Cyber

Treba pratiti, jer ako/kad misevi krenu da napustaju brod onda za njima idu i pacovi itd.

To se desilo juce na uglu Grcica Milenka i Ustanicke, tacno ispod XI gimnazije. Moja sestra je, kao i svi ostali pristojni ljudi, koji su se u tom trenutku nasli tu, zastala na 15 minuta. Izasla je iz auta sa prijateljem i stali su na trotoar tik uz gimnazijalce. Onda se pojavio ovaj vonjavi siledzija koji nije hteo da stane, nego je krenuo na trotoar, na ljude vredjajuci ih marvenim jezikom kroz otvoren prozor. Mojoj sestri i jos nekima je presao preko nogu. Ona mu je odrzala bukvicu i on ju je pljunuo. Hteo da izadje da se bije, ali mu je to onemoguceno. Nakon toga se izvukao i psujuci krenuo dalje, no mu se gepek otvorio i poispadale su mu neke stvari. Zaustavio je auto, izasao i sav razularen krenuo nazad ka gimnazijalcima. To mu je bila greska. Trebali su da mu promene licni opis. Drago mi je, ipak, da nisu. Jer, to je najbolji dokaz da nisu ono sto je on i ono sto on predstavlja. Ja sam do ovih dogadjaja verovala da sam odavno izgubila sve iluzije o nekim stvarima u onom provizorijumu od drzave. Studenti koji su „ustali sa stolice“ i njihovi mladji drugari gimnazijalci su nekorumpirani i nepotkupljivi. Njima je buducnost konfiskovana. Oni nemaju sta da izgube, a ne pristaju da budu izgubljeni. Zato oni mogu biti voda koja korumpirani zlocinacki breg roni. Pokazujuci da nisu klonuli duhom. Kao da pocinju da se slazu neke kockice, kao da neki proces odronjavanja uzima zamajac … i ja verujem u snagu potpuno neocekivanog i do juce nezamislivog. Ili mi je milo sto mi se snilo?

Ma i ja sam. Ne sto mi treba, nego sto sam malo nerdig za kvizove i sve sto lici na taj format. Ma znam ja to nego reko, udri brigu na Scherz uz onaj seretski 😉.

Evo vam malo da se zabavljate dok cekate. 😉

Nadjoh se ponukana da napisem svoj prvi post ikada na pdf-u Sport na topiku Ceremonija svečanog otvaranja (OI), kad ono - topik zakljucan (!?). Inspiracija za neshvacenu sekvencu je slika holandskog slikara Jana van Biljertsa Praznik bogova naslikana oko 1635. I bez ove informacije bilo je vrlo lako uociti Dionisa, boga vina i uzivanja jer simbolika nije mogla biti jasnija. Sam naziv slike otkriva da ”Olimpijske igre nisu hriscanska sluzba i da su, u slucaju sumnje, blize grckim bogovima nego monoteizmu koji ih je uzurpirao” i da ”savremeni svet poznaje veću bozansku i ljudsku raznolikost nego sto sugerise povrsno tumačenje Biblije”. Sve sekvence otvaranja su na originalan i do sada nevidjen nacin docarale upravo ljudsku raznolikost kojoj su time nedvosmisleno sirom otvorena vrata a sto je verbalizovano u zavrsnom govoru sa – parafraziram - ”narednih 16 dana grad je sviju vas!”.

A gle ovo i ovo (baci pogled na Related Terms).

Kaze, borrowed from Ottoman Turkish. Vidim sada i ovo => Descendants: Turkish: bahtsız → Albanian: baksuz → Aromanian: bacsúz → Serbo-Croatian: Latin script: bàksuz Cyrillic script: ба̀ксуз

Dodatak na gornji post Citam da je Rod Stewart izvizdan na koncertu u gore pomenutom Leipzigu kad pokazao svoju podrsku Ukrajini. Kao sto je poznato, nemacko javno mnjenje je podeljeno glede podrske nemacke vlade Ukrajini. Ekstremni desicari i braca im ekstremi levicari su – gle´cuda! - protiv. A sto se tice zvizdanja u Leipzigu, pa to je samo ono sto su jasno pokazali rezultati nedavnih EU-izbora – u svim bivsim DDR pokrajinama je AfD najveca pol. stranka, osim u Berlinu. U Zapadnoj Nemackoj dominira CDU, osim u Bremenu gde prednjace soc.demokrate i u Hamburgu gde Zeleni tamburaju. Ko kaze da je Zid pao?

Osecam se p(r)ozvanom da potvrdim i dopunim to sto sam svojevremeno pomenula. U bivsoj istocnoj Nemackoj celicni zid nikada nije sasvim srusen na mentalnom nivou. A nije ni na fizickom - delovi nekadasnjeg unutrasnjeg granicnog zida izmedju dve Nemacke, koji se mogu videti po nekim istocnonemackim selima gde obrasli vegetacijom, sluze kao ”hoteli” za slepe miseve i insekte (sto se daje na znanje uredno oznaceno na tabli kao u selu Görsdorf). Nekadasnja granica izmedju dve Nemacke danas je pretezno zelena oaza izmedju nekada dve Nemacke. Taj zeleni pojas iz pticje perspektive simbolicno oslikava mentalni rascep unutar danasnje Nemacke. To je kompleksna prica ciji uvod je nekako promakao ispod radara u posleratnim geopolitickm podelama. I tako se istocna Nemacka preko noci nasla na pobednickoj strani. Suocavanje sa naci-prosloscu se nikada nije desilo. Samo se kaze da nacizam u novonastaloj drzavi [DDR] nije mogao nestati preko noci – negde se prikrio a negde se preobukao u komunizam i nekaznjeno prosao. To je vrlo dobar pokazni primer simbioze izmedju nacizma i komunizma, oni su jedni drugima raison d'être, kao sto se i pokazalo jos u Vajmarskoj republici gde su se i svakodnevno tukli ali i medjusobno saradjivali. Ko zna, zna kako se u DDR gledalo na imperijalistickog neprijatelja BRD i kako je fraza ”pocigancena Nemacka” [Antiziganismus zbog Gastarbeiter/a] bila deo razgovornog jezika. Zato nije cudno sto i dan danas tamo ima mnogo ljutih zbog migranata, zbog nezaposlenosti, zbog toga sto se poreski novac trosi na razne ”strane elemente”. Mnogo je ljutih, to znam iz prve ruke. Drugim recima, idealan groground za AfD. Antisemitizam u tzv. ”antifasistickoj” istocnoj Nemackoj jos jedan dokaz simbioze dva pomenuta totalitarna zla. Pridev ”antifasisticka” je jedna gnusna podvala, jer navodi na pogresnu percepciju da u takvoj drzavi antisemitizam ne moze postojati. Malo Morgen! Itekako je bio utkan u sve nivoe drustva u tom posleratnom mutantu od drzave zvane istocna Nemacka: 1) antisemitizam u drzavnim organima; 2) potiskivanje jevrejskih nacističkih zrtava iz javnog secanja; 3) podrska drzavne bezbednosti antisemitskim palestinskim teroristima; 4) antisemitizam „odozdo”. Postoji valjan razlog zasto u danasnjoj Nemackoj postoji Savezna fondacija za ”izlazenje na kraj” sa diktaturom nekadasnje Socijalisticke partije jedinstva (SED). Njen zadatak je da promovise suocavanje za uzrocima, istorijom i posledicama diktature u sovjetskoj zoni i DDR-u, te da nadgleda proces nemackog ujedinjenja. Rad pociva na tri noseca stuba: komunicirati, umreziti i zapamtiti (vermitteln, vernetzen und erinnern). Jos uvek se da cuti pitanje da li se onomad Nemacka ujedinjenila ili se DDR prisajedinila. Jos uvek ima nostalgicara za ”onim vremenima”, to znam iz prve ruke. Jos su zivi oni koji su davne ´89 ponedeljkom demonstrirali u Leipzigu, ne da bi se ujedinili sa Zapadnom Nemackom nego da bi isposlovali meksu verziju svoje politicke stvarnosti, tj. da mogu da putuju i da sam i biraju vladu a ne da im politbiro kroji kapu. To mnogima nije jasno.

Filozofija se podrazumeva. Jer, osnove marksizma [ili bilo kog sistematizovanog ucenja] su po definiciji isto sto i osnove marksisticke [ili neke druge] filozofije / misaonog koncepta. U prvoj godini gimnazije nam je profesorka diktirala od pocetka do kraja casa i sve smo morali da pisemo. Bas je bilo preobilno. Bilo je dosadno. Stalno nam je govorila da cemo joj biti zahvalni na fakultetu. Nije mi se dalo da osetim tu zahvalnost. Na fakultetima koje sam zavrsila taj predmet nije postojao. U jednoj svedskoj antikvarnici knjiga sam naisla na jedno prastaro izdanje Kapitala i kupila sam ga iz cistog kurioziteta kao zagrizeni kolekcionar. Nisam zagrizla. Ima boljih stvari.

Metastazirala (samoupravna) malogradjanstina.

Pamuk, lan i debela hladovina su iz raja izasli.

E, dokle je doslo kad kriminalac kaze da su politicari postali gori od kriminalaca! Da sam juce umrEla, ne bi me strefila ta iznenadna spoznaja i spremnosti da se slozim sa jednim krimosom po ovEm pitanju. ”Poslovni ljudi, bivsi Tigrovi, fanovi, gangsteri, politicari – svi su tu” [svake godine na godisnjicu smrti]. Povezani u bratstvu od ”zlocina, krvi i rata”. Srpski drzavni provizorijum in a nutshell.

Mnogi privatni susreti se desavaju na javnim mestima, tako da javno mesto otpada kao argument za. Validan argument protiv su dva kljucna faktlora: privatni susret i [respekt za tudj] licni integritet. Izrazen licni integritet je jedna od prvih stvari koje mi padaju na pamet na pomen nicka Ironside. Da je hteo, objavio bi svoju fotku za onolike godine forumskog staza. Uvek je bolje pitati i dati drugoj osobi mogucnost da izrazi svoju volju, a ne odlucivati u njeno ime pa onda jos i relativizovati i normalizovati nedostatak mere.

Ovo se ne moze sazeti u jednom postu, ali valja otskrinuti tematiku. Naglasavam da moj pristup ovoj temi nije aktivisticke prirode, jer to nije moja priroda, te u tu vrstu diskusije ne bih ulazila. Iako smatram da je problematika vrlo kompleksna i neresiva iz jednog poteza, ipak preovladjuje wishful thinking da se sto pre nekako zauzda vulgo uzurpacija nekih svetskih destinacija. To je nemoguce, ne samo zbog zbog isprepletanih socijalnih, ekonomskih, politickih i inih interesnih sfera i faktora, nego prvenstveno zato sto – hvala na tome! - zivimo u slobodnim, pravnim drustvima gde vulgo-stil nije zabranjen, ma koliko saznanje o tome bilo porazno. Isto kao sto nije zabranjeno svakom pojedincu da se prema tome postavi i deluje u skladu sa tim, ma koliko to bilo nedovoljno da se bilo sta bitno promeni. Slaba vajda od toga sto poneko ne zeli sebi da dozvoli da tamo negde bude quiri na meti lokalnog pokreta otpora, kad milioni hrle tamo? Ili ce vis major, tj. globalno zagrevanje i extremne vremenske prilike da doprinesu «resenju» problema koje masovni turizam sa sobom nosi? Ali to ”resenje” bi onda moglo da podrzaumeva i migraciju lokalnog stanovnistva (neka ovo ostane samo figurativna distopija!). Da paradox bude veci, u toj uzurpaciji ucestvuju i oni koji su svesni problema pa zato hoce da pozure i obidju hot-destinacije pre nego bude ”kasno”. To moze biti indicija da je vec kasno, kasno da se rehabilituje ljudsko dostojanstvo. Thousands protest in Spain's Canary Islands over mass tourism “The Overwhelmed City”: Physical and Social Over-Capacities of Global Tourism in Venice”

Ovo je vrlo ruzno. Cak i za one kojima je noblesse oblige nesto nedostizno vazi da elementarno vaspitanje nalaze da se na ovaj nacin ne pominju oni koji nisu prisutni - bez obzira o kome se radilo - te samim tim ne mogu da odgovore na prozivku.

Ne reci dvaput, "nema sile koju Srbin ne obara". To je iz jedne pesme koja odlicno ilustruje modus vivendi nacije kad se njezino imanentno stanje inercije ukombinuje sa cuvenim srBskim inatom koji onda pojacava instiktivno opiranje. Pocuj zvuke srBske ekoloske svesti. ”Rio Tinto, mars sa Drine, Srbin kaze, mars sa Drine dusmanine [] mars iz nase otadzbine” (kadrovi u kojima se deca eksponiraju u narodnoj nosnji) ”ovu zemlju nasoj deci ostavise slavni preci” … ”srpska diko, tu sam rode” (hard rock solo Svilen konac podize ulog na nac.romanticnu kartu) ”Rio Tinto, mars sa Drine, mars sa nase djedovine, nema sile [] koju Srbin ne obara, poruka je svima jasna, pobeda je pravoslavlja”. Sta god da je tema - naciJonalni praziluk iz ... mora barem malo da proviri.

Ovaj post je relativizacija koja bi trebalo da se prebaci i ugleda svetlo dana na onom feministickom topiku. Ne bih rekla da se ”stalno [] potencira islam”, to je opste mesto koje odaje sustinsko nepoznavanje pojma politickog islama i iz tog nerazumevanja verovatno proizlazi ova nesretna relativizacija. Pre ce biti da (politicki) islam, cija je esencija bespogovorno pokoravanje, sam sebe potencira. Jer, institucionalizovana diskriminacija zena u kuranoljubivim zemljama nema pandan, te se stoga ne moze stavljati u istu ravan sa vaskolikim sektaskim praksama u sekularnim demokratskim drustvima. Treba li reci ista vise nego podsetiti na to da je islamska bratija - 57 zemalja (sic!) – usvojila sosptvenu kairsku Deklaraciju o ljudskim pravima koja se bazira na serijatskim verskim andramoljama kao antipod UN Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima koja je bazirana na sekularnom pogledu na ljudska prava. Sledbeno, kairska Deklaracija je lakmus papir duboko ukorenjenog sukoba izmedju politickog islama i ljudskih prava. Istina, deklaracije nisu pravno obavezujuce ali to nimalo ne umanjuje izuzetno relevantnu cinjenicu da su izraz volje i moralnog stava. Dovoljno je googlovati nesto poput violence against women in arab and islamic countries, women´s rights in the middle east, domestic violence in iran, mass arrests of women´s rights defenders in iran, female labor force participation in iran itd. u tom stilu da bi se brutalnost serijatskog svetonazora razoblicila. To po pretecoj ozbiljnosti daleko prevazilazi “nakardna pravila za odevanje i ponasanje zena” koja “nisu ekskluzivno vezana samo za ovu religiju”.

Ovaj roman je dao povod da Heinrich Böll dobije Nobelovu nagradu za knjizevnost 1972.

Basamak je jedna od reci koju dozivljavam kao rec svog detinjstva, jer ju je moj deda koristio. Upravo on a neko drugi, jer za njega sam bila veoma vezana. On i ja smo zajedno isli u «varoš» (u njegovo vreme je Slavija u odnosu na Čuburu bila bas to). Divote li! Reci i jezik generalno su uvek umeštene u nekom sociokulturoloskom kontekstu, zato je obicajeno je da u reci ucitavamo licno iskustvo. Tako deca uce reci, tako se uce reci i u stranim jezicima. Na taj nacin, sto bi rekao Bachtin, «prisvajamo reci», ucinimo ih svojim. I posle, kad otvorimo usta – pokazemo licnu (jezicku) kartu.

Kritika je davanje misljenja koje se bazira na sposobnost prosudjivanja, a ne na sposobnosti vredjanja. Dakle, napisano nije kritika nego a) relativizacja pojma kritike i uvrede javne licnosti, b) seksisticka pretpostavka o seksualnoj dominaciji (ko sta treba da radi) a takve pretpostavke se u biti zasnivaju na rodnim predrasudama. Bice ipak da se radi o neotesanosti koja de facto pali zeleno svetlo za seksizam na forumu. Voilà!

Zaista nema potrebe za ovim.

Cudi me da niko nije javio toj knjizari da su napravili lapsus. Ne radi se o "hermetickom krugu" nego o "hermeneutickom krugu" koji je pojam u okviru hermeneutike.

Ne samo sto je Hesse bio Nobelovac nego njegove knjige su 1933. spaljivane na lomacama diljem nacisticke Nemacke jer se nisu uklapale u nacisticku ideologiju, nego se i zna Hesseov stav u vezi sa nacizmom koji se skroz kosio sa njim. Isto kao sto se zna da je Serrano tokom drugog svetskog rata sprovodio kampanju podrske nacistickoj Nemackoj i bio promoter antisemitskih teorija zavere. O Jungovom odnosu prema nacizmu i antisemitizmu ima za pocetak ovde.

Miguel Serrano’s Antisemitism and its Impact on the Twenty-First-Century Countercultural Rightists Sa gornjeg linka mozes da skines pdf. De Gruyter je izvor sa vrlo dobrom reputacijom.