vilhelmina

Uh, mrsko mi je ovo sto cu sad napisati, ali osecam potrebu da to uradim, pa cu i uraditi. Prica o Greti nije prica o potrebi zastite zivotne sredine, vec prica o njoj samoj. I to je jedna mucna prica, prema kojoj se vrlo tesko odrediti. Govorim iz ugla nekog ko zivi u njenom gradu, i koliko god se trudila, ne mogu to da vidim drugacije. Ako negde postoji ekoloska svest, to je ovde. I ako postoji zdrav odnos prema razlicitim vrstama odstupanja od ocekivanog psiholoskog profila pojedinca, to je opet ovde. Ipak, njen aktivizam, u vreme dok je sedela pred svedskim parlamentom, nije u ovdasnjoj javnosti doneo nista, osim snaznog osecaja nelagode. I sama sam jednom tuda prosla, i nisam znala na koju stranu da gledam, isto kao i hiljade drugih ljudi. A to nije zato sto je ne podrzavamo, nju ili njene stavove, nego zato sto je ona sama odbijala svakog ko je pokusao da joj se pridruzi, kao i medije koji su pokusali da dobiju neku izjavu. Ona snazno zeli da inspirise druge, ali ne moze s njima da komunicira i zato to nije aktivizam, nego mucna slika mlade osobe zatvorene u svom svetu. Sta god covek uradio, pridruzio joj se ili je ignorisao - pogresice. Ona svet oko sebe ne tumaci, ona ga dozivljava. I to burno, vrlo negativno i katastroficno. Ona zaista duboko veruje da je to sto se oseca lose posledica zagadjenja zivotne sredine, i da se to moze resiti tako sto cemo svi prestati da letimo avionima i umesto toga poceti da putujemo malobrojnim i preskupim vozovima preko Evrope, a jahtama preko Atlantika. Odatle njena ljutnja i bes, a odatle i uzdrzani odnos svedske javnosti prema njenom aktivizmu. Njena poruka je toliko iracionalna i bizarna, da svedska javnost nije mogla da stane uz nju, koliko god inace bila otvorena i ekoloski svesna. Ta javnost je, naprotiv, bolno svesna da kada jedno privilegovano dete, rodjeno i odraslo sa zlatnom kasikom u ustima, govori o unistenom detinjstvu i nepostojecoj buducnosti, onda to nije prica ni o cemu drugom osim o njenoj sopstvenoj istinskoj i dubokoj patnji. Kada se zna da nju u Davos, a sada i u Njujork, nije odveo njen aktivizam i podrska onih koje je inspirisala, nego iskljucivo uticaj bogatih, mocnih i poznatih roditelja (nista pezorativno, oni su pre svega ocajni roditelji koji pokusavaju da ublaze patnju svog deteta sredstvima koja su im dostupna; ko to ne bi uradio?), onda se na sve to i ne moze gledati drugacijim ocima. U dalekom svetu, tamo gde pocetak ove tuzne price nije poznat, ona jos i moze da bude simbol borbe za ocuvanje planete i ja joj u tom smislu iskreno i od srca zelim svu srecu. Pre svega joj zelim da pronadje, sama ili uz pomoc drugih, bolji nacin da artikulise svoju poruku, jer ovaj fanatizam nece doneti ni njoj licni mir, niti covecanstvu toliko potrebnu promenu odnosa prema sopstvenoj planeti.

Fenomen Grete Thunberg je samo prica o novcu i moci, i sta se sve moze kad se i jednog i drugog ima u izobilju. Ova devojcica je odavno napustila skolu zbog ozbiljnih psihickih problema i roditelji su poslednjih godina svoje zivote posvetili tome da pronadju nesto na sta ce moci da se fokusira i tako prevazidje tezak period. Nisam sigurna koliko joj ova terapija "klin se klinom izbija" koristi, a koliko steti, jer nisam sigurna da je ovoliko izlaganje javnosti dobro za nekog ko pati od socijalne fobije i u sebi nosi traumu zbog mobninga. Bojim se da ce Greta kad-tad puci i biti zaboravljena, a roditelji ce moci da se tese da su joj omogucili bar jedan, makar i kratak, zvezdani trenutak. No ako nju ostavimo po strani, pitam se sta sve ovaj fenomen Grete Thunberg govori o danasnjem svetu i na koji nacin mu pridonosi, a na koji steti. Na prvo pitanje bi moj odgovor bio da je zalosno sto je progresivni deo sveta toliko izgubio poverenje u politicku, ekonomsku i svaku drugu vrstu elite da, ocigledno u nedostatku boljeg izbora, u zvezde kuje i do zemlje se klanja jednoj devojcici ciji angazman, koliko god bio pozitivan, ipak nije njen licni, vec je rezultat ocajnicke borbe roditelja da je izvuku iz samoizolacije i svega onoga do cega bi psihicki problem koji ima mogao da je dovede. I vec jeste, pre nego sto se nasla oblast u kojoj je mogla da pronadje sebe i posveti joj se s ovolikom strascu, a bogami i fanatizmom. Na drugo sopstveno pitanje bih odgovorila da je svet vec dovoljno polarizovan i da ce mu tesko koristiti povlacenje jos jedne granice, ovaj put generacijske, na dobre mlade i lose stare. Koliko puta smo to vec gledali? Ja od kada znam za sebe. U medjuvremenu su generacije i generacije "legle na rudu" i od pametnih i osvescenih mladih presli u kategoriju retrogradnih i komformisticki nastrojenih odraslih. Dekle, nista drugo nego spinovanje i presipanje iz supljeg u prazno, skretanje paznje javnosti s pravih problema na Gretu ili vec koga, i beskonacno okretanje u krug, dok planeta i svi ljudi na njoj ubrzano idu u buducnost koja je sve, samo ne svetla.

Meni se cini da ovde iz tebe govore predrasude, a definitivno znam da u drugim oblastima nisi osoba koja im je sklona. Ovoj devojcici partner nije nametnut, nasla ga je sama preko fejsbuka. Roditelji su mogli da joj zabrane da ga vidja, recimo tako sto bi je zakljucali u kucu. Sta mislis, kako bi se ta situacija dalje razvijala? Ja imam na umu vise opcija, ali nijedna ne vodi tome da ona zavrsi skolu, nadje posao i onda kao zrela i ekonomski neovisna osoba nadje partnera u dobi koja je za to primerena. Nekom ko je odrastao u siromasnom romskom naselju, srpsko drustvo ne pruza takvu sansu. Ni njoj ni njenom detetu, koje bi svakako u ovoj situaciji bilo rodjeno. Dakle, sta je alternativa? I da ponovim jos jednom, iako sam gore to vec spomenula. Niko ovu devojcicu nije pitao sta ona stvarno zeli, niko nije s njom razgovarao kao s osobom. Dusebriznicima je ona samo objekat preko kojeg ce pokazati toboznju brigu za dobrobit Roma, a u krajnjoj liniji i svoju zelju da se problem siromastva uopste, a posebno Roma, resi onako preko kolena, sto jednostavno ne ide bez velikih zrtava. Doduse, devojcica je sama iskazala poverenje drustvu, time sto je lekarima ispricala s kim je zatrudnela. Danas se zbog toga sigurno kaje, a sve druge iz njenog okruzenja ce ubuduce biti mnogo opreznije. Verovatno se i nece javljati lekaru kad zatrudne, poradjace se kod kuce kao i njihove majke i bake, ali se nece dovesti u situaciju u kojoj se ona nasla. Da je njen partner osudjen, da su i roditelji bili izlozeni sankcijama, njoj od toga svakako ne bi bilo bolje, niti bi to pridonelo resenju problema. Naprotiv, samo bi ga vratilo pod tepih, tamo gde je i bio sve dok ovo naivno dete nije poverovalo da moze imati poverenja u zdravstvo i druge insitutucije srpskog sistema. Da jos jedno naglasim, jer mislim da je veoma vazno. Nisu socijalne sluzbe i policija do saznanja o njenoj situaciji dosli istraznim radnjama na terenu, vec na osnovu njene sopstvene price. Ona im je tu pricu ispricala u poverenju, a ne da bi protiv coveka u kojeg je zaljubljena podneli krivicnu prijavu, a nju razvlacili po medijima. Da budemo precizni. Zakon znaci da se ne priznaju brakovi sklopljeni izvan EU kao osnov za dobijanje boravisne dozvole, ako je jedan partner mladji od 24 godine. Dakle, brak moze, samo ne moze boravisna dozvola po tom osnovu. Import i dalje radi, samo maloletnice dolaze po dugim osnovama i tako prolaze ispod radara. Nista time nisu resili, samo su oterali ovu grupu ljudi u ilegalu, daleko od ociju javnosti. I za taj "hrabar" potez dobili podrsku desnicara.

O ovom konkretnom slucaju se moze raspravljati na hiljadu razlicitih nivoa, i za svaku tvrdnju ce biti isto toliko za i protiv argumenata. Pitanje je samo kojem aspektu problema ce se dati prioritet. Po meni, ovde su najbitnije posledice koje bi presuda, kakva god da je bila, imala po ovu porodicu, a posebno po majku i dete. Da li bi za njih bilo bolje da je otac i hranioc porodice otisao u zatvor na pet godina? Ako neko misli da bi to na bilo koji nacin pridonelo dobrobiti te porodice, ili cak cele romske zajednice, volela bih da mi objasni na koji tacno. Meni je ipak u svemu ovome zanimljiviji uticaj koji u srpskom drustvu danas ima taj Igor Juric. Nije dovoljno sto neko ko na to nema apsolutno nikakvo pravo ima toliki uticaj na donosenje zakona u zemlji Srbiji, nego ce sada kontrolisati i njihovo sprovodjenje?!? Covek je osvojio toliki prostor u javnosti, a da za to niti ima strucnu osnovu, niti mu je iko iz te javnosti dao mandat. Povlaci konce kako mu se cefne i u zakonodavstvu i u pravosudju, unosi u sve ogromnu dozu amaterizma i populizma i siri granice opsteg ludila do neshvatljivih granica. I sve to zahvaljujuci licnoj tragediji, koju pokusava da pretvori u nekakvo mucenistvo, mesijanstvo, sta li? Licno ne bih rekla da je to posebno unovcio, osim sto sigurno ne mora da radi jer moze da zivi od sitnih sponzorstava i priloga fondaciji. Ali sam zato sigurna da na ovaj nacin pere svoju savest, skrecuci paznju javnosti u pravcu koji mu licno odgovara za tu svrhu. Neka me neko ispravi ako gresim, ali za silovatelja i ubicu te nesrecne devojcice nikad nije potvrdjeno da je bio sklon bas deci. Pre bih rekla da bi istu sudbinu dozvela i bilo koja zena od 25-30 godina da mu se slucajno nasla na meti te noci. Ali ne, Igor Juric se ustremio bas na pedofile i zastitu dece, pa ispade da su punoletne zene potpuno bezbedne kad se usred mracne noci krecu same po pustim drumovima. U besomucnoj kampanji koja je posle toga usledila niko, ali bas niko, nije spomenuo dve stvari koje su sigurno pridonele tragediji. To su prodaja alkohola maloletnicima na skupovima kao sto je bio onaj na kojem je nesrecna devojcica prisustvovala, i uopste kretanje dece u kasnim nocnim satima bez pratnje odraslih, kao i odgovornost roditelja za to. U te srpske svetinje nikom nije palo na pamet da dirne, pa se deca i dalje nocu smucaju okolo, a pokusaj nekih gradova da uvedu red, proglasava se pokusajem uvodjenja policijskog casa, ogranicavanjem slobode i sve tako. Znaci, okey je da su deca sama na ulici u dva nocu, a drzava ce da ih zastiti drakonskim kaznama, ukljucujuci i smrtnu, za one koji im pri tome eventualno naude. Ako ih uhvate, naravno. Koliko treba da budes slep da ne vidis koliko je to suplje? Isto kao sto ce tako zastiti decu od svega loseg sto moze da im se desi, isto tako ce i unaprediti romsku zajednicu slanjem na petogodisnju robiju svakog ko je uhvacen u nedozvoljenom odnosu s osobom mladjom od 14 godina. Sreca pa postoje sudije kao sto je ovaj Majic, koji osim poznavanja paragrafa imaju i mozak, pa mogu da ih primene tako da ne izazovu jos vecu stetu.

Kako ja vidim, u ovom slucaju su mnoge stvari u startu postavljene na glavu, a rezultat je tipicno srpska papazjanija, u kojoj svako okrece diskusiju u svom pravcu, zavisno od sopstvene politicke agende. Svi pokusavaju (i uglavnom uspevaju) da kratkorocno profitiraju, a dugorocno nanose stetu ovom vec potpuno rasklimatanom drustvu, sklonom totalnom raspadu. Slucajevi kao ovaj nisu retki u razvijenom svetu, i uvek su krajnje osetljivi. Zato dobro uredjena drustva imaju jedan mehanizam kojim takve slucajeve resavaju, ali u Srbiji toga ocigledno nema. To je mogucnost da se pocinioc oglasi krivim i istovremeno oslobodi kazne. Time se njemu i javnosti salje poruka da delo koje je pocinio nije na mestu, ali nema posledica. Jer fakat je da bi osudjujuca presuda ovog tipa u Srbiji neminovno odvela u zatvor, sto ne bi naskodilo samo njemu, vec i ostecenoj strani, znaci devojci i njihovom zajednickom detetu. Takodjer kapiram da je ona na taj odnos dala pristanak, a vidim da nju ovde niko nista ne pita. I cenim da to nije zbog njenih niskih godina, vec zato sto je zensko i Romkinja. Da se ona nesto pita i da srpsko pravosudje poznaje nijanse koje su u ovom slucaju vrlo bitne, ne bi moglo biti govora o silovanju, vec o nedozvoljenom seksu s osobom mladjom od 14 godina. U toj situaciji postaju bitni svi oni momenti koji se u ovoj diskusiji razbacuju na sve strane, i pogadjaju razlicite ciljeve, kako vec kome treba. Znaci, uz njen pristanak postaje bitna njegova starost, zrelost i jednog i drugog partnera, njihovo obrazovanje, pa i kulturoloski milje iz koga poticu. No u srpskom krajnje rigidnom pravosudju je svaki seks s osobom mladjom od 14 - silovanje, i zato su sudijama na raspolaganju bili samo osudjujuca presuda i drasticna kazna, ili oslobadjanje od svake odgovornosti. Nista izmedju, i po meni je u tome ovde glavni problem.

Antalya, i uopste Turska, definitivno nisu za ljude koji ne vole zivotinje. Posto na ovom topicu takvih nema, resih da tu podelim snazan utisak koji odavde nosim. Slobodni psi i macke su svuda, ali bolje vaspitani od mnogih vlasnickih. Cisti su, ocigledno siti i zadovoljni, jer ne prose hranu i ne gnjave, ali sacuju sa strane i traze raspolozene da im poklone paznju. Miroljubivi i druzeljubivi. Totalno su me impresionirali, i oni sami, a i ljudi koji su to sve omogucili. Svi veliki svetski gradovi bi mogli od Turaka da uce kako se to radi. Psi imaju usne markice, za koje pretpostavljam da znace ”ja pripadam ovom gradu”. Prva slika je iz hotela, druga ispred velikog trznog centra. Slicnih prizora ima i u parkovima, na plazi, bukvalno svuda.

Kolekcija Burdi je jos jedna stvar s kojom sam se teska srca rastala kad sam kretala u emigraciju. Godinama nisam kupila nijednu, razumljivo, prve decenije ovde su bili drugi prioriteti. Masinu sam kupila odavno, ali tek je poslednjih meseci stvarno aktivno koristim. I nameravam da nastavim, pa ce biti bas zabavno da izmenjujemo iskustva. Znam najmanje jos jedan nick koji ce nam se rado pridruziti. Inace, ja sam potpuno samouka snajderka. Valjda ima nesto u tome sto moja mama nije umela ni dugme da usije, a nisam imala ni neke tetke oko mene da mi siju, pa sam pocela sama da petljam s nekih 12 ili 13 godina. U pocetku je bila improvizacija, a kako se pojedini detalji profesionalno rade, naucila sam bas iz Burde. Tada je bio onaj dodatak na hrvatskom, kao neka radna sveska, gde su za svaki model bila uputstva u vidu redosleda poteza, sta razvuci peglom, gde zalepiti fliselin (vlieseline) itd. Na kraju svake te sveske je bio i foto kurs kako se rade detalji, tipa pokriveni patent zatvarac i pojas na pantalonama/suknji, uglavljivanje rukava, usiveni dzep, rever... Sve sto znam sam odatle naucila, a rekla bih da u sivenju za mene nema tajni. Nikad nisam naucila sama da krojim, a i sta ce mi to, kad je uvek bilo gotovih krojeva. S malo iskustva svaki mozes da prilagodis svojim merama i da menjas detalje. Ustvari ti treba samo osnovni kroj i malo inventivnosti, a tebi to ne fali. Ja imam kod mene odlicnu prodavnicu, zove se Stoff & Stil. Ima sigurno nesto slicno i kod tebe. Tamo nalazim sve, od materijala, preko potrosnog materijala, raznih alatkica, do gotovih krojeva. Sigurno se krojevi mogu naruciti i preko neta, ali do sada nisam imala potrebe za tim. Mislim da cu se od ove jeseni potruditi i oko toga, samo da se vratim s odmora.

Kupine rodile kao lude ove godine u Ohridu. Taman da se prekrati put do plaze, a bilo bi i za pekmez, da mi se zeza s tim 😀:

Evo i moje lepotice: Ako mi je nesto bilo zao da ostavim kad sam pre 15 godina krenula u beli svet, bila je to Bagat sivaca masina. Ne sto je bila posebno dobra, nego iz sentimentalnih razloga. Othranila mi je decu kroz one strasne godine ranog izbeglistva i inflacije. Ta masina je namenjena kucnoj upotrebi, ali je kod mene godinama radila profesionalno. Ne znam gde je zavrsila, kao ni drugi ostaci mog tadasnjeg zivota. Par godina kasnije, na jednom norlandskom buvljaku, naletim na ovaj Husqvarnin biser. Svemirskom brzinom sam izvadila tih 20 evra, koliko je tip trazio, da se slucajno ne predomisli, ili da me neko ne pretekne. Ne moram ni da kazem koliko je bolja od svih koje sam ikad imala, robusna, cvrsta, nepogresiva. Nekad pomislim da mi cita misli i radi bas ono sto zelim. Sa svim bagatima koje sam imala, a bilo ih je vise, sam bila u konstantnoj svadji. Od petljanja konca i pucanja igala, do potpunog unistavanja osetljivijih materijala... @Honey Badger Ovo je ocigledno stara mehanicka singerica sanducara, kojoj je dodat motor i kofer. To se svojevremeno cesto radilo, i to ne zbog ustede, nego sto su materijali od kojih se se te prve singerice pravile - neponovljivi. To se posebno odnosi na iglenjacu, onaj deo koji drzi iglu. Deo u koji ulazi gornji deo igle, onaj gde je ucvrscena vijkom, mora da bude savrsen i da se vremenom ne deformise. Samo tako ce igla uvek ici pod savrsenom vertikalom, pa nece udarati u plocu i lomiti se, ili petljati donji konac. Razumeces koliko malo odstupanje u gornjem delu igle je potrebno, da bi tamo gde vrh prolazi kroz plocu bilo ceo milimetar ili cak vise. To se bagaticama dogadjalo nakon par desetina sati rada, nekad cak i fabricki, a celik od kojih je iglenjaca napravljena, kao i tehnologija busenja zljeba za iglu, su ono sto singerice cini vecitim. Danas im dodaju razne zezalice, sablone za vez i stajaznam, ali sve ti to nije bitno. Ono sto ti treba je da mozes da regulises duzinu boda i zategnutost gornjeg konca, kao i cik-cak zbog obrade ivica. U pravilu, labaviji gornji konac za tanje materijale i one koji se razvlace. Za njih i tanja igla, kao i tanji konac. Isprobaj razne varijante s razlicitim materijalima, pa ces ukapirati i sam. Nije neka nauka, vise iskustvo. Mali savet za odrzavanje, uz redovno ciscenje od tekstilne prasine i podmazivanje, koji se podrazumavaju. Kad je ostavljas, spusti iglenjacu (igla pri tome u gornjem polozaju) i podmetni neku meku krpicu (kao na mojoj slici). Tako ce biti najmanje opterecena u vreme kad ne radi. Srecan rad, majstore !

Mislim da medju ljudima sa srpskohrvatskog govornog podrucja, posebno medju onima iz Srbije, postoji prilicno prosirena zabluda da razumeju makedonski. Ustvari se radi o tome da sami Makedonci nikad nisu imali problem bilo koje vrste, da predju na srpski (ili bar neku mesavinu) cim primete da sagovornik prica srpski ili hrvatski. Za mladje generacije to ne vazi i bilo bi ti mnogo teze da razumes njihov makedonski. Naime, za razliku od svojih roditelja, oni ne mesaju jezike, vec govore cisti makedonski. Koji je po gramatici i kojecemu drugom, slicniji bugarskom nego drugim ex yu jezicima, i taman toliko razumljiv. Isto vazi i u obrnutom pravcu - nama starijima, koji smo imali kontakta s makedonskim, mnogo je lakse da ih razumemo, cak i kad ne mesaju nego govore cisti makedonski, nego sto je to mladjima. Mojoj deci se desava da moraju da predju na engleski, da bi mogli da se razumeju s mladim Makedoncima. Meni ipak ne, ali to vazi samo za govorni makedonski. Pisani mi je cesto nerazumljiv, sto je vec krajnje neobicno, i barem u mom slucaju, obrnuto od onog sto vazi za druge jezike. Probala sam da procitam neki kraci roman na makedonskom, kad sam vec cesto tu, i odustala na trecoj strani.

Mene zivcira sto ljudi u Srbiji poslednjih godina masovno ”uzimaju terapiju”, umesto da najnormalnije piju/uzimaju lekove, kao sto su oduvek radili.

A ako politicari nece nista da urade, sto i sam konstatujes opisujuci njihovo ponasanje u parlamentu, pa jos i novinari zacute, da im se ne bi pripisao totalitarizam i prizivanje dekreta.... sta to onda znaci? Ja nemam drugu ideju, nego da sve ostaje kao do sada. Nekima je to sigurno dobro. Nadam se, ne i tebi. Ili?

Ne verujem da ces se sloziti sa mnom, bar ne na prvu loptu, ali ovo sto opisujes nikako ne moze da bude genetski. Moze da bude samo nauceno ponasanje, u smislu kako reagujemo na situacije koje nam na bilo koji nacin ne prijaju. U sredinama kao sto je npr ova moja Skandinavija, gde zustro reagovanje nije opsteprihvaceno i pozeljno, ljudi nauce da obuzdavaju sopstvenu ljutnju i iritaciju, usvajaju to kao socijalnu normu. Vecina to uci od rodjenja, manjina naravno, od trenutka kad dodje da ovde zivi. To ne znaci da idu okolo frustrirani i s cirom na zelucu, nego ni ne osecaju potrebu da na taj nacin reaguju na svaku sitnicu. Definitivno, kontrola emocija se uci, i to ne mora obavezno i u svakom trenutku da ima pozitivan efekat, ali dugorocno ga ima. Covek postane selektivan i ne ludi zbog svake gluposti na koju naleti, vec tu energiju usmerava u drugom pravcu. Dugorocno, to atmosferu u siroj ili uzoj zajednici cini boljom, pa se tako i vraca svakom pojedincu. Kad naucis da mirnije reagujes, ti u stvari i postajes mirniji, bolje se slazes sam sa sobom. Tek onda i s drugima. I to je svakako jedan od razloga zbog kojih skandinavce mi s juga Evrope obicno dozivljavamo kao hladne, a to je daleko od istine. Zanimljivo je da i jezik to odrazava. U svedskom rec "nervoza" oznacava tremu pred nastup, ili ocekivanje necega i strahovanje za ishod, tako nesto. Nikako trajno stanje koje nekog drzi neprekidno, a ponajmanje crtu karaktera ili temperamenta. Za permanentno burno reagovanje na sve i svasta, od neprijatnih ljudi do neprijatnog vremena, cak ni ne postoji izraz. Valjda zato sto se i ne bi imao kome pripisati. Dakle, pre ce to sto opisujes biti kulturoloski, nego genetski.

Da dam mali prilog Vasinom objasnjenju. U svedskom dupli suglasnik znaci da se samoglasnik koji sledi posle njega, izgovara kratko. To moze potpuno da promeni smisao reci, npr. full - pun, alternativno pijan, a ful - ruzan.

Melankolic moze da me ispravi ako je u Norge situacija bitno drugacija nego u Swe, ali ne verujem da cemo etnicko poreklo nesrecne devojke ikada saznati, jer se takvi detalji ovde nikada ne saopstavaju, iz postovanja prema zrtvi. Mozda ce nekad u buducnosti, kad se zavrsi sudjenje i sve slegne, biti objavljena slika. A mozda ni to, zavisno od zelje porodice. Ipak, po mom iskustvu, deca se ovde gotovo redovno usvajaju iz vanevropskih zemalja, pa bi u tom slucaju ovo bilo utoliko monstruoznije. Doduse, svedski mediji koriste izraz "styvsyster", sto bi znacilo da se radi o cerki njegove macehe ili ocuha iz prethodne veze, a ne da je usvojena u pravom smislu reci, od strane oba njegova roditelja. Sad citam novi detalj o tome da dzamija nije bila obezbedjena od strane policije, jer nije postojala prethodna pretnja protiv nje. Dakle, Kurban Bajram je, ljudi se masovno okupljaju u dzamijama, a oni procenjuju da ne postoji pretnja?!? No pozitivna je sto ce se slucaj tretirati kao teroristicki akt, jer to pre svega utice na medijsku sliku, ali znaci i zaprecenu vecu kaznu za pocinioca, vise drzavnih resursa u istrazi i tokom sudjenja i jos kojesta, sto je u ovom slucaju ocigledno neophodno.

Jutros pratim i epilog ovoga. Vidim da su u njegovom stanu pronasli mrtvu devojku, a koliko se moze razumeti iz sturih informacija, mogla bi mu biti sestra koja je pokusala da ga spreci i to platila zivotom. Kako god, jasno je da i ovde imamo psihicki poremecenu osobu, ali i da je to ne oslobadja odgovornosti. Namece mi se isti zakljucak kao i u prethodnim slicnim slucajevima, da je manje bitno koja ce psihicki labilna osoba dohvatiti oruzje i krenuti u neki svoj sveti rat, jer neko ce se uvek naci. Problem vidim u atmosferi u javnosti koja te osobe inspirise, a ona se ne stvara sama od sebe, vec je stvaraju pojedinci i grupe svojim aktivnim cinjenjem, uglavnom kroz medije, a sve pod plastom slobode izrazavanja politickog misljenja, ma kako nakaradno bilo. I naravno, uz opste prihvatanje svega toga od strane javnosti i establismenta, gde niko ne bi da bude proglasen za totalitaristu, leftistu, komunjaru..., a to ce se svakako desiti svakome ko se usudi da prispituje slobodu izrazavanja i politickog delovanja u zemljama gde je to veliki no-no. I to ce biti tako, a verovatno i gore, dok god drustvo ne postavi jasne granice slobode izrazavanja. Savrseno mi je jasno da je jako tesko odrediti gde one treba da idu sada, kad se za razliku od nekih ranijih vremena, vise ne podrazumevaju same po sebi. Ali ne vidim problem da se bar ne radi na njihovom utvrdjivanju, isto onako kako su jasno utvrdjene granice za delovanje, gde nije sporno sta se sme, a sta ne sme. Cak mislim da nije najbitnije ni gde ce ta debata zavrsiti, ali mislim da je vazno da se uopste vodi i da oni koji uvidjaju opasnost od izgovorenih i napisanih reci, mogu to jasno i da kazu, a da pri tome ne budu oznaceni kao staljinisti ili nesto od gore pobrojanog. Jos jedan utisak koji mi budi vest o ovom dogadjaju u Norge, jeste to sto su prisutni u dzamiji tako relativno lako savladali naoruzanog napadaca. Javlja mi se da i sami nisu bili goloruki, pa se pitam o kakvoj to slobodi govorimo, ako svako svoju licnu slobodu treba da brani oruzjem.

Ne znam po cemu si zakljucila da me bilo cije pisanje na ovom topicu licno uvredilo, i da sam zato napisala to sto sam napisala. Nisam cak nikog ni kvotovala, vec mi je opsti utisak bio da se pojave koje jedva jos postoje u tragovima, podizu na nivo opsteg ili bar prevladavajuceg, vecinskog, dok god se govori o Srbiji. Cim se predje granica, tu je individualizam oduvek vladao, niko nikog nije tlacio, svi clanovi porodice bili ravnopravni i donosili slobodne odluke... Naravno, sad preterujem i karikiram, ali neko neupucen bi stvarno mogao steci takav utisak. Zato sam si dala slobodu da podsetim da je cudnih obicaja bilo uvek i svuda, ali da svi oni imaju neko svoje objasnjenje u mestu i vremenu u kom su nastali i trajali. A to sto nemam cime da doprinesem razradi teme o lokalnim cudnim obicajima, to je zato sto nemam cime. Ja sam tikva bez korena, i ne znam nista o svom poreklu dalje od dve babe i jednog dede koje sam stigla da upoznam. Ali i njih sam sretala jednom godisnje i svi su umrli pre mog punoletstva, tako da sam uskracena i za taj izvor informacija. Ne znam ni koje bih mesto mogla nazvati zavicajem, pa ni ne mogu da nastupam insajderski. Ali valjda mogu da prokomentarisem ono sto citam, a da mi se ne pripisuju motivi za to koji definitivno nisu moji.

U svakom kutku Europe se mogu pronaci tragovi raznorazih cudnih obicaja vezanih za porodicne odnose, i sve su one uglavnom nestale negde u toku XX veka. Zivot u porodicnim zadrugama je samo jedan od njih. Taj obicaj konkretno govori o relativno velikoj gustini naseljenosti, na relativno ogranicenom plodnom zemljistu, zbog cega se nastojalo da se imanje odrzi kao celina, jer je samo takvo moglo da prehrani veci broj ljudi. Cim je taj faktor nestao, postao nebitan nakon sto su se ljudima otvorile druge mogucnosti, i zadruge kao i ostali oblici velikih porodica, otisli su u legendu i forumske price. Isto se tako moze gledati i na jos cudnije obicaje iz drugih delova Evrope (da bas ne idemo po svetu, nego da se drzimo uporedivih sistema vrednosti). Samo obicno o njima ne znamo nista, pa verujemo da su sve te razvijene zemlje oduvek bile takve, a samo nas Balkan zaostao i primitivan. Sta reci o tome da je u Svedskoj i dalje po zakonu dozvoljen brak izmedju polubrace i polusestara, dakle jedan zajednicki roditelj, a o ostalim rodjacima i da ne pricamo. To je imalo svoju svrhu, na ogromnom i retko naseljenom prostoru, gde se partner bas nije mogao birati. Danas vise nema i desi se jedan do dva takva braka godisnje, iako zakon i dalje omogucava, nije se promenio. Isto to sa zadrugama i ostavljanjem jednog ili vise sinova na imanju. Obicaj se izgubio kad je izgubio svrhu. Ako ga i dalje negde ima, to je kod imucnijih porodica, koje imaju imanje koje valja cuvati. No to je njihova odluka, nikakva prisila ili tradicija koja ljudima oduzima slobodu.

Prema mom iskustvu, generalno ne postoji bitna razlika izmedju razvijenih zapadnih zemalja i ex-yu, po pitanju odnosa odrasle dece prema ostarelim roditeljima. Rekla bih da je ta razlika vise retoricke prirode, jer ce se na balkanu glasnije osuditi los odnos, dok ce se npr ovde u swe to precutati. Ali to uopste ne znaci da se ovde ne ocekuje od dece da preuzmu svoj deo odgovornosti za one koji su ih rodili i podigli. To onako generalno, polazeci od nekog javnog i opsteprihvacenog diskursa. Razlike, naravno, postoje, ali one su individualne. Ima ih veoma pozrtvovanih, koji i sami u ozbiljnijim godinama i s problemima koje to nosi, svaki slobodan trenutak provode s roditeljima. Nebitno da li zive blizu, pa je to svakodnevno, ili putuju za vikende, praznike i godisnje odmore. Vecina je takva, dok manjina nista od toga ne radi i nije ih briga. U svakom slucaju, nije isto da li su ti roditelji jos relativno mladi i zdravi, te da li su u paru ili potpuno sami. Uglavnom, stepen angazmana vecine odrasle dece, pa i ocekivanja okoline, rastu s godinama i narusenim zdravljem roditelja. Potpuno je nebitno da li kao motiv navode ljubav prema roditeljima ili to sto su se ti roditelji zrtvovali za njih, pa sad treba da im se vrati dug. To je samo retorika, a ponasanje je ono sto se broji. U ovu pricu nikako ne treba mesati to koliko se rano ili kasno deca osamostaljuju. Ovde kod mene to rade veoma rano, ali nikad bez ozbiljne materijalne i svake druge podrske roditelja. Koji to dvadesetogodisnjak, iako punoletan, ima mogucnost da si sam obezbedi egzistenciju, od dovoljno dobro placenog posla kojim moze da se placa kirija ili dobije kredit za stan, pa nadalje? Mozda je nekad bilo, ali sada toga nema ovde u Svedskoj. Deca odlaze od kuce kad zavrse srednju skolu, ali ih roditelji i dalje finansiraju i podrzavaju na sve moguce nacine. Po cemu su oni onda samostalniji od bilo kojeg Pirocanca koji ode na studije u Nis ili Beograd? I tu je razlika retoricka i kozmeticka, bas kao kad roditelji ostare i treba im podrska dece. Ako se ne gleda povrsno, vec se malo zadje u sustinu, sve je to u osnovi isto. Roditelji podizu decu, onda neko vreme mogu da imaju koliko-toliko ravnopravan odnos, a onda se uloge promene, i roditelj se nadje u odnosu zavisnosti od svoje dece. Uvek bilo pod ovom kapom nabeskom, nazavisno od pakovanja. Sustina je ista. Slabo tu ima neke razlike, Balkan, Zapad, bili gde.

Problem je samo sto antifa nije organizacija, vec pokret, koji ad hoc i zavisno od situacije okuplja veliki broj razlicitih pojedinaca i grupa, cija glavna agenda moze da bude bilo sta. Ne postoji organizacija koja se deklarise kao antifa (za razliku od kkk i neonacista!), pa ce biti krajnje problematicno bilo koga staviti pod prismotru po tom osnovu, a da se u krajnjoj liniji sve ne pretvori u lov na vestice.

Problem je sto on malo trazi fer tretman, pa onda malo trazi da ga se oslobodi. I usput doda rasizam, pa sta je sve USA uradila za Svedsku, a vidi kako joj nezahvalnici vracaju, ma nema sta sve nije udrobio. A ovo s nehumanim uslovima u svedskim zatvorima i svedskim pravosudjem koje krsi ljudska prava.... Nije valjda da si u sve poverovala? Mislim, sta je sledece, ovo?

I dalje mi nije jasno kako moze da garantuje. Kaucija ne moze, nije po svedskom zakonu. Sta bi moglo da bude alternativa? Da ga zatvori u ambasadu? Uveravam te da mu u svedskom zatvoru nije mnogo gore, osim sto mu je verovatno malo dosadno. Ustvari, problem tog repera je sto ne moze da napusta Svedsku, sto dalje znaci da je morao da prekine turneju. Ne cini njemu nikakvu razliku da li sedi u zatvoru, u hotelu ili u ambasadi.

Pa to je to, i o cemu mi uopste pricamo? Da je Trump pokusao nekom americkom tuziocu ili sudiji da se ovako umesa u posao, bas me zanima kako bi se proveo.

Moze li neki citat da je Trump ponudio garancije da ce se ovaj mamlaz pojaviti pred sudom? I kako bi on uopste mogao da garantuje da ovaj nece zbrisati? Ne znam o cemu se radi u slucaju tog pilota, ali za Grossa znam da je odsedeo mnogo godina i pusten iz humanitarnih razloga, pri tome u okviru neke razmene spijuna. Amanda Knox je takodjer osudjena na mnogo godina, pri tome uz vrlo tanke dokaze, pa i oni su kasnije oboreni. I ona je stigla da odlezi nekoliko pre nego sto je oslobodjena. I Svedska neretko intervenise za svoje gradjane, obicno u slucaju politickih zatvorenika i/ili u slucaju torture ili drugog nehumanog postupanja u zatvorima sirom sveta. Ali ne mozes te slucajeve porediti s ovim. Ovog Rokija mozes porediti samo s onim americkim gradjanima kojih sigurno ima, bas kao sto ima i svih drugih, koji trunu po zatvorima sirom sveta zbog pokusaja sverca droge i prestupa tog ranga. Tu spada i ovo nasilnicko ponasanje, i prilicno sam sigurna da se nijedan americki predsednik nikad nije blamirao pokusajima da takve oslobodi optuzbi, po cenu diplomatskog skandala ovog ranga. I to cak u slucajevima kad ljudi zaglave u stvarno lose i nehumane uslove i odrape im drakonske kazne. A ovaj reper ima srecu da je u Svedskoj, gde su kazne blage i zatvori prilicno udobni. Dakle, nijednog od onih razloga zbog kojih svetski politicari najviseg ranga cimaju jedni druge.

Mrde, radi se o ponasanju predsednika USA, ni o cemu drugom. Jedno sto je glupo i u potpunom neskladu s opsteprihvacenim demokratskim nacelima o podeli vlasti, a drugo sto ima posledice na medjunarodne odnose. Svedska ambasada u Washingtonu vec je ovih dana bila izlozena pokusaju vandalizacije, upravo povodom ovog slucaja, i sasvim sam sigurna da toga ne bi bilo bez Trumpovih twitova i izjava. Mislim da je sad cuvanije mesto od same Bele kuce. To stvarno nikom nije trebalo. Ovo je obican sitni kriminal, svakodnevna pojava, kojoj je samo Trump dao taj znacaj koji ima. Zato sam to ovde i pomenula. Sam Rocky je totalno nebitan. I sigurno mu se nece desiti nista strasno. Mislim, nije uhapsen u Srbiji, nego u Svedskoj. Ono jeste da ga brani advokat Slobodan Jovicic, ali sam ga je izabrao 😉. Ali pazi sad sta ti radis. Ovamo kao pozivas da se o tome ne pise, jer kao ne znamo sve cinjenice, a odmah zatim dodajes da ne znamo sta je prethodilo tuci. Sto implicira da je tip mozda zasluzio da bude prebijen. A nije da ne znamo, tip je bio dosadan kao proliv, nije hteo da se skloni kad su mu telohranitelji rekli da se gubi. Sto bi rekli, ku...o se. Ipak nije razlog da ga prebijes, zar ne? Ako cemo jos da teramo mak na konac, sta ima taj Rocky da udara i sutira ovog momka, kraj onolika dva telohranitelja? Ovaj dosadnjakovic nema 50 kila, sa sve cipelama, a ona dva grmalja nisu mogla sama da ga savladaju, nego morao reper da im pomogne. I zbog takvog predsednik USA zove premijera Svedske i daje izjave koje nanose stetu odnosima te dve zemlje?