasto je kod nas zabranieno hraniti svinje sa GMO.

Mislio sam na uvoz gledano sa strane EU (naš izvoz njihov uvoz). Nisu mali poljoprivrednici uništili donaći agroindustrijski kompleks, već višedecenijske pogrešne odluke vlasti, pa i uvoznički lobi, ali neće mali proizvođači ni spasti srpsku poljoprivredu. Subvencije bi njima pomogle ali teško da će učiniti srpsku poljoprivredu efikasnom bez masovnog ukrupnjavanja. Veliki i diversifikovsni agroindustrijski kompleksi će uvek biti efikasniji od malih proizvođača u masovnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Kako stoje stvari u Srbiji, pre će da završi pri vrhu na nekoj od lista, na nekim narednim izborima 😉

Ne možeš da imaš razvijenu i efikasnu poljoprivredu ako ti je kompletna privreda u rasulu. Kvota od 8.000 tona ne podrazumeva uvoz po bilo kojoj ceni, već po tržišnoj. Da individualni proizvođači mogu da proizvedu junetinu i da prodajom po toj ceni ostvare profit ona bi i bila proizvedena. Jedna od stvari koja se desila u ovih 25 godina je i nestanak velikih agroindustrijskih kombinata i proces rasparčavanja njihovog zemljišta u procesu restitucije. Čak su i komunisti znali da su velike agroindustrijske firme efikasnije od individualnih proizvođača. A danas valjda treba očekivati da će Pera, Mika i Laza biti konkrentni sa svojih po 3 hektara i polovnim IMT 539. Jedino ako se uzme od Žike i Đoke i daš Peri, Miki i Lazi, a da ni Žika i Đoja nemaju dovoljno..

Upravo tako. Ja nemam poverenja u SNS vlast i njenu i želju i sposobnost da obezbedi poštovanje ekoloških propisa, sprovođenje mera zaštite okoline. Takođe je očigledno da su duboko zavisni od raznih lopovluka i da su u stanju da pokvare i unište bilo šta čega se late. Ali zašto se trajno odricati potencijalnog prihoda (50 godina je isto što i trajno uzimajući u obzir brzinu tehnoloških promena)? Rio Tinto je poznat po sumnjivim operacijama? Pa nije Rio Tinto jedina korporacija na planeti koja ume da rudari litijum. A i Rio Tinto radi onako kako može, tamo gde vlasti sprovode svoje zakone i Rio Tinto ih poštuje (barem ako se plaše da će biti uhvaćeni). Tamo gde je opšte rasulo i korupcija, neće biti "veći katolici od Pape". Apropo rudarenja moglo bi se poraditi i malo na povećanju rudne rente iz koje bi se finansirala i sanacija rudnih nalazišta posle završetka eksploatacije i ekološka zaštita aktivnih.

Ja sam se uključio u raspravu kada sam pročitao budalaštinu da je Holandska ekonomija bazirana na poljoprivredi.

Neko mora da plati te subvencije. To znači da mora da postoji profitabilna i uspešna druga privreda čijim će se oporezivanjem obezbediti subvencije. Generalno je isplativije da 20 ljudi sa mehanizacijom obrađuje 2.000 hektara nego da 1000 obrađuje po 2 hektara. Ne mogu svi na selu da se bave seoskim turizmom i proizvodnjom magarećeg mleka. Nestajanje "klasičnog" sela i seoske populacije je globalni proces. I ne shvaram zašto se to uopšte posmatra kao nekakav problem.

Gledaj ovako, cena žita je tolika kolika je na svetskom tržistu. Proizvođač keksa će kupiti brašno tamo gde je jeftinije. On se ne oslanja na poljoprivredu, on stvara dodatnu vrednost. Uostalom isto je i sa rudarstvom. Mercedes se ne oslanja na rudnike gvožđa i boksita, on će kupiti čelik i aluminijum po tržišnoj ceni. 5 tona rude gvožđa je uvek jeftinije od najjeftinijeg automobila. Generalno, su najsiromašnije zemlje čije su osnove privrede poljoprivreda ekstrakcija ruda, a najbogatije one koje prerađuju i plus imaju razvijen tercijerni sektor. Izuzetak su proizvođači poneki nafte i gasa ali i to neće biti trajno stanje. Btw. na planeti globalno nema manjka hrane, naprotiv postoje značajni viškovi i dobar deo hrane se baca.

Ali rasprava nije oko toga da li treba kopati rudnike litijuma ili ostaviti poljoprivredno zemljište. Rasprava je oko toga da li poloprivreda može da bude osnova privrede. Odgovor je NE. Poljoprivreda je uglavnom subvencionisana i izdržavana delatnost. Čak i kad uračunaš povezane industrijske grane. Neko mora da obezbedi subvencije proizvođačima da kupe te traktore a to podrazumeva da druge grane privrede uspešno posluju.

Ali ta informacija ne znači da je poloprivreda profitabilna generalno. Udružili su se upravo zato da bi smanjili troškove i povećali profit, što znači da sve sa subvencijama posluju na ivici profitabilnosti.

NATO bombardovanje nije krivo za nikakvu epidemiju kancera pošto ista i ne postoji. Incidence kancera u Srbiji su oko evropslog proseka. Ono u čemu smo lošiji je rana dijagnostika i procenat izlečenih.

Čim vidim "javna je tajna" čitam "reko mi jedan čovek". Nije teško naći cene mesa na veliko u Argentini npr. i uporediti sa cenama koje su potrebne srpskim malim stočarima da bi poslovali profitabilno bez subvencija i izvući logične zaključke.

Teško da je to jedini razlog. I Sloveniji i u Mađarskoj mala gazdinstva opstaju zato što imaju značajne nacionalne i EU subvencije koje pokrivaju deo troškova i omogućavaju im da posluju sa profitom. To je moguće upravo zato što u EU poljoprivreda, uglavnom, nema prevelik udeo u BDP, pa posledično nije prevelik teret za ostatak privrede, koja je suštinski izdržava (iz razloga potrebe za očuvanjem prehrambene nezavisnosti i sigurnosti, ne zbog velike profitabilnosti poljoprivrede). Iz istih razloga bi i Srbija trebala da, u skladu sa svojim mogućnostima, subvencioniše svoju poljoprivredu, ali ne treba maštati da ista može biti neki zamajac privrede.

Imaš neki dokaz da je cena niža "zato što je istekao rok"? Ili je ipak cena jednostavno niža od domaće?

Igraju i igrači iz BiH za Srbiju.

To su i meni rekli kada sam bio 2018. u Kijevu.

Pa očigledno je da se više isplati uvoz. Da nije tako dominirali bi domaći poljoprivredni proizvodi. Sa 5 Ha i 50 grla ne može se proizvoditi meso jeftinije nego sa 5.000 Ha i 50.000 grla. A zakoni tržišta dalje deluju. Da bi domaći proizvođači bili "jeftiniji" morali bi da budu (dodatno) subvencionisani, a to znači da bi trebale pare da se uzmu od nekog i daju poloprivrednicima da bi bili "jeftiniji". Jeftinije je da se uveze meso, i da se taj ušteđeni novac uloži u infrastrukturu i poreska umanjenja profitabilnim delatnostima. Btw. često se pominje, kao nešto loše, da se srpska sela prazne. I treba da se prazne. Vekovni model malih seoskih domaćinstava, koja maltene proizvode za sopstvenu ishranu i sitan prihod, je uglavnom neisplativ i dugoročno u interesu srpske poloprivrede je da taj model nestane (uz retke izuzetke i primere održivih malih imanja koja proizvode uglavnom "nestandardne" proizvode sa visokom profitnom marginom). Onog trenutka kada 90% poloprivrede u Srbiji bude "industrijska" poloprivreda velikih prizvođača možda će biti dovoljno efikasno stočarstvo da srpska junetina bude povoljnija od argetinske.

IMT nije mrtav zato što je poljoprivreda na niskim granama. IMT je mrtav iz istih razloga zbog kojih je mrtva većina srpske industrije. Prvo period sankcija i izolacije 90-ih kombinovan sa lošim upravljanjem i gubitkom tržišta. 21 vek je IMT dočekao prezadužen i sa zastarelom tehnologiijom i traktorima koji više nisu bili konkurentni za izvoz. Za oporavak IMT su bile potrebne značajne investicije bez garancije uspeha. A tokom perioda stagnacije i propadanja je ostao i bez stručnog kadra. Poljoprivreda u Srbiji je na niskim granama u domenu "individualnih poljoprivrednih proizvođača". Imanja su im, u proseku, previše mala da bi mogli da budu iole efikasni, posebno uzimajući u obzir kulture koje se gaje u Srbiji. A većina nije spremna za promene i inovacije. Sa druge strane hrana je na svetskom tržištu, kada posmatramo osnovne poljoprivredne proizvode, generalno jeftina, odnosno poljoprivreda mora da bude jako efikasna ili što je češći slučaj subvencionisana da bi bila profitabilna. Poljoprivreda je generalno u EU zapravo subvencionisana, a te subvencije obezbeđuje razvijen industrijski i sektor usluga koji su profitabilni. Očekivanja da će poljoprivreda nekako uzdići srpsku privredu su apsolutno nerealna. Btw. istinski bogatiji poljoprivrednici mogu biti samo ako imaju imanja kritične veličine reda 100+ Ha ako se bave uzgojem industrijskih kultura. A ne mogu svi da se bave "uzgojem nojeva i magarećim mekom" pa da imaju visoke prihode od skupih egzotičnih proizvoda. Proizvodi koji su nekada bili dovoljno skupi, kao što su maline, zbog slabe ponude na tržištu, ulaskom u igru novih igrača, kao što je Poljska više ne donose dovoljne prihode da bi proizvođači ostvarili pristojne zarade. Za razvoj poljoprivrede u Srbiji potrebno je da se prvo oporave sve druge grane privrede da bi bilo dovoljno novca za "razvijenu" (čitaj subvencionisanu) poljoprivredu. Zar ti zaista misliš da će neko ulaganje u npr. proizvodnju krompira stvoriti novi IMT sa modernim tehnologijama?

Poenta je da siromašne zemlje, šta god da je uzrok njihovom siromaštvu (korupcija, neobrazovanost, manjak resursa, propala industrija, kombinacije navedenog), imaju značajan procenat poljoprovrede u BDP. A imaju je zato što su im ostale grane privrede nerazvijene. Nijedna zemlja se nije izvukla (u drugoj polovini XX i XXI veku) iz siromaštva i statusa nerazvijene poljoprivredom.

Šta god da je poenta bila napisao si, citiram: "Najbolji primer je Holandija. Zemlja koja je otela zemlju od mora a koja na toj zemlji zivi od poljoprivrede.". Holandija ne živi od poljoprivrede, nijedna razvijena EU zemlja ne živi od poljoprivrede niti joj poljoprivreda ima značajan udeo u BDP. Pogledaj Ervinovu sliku i videčeš da su u Evropi "zelenije" (== "poljoprivrednije") od Srbije npr. Albanija, Ukrajina i Moldavija. Šta je zajedničko još tim zemljama? Da su među retkim koje su siromašnije (per capita) od Srbije (za Ukrajinu je to važilo i pre rata sa Rusijom). Poljoprivreda nije "šansa Srbije". Svaka orijentacija Srbije primarno na poljoprivredu je direktan put u dalju propast Srbije. To ne znači da poljoprivreda treba da bude zanemarena ili uništena, prehrambena nezavisnost i samoodrživist je bitna, ali to ne može da bude "motor" privrede. Poljoprivreda u Srbiji može i treba da se unapredi da bude efikasnija i isplativija (pre svega ukrupnjavanjem i eliminacijom neodrživih malih poljoprivrednih proizviđača koji ne mogu uspešno poslovati bez velikih subvencija, koje podrazumevaju da ostatak privrede izdržava i poljoprivredne proizvođače).

Holandija apsolutno ne živi od poljoprivrede. Poljoprivreda učestvuje u holandskom BDP sa oko 1.7%, industrija sa oko 20% a ostalo je "tercijarni sektor" (usluge itd). To da se može imati uspešna privreda bazirana na poljoprivredi je često ponavljana budalaština od raznih političara u Srbiji ali nije utemeljeno u realnosti. Sutra da stane kompletna poljoprivredna proizvodnja (izolovano) u Holandiji, to bi jedva osetili, možda bi dovelo do blagog porasta cena prehrambenih proizvoda. U celoj EU poljoprivreda je subvencionisana grana privrede i nijedna EU država nema privredu baziranu na poljoprivredi. Zapravo najveći udeo u BDP poljoprivreda ima u najsiromašnijim afričkim državama. Primer je Somalija gde je poljoprivreda 60% BDP. A Somalija je čuvena po čemu ono? A da gladi. Edit: Da dodam da poljoprivreda učestvuje u BDP Srbije sa nešto manje od 10%. Odnosno oko 5 puta više (procentualno) nego u Holandiji. Sam proceni koja je od te dve privrede u boljem stanju i čiji građani imaju bolji standard. Edit 2: Jedan od mojih kriterijuma neozbiljnosti političkih stranaka i kriterijuma za brisanje sa liste za glasanje su bulažnjenja tipa "poljoprivreda je šansa za Srbiju". Kada to čujem znam da se virus populističkog bulažnjenja i gluposti uvukao u dotičnu političku organizaciju i da su potpuno neozbiljni ili da podilaze glasačima i pričaju gluposti zato što misle da glasači to žele da čuju.