vilhelmina

Evo stize izvestaj 😀. Treci talas u toku. Dnevni brojevi novozarazenih se priblizavaju onima iz januara, ali ih jos nisu dostigli. I dalje se masovno primenjuje samotestiranje, pa je pitanje koliko su te brojke pouzdane. Ali trend je sigurno taj, bar sto se tice ukupnog broja novoobolelih. Broj hospitalizovanih daleko manji nego u januaru, sto je verovatno posledica toga sto se sada radi uglavnom o mladjim ljudima. I mrtvih je daleko manje. Nista cudno, jer je vecina starijih od 80 vakcinisana. Ono sto zabrinjava je broj ljudi na intenzivnoj, pa ce se krajnji rezultat tek videti. On je, nakon izvesnog pada u februaru i martu, ponovo na nivou iz januara. Doduse, to je daleko manje od onog u martu prosle godine. Ocigledno se respirator ne primenjuje u onoj meri kao u pocetku pandemije. Sto se mera tice, nista novo. Preporuka da se maske nose u javnom prevozu i prodavnicama postoji, ali se ne primenjuje. Ne mozes posle godinu dana kampanje protiv maski, odjednom okrenuti pricu i ocekivati da ljudi to isprate. Mozda svaki deseti u prepunom metrou ima masku i to je to. Oko vakcina, izgleda da Fajzer presusuje, ko dobio - dobio, i krece AZ. Doduse, jos uvek na pauzi, ali od ponedeljka krece vakcinacija za starije od 65. Naravno, ne sve, nego samo najugrozenije grupe. Ne znam da li ce biti odbijanja kao u NL, ali receno je da nema biranja, nego sta koga zapadne. Za mladje od 65 AZ na pauzi do daljnjeg, jer jos nije potvrdjeno da je bezbedna. To ”mladji od 65” se odnosi na zdravstvene radnike i one koji rade ili zive u istom domacinstvu sa starima. Ostali ionako nisu i jos dugo nece biti u planu. Za starije je znaci AZ kao bezbedna, a za mladje nije 🤨. Ovde kazu da se isto pravilo primenjuje i u Finskoj. Ne znam ima li jos negde. Meni zvuci bas cudno.

E da, sad si me podsetio. Nenad Brixi koji je stvorio Tinu, ustvari je stvorio i Alana Forda onakvog kakvog ga znamo. Bez njegovog prevoda, pitanje je da li bi to ikome bilo zanimljivo. Negde sam citala da je i u originalnoj verziji Alam Ford bio poznat i popularan samo u okolini Milana, jer junaci govore lokalnim jezikom, a bez tog specificnog nacina izrazavanja, to bi bio strip kao i svaki drugi, nista posebno. Nije da i danas nama takvih raskosnih talenata kao sto je bio Brixijev, ali u najboljem slucaju treba da kopas po youtube da im nadjes neki podkast ili slicno. Sanse nema da sira javnost dobije pristup onom sto takvi ljudi mogu da zamisle i stvore, a kamoli da mlade generacije zahvaljujuci njima barem razviju dobar smisao za humor, ako ne i usvoje gomilu pozitivnih vrednosti, bez obzira da li im se posrecilo da se rode u normalnoj, stimulativnoj porodici ili ne.

Kad vec pominjes stampu, setila sam se jednog ”casopisa za mlade devojke” kojeg sam gutala u ranim tinejdzerskim godinama. Zvao se Tina i izlazio je od 71 do 76, taman u vreme kad mi je trebao (visi razredi osnovne skole, rane tinejdzerske godine). Bukvalno sam zivela za cetvrtak da ujutro pre skole odjurim do kioska i kupim novi broj. Danas iz njega najvise pamtim jednostavne recepte za klopu, savete za negu lica i kose, kako od starih farmerki s par sarenih zakrpa napraviti nove, clanke o Davidu Cassidy-ju (Justin Biber ranih 70-tih) i sl. Ali bilo je tamo i ozbiljnih tema, kojih se ne secam na prvu loptu, ali koje su me duboko formirale, vise nego moji sopstveni roditelji, skola i okolina. Pokusavajuci da nadjem neki trag o Tini na netu, naidjoh na ovaj clanak. Tekst je poduzi i ne ocekujem da ga neko celog procita. Ukratko, to je uporedna analiza Tine i slicnih casopisa u V.Britaniji istog tog vremena. Ustvari je Tina i nastala po uzoru na te casopise, da bi ih brzo prevazisla i postigla takav tiraz, da su kasnije i sami Britanci kopirali taj koncept. Razlog - dok su britanski pandani uglavnom pripremali devojke za udaju, Tina je ubrzo nakon pocetnih brojeva sa gomilom stripova i ljubavnih romansi, krenula sasvim drugim putem. Iz danasnje perspektive, autor teksta se cudi kako Tina nije dosla pod udar cenzure ili bar oznacena kao sund. Jer u njoj nigde nije bilo omladinaca i omladinki. Bili su Tin i Tina koji su formirali i promovisali vrednosti, nesto na sta je u to vreme samo Partija imala tapiju. Te vrednosti nisu bile ni zapadne, ni komunisticke. Bile su ljudske. Tek sada kad sam procitala ovaj tekst i osvezila secanja od pre 50 godina, shvatam koliko je ta novina formirala i mene, onakvu kakva sam danas. Evo par mesta iz teksta:

Nisi razumeo, iako sam prilicno sigurna da sam jasno napisala. Mozda nisi imao strpljenja da procitas. Govorim o trogodisnjem ugovoru izmedju firme koja pruza IT usluge Tieto i mog poslodavca. U ugovoru ne pise da ce firma ispunjavati svaku zelju druge strane, vec je jasno precizirano da se za tu vrstu komunikacije koristi Skype for Bussines, i nista drugo. U vreme sklapanja ugovora korona nije bila ni na vidiku, tako da je mom poslodavcu ovo izgledalo dovoljno. Medjutim, desilo se nesto nepredvidjeno, i sad nema pomoci do isteka ugovora. Da budem jos jasnija, razlog je sto Tieto garantuje zastitu podataka o licnosti koje mi u medjusobnoj komunikaciji obilato izmenjujemo (govorimo o licnim brojevima, bolestima, licnim prihodima nasih klijenata, slucajevima nasilja...) samo u slucaju da koristimo ugovoreni paket, a on sadrzi samo Skype, nikakve alternative. Ako koristimo nesto drugo, oni ne odgovaraju za eventualno curenje podataka. To bi bio problem i sa svim trzisnim ugovorima koje ti zagovaras u oblastima kojima danas upravlja drzava. Dobar ugovor precizira svaki detalj i ne vazi izvan tih okvira. A u zivotu se dogadjaju nepredvidjene stvari. I onaj gore dugacki post zasluzuje odgovor, ali to kasnije. Sad moram da ispunim obaveze iz ugovora s mojim poslodavcem 😀.

Ma znam, gde ne znam. Htela sam samo da pokazem kooperativnost u diskusiji, ali imam primer bas takvog jednog monopola u IT. Velika firma, Tieto se zove, 14000 zaposlenih, dobija poslove na sve strane jer jedina moze da ponudi podrsku danju i nocu, fleksibilna je, ima ispostave svuda, relativno jeftina i tako to. Uglavnom sve ono sto manje firme koje se tek etabliraju na trzistu, ne mogu da ponude. Moj poslodavac, opstina koja je resila da odumre i angazuje podizvodjace za sve zivo, ima visegodisnji ugovor s njima. Rezultat je da nakon svake otkucane recenice udaram save jer sistem pada bar nekoliko puta dnevno. Jos bolji biser, za digitalne sastanke koristimo Skype, sto znaci da ne smemo da ukljucimo kamere, jer taj ne moze da izdrzi ni pet korisnika istovremeno. Skype vec odavno nema update, i to nam je sto nam je, do isteka trogodisnjag ugovora s Tietom. Nesto drugo ne smemo da koristimo jer radimo s licnim podacima. Jasno je da te podatke ne mozemo da prostiremo diljem interneta, pa zato i ne ide da se ugovor sklapa s nekom manjom firmom tipa pekare. Tako da nam verovatno ne gine Tieto i u narednom periodu. Nadam se samo da ce u novi ugovor uvesti i Zoom, da ne zaboravim kako mi kolege izgledaju. Toliko od mene na temu nema monopola u IT branshi i zivelo slobodno trziste.

Uh, uh, bas je mnogo toga, pa ne znam odakle da pocnem. Ne ide da se qoutuje recenica po recenica, pa cu da napravim neku svoju podelu na dve-tri grupe tvrdnji na koje zelim da ti repliciram. Prvo, ono gde mislim da poredis neuporedivo i u nekoj meri zamenjujes teze je sledece: Prvi avioni nisu nesto sto se moze porediti s vec postojecim osiguravajucim kucama ili tim hipotetickim koje bi nudile privatnu policiju i sl. Razlog je sto pre prvih aviona nije postojao alternativni nacin da se tako brzo stigne od A do B. Znaci ili avion ili nista. Ista greska s pekarama, samo s druge strane - za njih ima mesta na trzistu koliko hoces. Cak ne moraju da budu bolje od drugih. Dovoljno je da su blizu kupcima. Osim toga, nije slucajno sto drzava nije zainteresovana da pravi avione i pece kifle, a jeste da ima kontrolu nad policijom, zdravstvom, skolstvom, socijalnim pitanjima... Nudjenjem drzavnog zdravstva svima, posebno radom na prevenciji, ona smanjuje buduce socijalne probleme, a oni pogadjaju siri krug nego sto je samo jedna osoba koja je upala u nevolju. Tako se odrzava veci broj radno sposobnih, time drzava cuva i njihovu decu od rizika padanja u siromastvo, moze od tih ljudi da trazi da se izdrzavaju svojim radom, moze da ih obaveze da izdrzavaju svoju decu... Drzavno skolstvo obezbedjuje da svi dobiju kakvo takvo obrazovanje, sto je dalje garancija da ce ti ljudi biti osposobljeni za rad... A policija ne stiti ljude samo od provalnika, daleko od toga. Kako ce me privatna milicija zastititi ako me neko spopadne na ulici? Kako ce zastititi zlostavljanu zenu koja nema sopstveno osiguranje nego je ovisna o nasilnikovom? Ko ce juriti dilere droge po ulicama za koje nijedna privatna milicija nije nadlezna? Ne treba valjda dalje da nabrajam primere. Mnoge oblasti drustvenog zivota su usko medjusobno povezane, i zato se ne resavaju time sto predlazes. Svako onaj ko bi, u slucaju da ima izbor, zahvalio drzavi na uslugama i okrenuo se privatnim firmama, kad-tad moze da upadne u situaciju da mu ipak treba solidarnost sire zajednice. Sta onda? Pustiti ga da skapa u jarku, sa sve sitnom decom i ostalima koji o njemu ovise? Drugo, po pitanju monopola: Opet nalazis primer koji se ne moze porediti s ostalim o cemu pricamo. IT je vrlo mlada delatnost, par decenija je nista. Sacekaj jos koju pa ce odzvoniti svim malim akterima, a ostace samo najjaci. Nekoliko najjacih se udruzi jer im je tako bolje nego da si medjusobno konkurisu, a onda progutaju male. Uvek tako bilo, nema razloga da ne bude i ovde, kad stvar malo odmakne. Ko hoce, uvek ce moci da cacka nesto na sitno, bas kao sto i kifle moze svako da pece. Ali usluge osiguranja, bilo kakvog, mogu da pruzaju samo oni koji uzivaju poverenje velikog broja ljudi, poznati i jaki, s minulim radom iza sebe. Kiflu mogu da probam u svakoj pekari, nije problem. Ali redovnu isporuku za godinu ili vise unapred cu ugovoriti samo kod onih za koje sigurno znam da ce isti kvalitet kifli moci da mi obezbede u citavom periodu. Iz istog razloga ni cipele ne porucujemo unapred za ceo zivotni vek od iste firme, hocemo da probamo svaki par. Ali zato sa stvarima koje se ticu osiguranja gotovo nikad ne rizikujemo i nerado eksperimentisemo. Odatle u toj oblasti nuzno sledi monopol onih koji se izbore za poverenje ljudi, bili oni drzava ili osiguravajuce kuce. I trece, odnosi se na bold: Zamislila sam hipoteticku situaciju u kojoj nas se drzava odrekla, resila da odumre, i sad moramo da nadjemo privatnu alternativu. U pocetku bi to bila bogata ponuda, kao kod kifli, cipela i IT usluga (ovo protonje samo trenutno). Jedni bi od prve izabrali dobro, drugi bi se zeznuli. Onda bi sledece godine svi otisli kod onog ko se u pocetku pokazao najpouzdaniji i posle vise ne bi rizikovali i eksperimentisali. Bas zato sto se ne radi o kiflama, nego o mnogo vaznijim stvarima - licnoj bezbednosti, zdravlju, skolovanju dece. Tu zavrsava prica o slobodnom trzistu i neogranicenoj mogucnosti izbora, a pocinje prica o normalnoj ljudskoj teznji za sigurnoscu, izvesnoscu i mirnim snom. Toga na trzistu nema.

Dodatni problem s ovim je sto se ponuda na trzistu stalno menja. A da bi to sto neki ovde predlazu funkcionisalo, potreban je kontinuitet. Ko ce verovati osiguravajucoj kuci koja se jucer pojavila na trzistu i nudi brda i doline? Naravno da svi biramo one vece, etablirane, poznate. Ups, pa oni su monopolisti! I eto nama zacaranog kruga koji nam ova dva ljuta zagovornika trzista ovde nude. Ne treba tu izmisljati rupu na saksiji. Trziste osiguranja vec postoji i valjda je jasno kolike se parustine tu slivaju i cega tu sve nema, a posebno na koliko se ozbiljnih kuca uopste moze racunati. Samo da se to jos prosiri na sve sfere drustva, ukljucujuci vojsku i policiju, i nasoj sreci nece biti kraja. U tom slucaju je samo pitanje trenutka kada ce najjaci medju njima zauzeti poziciju koju danas ima drzava i krojiti kapu svima ostalima. A mi onda vise necemo biti drzavljani ove ili one zemlje, nego klijenti ove i one NestoLtd. I bice nam mnogo bolje

Kad me vec krenulo, podelicu ovde i nesto licno. Ima veze s urbanizmom i arhitekturom, posebno s nekad i sad na ex-yu prostoru, ali ima veze i sa mnom i mojim secanjima. Na ovoj dole slici sa neta je ulica u Splitu u kojoj sam zivela od 1975 kada je izgradjena, do 1991: U to vreme, i sve do kraja osamdesetih, za ovu tendu sto se vidi desno na slici je trebalo pribaviti posebnu dozvolu, a sama tenda je morala da ispunjava gomilu uslova po pitanju boje, materijala, dizajna, konstrukcije. Nista improvizacija i kome sta padne na ludu pamet. Ovu dole sliku sam snimila licno 2017 godine, kada sam bila u Splitu po prvi put nakon 26 godina: Pre nego sto sam krenula na taj izlet u sopstvenu proslost, spremila sam se za osecanja ljutnje, besa, zelje za osvetom, sve ono sto bi valjda trebalo da osecam posto odlazak odatle 1991 nije bio dobrovoljan. Ali nista od toga. Samo mi se srce pocepalo kad sam videla na sta to sada lici. Radi se o istoj zgradi kao na slici gore, samo severna strana. Neodrzavana, propala fasada i zastakljeni balkoni medju kojima ne postoje dva ista. Pitam se cemu, kad znam da su na toj strani svi stanovi prostrani, tro- i cetvorosobni. Ako na tim balkonima ne cuvaju kokoske i kiseli kupus, onda stvarno ne znam cemu to sluzi. Jos manje mi je jasno ko je to dozvolio i kome je uopste palo na pamet da tako naruzi nekadasnji ponos yu arhitekture. Evo i prigodnog clanka o tom cudesnom mestu: https://www.sacg.me/cijeli-svijet-se-divio-kompleksu-split-3/ O tome sta se tu samo 15 godina nakon useljenja prvih stanara desilo, svedoci spomenik nekim hosovcima na samom dnu ulice, sa sve ”za dom spremni”. Bio je to juris za oslobadjanje stanova, vrlo slican jurisu oslobodilaca televizora i bele tehnike po Slavoniji istih tih groznih godina. Cak ni na na te hosovce nisam mogla da budem ljuta, jos manje na one neduzne, obicne ljude koji sada zive u mojoj nekadasnjoj ulici i koji su svoje stanove posle svega i ogromnom vecinom ipak posteno kupili i od njih napravili ono sto je njima lepo. Samo mi je sve to uzasno tuzno, stvarno porazavajuce za drustvo koje je sedamdesetih moglo da napravi to o cemu je, bez ikakvog preterivanja, svet pricao. I da ga posle pretvori u onakvo cudoviste, zalosnu sliku post-yu prostakluka, za koji ne znam ima li mu pandana bilo gde u svetu. Btw, sada zivim u jednom od stockholmskih predgradja na losem glasu, slucajno gradjenom iste te 1975 godine. I u tom naselju, bas kao i Splitu 3, danas zive ljudi vecinom bitno drugaciji od prvih stanovnika naselja, jasno je po cemu. Ipak, samo naselje izgleda bolje nego sto je izgledalo kad je bilo novo. Fasade redovno odrzavane, staze, klupe i decja igralista isto tako, plus sve oplemenjeno zelenilom koje je u medjuvremenu poraslo i humanizovalo nekadasnje betonske spavaonice. Znaci, moze se i tako, ne mora onako ni nakon skoro 50 godina.

I Svedska pauzira vakcinaciju s AZ do odluke EMU.

I ja bih Hrvatsku prebacila s one tvoje prve liste na drugu. Tako da ti na prvoj ostaje samo Slovenija, koja je uvek bila ispeglana, umivena i ocesljana, za razliku od svih ostalih delova ex-yu. Zagreb ima svoje bisere, ali su daleko manji od Kaludjerice jer je i grad manji. Osim toga, i navala na njega nije tolika jer je Hrvatska manje centralizovana od Srbije. Citava jadranska obala je generalno pozeljnije mesto za zivot od Zagreba. A onda dodjes do Splita i shvatis puno znacenje pojma urbanisticki haos. Vec na prilazu, dok prolazis kroz Kastela, ne mozes da verujes sta gledas. Kuce kojima su prozori udaljeni pola metra od susedne kuce, a onda sledeca parcela zarasla u trnje, pa napustena fabrika, pa neki plato s davno ispucalim betonom iz kojeg isto raste trava i trnje... U samom gradu poludovrsene kuce, koje cekaju turiste da ”investiraju” u zavrsetak gradnje, cuveni balkoni sa saksijama umesto ograde, zatvoreni prolazi izmedju kuca, nepostojeci ili neprohodni trotoari... Tacno je da nema djubreta na sve strane, a nema ni blata, jer nema ni zemlje koja bi ga pravila. Ali ima u trnje zaraslih parcela, kuca do kojih se moze samo helikopterom, nikad zavrsenih fasada, nevidjenih kombinacija stilova i materijala, zakrcenja saobracaja, nema cega nema. Mozda to ne izgleda jadno kao u sirotoj Petrinji koju zemljotres osrednje jacine sravni sa zemljom, ali da ima velikih urbanistickih problema, ima. A to sto se oko kuca ne cuvaju kokoske i ne gaji paradajz, nego se primaju turisti na crno u podrume i nezavrsene tavane, to stvar ne cini nimalo boljom. Vise je to neki nas refleks da blatnjava sela i prigradska naselja u Srbiji gledamo jednim ocima, a jednako neuredjena i infrastrukturno problematicna naselja u Hrvatskoj - drugim. I sama tako reagujem na ove na prvi pogled razlicite situacije. Ali kad bolje razmislim, nema bitne razlike.

Au bre, sad sam se smrzla ☹️. 100 hiljada mrtvih desetogodisnji prosek za Srbiju od 7 miliona stanovnika?!? U Svedskoj je oko 92 hiljade na 10 miliona (apriksimativno, ukupan broj stanovnika porastao s 9,5 na 10,5 miliona za poslednjih 10 godina). Nema veze s koronom, a i ima. Svaki drugi komentar je suvisan.

Zanimljiva je ova statistika, i ne sumnjam da je blizu istini, ako ne i sasvim tacna. Ali mislim i da otkriva vise nego prost ”visak” umrlih. To sto je u zemljama s velikim ”viskom” smrti relativno nizak procenat onih cija smrt se objasnjava koronom, ne mora nuzno da znaci da je radila ”kosilica”. Prijavljeni podaci mogu da budu i potpuno tacni. U tom slucaju pokazuju koliko je ljudi umrlo zato sto u vreme pandemije nisu imali pristup lecenju od drugih bolesti, npr kod raznih akutnih stanja u slucaju sloga i infarkta, u dijagnostici i lecenju raka i sl. Za Skandinaviju znam da su se ta stanja u velikoj meri lecila kao i pre pandemije. To vazi jednako za Svedsku bez posebnih mera, kao i za Dansku s prilicno jakim lockdownom. Za Srbiju znam da su se u bolnice trpali mnogi s covidom bez prave potrebe, dok za ostale nije bilo mesta. Za Albaniju mogu da pretpostavim da mesta nije bilo ni za jedne, ni za druge. Ali tu vec spekulisem, na znam tacno... Ono sto sigurno znam je da svedski zdravstveni sistem, uz sve svoje mane, radi besprekorno kad je stani-pani, i kad ljude treba vaditi iz mrtvih. Sve mere, koliko god nekad nelogicno izgledale, imale su i imaju taj cilj - da se zdravstveni sistem ocuva. I to ne samo za obolele od covida, nego i za sve ostale, onda kad im je pomoc neophodna. Prilicno sam sigurna i da ce ova ista strategija u buducnosti pokazati znatno veci broj ljudi s dugorocnim posledicama covida, ali to je vec druga prica. Da sumiram, verujem da je dobar deo ”viska” smrti u pojedinim zemljama posledica nelecenja drugih bolesti, a ne covid smrti koje te drzave prikrivaju.

I meni je cudno sto su izjave ovdasnjih zvanicnika u poslednje vreme postale katastroficne, a nisu to bile ranije kad su brojevi i dnevno obolelih i umrlih bili znacajno veci nego sada. Dok je bilo vise od 10 hiljada obolelih dnevno, maske su bile preporucene samo u vreme najvecih guzvi u prevozu, sada na 5 hiljada stalno, ukljucujuci i sve zatvorene prostore gde ne moze da se drzi distanca. Na poslu smo jucer pravili krizni plan, sta cemo ako se svi razbolimo... Nikad ranije nismo imali takvu takvu tacku dnevnog reda, uglavnom smo na sastancima pricali o tome kako na nas psihicki utice rad od kuce, imamo li odgovarajucu opremu, da li nas bile ledja, i slicne gluposti. Ima jos toga, da sad ne nabrajam. Pa se sad ja pitam odakle odjednom tolika panika, znaju li oni nesto sto mi ne znamo? Bas nisam sklona teorijama zavere, ali osecam potrebu da mi ovo neko objasni. Znam da se sve vise zarista pojavljuje u vrticima i skolama, odakle se prenosi na roditelje, pa dalje na njihova radna mesta. Stari vise nisu aktualni, sto pomrlo, sto vakcinisano, ali neki razlog za ovoliku paniku ocito postoji. Verujem da su i te holandske restriktivne mere odraz tog istog, sta god da je.

Mislim da te holandske mere ipak nesto rade. Ne kazem da ne moze i bolje, ali seti se situacije od pre godinu dana. Uz otprilike isto nepostojanje mera, nad kojim se zgrazao ostatak sveta, Holandija je imala duplo veci broj obolelih i umrlih od Svedske, uz nesto manje od duplo vise stanovnika. Danas obe imaju otprilike istih 5-6 hiljada slucajeva na dnevnom nivou. Svedska i dalje nema prakticno nikakvih mera, Holandija ima. Rezultat sigurno nije onakav kakav biste vi tamo zeleli, ali nije da ga nema. Poredjenje sa Srbijom je vec znatno teze, zbog veceg broja vakcinisanih, zbog nekonzistentnosti mera, zbog razlicitog obrasca ponasanja ljudi, i jos kojecega.

Jos jedan 👍za ovo. Ocigledno je bitna konsekventnost kod mera. Ne mozes ih menjati svaki cas i ocekivati da ti ljudi veruju i postuju ih. Isto vazi i kad godinu dana tupis jedno, pa onda sve okrenes naglavacke. I to bez objasnjenja, jos manje da priznas da si do tada gresio, bio u krivu. Primer - nas svedski KS na celu s ljutim protivnikom maski Tegnelom. Godinu dana objasnjavanja da maske ne pomazu, da su cak i stetne jer pruzaju lazni osecaj sigurnosti. I sad kad su preporucene u metrou, cude se sto ih ni 5% ljudi ne nosi, iako ih na ulazu dele besplatno! Prosto ljudi nece i gotovo. U ostalim zatvorenim prostorima ni tih 5%, niko. Neki cak i demonstriraju protiv ”restriktivnih mera”. Nemiri u Svedskoj, zdravo 😀. Bice tu posla za sociologe, psihologe, antropologe... A i korisnih iskustava za neke buduce slicne situacije.

U Stockolmu su danas bile demonstracije. Prema policiji, okupilo se 300 do 500 ljudi, i to gotovo u trenutku. Deset minuta ranije trg je bio prazan, tacno u 14 prepun ljudi. Policija je znala sta se sprema, pa ih docekala. Onda su se do 16 vijali s policijom od trga do trga, pa se razisli. Najzanimljivije je ipak to protiv cega su protestovali. Opet prema policiji, neki protiv restriktivnih mera, neki protiv imigranata, a neki su bogami nosili transparente protiv Luja Pastera licno, ukljucujuci i sve mu sledbenike, do danasnjih vakcina. Stavarno ima ludog sveta.

Ono jeste tako zvanicno, ali sve ostalo je u stilu spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu. Niko ne zna koliko je budzetskog novca iz EU drzava ulozeno u njihova istrazivanja, a prvi su istrcali na teren jos proslog proleca, pa su tada sve nade polagane u njih. Nije to nista novo za njih, i od ranije su poznati po surovanju s razlicitim drzavama kao i po netransparentnosti. Po meni sve to ne baca nikakvu sumnju na kvalitet vakcine, jer gde je tako mnogo para, obicno je tu i znanje. Vise mi ide na zivce to manipulisanje informacijama i isporukama, plus krajnje nadmen stav. Cuj, oni ce da rade bez profita, spasavaju svet, brinu za siromasne, bla-bla. Nimalo ja ne brinem za njihov krajnji profit, u bilo kom obliku.

Mislim da ovo vazi samo za vece zemlje EU, Nemacku, Francusku, mozda Italiju. U Svedskoj nema biranja, pa nema ni odbijanja. Nema ni prijavljivanja, nego zdravstvene sluzbe zovu ljude po unapred utvrdjenom redosledu. Ko odbije, ispada iz reda i pitanje je da li ce i kada opet biti pozvan. Tako je bar za sada. Kad krene masovnije vakcinisanje, mozda cemo se i sami prijavljivati; za sada nema toga. Sto se Astrazenece tice, mislim da nepoverenje dolazi odatle sto su sami napravili prilican broj pogresnih koraka, a i dalje ih cine. Krenuli su medju prvima u istrazivanje, sa sve medijskom pompom, a onda skandal za skandalom. Od kojih nijedan nisu pokusali da opravdaju, nego sve nekako treba da im se veruje na rec, sta imaju oni kome da objasnjavaju. U trenutku odobravanja vakcine u EU nisu mogli da pokazu da je istrazivanje valjano obavljeno na grupi 55+, a sad kad je to navodno reseno, opet nece da odgovaraju na pitanja, nego sve u stilu uzmi ili ostavi, i ne pitaj mnogo. Licno tu vidim neku vrstu nadmenosti, u stilu ako neces ti ima ko hoce, sto je tacno, ali sigurno nije osnov za dobru saradnju. To naravno nije razlog da bilo koji pojedinac odbije da primi AZ vakcinu, ali jeste da nastaju problemi izmedju proizvodjaca i kupaca (u ovom slucaju drzava), sto se onda u vidu sumnjicavosti i nepoverenja prenosi na krajnje korisnike, gradjane. U medjuvremenu, Astrazeneca nastavlja s ponasanjem slona u staklarskoj radnji. Dva primera iz Svedske: Na prijavu da je jedna serija njihove vakcine izazvala neuobicajeni broj snaznih reakcija kod onih koji su je primili, stigao je samo kratak i ekspresan odgovor u stilu kod nas je sve u redu, mora da ste sami nesto zabrljali oko cuvanja, doziranja, stagod. Nista ”provericemo, ispitacemo, obavesticemo vas”... Jos skandalozniji je onaj poziv medijima (pre par dana, pisala sam o tome) da dodju na sastanak, ali uz uslov da ne smeju da snimaju, niti direktno citiraju ono sto se tamo kaze. Sastanak je naravno otkazan, nece ga biti. Takve stvari sigurno ne pridonose izgradnji poverenja u Astrazanecu i njenu vakcinu.

Izvinjavam se sto mracim, ali slicno je bilo pocetkom svakog novog talasa. Ukupan broj ozbiljno bolesnih u nekoj zemlji ne mora da bude posebno visok, pa time ni broj onih na respiratorima. Ali kad pojedini regioni, oni koji obicno predvode kolo (citaj: veliki gradovi) krenu vrtoglavo da rastu, onda znas da ce se rasiriti i u ostatku zemlje. Tako je bar do sada bilo ovde u swe - dok je u Stockholmu panika, ostali mirno spavaju. Kad u sthlm pocne da se smiruje, u ostalim delovima zemlje brojke pocinju da luduju. Kao da nam se mimoilaze talasi, pa ukupna slika moze da zavara. Ovo sto ranije danas rekoh, da se broj slucajeva udvostrucio za dve nedelje, vazi samo za Stockholm. Ostali da se pripreme.

U Regionu Stockholm i zvanicno proglasen treci talas, nakon sto se dnevni broj novoobolelih udvostrucio u odnosu na stanje od pre tri nedelje.

Nisam stekla utisak da se ljudi ovde posebno interesuju za vrstu vakcine. Mislim da je pre drzava ta koja pokrece to pitanje u medijima, jer svi troskovi vezani za covid idu na njihov racun, ukljucujuci i povecane troskove koje imaju opstine i regioni, a koji se mogu povezati s covidom i/ili vakcinacija. Plus naravno posrnula ekonomija. Sto se tice odziva starijih na vakcinaciju, imam prilicno dobar uvid u situaciju u mom delu grada, jer preko opstinske sluzbe za stare u kojoj radim idu i njihove pismene saglasnosti za kontakt sa zdravstvenim sluzbama. Radi se o ljudima koji imaju pomoc u kuci u vidu licne nege. Mozda je nekih 5% uskratilo svoju saglasnost, svi ostali su je dali. Niko ne pita koja je vakcina u pitanju, samo kad ce vec jednom.

Ne mora se bas traziti dlaka u jajetu, ali kad si vec pomenula: Tacno je da se negde prelazi na drugu grupu iako prva nije zavrsena, a razlog je upravo taj sto jedino AZ stize u planiranim kolicinama, a ista se ne daje starijima. Moderna i Fajzer isporucuju otprilike polovinu od ugovorenih kolicina. Moderna je najavila nesto vece kolicine od marta, a znacajno vece kasnije u toku godine. Fajzer mudro cuti i ne obecava nista. U medjuvremenu se to sto ima od Fajzera i Moderne cuva za drugu dozu onima koji su vec primili prvu. Zato se i ranije nego sto je planirano prelazi na drugu grupu, onu koja moze da primi i AZ.

Slabo ide i s Fajzerom. Do sada je oko pola miliona ljudi dobilo prvu dozu, nesto vise od polovine njih i drugu (na 10,5 miliona stanovnika, ne traze mi se procenti). Prioritet su ljudi u starackim domovima i oni koji koriste pomoc u kuci (samo oni kojima treba pomoc oko licne nege, ne ciscenje, pranje, kuvanje i slicno). Ovih potonjih je znatno vise. U prvoj prioritetnoj grupi je i osoblje koje radi s te dve grupe starih, medicinsko osoblje u intenzivnoj nezi, infektivnim i gerijatrijskim odeljenjina (ne i ostali) i jos neke manje grupe. Ukupno ima cetiri grupe. Druga pocinje tek kad se prva zavrsi, sto se jos nije dogodilo, a kad ce ne zna se. Za sada su to Fajzer i AZ i uglavnom se u dogledno vreme ne ocekuju vece isporuke od sadasnjih. Nade se polazu najvise u Modernu (po pitanju kolicina), ali ni to ne pre kasnog proleca ili leta.

Ovde ne bi ni bio registrovan kao neko ko je imao temperaturu jer se ovde racuna tek preko 38. Ali po svemu ispada da AZ definitivno nije za starije, iako proizvodjac tvrdi da jeste. Ocigledno ima razloga sto je Nemacka, Svedska i jos neke zemlje ipak ne prihvataju kad su u pitanju 65+. Zvanicno zato sto nije sigurno koliku zastitu pruza toj starosnoj grupi, ali meni se cini da bi i ovo mogao biti razlog. Nije isto kad neko mlad, zdrav i prav reaguje tako snazno na vakcinu, i kad se isto desi nekom ko je vec ”nacet” staroscu i raznim bolestima.

Znaci da je svaki cetvrti vakcinisani u toj bolnici imao temperaturu, a to ovde znaci visu od 38 C. Prema deklaraciji AZ vakcine takva reakcija se ocekuje u max jednom od 10 slucajeva, a ovde ih je bilo znatno vise. I ne samo u toj bolnici, vec su i sa drugih mesta prijavljivali reakcije koje nisu u skladu s onim sto je deklarisano od strane proizvodjaca.