madafaka73

Razumem ljude koji su posle Matiasa "hedge and NOrecover" Lesora, vojnika kluba Vladimira Stimca i nesretnog Ognjena Kuzmica, gledali u Lendrija Nokoa kao u prime time Davida Robinsona. Pored ociglednih kompetitivnih prednosti u evropskoj kosarci, koje se uglavnom reflektuju kroz fizikalije, ja ne mogu Nokoa smatrati prvim esalonom EL centara. Premalo je tu skilla i lakoce u postizanjima poena, a nema ni neke epohalne odbrane 1 na 1 ili kod switcha. Kontrola def skoka je bila solidna, postojala je i zelja i motivacija, ali sve to skupa nije vredno lamentiranja nad nasim rastankom. Sa druge strane, Zvezdine nejasne finansije, kao i stanje trzista u drugoj polovini avgusta su dva kamena koja pretezu na stranu realne zabrinutosti. Produzetak saradnje sa Lendrijem je bila neka sigurica, minimum zahteva navijaca da se u novu sezonu udje sa poznatim licem od koga znamo sta mozemo dobiti, ali eto, ni taj minimum nismo uspeli da ostvarimo. Ostaje nam da cekamo i nadamo se boljem igracu od Nokoa. Koliko je to realno, videcemo. Edit Zaboravih da napisem... Mi imamo vrlo jak pocetak sezone i u EL, ali i ABA. Drugo kolo Buducnost u Bg, pa idemo Igokei, docekujemo CedOlimpiju i gostujemo Mornaru. Cetiri tima iz vrha u prvih pet kola. Treba kompletirati tim sto pre i krenuti sa ozbiljnim pripremama.

Dobric je two-way wing koji je blizi standardnoj poziciji 3 nego 2. Slazem se da ne moze da pokrpi PG propuste, ali tu je Lazic koji moze, dok bi Ognjen bio igrac strane pomoci, kod switcha da preuzme i isprati ako zatreba. Obrnuto, u napadu bi se spustio na 2, a Lazic na 3 sa svojim coskarenjem i catch and shoot mantrom. Ovo implicira spoljnu liniju Dzoni-Dobric-Lazic. Ne nuzno, naravno, ali kao ideja ima smisla. Druga varijanta je sa Waltersom, novim bekom i raznim varijantama na 3 u zavisnosti od toga da li dizemo ili spustamo petorku. Bek koji treba da dodje mora biti upgrade Dobrica u smislu da moze preuzeti pleja, dakle da ima brze noge i bolje lateralne kretnje. U napadu bih se zadovoljio sitnim upgrade-om u ballhandlingu i kreiranju sa sebe. Po meni, ovo nisu neki epohalni skokovi u kvalitetu u odnosu na Dobrica, pismeni bek koji zeli da igra u EL timu bi ih po deraultu morao imati. Nama ne treba 3&D bek, cak je i Dobric u prosloj sezoni definitivno izasao iz tog okvira. Mozda je moj prethodni post implicirao da tako mislim, u tom slucaju se izvinjavam na nejasnom pisanju. Bek mora kreirati za sebe, jbg to je jedna od definicija pozicije. Ali mislim da nam ne treba volume shooter, vec neko ko ce po USG% biti u ravnotezi sa ostalim nosiocima ofanzivne igre. Ne treba nikako zaboraviti mogucnost da se dovede kombo bek. To bi donelo kvalitet u smislu jos jednog ballhandlera, kreatora za sebe i /ili druge. No, to takodje nosi i probleme. Glavni je dodatak jos jednog nizeg igraca na ionako ne bas visoku i atleticnu spoljnu liniju, posebno poziciju PG. Sto se tice ISO opcija, tu smo tanki. Osim Dzonija i nekog postovanja Kaline (idealno i Davidovca), tesko da imamo jos nekog ko moze u kontinuitetu biti opasan i preko suta ili asista posle eventualnog udvajanja donositi poene. U tom smislu, naravno da bih voleo beka koji je dobar i u ISO igri, ali pitanje je da li smo u stanju da iskopamo ispod radara jednog takvog, odnosno platimo neka proverena resenja. Zbog svega toga sam pisao o profilu beka za kojeg ocekujem da dodje. Ne zato sto bih ja bas takvog zeleo, vec zato sto mi je to najlogicnije na osnovu informacija koje imam i skromnog znanja o kosarci koje posedujem.

Generalno, kada se pise o rosteru, ko je tu i ko nam fali, stalno su na margini dva igraca, Dzoni i Dobric. Ne u smislu da se ne spominju uopste, vec da se ne spominju dovoljno. Moj neki osecaj kaze da ce obojica imati mnogo vecu ulogu u napadu nego sto bilo ko ocekuje. Ovo pisem kao reakciju na maltene uniformisani stav foruma da nam je neophodan bek trpac, u najmanju ruku na nivou Puntera ili Loyda. Ja ne mislim tako, a videcemo kako razmislja Radonja. Prvo i osnovno, dolascima Dzonija i Waltersa mi smo dobili dva dobra ofanzivna ballhandlera na PG i oko njih ce se sve vrteti. Naravno da fali bek, ali ne nuzno neki do jaja trpac (ako su nam takvi uopste platezno dostupni), vec neki two-way atleta sa normalnom glavom, koji bi bio u stanju da pokrpi i Dzonija i Natea u odbrani. Neka upgrade verzija Dobrica, koji ce takodje uzimati minute na dvojci, u kojoj meri videcemo. MIslim, zna se Dejova filozofija igre, ne treba valjda oko toga raspravljati. Da me ne shvatite pogresno, voleo bih ja i Puntera i Loyda na ovaj roster, ali ocigledno da nemamo para za taj nivo kvaliteta. Ili ipak imamo? Kako god, dolazak beka ce svakako otkloniti dilemu da li je potpis Kaline izuzetak ili trend.

Hajde da zaboravimo na trenutak njegov sporadican sut za 3, koji treba da mu bude forte u napadackoj igri. Da zaboravimo i cudne odluke koje donosi tokom meca, kao i promasene zicere, pa to pripisemo prevelikoj zelji da dokaze neki svoj status i kvalitet. Sve to mogu da razumem, desava se i boljima da udju u nervozu, pa se u vadjenju na silu jos vise ukanale. Ali kada vidim da u fizickom smislu nista ne radi na sebi vec par godina, to ne mogu da oprostim. On ima prirodno dobar frame za svoju poziciju u evropskoj kosarci, trebalo je samo to popuniti sa jos 5-10kg misica. A sa snagom i masom dolazi i samopouzdanje. I gomila novih opcija u oba smera. Videcemo kako ce da izgleda na pocetku ove sezone, krajnje je vreme da uradi nesto sa svojim telom, za pocetak.

Sto se tice 5 pozicija u kosarci, ali i svega ostalog sto si pisao/pitao, preporucujem da procitas post sa linka ispod. Tu je gomila odgovora na tvoja pitanja, da ne tretiram svako pojedinacno i gusim forum. https://vox92.net/forum/index.php?/topic/1327-kosarka-analiza-i-sinteza/&do=findComment&comment=318022

Ma sve je ok. Uzmemo dva nasa nadimka, rednecks i white trash, sklonimo vratove i djubre i ostane nam ono sto treba: crveno-belo. Sto se nase novopridosle bele cokolade tice, ja sam iracionalno zadovoljan. Dakle, ne mogu da objasnim zasto, ali deluje mi da ce Nate biti dobar fit na ovu ekipu. Kao sto je neko pre mene napisao, posle dovodjenja Dzonija bilo je jasno kakvu ulogu ce imati njegov kolega po vokaciji i tu se Walters savrseno uklapa. Ono sto malo zabrinjava je sto tesko obojica mogu biti na parketu istovremeno, jer cemo biti premekani u odbrani perimetra, posebno za Radonjine standarde. Obojica nasih plejeva su ofanzivno orijentisani, pa ako uopste moze da se bira profil beka koga treba da dovedemo, dizem obe ruke za nekog two-way atletu sa tranzicijom, koji pasuje i jednom i drugom kecu. Ne treba zaboraviti Dobrica koji je u prosloj sezoni napravio kvantni skok ka poziciji 2, tako da ne delim misljenje vecine na forumu koji zele trpaca indijanca na beku suteru. Imacemo mi dovoljno poena od spoljne linije, tako da nam taj segment ne mora biti iskljucivi prioritet kod odabira tzv. beka sutera. Igracemo standardnu Radonjinu kosarku sa dobrom odbranom i kontrolisanim napadom, bez preterenog divljanja. Bicemo pravi tim, sa jasno podeljenim ulogama, pa dokle doguramo. Kod centra ne smemo da omanemo, bilo da ostaje Nnoko ili dolazi novi, to nam je kljuc sezone.

Bila slicna tema na kosarkaskom forumu gde sam nekad pisao. Bio i topic posvecen Sarencu. A i ja bio 15-ak godina mladji i sa vise vremena na raspolaganju za razne egzibicije tipa brojanje lapsusa, gramatickih gresaka, pogresnog izgovaranja imena igraca, pogresnih fakti ili recenicnih sklopova i izraza koji nisu u duhu srpskog jezika, a koje Sarenac izgovori u tih sat ipo-dva dok uzima platu glumeci kometatora kosarkaskih utakmica. Posle se prikljucila jos dvojica forumasa, pa su rezultati tog svojevrsnog opita bili potpuniji i reprezentativniji. Naravno, ne secam se svih detalja, ali znam da smo ga pratili te cele godine i na uzorku od desetak uzivo prenosa, na sta smo dodali ranije snimke do kojih smo mogli da dodjemo, dosli do apsolutnog rekorda od 52 greske u jednom prenosu. Minimalno je bilo, cini mi se, 16 ili 17, ali to je bio prenos kada je vrlo malo pricao, ne znam iz kog razloga. Neverovatno bilo i ostalo da takav lik radi ovaj posao, a vidimo da ga sa istim "uspehom" radi i dalje. Zaboraio sam vecinu gluposti koje je izgovarao i u kontinuitetu ponavljao iz prenosa u prenos, ostalo mi je samo jedna, kada je u 3 ili 4 utakmice konstantno ponavljao "najveca moguca prednost" tog i tog tima, misleci zapravo da je trenutni rezultat najveca razlika koju tim ima na mecu. Nepismen, nenacitan, sa bazicnim poznavanjem kosarke, cesto je dolazio u koliziju i sa svojim partnerima u prenosu koji su vrsili ulogu strucnog konsultanta. Koliko se secam, najgrublji u tom odnosu je bio Vlade Djurovic, a najkonstantniji u pokusajima da ispravi i ublazi njegove nebuloze Marin Sedlacek.

Pise se o Smajliju na obe teme, ali hajde da napisem nesto o njemu kod komsija. Kao sto se zna, decko je u svom pionirskom/kadetskom uzrastu preskocio tri nagazne mine u vidu KKCZ, Partizana i Mege. Verovatno svesno i smisljeno. Radio je individualno kao manijak godinama, imao neki svoj plan i viziju i to mu se ostvarilo odlaskom u NBA. Iskreno, nisam ga tamo pratio vise od prosecnog coveka zainteresovanog za kosarku in general. Poneka vest, poneki klip i to je to. Znam za neku ozbiljniju povredu, ali ne znam da li je zbog toga njegov napredak u NBA zaustavljen. Ili pak zbog procene struke o njegovim limitima. Kako god, kada se pise o njegovom dolasku na ovu ili onu stranu brda, treba imati u vidu dve stvari: prvo, on ima tek 20 godina i daleko je od nekog isluzenog NBA ridzekta, a samim tim trebao bi da ima dosta opcija i mogucnost da proceni sta je najbolje za njega; i drugo, nadovezano za poslednji deo stavke 1, nisam siguran da ce on u ovom delu karijere svoju odluku bazirati primarno na kinti, stavise mislim da je decku glavni cilj da igra i da napreduje, a dodatni motiv ce mu biti neka vrsta inata da dokaze da je dobar za NBA, pa i da se tamo vrati jednog dana. Gledajuci iz ugla nasa dva kluba, ne znam da li bi i jedni i drugi mogli da mu ponude ono sto on verovatno najvise trazi - minute i protagonizam. Ali opet mislim da bi Partizan mnogo pre Zvezde to mogao da ucini, sto zavisi iskljucivo od Zeljka i njegove vizije. Deluje mi da Zvezda trazi ipak neko proverenije resenje na 5, tu je pritisak izbegavanja ponovnog blamiranja u EL, ali i ozbiljna borba u ABA. Koliko god nelogicno zvucalo, ipak mislim da se samo on pita, u slucaju da uopste i dobije ponudu nekog od ova dva kluba, ili cak oba. Naravno, sve su ovo pretpostavke na osnovu (nedovoljne) kolicine informacija koje imam, ko zna sta se decku zaista vrti po glavi u ovom momentu.

Nedelja, 1. avgust. Dan pred Svetog Iliju. Upekla zvezda od ranog jutra, gledam jaru kako se dize iznad asfalta dok ispijam poslednji gutljaj kafe. Sparina ulazi kroz prozor terase i obavija mi telo, stiska mi udove kao i svih ovih prethodnih vrelih dana, tera me da zatvorim sve, spustim salone i ukljucim klimu. Ali ne dam se, imam svoju jutarnju rutinu koja kaze - krug oko Ade. Osam i kusur kilometara za zdravlje, kondiciju, izbacivanje toksina kroz znoj i skupljenje vitamina D, zatrebace mozda. Posle krace voznje stizem na Adu, proveravam da li mi je sve sto treba u rancu i krecem u lagani hod. Svakim minutom, svakim korakom sve je toplije. Kacket mi stiti glavu, ispijam pola flase vode vec posle prvog kilometra. Ledja mokra od znoja, ruke i noge izlozene suncu pocinju da peckaju, iako imam dobru podlogu, kao da sam bio na moru. Na pola puta ode sva voda i vec gledam da sednem u neki od kafica kojima se lagano priblizavam. Sunce przi kao u Sahari, bacam pogled na jezero da u toj vodenoj povrsini nadjem olaksanje, bar na minut, dva. Prvi kafic je tu ispred mene i dok sam trazio pogledom sto u hladu, zacuh da me neko doziva po imenu. Nasmejano lice drugara iz srednje se pojavi na metar, dva od mene. Ispuzena ruka i seretski pozdrav - Pa gde si picko, koliko dugo se nismo videli. Drugar iz klupe, zaboravljen u vrtlogu zivotnih vijuganja iskoci u moju realnost. Pa brate, ima bar 20 godina, odgovorih stiskajuci mu ruku. Secanja pocese da naviru, dozivljaji na ekskurzijama i anegdote iz skole, zajebancije po gradu, basketi u blokovima, na Adi i gde sve ne... I ko zna koliko bi tako stajali i evocirali jedan lep period nasih zivota, da nas ne prekinu jedan klinac koji povuce mog drugara za ruku - Cale, zakasnicu na trening. On se trgnu kao iz sna i razvuce usta u sirok osmeh. Ovo ti je bato moj naslednik. Cepa kosarku vec 3 godine, opasan je mali. Mrsavi decacic od mozda 12-13 godina mi pruzi ruku i ja se pozdravih sa njim. Dres Bullsa sa brojem 91 koji mu pada skoro do kolena mi prizva novu sliku. Cekaj brate, jel ovo onaj dres... - Jeste, jeste, prekide me drugar - jos malo pa mu je taman. A gde je tvoj, jel si ga sacuvao? Trebalo mi je dobrih 5-10 sekundi da se setim na sta misli. A onda mi dodje u svest Pipenov dres koji sam stalno nosio na basketima, kao sto je drugar nosio Rodmanov. - Onaj Pipenov, sto sam pokusao da od 33 napravim 23 belim korektorom, pa sam razjebao sve i ostala na kraju samo trojka? - Taj, taj, odgovori mi on i obojica prasnusmo u smeh pred zbunjenim pogledima mladog kosarkasa. - Nego, brate... Aj sa nama da malo gledamo trening, pa da sednemo negde na pivo? Mislim, ako ne zuris i to. Hodam sa njima do terena na kojima nisam bio vise od dve decenije. Popravili koseve, stavili neku podlogu, nema vise cepanja djonova po neravnom betonu. Mozzart napravio neki kavez, za kosarkasice, kaze mi drugar. Usao mi neki kamencic u papuce, pocelo ozbiljno da me zajebava moje levo basketasko koleno, sunce przi jos jace, ali nastavih sa njima to terena. Klinac otrca do drugara i poce da se presvlaci, a nas dvojica uhvatismo neki hlad od drveta. - A je li, brate moj, da nije malo vruce za trening napolju? Ima preko 35,a tek je pola 9, upitah ga ja. - Jbg bato, sta da mu radim, ako hoce da postane igrac mora i po ovom vremenu. I po kisi i po snegu. To je jedini nacin, rad, rad i samo rad. Postenjacina moj drugar, bio i ostao ljudina od 205 i jedno 15-20 kg vise nego sto ga pamtim. Rad, rad i samo rad, neko ce ga nekad primetiti. A mozda i nece. Njegovo mrsavo telo ce popuniti Rodmaov dres, ali kada? Hoce li biti kasno za jednog strkljavog decaka da ceka do 18e godine da dobije fizikalije koje svi prvo gledaju? - Brz je kao munja, prica mi drugar. I ima opasan sut. Preko njegovog ramena gledam kako deca rade sa nekim starijim trenerom, njegov klinac se upravo odbio od jednog punijeg decaka u kontaktu i zavrsio na podu. Ustaje mali i vraca se u stav. Ponovo pade i ponovo ustade. Borac je. Hoce li to biti dovoljno? Sunce nastavlja da przi, postaje mi neizdrzivo i u hladu. Kako li je deci, pomislih. Hoce li sve njihove sadasnje i buduce zrtve biti nagradjene? Koliko njih ce odustati, sto zbog povreda, sto zbog nakaradne selekcije po klubovima, iz nekog treceg razloga... Moj drugar ih gleda toplim pogledom. Ne zna sta ga sve ceka u sledecih par godina, na koje ce sve probleme naici njih dvojica u tom jurenju snova. Nemam srca da bilo sta kazem. Nemam prava da mu poljuljam entuzijajazam. Treba verovati. - Bice on igrac, bato, kad ti kazem. Samo malo da se popuni, rece mi on. Mali je upravo sutnuo airball, sunce ga zaslepelo. Neki klinci su se smejali. On obrisa znoj sa cela i cvrsto stisnu pesnicu, psujuci sebi u bradu. - Ajde mali, glava gore - doviknu mu moj drugar. - Shooters shoot, secas se? Mali ga pogleda i bi mu neprijatno. Trener pokaza rukom u fazonu - bez dobacivanja. Utrcah sa komentarom da bih nekako prekinuo neprijatnu situaciju - Bice igrac druze, mali ne odustaje. Drugar me pogleda zahvalnim pogledom i klimnu glavom. - A kad postane igrac, gde cemo ga druze? U neki EL tim ili u NBA? Drugar me pogleda znacajno i progovori odlucnim glasom - U Zvezdu, pa gde ce. Stade mi knedla u grlu, znoj sa cela se pomesa sa suzom koja mi zaiskri u ocima. Spustih mu ruku na rame, pa onda potapsah po ledjima. - Matori, ajmo mi na pivo, srusicemo se ovde. - Ajmo brate, odgovori on, bacajuci jos jedan pogled preko ramena na grupu decaka koji jure za loptom.

Fener odlucio da nastavi jahanje na tom srpskom trenerskom talasu. Kapiram da su i Kokoskov i Sale Zeljkove preporuke, bar mi se tako dojmi. Kako god, bez strpljenja i kontinuiteta nema trenera koji garantuje instant uspeh, a to je za tim renomea Fenera bar finale F4, da ne kazem titula. Pa cak je i Zeljku trebalo dosta vremana da im to i donese, a oba naslednika su za klasu ili dve ispod. Ako to Turci nisu do sada skontali, bice veliki pritisak na bivseg nam selektora. U svakom slucaju, neka mu je se srecom i da krene u seriju pobeda vec od drugog kola.

Ovde sam prestao da citam

Borovicanina gledam od kako je bio dete. Dobar potencijal i svakako neko ko zasluzuje da bude u U18 reprezentaciji Srbije. I ja sam primetio da ga nema, ne znam sta je razlog, osim mozda neke povrede. Sto se tice njegove pozicije, to je primarno plej. Medjutim, vidim i cujem da se u poslednjih godinu, dve sve vise gura na dvojku. Valjda je neko "pametan" procenio posle njegovog rasta i solidnog suta kojeg je uvek imao da bi bio bolji na beku. Po meni cist nonsens, jer je decko pravi plej sa dobrim ballhandlingom, pasom i sto je najvaznije tajmingom za isti. Ima osecaj za igru, a ta njegova visina moze biti samo plus u bilo kom matchupu i u juniorima, o kadetima da ne pricam. Njegova buducnost bi mogla biti neki kombo bek, a da imamo struku koja pazljivo prati mlade talente, verujem da bi se iskljucivo gurao na pleju. Polako sa Jovicem i Djurisicem. Licno ne ocekujem preterano uspesan protagonizam u ABA ligi u toj prvoj sezoni, a ako me ona demantuje, bicu opet zadovoljan jer bi ubrzanim tempom dobili dva potencijalna seniorska reprezentativca u godinama koje dolaze. Naravno, ovde se mora naglasiti da u slucaju odlaska u NBA (Jovic) igrac postaje krajnje upitan za reprezentaciju, kao sto se moze videti iz brojnih primera. Poziciono, Jovic trenutno ne moze na 4 u seniorskoj kosarci. To je i sam izjavio, tako da ga cekujem na 2-3 gde ce juriti poene iz suta ili tranzicije. Djurisic je dosta napredovao igrajuci za seniore OKK. Bio mi je bas pozitivno iznenadjenje na zavrsnom turniru juniorske EL. Igrac koji sve radi i povezuje ekipu u celinu. Bez ispucavanja i maksimalno racionalno, posebno zrelo za svoje godiste. Ne znam sta Misko planira, da li ce ih gurati istovremeno u petorci, sto je mozda i previse htabro, ili ce jedan menjati drugog na pozicijama 2 ili 3. U svakom slucaju, oni su komplementarni igraci i mogu da igraju zajedno, samo ostaje pitanje da li su spremni za to u prvoj sezoni seniorske kosarke.

Druze, ti si treci ili cetvrti po redu koji mi podmece da sam tvrdio da je Dobric bolji ballhandler od Loyda. A sve je posledica toga sto nece ili ne moze da se shvati poenta mog stava. Koja je, btw, objasnjena nekoliko puta. I ne mogu vise da je ponavljam, imas iznad moje postove pa procitaj. Dalje, da iskoristim ovo i objasnim jos dve stvari. Prva je da ne smatram Loyda losim igracem, naprotiv, zao mi je sto je otisao jer mislim da bi bio daleko korisniji u Radonjinom sistemu i to od pocetka priprema, racionalnije iskoriscen pre svega, nego tokom veceg dela prosle sezone. Drugo, ne smatram Dobrica vrhunskim EL bekom, a ni krilom. Ali smatram, posebno jer je domaci igrac, veliki radnik i neko ko konstanrno napreduje, da zazluzuje sansu kao validna opcija u napadu. Nekih 20-ak minuta PROTAGONIZMA i da radi ono sto je pokazao da zna ce biti sasvim dovoljno i za njega i za nas. Da nismo doveli Kalinu i da nije tolika guzva na krilu, verujem da bi Dobric imao vecu i ulogu i minutazu. Ovako, posebno ako se dovede nesto sto se kolokvijalno naziva startni bek suter, morace da se zadovolji manjim. No, duga je sezona i pegla se na vise frontova, tako da za Ognjena ne brinem.

Opisao sam nacine na koje je Dobric uspesno poentirao tokom drugog dela sezone. Nemoj se cuditi sto te podsetilo na ovu dvojicu, jer zamisli - kretnje bekova i nacini poentiranja su slicni na svim meridijanima i svim nivoima kosarke. Da, Loyd ide pravolinijski, eksploatisuci svoju veliku brzinu, a ne neki skill, jer je on skroman. Eksplozija prvog koraka i zaletanje na obuc je 90% njegovih kretnji sa loptom. Gde ti tu vidis ball handling? Ja vidim odlicne fizikalije i hrabrost da udje na malte ne svakog igraca u reketu. Poredjenje ball handlinga... Ja ne sporim da su po tome Walden i Loyd bolji, to je svima ocigledno. Ono o cemu sam pisao, a sto je tebi promaklo da skapiras je: koji je efekat toga, koja je njihova prednost sto su bolji ball handleri na poziciji beka sutera? Nema je. Dobric jednim spustanjem lopte napravi vecu prednost i bolju sansu za realizaciju nego oba ova igraca koji je tapno po 20 puta u svakom posedu. Ovde se prica, tj. ja pricam o efektivnosti i svrsishodnosti Dobrica na beku, a ne o skill chalenge-u i ball handlingu samom po sebi, izolovanom od sustine kosarke kada je napad u pitanju, a to je postici kos.

Hvala za pozitivno misljenje o mom postu. Ipak, ne mogu da se slozim da Loyd ima vrhunski ball handling, posebno ako se osvrnemo na sustinu driblinga u kosarci, a to je oslobadjanje od direktnog cuvara. U koliko slucajeva je Loyd lagano probijao prvu liniju i kojom kombinacijom driblinga ili promene ritma? Dalje, koliko puta je "razdvojio" blok kod pika? Ili koliko puta je imao neke flashy ulaze koje bi mi zapamtili? Ja se skoro ni jednog od prethodno nabrojanog ne secam, ali ostavljam opciju da mi je pamcenje lose. Ili je bilo toliko random, da se izgubilo u moru drugacijih resenja koje je Loyd uzimao. E sad, ako sve ovo uporedimo sa onim sto je kroz celu sezonu i na svakoj utakmici radio igrac koji istinski ima vrhunski ball handling, Lorenzo Brown, ciji se potezi i dalje pamte iako su godinu dana stariji, onda je valjda jasna distinkcija izmedju proseka i top levela kada je baratanje loptom u pitanju. Ok, reci ce neko, ali Zo je plej, a Loyd dvojka. I upravo u ovome lezi sustina - bek ne mora da ima vrhunski ball handling da bi bIo uspesan napadac, posebno u evropskoj kosarci.

Napamet naucena pesmica da Dobric ne moze na beka jer "ne ume da spusti loptu na parket" postaje sve teza za citanje iznova i iznova, makar ona dolazila od novih likova na forumu koji se jos nisu etablirali kao poznavaoci kosarke na bilo kom nivou. To agresivno insistiranje na necemu sto nije validan argument nece pomoci u nastojanju da to i postanu. Zasto nije validan argument? Evo nekoliko primera na brzinu. Prvo, da vidimo sta smo imali prosle godine od bekova i kakvi su oni bili u spustanju lopte na parket. Loyd Dok se probije kroz blokove i primi loptu na nekih 8m od kosa, Loyd lepo tapka tu loptu, uhvati zalet posle nekoliko def dribliga i napada uglavnom pravolinijski, bez izrazite promene pravca ili ritma. Uzdaje se u brzinu i eventualnu livadu koju mu neko napravi. Forte mu nije ulaz, vec sut. Dakle, mala korist od njegove sposobnosti da spusti loptu na pod. Walden Majstor u spustanju lopte na parket. Toliko je dobro to radio da mu se osladilo, pa je znao da je tapka i po 15 sekundi u jednom napadu i ne uradi konkretno nista ni za sebe ni za ekipu. Posle visokog pika je umeo da iskoristi brzinu i snazan gornji deo tela i napadne ulazom visokog igraca posle switcha. Ali nista epohalno i statisticki znacajno da bi mu to naveli kao izrazitu napadacku prednost. Sta vise, u solidnom procentu napada je pre birao sut za 3 sa velike daljine, pa i preko ruke nego ulaz. Dobric Odlicna igra bez lopte, superiorne kretnje u odnosu na oba gorenavedena igraca. Dobro koriscenje tela, cvrst u kontaktu, sa brzim prvim korakom. Zavrsavao na razne nacine: posle pika slicno Loydu, mahom levi ulaz Iz urucenja, brzi prvi korak i flouter Polukruzna, klasicna bekovska kretnja uz flouter ili polaganje na tablu Zaustavljanje na driblingu i skok sut sa midrangea Izdrzljivost u kretnji bez lopte, prolasci kroz blokove odlicni, sve to kao inicijalna faza ulaska u napadacko finsiranje iz ulaza Pored kretnji sa ili bez lopte, sasvim dobar sut za 3, uglavnom iz spotupa, ali sve cesce i iz klasicih bekovskih V ili L kretnji i brzog suta sa 45 stepeni Ovo nabrojano, uz recimo odlicnu tranziciju, je vise nego dovoljno da se Ognjen bez problema moze smatrati validnim resenjem na poziciji 2. To za one koji su i dalje mentalno pdikovani za poziciju 2 kada je realizacija u pitanju. Odavno se pozicije 2 i 3 prakticno izjednacavaju, zovu ih jednim imenom wing igraci i oni imaju sustinski iste kvalitete, dok se razlikuju u nijansama koje daju trenerima mogucnost da ih vise koriste na ovaj ili onaj nacin.

Poceo da pisem o odlasku Waldena, sve sa zahvalnicom za borbu u svetom dresu. Drugi pasus bio o Radanovu i mojoj neveri da decko nece jedno jebeno leto da zrtvuje i napravi taj sut za 3... A onda ulece klinac u sobu i mase telefonom. Pazi cale ko nam je dosao! Gledam ekran dok on mlatara telefonom i jedino sto vidim je crveno-beli dres i recenica "dobro dosao kuci". A onda broj 12. Nesto me strecnu u grudima. Grabim mu telefon iz ruke i gledam u Kalinu. Da li je moguce? mi je bila prva reakcija, onda neverica i sumnja da je zajebancija. Nije cale, zvanicno iz kluba, prica mi klinac i uzima telefon. Sedim i gledam u jednu tacku. Usta se lagano razvlace u osmeh, a grudi pune ponosom, postovanjem i srecom. Ratnik i pobednik je ponovo kod nas! Zovem komsu cigansturu, vadim domacu sljivu. Cepa se do 12 komada, u cast Kaline. Sunce lagano zalazi i postaje svezije. Svet izgleda lepse, bar u jednom kratkom momentu.

Vec sam napisao da mi se svidja tvoj uvodni post, kao i da mi je nebitno ko otvara temu. That said... Koliko sam shvatio, naslov je u duhu sarkazma i zeleo si njime ismejati i prozvati sve nase koji su se uplazili Zoca i sve sto ide u paketu sa njim? Zar nije onda bilo bolje da kao autor das naslov koji odslikava tvoje pravo misljenje i stav po pitanju nadolazece sezone, umesto da rizikujes nerazumevanje sopstvenih motiva kod izbora nazlova i stavljanja u isti kos sa ostalima koji se "ponasaju pizdinski"? Cak i za najvece optimiste i one najuverenije u pozitivan ishod sezone verujem da ce biti lagano strecanje svaki put kada treba nesto da napisu o sezoni koju ce pojesti skakavci, jer naslov teme, posebno ove i posebno u ovom momentu, bi trebao da ima i motivacioni karakter. Drugo, ovo oko straha ili prostije receno useravanja u gace zbog Zeljka Obradovica i novog Partizana... Strah je prirodni instinkt koji u principu ima pozitivan uticaj na opstanak vrste i pojedinca, ako se zanemare iracionalni ili paralisuci strahovi kao vid blaze ili ozbiljnije klinicke slike. Drugim recima, nema nista lose u zdravom, opravdanom strahu jer nas on upozorava na odredjenu opasnost, tera nas na oprez i fokus za (u ekstremnom slucaju) odbranu golog zivota i podize nasu mentalnu i fizicku spremu na maksimum. Ako izbacimo ekstreme, te posmatramo stvari u (kakvim-takvim) sportskim okvirima, dolazak trofejnog trenera, ali i nekoliko jako kvalitetnih igraca, u rivalski klub, sve to u prvoj polovini jula, je po meni signal za oprez i mobilizaciju resursa za odbranu naseg sportskog zivota. Mi smo na zalost stavljeni u poziciju reakcije, pa zato ona mora biti adekvatna protivnickoj akciji. Malo straha nije na odmet, ali onog straha koji ne dovodi do histerije ili paralize, vec do racionalnog i efikasnog nacina borbe za kosarkaski zivot u nasem habitatu. I koliko god i mene nervirali prenaglaseni izlivi emocija u fazonu sudnjeg dana, prakticno isto toliko me iritiraju dijametralno suprotni ekstremi i pozivanje na napad golorukih na tenk, tj. nipodastavanje realne snage protivnika. Iz tih razloga mislim da je naslov mogao biti srecnije slozen i sa adekvatnijom porukom, no da se ponovim jos jednom, to me nece spreciti da na onoj temi pisem u toku sezone.

Djurisic je navodno usao u nesto mnogo ozbiljnije od rasprave sa trenerom oko tehnike izvodjenja auta. Opet navodno, nije mu prvi put. Dapace. Mada, treba biti krajnje oprezan oko ovih inside infoa, posebno kada je rec o mladom igracu koji ima odredjenji potencijal za seniorsku kosarku vec u 17. godini zivota, jer se za cas neko ime u vrlom kratkom periodu toliko kvalitetno provuce kroz medijsko blato da ga ne mogu oprati ni Sava ni Dunav. Sa druge strane, ako je bilo psovanja trenera, to je ozbiljan disciplinski prekrsaj koji se u najmanju ruku sankcionise odstranjivanjem iz tima za dato takmicenje. Naravno, ceo problem je trebao ostati u krugu porodice i tu se resiti, ali avaj, to je nemoguce u danasnjem vremenu distribucija informacija u realnom vremenu, kao i senzacionalisticke click bait prirode pristupa bilo cemu sto je vest, ili moze biti vest, gde apsolutno niko nije postedjen. Lepo zvuci cetvrti na svetu. Za nekog ko je odavno izgubio epitet "zemlja kosarke" to je de facto i uspeh. No, decenijski smo svedoci da medalje sa takmicenja mladjih selekcija, cak i one najsjajnije, nisu nikakva garancija stvaranja igraca za seniorsku elitu, sta vise, pre su neka vrsta dimne zavese i anestetika za svesrpsku kosarkasku javnost, opsena da se nesto zapravo i radi u kadetskom i juniorskom uzrastu. A prava situacija je dijametralno suprotna. Klubovi su postali korporacijski orijentisani, sto bi znacilo da im je prvi uslov postojanja i funkcionisanja profit. Mesto direktora kluba, vlasnika kluba, koordinatora svih selekcija, pa sve do trenera je postalo kao i svako drugo radno mesto u Srbiji - predmet trgovine uslugama i svakodnevne ekploatacije sintagme "koliko sam ja tu dobar". Clanarine koje su na mesecnom nivou oko 50e su postale prioritet svakog kluba, pa je ionako upitna selekcija dece vremenom dosla do nepostojece. Svako ko plati moze da trenira, ali i da igra zvanicne utakmice. Necete nigde cuti da to i to dete ima izuzetno male sanse da napravi bilo kakvu karijeru u kosarci, sto zbog fizickih nedostataka od kojih je najcesci tzv. iks noge, nedostatak prirodne i za sport neophodne brzine reakcija i brzine razmisljanja, ili pak strucnom oku vidljivih problema u razvoju skeletno-misicnog sistema koji prvo zahteva korektivne vezbe kraceg ili duzeg trajanja, pa tek onda eventualno bavljenje sportom. O tehnickoj obucenosti dece ne treba previse trositi reci, jer je ona nadogradnja za taj prvi korak selekcije dece po fizickim parametrima koji je krajnje upitan, pa tako mogucnost spustanja lopte u dribling, kvalitet pasa, mehanika suta ili pak osecaj za kretnju niko i ne gleda kao na bitan parametar rane separacije talenata od proseka. Ne, sva deca su dobrodosla jer donose klubu novac, a kada krenu lakse i teze akutne povrede, cesto i one hronicne, klub ne snosi nikakvu odgovornost za propuste u preventivi i kasnijem nestrucnom radu sa decom. Limitiranost trajanja treninga na period od sat vremena u klubovima koji nemaju svoje hale, vec igraju u rentiranim objektima koji cesto ne zadovoljavaju ni minimalni stepen regularnosti, pa i bezbednosti za decu, gde se pojavi 30+ decaka je apsolutno besmislen i neucinkovit iz ugla korekcije tehnickih nedostataka buducih igraca. Fiskulturne sale osnovnih i srednjih skola, kao i one u okviru manje-vise propalih fabrickih i studentskih centara komunistickog vremena cesto ne zadovoljavaju regularnost kosarkaskih pravila, pocev od dimenzija terena, visine obruca, malog ili nepostojeceg razmaka izmedju bocnih aut linija i zidova, ripstola, a cesto na moje uzasavanje i ogromnih radijatora, preko loseg parketa ili drugih podloga, zimi nedopustivo hladnih sala ili balona, do leti pretoplih i izuzetno teskih za treninge dece. Moj prijatelj je klincu zabranio da u toku utakmice trci duz aut linije sa ili bez lopte jer se plasio da ce kod kontakta zavrsiti u nekom radijatoru. Drugi je zabranio svom sinu da ide na polaganje, jer je prostor izmedju table i zida manji od pola metra i nemoguce je doskociti sa ili bez kontakta odbrane, a ne rizikovati povredu. O kakvom kvalitetu utakmice mozemo pricati kada kontre pice kroz sredinu, kada ne smes na ulaz iako ti je otvoren put, vec se dizes na sut pri cemu se lopta odbija od nezglobnog obruca deset metara na jednu ili drugu stranu. To pod uslovom da ti je sut sa malim lukom, jer ako je sa velikim ulazis u mogucnost da pogodis, zbog infrastrukture sale, previse spusteni plafon. Klubovi koji imaju svoje hale, sale ili balone su u boljoj poziciji. Kod njih se prilivaju deca sa svih strana u potrazi za boljim uslovima treninga. Tu su svlacionice korektne, za razliku od ruiniranih prostorija za istu namenu u prethodno oslikanim skolama, centrima za ovo i ono i fabrickim salama. Ni ti klubovi nece odbiti ni jedno dete. Iako su resili problem rentiranja kosarkaskog terena, svacijih 50e je dobro doslo. Nije problem, napravice oni i po 3 tima u istoj starosnoj dobi, da bi sva deca mogla nesto da igraju, pa ce tako ionako krajnje tanak trenerski kadar razuci do tacke pucanja. Zato imamo trenere sa ili bez licenci ili trenerske skole koji su cesto tek 5-6 godina stariji od dece koju treba da treniraju, bez ikakvog iskustva i upitnog znanja. Bolji uslovi za treninge i utakmice ne znace i bolji rad sa decom. Iako trening sada moze da traje i vise od jednog sata (efektivno, kada se oduzme zagrevanje i istezanje ostaje oko 40-45 min za trening, sto je smesno), to je samo kvantitativni dobitak. Treneri, trenercici i wannabe treneri su ili nedovoljno motivisani malim platama ili nemaju dovoljno ni pedagoskog ni uskostrucnog kosarkaskog znanja, da bi bili dovoljan uslov za razvoj pojedinaca. Cesto se cuje da klubovi, odnosno kolektivni treninzi, nisu mesto za individualni napredak dece. Pa ce se onda preporuciti individualni treninzi u okviru kluba koji kostaju toliko i toliko, pa raditelji iz najboljih namera ulaze u jos jednu zamku srpske ispodseniorske golgote zvane dodatni ili individualni treneri. Na ovom mestu, pre nego sto nastavim, bih se osvrnuo na jos jedan veliki problem drustva koji krece iz najvisih krugova politike i biznisa, pa se spusta na nivo kosarkaskih klubova - korupcija i nepotizam. Prijatelj MP je rovario po klubu skupljajuci informacije cele prosle godine i dosao do podatka da je u kadetskom timu njegovog sina, od 12 igraca iz rostera njih 9 igralo preko ove ili one veze, potkupljivanja ili kompenzacija. Njegov sin je deseti, jedan klinac koji ima potencijal iz nizeg godista je bio jedanaesti i decko, treci plej koji ne znam da li je imao 10minuta za celu sezonu, je bio dvanaesti. Dakle, 75% tima igra na osnovu stvari koje nemaju veze sa kosarkom. U drugim klubovima je slicna situacija, pa zasto se onda cudimo gde su nam deca na prelasku u seniorsku kosarku. Vracam se na individualne trenere, bilo da su to fitnes ili kosarkaski treneri, bilo da su to treneri-menadzeri ili oni u klubovima za koje dete igra. To je takav kriminal, neznanje, nestrucnost, bahatost i koristoljublje da je tesko recima objasniti. U moru "strucnjaka" raznih generacija, ljudi navodno povezanih sa USA koledz sistemima ili evropskim klubovima najsirih geografskih razmera, retki su pravi pre svega ljudi, a onda strucnjaci. Uporedio bih to sa poplavom nadrilekara, vidovnjaka i belih magova tokom devedesetih. Npr. jedan trener u godinama, sa FIBA licencom i solidnim uspesima van Srbije, je "uspeo" da u mu se u roku od 3 godine povrede 4 decaka i 1 devojcica uzrasta od 13 do 16 godina od iste, teske povrede kidanja prednjih ukrstenih ligamenata. Da li je to slucajnost? Mozda. Dalje, kod istog trenera, koji zagovara krvavi rad i dugotrejne treninge, ne prezajuci da deca rade i na +40 i na - 5, tri decaka su imala povrede uglavnom nekog od L prsljena, usled "frekventnog ponavljanja istih pokreta". Povrede skocnog zgloba, kao i manja istegnuca usled udaraca ne vredi ni brojati. Ovo je primer za koji znam iz pouzdanih izvora. Iz nekih drugih sfera sporadicno mi dolaze informacije o slicnim slucajevima i kod drugih trenera. Takodje, upozoravam na ucestale povrede dece uzrasta od 12,13 do 17,18 godina po raznim teretanama, gde ne bi ni trebali da budu u tom uzrastu, ostavljenih da bez nadzora rade po "programu" koje su im razni strucnjaci napisali. A sad o reakciji. Nezvanicno, tokom leta ce se formirati pravni tim, ciji ce clanovi biti roditelji povredjene dece iz struke prava, nekih njihovih kolega iz dijaspore koji bi radili pro bono, gde ce se skupljati materijal za jednu sveobuhvatnu pravnu akciju u cilju utuzivanja i uzimanja licenci svim trenerima koji rade nesavesno, nestrucno i na stetu dece. Posebne tuzbe se spremaju za razne likove koji obecavaju kule i gradove u USA i Evropi za krivicno delo prevare i dovodjenja u zabludu, ako sam dobro shvatio. Licno, nisam preveliki optimista kada je uspeh ove akcije u pitanju, ali cu je bezezervno podrzati na sve nacine koji su meni dostupni jer mislim da je vredna podrske i truda u borbi za nasu decu, mlade sportiste i ljude. Izvinjavam se zbog duzine posta, ali bolje da napisem jedan carsav gde cu spomenuti dosta stvari i napraviti, nadam se, logicku celinu onoga sto zelim da podelim sa vama, nego da pojedinacnim onelinerima bocnem tu i tamo u nizu postova rastrkanih po temi.

Ako Nokko ostane, uz Kuza mi cemo imati 2 klasicne petice. Tu poziciju moze da krpi i Luka, pa i White za nekoliko minuta smallballa. White muze da siri sa pozicija 4 i 5, a DeDa i Simon sa pozicije 4. Nije idealno, ali sta u nasem rosteru trenutno jeste. Poenta je da smo ipak solidno pokriveni sa tim visokim strech opcijama, prioritet bi morao da bude na spoljnom igracu (igracima) kada je sut u pitanju, posebno dok se ne razjasni status Waldena.

Post koji je otvorio temu je sasvim na mestu. E sad, ko treba da otvori temu za mene licno je potpuno nebitno. Mislim da se previse pridaje znacaja tome. Jedina zamerka mi je na naslov, jer je nekako bas defetisticki. Ok, vidim sta se desava i u nasem i u susednom dvoristu, situacija nije ruzicasta... Ali, nije nuzno da ce ova sezona biti potpuno izgubljena. Ako ni zbog ceg drugog, ono zbog Radonje i momaka koji ce biti u timu i koji sigurno nece bez velike borbe predati tron regiona i domacice. Ako uopste budu predavali. Da je u naslovu npr. "godina koju mogu pojesti skakavci", lakse bih svario. Kako god, naslov me svakako nece spreciti da pisem na ovoj temi. Toliko o formi, sad o sustini. Sta se moze uraditi u ovoj sezoni? Odgovor je isti kao i za bilo koju drugu sezonu, samo sto nas sada muka tera da dodatno i dublje razmisljamo. Dok smo bili manje-vise usamljeni na vrhu i dok se pitanje konkurencije olako shvatalo, jedina nasa briga je bila koga cemo dovesti od igraca, sto naglasava popularnost teme o prelaznom roku iz godine u godinu. Sada je drugacije, pa odjednom esencijalna pitanja ponovo gledaju svetlost dana, a to su problemi mladjih kategorija, tzv. razvojnog kluba, skautinga, mesta sportskog direktora i konacno funkcija direktora kluba, a uz njega kratkorocna i dugorocna strategija kluba i finansiranje istog. Ovom prilikom ne bih u analize i nudjenje potencijalnih resenja, ne zato sto ih nemam, vec da bih ova pitanja ostavio da vise u vazduhu i potaknu forumase na razmisljanje i debatu. Lako cu se ubaciti kad i ako osetim potrebu. Skupstina kluba moze biti prekretnica, ali i ne mora. To zavisi od odluke sa politickog vrha - u cemu su zamislili da Zvezda glumi ove sezone. Da li u jednom dobrom trileru, sa dve relativno jednake po snazi suprotstavljene strane, da li u monodrami gde jedan sve prica, da li u vodvilju ili pak hororu... To na zalost odavno ne zavisi od nas, pa nam ostaje da sacekamo tu odluku i prihvatimo je ili ne prihvatimo. Sta god da bude, treba razumeti da uvek postoji izbor, koliko god da se cini da ga nema.

Skoro pred svaku sezonu pisem da ako ne znamo od Borise napraviti igraca bar za ABA nivo, treba pustiti decka da pokusa na drugom mestu. Pored nasih propusta, njegova upitna profesionalnost prema obavezama u kosarci, kao i vidljivi limit u bbiq, pojacani solidnom kintom koju je kod nas uzeo su doveli do ovoga gde smo mi i on sada. KKCZ je morala prva da povuce rez, bio on na stranu skartiranja iz tima na kraju neke od prethodne 3 sezone ili na stranu pruzanja prave sanse u vidu minimum 20 minuta po mecu. Pa da se vidi, mozda i na polusezoni, kako stoje stvari i gde smo sa njim. Na zalost, izabrana je najgora solucija za obe strane - guranje problema pod tepih i neka iracionalna nada da ce sledece sezone biti sve ok, da ce se sloziti kockice itd. Za taj potencijalni BAT nemam komentar, ako mu dugujemo ima pravo da nas tuzi. Ali, primer mucenog Borise je malo vise od izolovanog incidenta. Naprotiv, to je jasni pokazatelj rada u KKCZ pod Covicem. Unistene generacije klinaca, skandal sa statusom FMPa, limitiranost na dominaciju u svom ataru... Upravo rec "limitiranist" najbolje oslikava Covica. On je sposoban da odradi posao do odredjene granice. Preko toga, iako zarko zeli, on nikako ne moze, ne ume, ne zna. Svedoci smo dugog niza godina nase dominacije u regionu i SRB. Kako je taj period iskoristen? Koji zalog za buducnost je ostavljen? Pored svih dobrih stvari koje je klub na celu sa Covicem uradio, i to iskkjucivo u eri Radonjica, propusti su mnogo veci. I stizu sad na naplatu kada drugi klub volsebno vaskrsava iz ogromnih problema koje je imao sve do pre mesec dana. Mi u Srbiji i mi Srbi generalno smo izgleda prokleti i ukleti da ne mozemo razmisljati i planirati duze od godinu, dve unapred. Uvukli nam se demoni samozivosti, sebicnosti i pohlepe u svaku poru, do te mere da svaku priliku koju dobijemo shvatamo kao poslednju, pa tako divljeg mustanga jasemo do iznemoglosti, dan i noc, sve dok ne postane isluzena raga. Ne hranimo ga, ne pojimo, ne timarimo i ne volimo... Samo jasemo, mamuzamo kao pijani kauboji dok slabine ne prokrvare. Skupa igracka je dosla u ruke nedoraslog deteta. To se obicno zavrsava razbijanjem iste. Pa eto, dok nam tata ne kupi novu, ostaje nam da placemo. Ili superlepkom i lemilicom pokusamo da okrpimo koliko moze. Izgleda da za bolje i nismo.

Druze, pojavi se na forumu sa kojom pametnom opservacijom i van ovog dela sezone, tj. teme prelazni rok. Udavio si sa teranjem jedne iste price i sve je teze citati tvoje postove. Ovde ima mnogo ljudi koji poznaju kosarku i ne treba im ultimativni autoritet koji ce im objasniti kako zapravo stoje stvari, da li nam neki igrac treba ili ne i tome slicno. Forumas koga trenutno maltretiras upornim replyevima na svaki njegov post pise krajnje korektno, razumno i postujuci odredjenu logiku. Sto je u tvom slucaju upitno.

Ne moze se biti nezadovoljan potpisom Whitea, ne samo zato sto je covek (i dalje) legit EL igrac, vec posebno zbog uvida u to ko nam je u prethodnoj sezoni igrao na poziciji 4. Kada smo vec kod pozicije, nesto mi govori da ce White uzimati i minute na 5, sto najvise zavisi od statusa Nokkoa, odnosno od odluke da li cemo dovoditi nekog genuine startera na centru koji ce imati 25-30 minuta ili neku polovicnu opciju koja bi delila minute sa Kuzom i Whiteom. Aaron je davnasnja zelja Radonjica, koja mu se na kraju i ispunila. Dobar potpis, idemo dalje. Dzoni nije doveden da igra backupa, posebno jer je sposoban da pokrije 2 bekovske pozicije, pa ne treba sumnjati u njegovu solidnu minutazu. Sto je, po meni, i zasluzio. I mislim da je zreo da to iznese. Nama je prioritet, a sta drugo no kvalitetan plej. Znajuci nasu finansijsku situaciju i Radonjinu (uglavnom iznudjenu) sposobnost da igrace pomera za poziciju gore ili dole, ili da im menja uloge,nije nemoguce da uzmemo jednog dobrog igraca na jednoj od 2 spoljne pozicije, a da drugi bude kombo. Ne sme se zaboraviti ni Dobric, koji je pokazao da moze da iznese poziciju 2 unosenjem novina u svoj napadacki arsenal. Ako se pak zaborave njegove partije kao primarnog sutera u odredjenom periodu meca i sve to pripise slucajnosti ili nizem rangu takmicenja, mislim da cemo biti na gubitku kao tim. Ja bih voleo jednog legit pleja i jednog kombo beka sa poenima u rukama, uz prostor za Dobrica na poziciji 2. Ocekujem roster sa puno tweenera, sa samo 2 "ciste" pozicije na 1 i 5 1 Pr(a)vi plej, Uskok? 1-2 Dzoni, kombo 2 klasican bek suter? 2-3 Lazic, Dobric 3 Lazarevic 3-4 DeDa, Simon? 4-5 Luka, White 5 Nokko?, Kuz

Dok ne kompletiramo roster, mali isecak iz pripremnog meca Zvezde koji se igra bez prisustva kamera, ali je obezbedjen radio prenos. ... " Sjajna odbrana Simonovica, mase rukama ispred lica sutera frekvencijom od 12 zamaha u sekundi, sa obe ruke, znaci puta 2. Promasaj, naravno, lopta se odbija Kuzmicu u ruke. Ne, ispada mu iz ruku, udara ga u glavu i dolazi do Luke Mitrovica. Luka otvara kontru, hmmm ide to malo sporije, Dobric je vec u protivnickom reketu, ceka alley oop... Ali nista od toga, urucenje za Nikolu Ivanovica koji postavlja napad, dok Davidovac gestikulira rukama i rasporedjuje saigrace. Kuzmic polako ulazi u polje napada. Jos 15 sekundi do kraja, Lazic pravi blok u ledja za Mitrovica, ovaj izlazi na kapicu reketa i dobija loptu od Ivanovica, da bi preko njega Zvezda napala zonu 2-3. Kuzmic je sve blizi svojim saigracima i uskoro ce se ukljuciti u akciju. Dobric trci vec sedmi krug kroz blokove, ali ne moze da primi loptu. Lazic se otvara u cosku za tri poena, ali Luka odmahuje glavom. Davidovac je napokon zadovoljan rasporedom igraca i sada moze da se skoncentrise na sopstvene kretnje. Luka spusta loptu u dribling, ali mu se ona nezgodno odbija i bezi nazad preko pola. Sreca za Zvezdu da se tu negde oko centra terena dobro pozicionirao Kuzmic, kome ova zamalo izgubljena lopta upada u ruke. Ili ipak ne, odbija se od njegovih ruku i odlazi u aut. Trener Radonjic besno gleda ka Nikoli Ivanovicu. Dobric pokusava da dodje do daha, Lazic je i dalje sam u cosku, a Davidovac zvace zvaku. Tajm-aut za Zvezdu, sudije gledaju snimak i shvataju da je Zvezda poslednji napad igrala sa 7 igraca. Nesa Ilic ubedjuje sudijsku trojku da mora tako, jer je protivnik mnogo kvalitetniji, a mi imamo roster od samo 8 igraca i svi su domaci. Sudije prihvataju sugestiju Nese Ilica. Trener Radonjic ostavlja na klupi Ivanovica, Lazica i Dobrica, a ulazi mladi i perspektivni Uskokovic i Zvezda ce u nastavku pokusati nemoguce - igru 5 na 5. Hrabra odluka trenera Radonjica, videcemo da li ce se isplatiti... "