Cyber

Kundera je bio veliki frankofil i ljubitelj francuskih pisaca iz doba prosvetiteljstva te je emigriravsi u Francusku vremenom emigrirao i u francuski jezik. Pocetkom 90-ih je poceo da pise svoja dela na francuskom. Bio je i veliki perfekcinista, nije zeleo da mu drugi prevode knjige na maternji ceski a sam nije imao vremena, a mozda ni volje jer je skoro opsesivno zelelo da prevazidje granice svog maticnog jezika i kulture (sto je tema za sebe). RIP Milan Kundera

Crtica ... Pitali novinari jednog od najpoznatijih svedskih fudbalera na nekoj konferenciji za stampu o utiscima nakon posete Kataru, ono kad je bilo Svetsko prvenstvo u fudbalu – on sve naj, naj. Posle neki novinar (u Svedskoj) pitao jednu od najpoznatijih svedskih fudbalerki da li se slaze sa tim. - Ne, ali ne ulažem energiju u to jer mislim da je to tako neinteligentan odgovor. Mislim da kad neko ko se nalazi u poziciji iz koje moze da utice na drustvene promene tako odgovori na jedno drustveno pitanje, to toliko govori o osobi o kojoj je rec. Nota bene (!) => o osobi, ne o fudbaleru. Ne bih da povaljam ono sto sam vec rekla, samo (se) pitam – zar je toliko tesko drzati istovremeno dve razlicite stvari u glavi?

Spekulise se ... kako god, sezona je, neko je mozda otisao na letovanje. [qote] There have been numerous reports that Vladimir Putin’s presidential plane took off from Moscow’s Vnukovo airport at 2.16pm local time (1216 BST) and then headed north-west. According to data from the FlightRadar tracking website, the plane reached the Tver area – about 110 miles from Moscow and where Putin has a residence – before disappearing from the system. >>> [/quote]

Centar grada Beograda je odavno pod okupacijom.

Naziv topika ”Uticaj obrazovanja ...” adresira pogresnu stvar. Ovde se prvenstveno radi o kulturoloskom kapitalu jedne (sticajem okolnosti poznate) licnosti, a koji je sastavni deo onoga sto sociolozi nazivaju habitus. Habitus podrazumeva da osobe koje su odrasle pod – uslovno receno - slicnim okolnostima u nekoj sredini, cesto usvajaju slicne svetonazore. Ovde se radi o sociokulturoloskoj matrici koja se ne uci nego se absorbuje tokom odrastanja u najblizem socijalnom okruzenju. Samim tim sto je to jedan dug proces usvajanja normi i sociokulturoloskog oblikovanja, potrebni su kasnije svesni napori i konsekventan rad na sebi da bi se iskoracilo iz te matrice i/li da bi se osoba unapredila i postala subjekat a ne vazda ostala plemenski objekat. Kad bi se ponasao drugacije, Teniser bi postao socijalna pretnja vrednosnim sudovima koji su imanentni sredini koja ga je iznedrila i socijalna vrednost, koja zavisi od suda te iste sredine, bi mu se sroljala. Ne samo to, nego carsija bi ga rastrgla – a ko ne voli da ga vole? Licni integritet je jamacno nepoznanica u plemenskim zajednicma. Video je on da postoje i druge stvari no su mu strane i sto bi se onda odrekao plemenske toplote i lazne sigurnosti u naciJonalnoj jazbini. Sudar svetova ga je pretvorio u mutanta koji vazda nemusto hvata krivine, ne bi da sedne ni na jednu ni na drugu stolicu, a sto nesumnjivo ide na ruku praziluku koji mu sve vise nesmetano viri. To sto mu sve retrogradne ispade gledaju kroz prste cak i formalno obrazovani zemljaci, upravo dokazuje da fenomen Djokovic nije u direktnoj vezi za stepenom formalnog obrazovanja ali jeste u direktnoj vezi sa kulturoloskim kapitalom koji je imanentan njegovim najvatrenijim domacim fanovima. A to opet ukazuje na bitnu razliku izmedju formalnog obrazovanja i obrazovanosti. Ne bi to nista bilo problematicno da se Teniser konsekvetno drzi svoje alatke - reketa. Ali posto on to konsekvetno ne radi i posto je javna licnost onda je sasvim plauzibilno osvrnuti se na njegov praznoverni ucinak. Tim pre sto je on uzor mnogima koji odrastaju u istom habitusu kao sto je i on, pa tako on i njemu slicni indirektno podrivaju retrogradni vicious circle koji se opasno zapatio u narodu.

Kazite mi, molim vas, da li je "ono" juce bio neki Gazimestan u pokusaju?

Nedolicno je, narocito na ovom topiku, ucitavati, podmetati i gurati tudju nogu u sopstveni tradiciJonalisticki opanak. To nije u redu, bez obzira na vrstu ogranicenja koje upravlja takvim postupkom. Izvinjavam se auditorijumu na ovom preko potrebnom off-u.

Vidim u medijima vise puta iz carsijskih usta ponovljeno da je ubica ”dete iz ugledne porodice” (hoce reci, imaju kintu). Kad cujem ”ugledna porodica” namah mi se pale crvene lampice. Imala sam ucenicu koja je ubila majku a oca tesko ranila (ostao ubogaljen). Na spavanju. U prvom razredu gimnazije. Dete iz ”ugledne porodice”. Bila je lepo vaspitana, dobar djak, tiha, introvertna. No bilo je nekih vrlo suptilnih naznaka da nesto nije u redu. Roditelji su rezolutno odbijali ponudjen kontakt sa nekim strucnim licem. Da ne padne fleka na ”ugled”. Sta, jelte, moze da fali detetu kome moze da se priusti sve sto moze da se plati (mera ”ugleda”), cak i one koji ce da mu posvete vise vremena nego ”ugledni” roditelji koji su previse zauzeti sobom i odrzavanjem ”ugleda”. Takmac sa carsijom kao razlog zivljenja. A ta ista carsija ih legitimizuje svojim ljubomornim divljenjem. Da ne pominjem projektovanje bolesnih ambicija na dete. Endemska disfunkcionalnost koja se krije iza ”ugleda”. Nerado generalizujem ali neka crvena nit se da prepoznati i to treba problematizovati. Jasno je da mediji nemaju nikakvu meru i da ono sto se pise treba uzeti sa dobrom dozom soli, ali ako je istina – ostavljam mogucnost da nije - da pritvoreni otac koji je sina uveo u svet pucanja ne priznaje nikakvu odgovornost (makar mu sef sa oruzjem bio sto puta zakljucan po svim propisima) a da je majka trazila da dete ubicu puste da dodje kuci … onda su, naj-najblaze receno, ti ugledni snobovi odrasli ljudi koji nisu odrasli. Kako god bilo – nesto je tu debelo disfunkcionalno. Ovaj ektremni slucaj je bacio svetlo na stotine hiljada nevidljivih disfunkcionalnih porodicnih slucajeva koji su potka disfunkcionalnog drustva. Ta disfunkcionalnost se vidi i po nekim reakcijama na ovu tragediju, a tek to je dodatni alarm za prst na celo nacije.

"Osnovna pretpostavka duha palanke negde je u tome: da je to duh koji, zaboravljen od istorije, pokušava sada ovaj udes da preobrazi u svoju privilegiju, time što će i sam (onako kao što se klin klinom vadi) da zaboravi istoriju, ovim zaboravom da se ovekoveči u samom sebi, zaveren trajanju, s onu stranu vremena. Vreme je s druge strane brda, tamo gde počinje svetski haos, ili haos apsolutno-otvorenog sveta. [...] U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog običaja nego biti ličnost. Sve što je pretežno lično, individualno (ma u kom pravcu) nepoželjno je pre svega zato što je obećanje “sveta”, kao čiste negacije palanke, dakle obećanje stilske polivalencije, a ova polivalencija je, za palanački duh, čisto otelotvorenje kakofonije, muzika samog pakla. [...] Odreknut od sopstvene volje, stilizovan po obrascu kolektivne volje, palančanin je sklonjen u sigurnost opštega. On ima utisak produženog detinjstva, ili utisak produženog života pod okriljem porodice. Infantilizam je korelativan palanačkom duhu. Ne može se biti u palanačkom duhu a ne biti u infantilizmu: palanački duh, kao duh nad-ja, kao duh kolektivne volje koja nas je uzela pod svoje, koja nas štiti od svega, a pre svega od nas samih, od svih izazova i iskušenja koja se zovu Ja (lična odgovornost i lična preduzetnost), nužno je duh koji posvećuje u infantilizam. On zahteva, iznuđuje taj infantilizam, kao zaštitnički, kao duh koji je nad-stavljen svemu individualnom. [...] Duh tradicionalizma jedan je od osnovnih izražaja palanačkog duha; biti u duhu palanke, znači biti u njenoj volji, konkretno-stilski oličenoj, ali tako što će se, ovim stilom, ponoviti jučerašnjica palanke. Jako osećanje istorije, izvestan duh istoričnosti, koji se često uočavaju, kao jedna od bitnih odlika palanačkog duha, u suštini su delo van-istorijskog a ne samo ne-istorijskog (ili samo protiv-istorijskog) duha." - Radomir Konstantinovic, Filosofija palanke

Drago mi je da procitam stvari koje pises u postu i pozdravljam stav. Potpuno se slazem sa tvojom poentom. Da ne nabrajam sve svoje dramaticne obrte, da ne zvuci(m) neverovatno. Do sada se svaki put sve zakrpilo i vremenom postalo kao neki ”sport”, kao onomad preskakanje kozlica u gimnastickoj sali. To je svojevrsno pogonsko gorivo. Energija radja energiju, pozotivna spirala. Povremeno kljoknes pa se podignes. Ne pada mi na pamet da od sebe pravim Pacijenta i neki specijalni slucaj a ni da samu sebe sahrranjujem pre vemena. Ko me ne zna, ne bi mu palo na pamet sta se maligno valja iza brega. Ne pise na celu. Secam se reci medicinske sestre kad sam dosla na prvu hemioterapiju kao u nekom magnovenju, jos nesnadjena jer sam 15-ak minuta pre toga saznala za nove metastaze na novom mestu (gde sve nisu posle bile! da ih tamanis kao maligne muve). Zvala se Tereza. Prava Tereza. Asocijacija, anyone? I tako, kaze ona meni da u svemu tome ipak postoji jedna svakodnevica, da cu to shvatiti postepeno i da ce onda biti lakse za hendlovanje. Tada mi je zvucalo neverovatno. Ali, strpljen – spasen. Treba pratiti proces i navigirati prema tome. Istina, polako ali sigurno shvatis da je upravo svakodnevica ono sto mozes i treba da kontrolises. To je neophodno kao protivteza onom sto nije pod tvojom kontrolom (the Raka). Taj equilibrium je preduslov da bi se zivelo sto normalnije. Kao sto kazes, svako mora sam da pronadje svoju formulu. O tim stvarima sam nesto pisala ovde. I tako vec sedmu godinu (sic!) svaki treci mesec CT thorax i abdomen + MR mozak. Veteran. Evo, CT bas sutra na moju forumsku godisnjicu (mogla bih bas ovde da se osvrnem na to, sto da ne ostane u analima?). Evo, dodje jos jedna Nova Godina. I svaki put kazem - prodje jos jedna annus mirabilis. Neizvesnost uvek u zraku. Zato ja zivim kako ucim - sustinski, jer sve moze lako da se ugasi. To je moj recept i moja poenta. Zivot je lep kad je smislen a ne kad dugo traje. Neposredna opasnost od smrti moze da bude dobra lekcija o smislenom zivotu. Ko se nadje licem u lice sa smrtnom opasnoscu moze da nauci da razdvoji vazno od nevaznog, da niz vodu pusti profanosti i bagatele u kojima se mnogi ceo zive dave. Neslaganje oko necega ne bi trebalo da ima nikakve veze. Neke stvari treba razdvojiti. To ne znaju da razdvoje samo uskogrudi koji nisu kadri da prevazidju sopstvena ogranicenja. Neretko mi se desi da pozitivno odreagujem na post nekog sa cijim se generalnim stavovima uopste ne slazem (najblizi primer: Amigo).😄 Nije jeres sloziti se oko neceg sa nekim svojim antipodom. Dapace. To je stvar intelektualnog postenja i sirine. A u krajnjoj liniji i mera ljudskosti. To joj daje lice. Da ne zaboravimo da toga jos uvek ima. Civilizovanost i kulturu dijaloga treba uvek braniti delom a ne praznom recju. U ime ljudskog dostojanstva, koje je danas deficitarna roba. Ko to ne zna. ne moze nista ni da nauci jer vazda brani svoj ograniceni um, veliki ego i sitnu dushu. To je toksicno. Prava malicija.

Na pomen Ceske, citam da ima jubilarni rodjendan za par dana (1. januar) – 30 godina otkako je Cehoslovacka postala Ceska i Slovacka. Obe zemlje su postale clanice EU i NATO-a 11 godina nakon razvoda. Pa se mislim, gde su oni a gde smo mi nakon 30 godina … neverovatno!

Hvala na trudu, jesi sve nabrojala osim odgovora na moje pitanje – kako zaracunavaju? Znaci, kakav je spanski sablon za drzavni porez na nekretnine? Primera radi, dok se u Svedskoj placao taj porez bilo je da se on placa tek od neke odredjene vrednosti nekretnine (´aj da kazemo, milion kruna, primera radi) pa onda kako vrednost nekretnine ide na gore odredjeni procenat oporezivanja. Uz to, u tu poresku matematiku je bio ukljucen i civilni status (samac, par itd.). Taj sablon/opste pravilo me zanima (ne privatni troskovi, daleko bilo). Never mind, iskopacu negde. Edit: Evo pronadjoh: procentne stope kod poreza na imovinu za nerezidente su od 0,2% vrednosti imovine (maks. 25 miliona pezeta) do 2,5% (vrednost preko 600 miliona pezeta). Ista stopa vazi i za rezidente (+ neke dodatne razlike koje u kontekstu mog pitanja nisu relevantne). Izvor: klick!

U Svedskoj se, u slucaju da su roditelji vencani, prezumptivno polazi od toga da su to bioloski roditelji ukoliko oni ne kazu drugacije. Roditelji onda navedu sta treba kad prijavljuju novorodjeno dete poreskoj sluzbi. Nema tu sta da se a priori sumnja po sluzbenoj duznosti.

Razumem, to je opstinski porez (IBI), citala sam da to ide po automatizmu cim se registrujes kao vlasnik. Ali, kako se obracunava drzavni porez na nekretninu za non-resident vlasnike? Citala sam da mora da se prijavi svake godine poreskom, iako si non-resident kome je poreski domicil u nekoj drugoj zemlji. Ne razumem - kako/sta tu zaracunavaju? Napominjem da ovde ne mislim na porez za eventualno izdavanje nego na porez za samo posedovanje nekretnine ako si nerezident koji povremeno dodje u svoju kucu/stan.

Utvrdjivanje ocinstva moze biti vazno iz najmanje dva razloga koja se temelje u onom sto se smatra najboljim za dete a ne za odrasle koji su ga napravili: Svako dete ima pravo, koliko god je to moguće, da zna ko su mu roditelji. Isto tako, deca koja ne zive sa oba roditelja imaju pravo da redovno vidjaju oba roditelja, osim ako to zbog nekih okolnosti nije u najboljem interesu deteta. Tako kaze Konvencija o pravima deteta koju su ratifikovale sve zemlje osim USA. U Svedskoj je ta Konvencija postala zakon, ja sam jedna od mnogih koji su svojevremeno potpisali peticiju za to. Valja znati i ko ce, u slucaju potrebe, da placa alimentaciju. Neko je samohrana majka od samog starta. Postoje vanbracna deca i kompleksne vanbracne veze. Osim oceva koji ne priznaju dete postoje i zene koje, iz razlicitih razloga, ne zele da prijave ko je otac (u razlicitim zemljama postoje razlicite zakonske procedure u tom slucaju). Dakle, ”mandatorni test ocinstva po rodjenju” podrazumeva da postoji neko ko bi se mogao testirati, zar ne? Ako ne postoji i ako neko nesto treba da sprovodi - to je socijalna sluzba a ne drzava kao Marica za sve. To "po rodjenju" je pitanje definicije.

Koliki je porez na posedovanje nekretnine u Spaniji?

Bold: To sto je DW - mo´s misliti! - ”one of the most successful and relevant international media outlets” ne znaci da treba iskljuciti mozak kad se cita neki DW sadrzaj (e to je crno-beli svet!). Kamo se dao kriticki promisljaj? Svaka kritika izvora pretpostavlja kriticko misljenje, ali svako kriticko misljenje ne podrazumeva i kritiku izvora. Doduse, ovde niko nije kritikovao DW kao izvor. Na primer, moj komentar se jasno odnosio na tekst kao izvor (ne DW!). Tu je vazno fokusirati se na ono sto je napisano i kako je napisano - to je relevatno. Svaka plauzibilna kritika pretpostavlja kriticko misljenje, tj. sposobnost kritickog promisljaja. Potonje je fundamentalno za kritiku i okvirno bi se moglo definisati kao sposobnost samostalnog analiziranja, procenjivanja, preispitivanja, reflektovanja i donosenja logicki validnih zakljucaka. Gde ti to vidis u tekstu koji si linkovao?

Boldovano je jasno iz aviona cak i ako citalac kojim slucajem ne zna ama bas nista o Nemackoj. Klasicna neutemeljenost i kategoriski crno-beli narativ prilagodjen kriticnoj masi koja se prima na to i poput utatajskih sektasa ocekuje propast Zapada. To im potpaljuje fantazije. Ovakvi brabonjci su [im] pogonsko gorivo za endemski retrogradne nagone. Citanje je nazalost postalo klasno pitanje.

Gospodstven. Autentican. Stara skola. I kad takvi retki primerci odu, gubitak je dupli - ode jedan mali veliki Covek i ode deo epohe ciji je on simbol. Krug se suzava. Pocivaj u miru Massimo!

Pre ce biti da nema veze sta je on mislio, jer citanje njegovih misli niti je relevatno, niti je primereno. Vazno je ono sto je rekao - da Rusija zeli da "okonca rat". Mogao je, doslednosti radi, da kaze da Rusija zeli da okonca "specijalnu vojnu intervenciju". Ali nije.

Ono kad ga je rodjeni otac prijavio Stasi-kerovima je kvintesencija tog izopacenog doba i drustva iza celicne zavese. Treba pogledati.

E pa zato im uz zivot(arenje) od danas do sutra jedino preostaje da se nadaju da ce mrski Zapad da propadne. 😁

Sto je babi milo, to joj se i snilo. 😄 Btw, svako deseto domacinstvo u Svedskoj ima vise od milion kruna na stednom racunu (da se nadje kad zatreba). A u Srbiji?

E, to mi je falilo. Zahvaljujem! 🙂