madafaka73

Bio i ostao veliki fan Džonija, od kako je počeo da igra seniorsku košarku. To naravno pomnožiti sa 2 kada je prešao u Zvezdu. Imao sam velika očekivanja, bazirana na pretpostavljenom velikom radu preko leta, pred njegovu praktično prvu EL sezonu. Ipak, pošto ne živimo u idealnom svetu sa optimalnim okolnostima koja bi dozvoljavala fokus isključivo na košarku, tako su i moja nadanja ostala u domenu teorije koja se tek sporadično ostvarivala u praksi. Džoni je na momente pokazivao svoj potencijal, ali je bilo jasno posle nekoliko mečeva u EL da za to takmičenje mora imati bolji frame, fizikalije i/ili visinu. Lično sam pisao dosta puta da mu treba dati veću slobodu u napadu, jer on nije igrač šablona, već inspiracije. Međutim, na klupi imamo čoveka koji je daleko od romantičarskog pogleda na košarku kao igru, sa jasnim sistemom i jasnim zahtevima za svakog igrača koji želi da bude u klubu - moraš biti deo tog sistema. U meri u kojoj je igrač sposoban da odradi svoj zadatak zavisi i njegova minutaža, uloga i protagonizam. Radonjić nije trener koji ide lakšim putem ili linijom manjeg otpora, naprotiv. On nije uzeo ono što Džoni trenutno ima i prekrstio se pa šta bude, već je pokušao i dalje pokušava da od njega napravi kompletnijeg igrača. Zato, sa ove vremenske distance naročito, ne čudi dovođenje iskusnog Stefana Markovića jer je očigledno postojala potreba koju na poziciji pleja Džoni nije mogao ostavriti. Taj proces tranzicije igrača kroz sistem koji se u timu forsira je jako težak, dug, a ponekad i neostvariv za pojedinca. Džoni je u tom procesu bio do povrede Pefija, sada mu se silom prilika daje veća minutaža od one koju je za ovaj deo sezone verovatno planirao Radonjić, ali to je viša sila, pa ostaje da se nadamo da je Džoni spreman za izazove. U sličnoj tranziciji je bio i Deki Davidovac. Njegove briljantne partije u EL i ABA na poziciji 4, a kasnije i na poziciji 5 su pokazatelj da je on svoju "školu" prošao sa uspehom i da sada i on i tim i mi navijači uživamo u plodovima te uspešne transformacije. Hollins ima jasnu uzlaznu liniju već mesec dana unazad, smirio je ruku i glavu i sada je postao ono što je projektovano od početka sezone - za naše uslove i platežnu moć izuzetno kvalitetan two-way swimgman. Čeka se Dobrić da popuni taj solidan par igrača sličnog profila. Što se tiče Whitea, on je navodno fit, tj. povreda ruke je definitivno sanirana, ali ostaje problem u glavi koga još nije rešio. Ipak, kao da vidim određene pomake u poslednjih nekoliko mečeva. Ne treba opet ponavljati koliko je White bitan igrač za nas i kakvu je projektovanu ulogu u našem timu imao do povrede. A samim tim ni hendikep koji zbog njegovog izostanka kao tim imamo od početka sezone. Vrlo pametno i učinkovito smo koristili određene igrače u određenim periodima sezone. Nebitno da li je to bio plan ili više rezultat prinude, nekoliko naših igrača je imalo sjajna izdanja u kraćem ili dužem vremenskom periodu (Kalina, Kuz, Luka, Vanilica) kada su bili lideri tima i vukli ga do bitnih pobeda. A svaka u EL je jako bitna. I podjednako teška. Zato ipak treba malo spustiti loptu kada su očekivanja oko ulaska u plej of u pitanju. Očekuje nas 4 meča na strani za redom, a igraćemo bez Pefija i Cirbesa, verovatno i Hollinsa određeni period vremena. Mislim da smo izvukli vrlo blizu maksimamuma do sada u sezoni. Čak i ti dugo vremena apostrofirani porazi u tesnim završnicama su se okrenukli na našu stranu u poslednjih nekoliko mečeva. Isto tako, neki "neplanirani" porazi kod kuće su kompenzovani podjednako neočekivanim pobedama na gostovanjima, pa smo i sa te strane negde gde bi i trebali da budemo. Za borbu i zalaganje igrača, kao i trud struke da balansira u nenormalnoj situaciji ove sezone nemam nikakve zamerke i zato za mene (ne)ulazk u plej of neće imati nikakvo specijalno značenje u oceni sezone u EL. Jer, evidentno je da smo i pored ogromnih problema rasli i kao tim i kao pojedinci i da ćemo tako i nastaviti. Za koliko je to dovoljno u EL ne znam, jer smo u manjku sa realnim kavlitetom rostera, ali pretpostavljam da će biti dovoljno za ABA.

Počeo juče da kuckam odgovor na telefonu, baš onako detaljno, ali nisam stigao da završim, a posle nisam bio u sličnom raspoloženju da ulazim u sitna crevca. Nisam ni sada, zato kratko: pod iskorakom smatram ozbiljan napad na F4 u bar jednoj od navedenih 7-8 sezona i/ili bar još par nastupa u plej-ofu. Svedoci smo da skoro svake sezone "nešto malo fali" da napravimo pravu priču - nekad je to centar, nekada plej, nekada trener. Pošto ne verujem da je neko na nas bacio crnu magiju, onda je verovatno problem u menadžmentu kluba koji nije sposoban da izađe iz začaranog kruga grešaka u proceni, preplaćivanja igrača ili otplaćivanja starih dugova. Sa budžetima koji smo imali, najmanje što nam je trebalo su te greške koje i bukvalno i u prenesenom značenju skupo plaćamo. A mi smo napravili dosta takvih grešaka. Ja bih voleo da mislim da je samo novac problem, ali mislim da nije. Novac je svakako preduslov, ali nije presudan, inače Žalgiris ne bi ušao na F4 2017/18 sa budžetom koji je pripadao donjem domu EL. Ako je mogao Žalgiris, mogli smo i mi. Što se tiče talenata, ja i dalje tvrdim da ih ima u Srbiji i okruženju (uvek može i neki mladi stranac koji obećava, ali više kao izuzetak nego pravilo). Pravi problem, koje je lepo primetio i objasnio Manu, je naš rad u mlađim kategorijama, gde se deca dovode na buljuke, po 6, 7, 8 novih igrača svake godine u svim selekcijama, gde se jure akceleranti i deca sa nadprosečnim fizikalijama, da bi se osvojila ta neka Jedinstvena ili kvalitetna liga koja u principu ne znači ništa za razvoj dece, već ima za cilj da pokaže našu dominaciju u svim starosnim kategorijama. Ali eto, u prošloj sezoni mlađe kategorije Zvezde nisu osvojili NIŠTA, od pionira do juniora, pa ako to nije onaj poslednji signal da deceniju i više radimo katrasrofalno sa mladim igračima, onda ne znam šta je. To što nam Mega kupi najtalentovanije klince nije samo do Mege, nego ima i do Zvezde. Mislim, kapiram da je najlakše optužiti Miška i njegove nefer kompetitivne prednosti koje se oličavaju u funkciji najuticajnijeg menadžera u košarci na ovim protorima, a i šire. No, možemo i da pogledamo u naše dvorište, ako nije problem. Da ne ponavljam reči iz prethodnog pasusa, dodao bih samo i vrlo problematično handlovanje igrača koji su bili prepoznati kao veliki talenti, ostali u Zvezdi ili se kalili u FMPu, a onda kada je trebalo da se ostvare i u seniorskoj košarci, došlo je do kraha. Možemo uvek da se pitamo da li bi Simanić i Radanov možda više napredovali u nekom drugom klubu i da li bi im taj klub dao više minuta i pokazao više strpljenja. Kada na ovo naklemimo i priču da Zvezda "ne može da razvija talente jer juri rezultate", onda nije ni čudo što zbog svega ovoga deca u širokom luku zaobilaze naš klub i idu u Megu, prep school, koledž ili na neko šesto mesto. Evo npr. malog Jovića je Miško doveo kada je imao 14 ili 15 godina i to posle meča u kome je on dao 11 trojki. To je Mišku i Tadiji bilo dovoljno. Čoviću nije, ako je uopšte i imao info sa te utakmice ili ako smo uopšte pratili tu talentovanu decu po raznim ligama. I sad mi kukamo što je on tamo. Slično je za Đurišića, koji je još mlađi i koji se celu godinu kalio u OKK seniorima. Zašto Zvezda nije dala Simaniću i Radanovu svu slobodu u našem "razvojnom klubu"? Pa zato što to nije naš razvojni klub, već Čovićeva igračka koju mnogo voli i koju neće dati Zvezdi za sve njene potrebe, već samo pod uslovima koji njemu odgovoraju i od kojih ima koristi. Čemu FMP u ABA ligi, ako mu je funkcija da bude razvojni klub Zvezde? Opet isti odgovor. I opet jedan od bitnijih problema koji se naslanja na rad sa mlađim kategorijama. Kad sve to postane praksa koja traje deset godina, onda dolazimo do sadašnjeg vremena kada se pitamo gde su ti talenti, pa se onda ubaci najlakši odgovor koji skida odgovornost sa velikog rada i truda oko te dece, a on glasi - pa nema ih.

Sve teorije smo obrnuli u vezi pobede nad Uniksom: - Nije igrao Zo, pa je Nate mogao da se razmahne (posebno u poslednjih 5 minuta meča) - ne može niko Radonju dva puta u sezoni da odvali na istu foru - I ćorava koka ubode po neko zrno - DeDa na 5 kao revolucija u košarci - manja rola Dobrića je bila ključ itd A niko da se zamisli nad izjavom koju je naš trener dao kao razlog loših igara i poraza u EL u skorašnjem periodu - strogo mirovanje skoro celog rostera u periodu od dve nedelje i problemi koji prate takav neuobičajen razvoj situacije. Po meni, ne bi morali da idemo dalje od te Radonjine izjave. Niti je on zaboravio kako se vodi Zvezda u EL, niti su igrači zaboravili da igraju košarku. Za tim poput našeg, kome je fizička sprema alfa i omega bilo kog uspeha u Evropi, prečesto seckanje ritma pojedinih igrača, a od ove sezone i celog tima, je hendikep kojeg ne bi mogao da kompenzuje ni duo Gregg & Phil iz najboljih trenerskih dana. Na stranu selekcija i nepostojeća doselekcija, ovaj tim je, ovakav kakav je, pokazao više puta u EL da mu za uspeh (ulazak u Top8) nije neophodan još jedan centar ili bek šuter, već samo zdravlje i rad na treninzima. Ko ovo ne razume, biće vazda nezadovoljan i tražiće razloge lošeg plasmana na raznim mestima, jer je valjda lakše lamentirati nad nedovođenjem Lessorta, Nnokoa ili centra sličnog njima, kao i nekog imaginarnog two-way beka šutera sa dobrim ball handlingom koji će da igra za limitiranu mesečnu platu, nego verovati u ovaj tim i ovog trenera i kada se gubi, posebno kada se zna koliko problema smo imali od preseasona (povreda Whitea) do dana današnjeg. Evo, još jednom da spomenem Whitea. Nisam zaboravio kako je čovek kidao u onih par utakmica pred početak sezone. Uklopio se na keca u trenerovu filozofiju igre i potvrdio da je sa razlogom smatran najvećim pojačanjem ove sezone, uz Kalinu naravno. A mi smo praktično do juče igrali bez njega. U poslednje vreme je fizički prisutan, ali su očigledni problemi u njegovom psiho-fizičkom stanju kao posledica teške povrede. Niti ima masu kao ranije, niti ima čvrstinu u duelu, niti pokazuje želju da taj manjak čvrstine nadomesti hrabrijim kontaktima na obe strane parketa. Da ne bude zabune, ja njega potpuno razumem, pa i opravdavam. Samo hoću da pokažem da ćemo mi celu sezonu odigrati bez jednog od dva projektovana lidera tima - prvi deo bez 100%, a drugi sa 50% njegovih mogućnosti. Spadam u grupu ljudi koja smatra da je Top8 za nas ove sezone završena priča. Jednostavno, previše mečeva je izgubljeno kod kuće. Da li se tu, pored gore navedenih razloga, radilo i o nekoj vrsti pritiska koji su igrači osećali kao favoriti na papiru, usled čega su "izgoreli" u želji, je samo nagađanje, ali verujem da u tome ima zrnce istine. Da mi je krivo, krivo mi je. Da bih voleo da me demantuju, voleo bih. Isto tako, u manjoj sam grupi ljudi kojima nije dovoljno puko "trčanje sa šampionima" i smatram da je KKCZ morala da napravi iskorak napred u Evropi u prethodnih 7-8 sezona, koliko igramo elitno takmičenje. Ali i pored svega toga, ne mogu da ne volim i ne poštujem ceo tim sa stručnim štabom zbog načina na koji se nose sa problemima, želje koju imaju i kako se bore za dres. Taj deo kluba je naša svetla tačka, Ne samo da me nije sramota što sam navijač Zvezde koja nas reprezentuje u EL na ovaj način na koji nas reprezentuje, sa svim porazima i pobedama koje je ostvarila, već sam ponosan na njih. I zaista verujem da će se boriti do kraja. Ne onog teorijskog koji nas eventualno izbacuje iz trke za plej-of, već i posle toga, do poslednjeg kola ligaškog dela EL. Jer sport, osim rezultata, medalja i pehara ima i drugo lice - večita borba sa sobom i protiv drugih u želji da napreduješ i pomeraš limite. To ostvarivanje najbolje verzije sebe, koje je dugotrajan proces bez prečica, smo izgleda svi mi zaboravili u decenijama koje su pojeli skakavci, pa nije loše da makar i naznake ovakve paradigme života možemo naći u timu koji volimo i za koji navijamo.

Kapiram da je ova izjava najahala na talas opšteg defetizma, pa donekle i sindroma "kiselog grožđa" (u fazonu, toliko je loša (do)selekcija da nam ni prime MJ ne bi pomogao, sa čim se ne slažem), ali i kao takva je malo prejaka. Tavares je apsolutno dominantan u EL na poziciji centra već par godina, ne postoji igrač koji bolje zatvara reket, štiti koš, lepi blokade, pa i postiže poene. Pravi game changer u pozitivnom smislu za svoju ekipu i Real ga basnoslovno plaća ne bi li ga odvratio od NBA, gde realno pripada. Zdrav i prav Milutinov je odmah iza njega i takođe je jedan od igrača sa velikim uticajem na kontrolu reketa i obruča. Obojica su vlažan san svih ekipa u EL, šta reći za Zvezdu koja je godinama donji dom po platežnoj moći i ovakve igrače može samo u igrici da dovede, uz neki patch ili cheat. No, kao što sam napisao, kapiram da izjava nije u bukvalnom smislu, a i teorijski je nemoguća za ostvarenje, kamo li u praksi, pa ne bih više o tome. Poenta je da bi svakako bili mnogo ozbiljniji konkurent za Top8 i sa za klasu slabijim centrom od navedene dvojice. No, to je moralo da se reši na početku sezone, da se tako i projektuje tim - ostaviti kamaru para za startnog, 25-30min centra, a Kuza i Luku koristiti kao back-up opcije sa većom minutažom u ABA, KRK, KLS. Ili odustati od jednog od njih, zarad dominantnog Biga. Pošto se to nije desilo kada je trebalo, Radonja se bacio na "opravljanje" Kuza i Luke i tu je, mora se priznati, uradio fantastičan posao. No, ni najbolje verzije našeg centarskog para iz ove sezone nemaju taj kvalitet da iznesu godinu u EL na način da daju tu odlučujuću prevagu u reketu, skoku, blokadama. Između ostalog, zato smo tu gde smo i to ne pišem kao kritiku tima, već kao realno stanje na tabeli kada se uporede naš i rosteri ekipa protiv kojih se borimo iz nedelje u nedelju. Ono što u poslednje vreme čitam, a što se koristi kao sprdnja, je floskula "da se ne guše Kuz i Luka". To bi valjda trebalo da bude duhovito, ili zajedljivo ili već šta, a u stvari u tome leži suština naše potencijalne doselekcije na centru koju nismo dočekali. Kao i usamoj igri košarke, tako je i kod dovođenja igrača tajming izuzetno bitan. U momentu kada se pisalo da bi centar sličnih kvaliteta ovoj dvojici bio nepotreban i da bi ugušio one dobre stvari koje Kuz i Luka rade na parketu, to je bila sasvim korektna i tačna izjava. Naravno da u tom momentu (decembar/januar) na tržištu nije postojao legit EL startni centar koji bi se uklopio u našu finansijsku ponudu, možda ni u namenjenu ulogu i minutažu. Pravo pitanje je - zašto nije doveden startni centar na leto, kada mu je i vreme? Ili se svesno išlo na tandem Kuz - Luka, olako shvatila verovatnoća realizacije doselekcije na C oko Nove godine, pa je onda pokrenuta mašinerija zamena teza, spinovanja i damage controla, ne bi li se nekako umirili navijači i skinula odgovornost sa onih sa kojih ne može da se skine, a to su Čović i Radonjić, baš tim redosledom po važnosti. Ostavljamo Zirbesa, što valjda niko na planeti zemaljskoj ne može da shvati osim navedene dvojice i tako nam, pored poslednjeg voza za EL pojačanje, prolazi i onaj za ABA i domaća takmičenja. Hrabrost ili ludost, tanka je linija između te dve osobine. A krajem proleća ćemo videti na koju smo stranu povukli.

Ima tu istine, što je i provejavalo iz mog prethodnog posta. Ali, moram biti kristalno jasan, da me ne bi dušebrižnici koji mere svaku napisanu reč optužili za ovo ili ono. Dolazak Kaline, per se, ne može i ne sme biti problem ni za jednu EL ekipu, posebno ne za Zvezdu. Kvalitet i iskustvo, motiv i zalaganje ovog igrača su opšte poznati i potvrđeni mnogo puta na najvišem nivou evropske košarke, gde je vrhunac bila ključna rola u Fenerovoj tituli prvaka EL. Ono što može i jeste problem je druga interesna strana, KKCZ, koja izgleda nije bila spremna na kapitalca (pa još i domaćeg igrača koji se afirmisao u Zvezdi) i na sve što takav status nosi. Ja nemam ni trunke sumnje u iskrene i ispravne namere svakog igrača iz našeg rostera, posebno ne u Kalinu. Siguran sam da želi najbolje za tim i da misli da može sve to što je zamislio i da iznese. Ali, zato postoji trener i stručni štab, pa i menadžment kluba - da reaguje i koriguje određene stvari koje više štete nego koriste ekipi. To je izostalo i sada trpimo posledice svi mi - i igrači i navijači, a najviše sam Kalina. Ovde se ne bih previše osvrtao na poziciju koju on igra, tj. na priču da je do tumbanja došlo zbog velike gužve na toj poziciji 3/4. Tim pre što se i pre početka sezone povredio naš projektovani starter na poziciji 4 White, a Luka doveden mnogo ranije da bi igrao centra, a ne četvorku, tako da se potpuno otvorila ta pozicija 4 za Nikolu. DeDa, Simon, Lazarević su bili samo igrači rotacije, gde dvojica od ove trojice stavrno nisu mogli da očekuju veću minutažu u EL, već da budu ono što im je i namenjeno kao uloga - backup opcije. Ovde zaista ne visim nikakv sukob interesa, hijerarhija je vrlo jasna i laiku. Ono što je meni nejasno se oslikava u pitanju: da li je sam Kalina uzeo na sebe ova ovlašćenja koja ima ili je to trenerova ideja i plan? Suštinski, nebitan je čak i odgovor na ovo pitanje, već da se ponovo uspostavi balans u timu, gde će svako raditi svoj deo posla. Evo, sada smo konačno kompletni i zdravi, pa je pravo vreme za to. Ja stvarno smatram da u ostatku rostera imamo dovoljno materijala i mogućnosti da se rastereti Kalina, ali ako je on alfa mužjak u svlačionici, na parketu i van njega, neko kome će se praštati gomila nepotrebnih grešaka samo zato što nas je udostojio potpisa za ovu sezonu, onda smo u velikom problemu i sa pravom možemo da se upitamo da li idemo ka tome da jedan igrač postane važniji od tima?

Subjektivni, navijački deo mene je pizdeo, a onaj objektivni, košarkaški bio impresioniran gledajući kako već duže vreme najbolji trener Evrope, g. Ettore Messina, još jednom demostrira u kojoj meri je svojim igračima usadio tu neverovatnu želju za pobedom i spremnost da se koriste sva dozvoljena i raspoloživa sredstva u ostvarenju tog cilja. To odavno više nije onaj "manekenski" tim iz evropskog centra mode, već pravi skup ratnika koji ostavlja i ruku i nogu u borbi za pobedu. Ali, daleko od toga da je to divlja gomila Kremanjonca sa sekirama u rukama koja raspolaže isključivo sirovom snagom. Ne, to je jako dobro podučena grupa igrača sa skilovima i razumevanjem košarke koja zna šta treba da radi na terenu, kada i na koji način. Poslednje tri utakmice su nas ne samo dobili, već i prebili. Verujem da je to jednim delom motivisano onom našom serijom pobeda i u Bg i Milanu, a drugim shvatanjem g. Messine kako se mora igrati protiv Zvezde - istim intenzitetom i kvalitetom odbrane i fizike, a boljim i kreativnijim napadom. Skautirani, nadigrani, pobeđeni. Veni, vidi, vici. Da, Armani je igrao bez Shieldsa i Mituoglua, dva jako dobra igrača, bitna za trenerovu filozofiju igre, ujedno i vrlo nezgodan match-up za naš roster, ali to se skoro pa nije ni osetilo u jučerašnjem meču. Armani je imao dovoljno "mesa" i bez njih dvojice, a i dovoljno napadačkih veština da iskontroliše meč skoro u celom njegovom toku. Jednostavno, kvalitetnija, talentovanija, skuplja i bolje vođena ekipa od naše i tu po meni nema mesta nekom tugovanju i kritici. Umesto kritike, može se čovek zapitati zašto je Armani izveo samo 4 slobodna bacanja i zašto nismo valorizovali našu prednost u asistenicijama, ukradenim i izgubljenim loptama. Za bacanja nemam odgovor, a što se tiče ukradenih lopti i uopšte iznuđenih i neiznuđenih grešaka naših protivnika u napadu ove sezone, od toga imamo jako malo koristi, jer je paradigma igre našeg trenera sa "strong defense & transition offense" spala na samo "strong defense". Mi tranzicionu igru nemamo od početka sezone, pa i ako možemo određene probleme pravdati povredama, bolestima i pauzama u treningu većine igrača, ovo ne možemo, jer to mora biti postulat naše igre, posebno ako se zna koliko patimo u napadima na postavljenu odbranu. I onda postaje skoro irelevantno koji procenat za 3 imamo ili kako koristimo pick igru, jer su sve to naše sekundarne opcije, opcije po kojima znamo da nismo u prednosti nad našim protivnicima iz EL. Ja tu vidim glavni problem naših rezultata u Evropi, premalo je laganih poena postizano iz krvavo zarađenih lopti u odbrani. Naravno da svaki problem, pa i ovaj koji je po meni krucijalan, dosta zavisi od profila igrača u rosteru, pa tim više čudi da ekipa koju je selektovao trener tako da kada god može igra tranzicionu košarku, to vrlo retko radi. Personalne probleme u smislu uloge i sposobnosti da je iznese predvodi Nikola Kalinić. On tokom ove sezone izrasta u igrača koji ili gubi ili dobija utakmice. Na stranu moj lični animozitet prema takvom profilu igrača (zato nikada do kraja nisam mogao da zgotivim Teodosića), dosadašnje igre i rezultati jasno govore da od toga imamo više štete nego koristi. Kako god, to je još jedan znak pitanja koji se postavlja pored jedne od primarnih ideja Radonjića svih ovih godina, po kojoj utakmice dobija kolektivnom igrom u oba smera i koriščenjem svakog igrača u rotaciji kao člana celine, da ne kažem šrafa u mašini. Ja sam par puta prethodnih meseci napisao u kratkoj formi da bi Kalina morao da prestane da glumi LeBrona, jer on to nije. Onog trenutka kada smo mu dali da igra Point forwarda krenuli smo putem koji je jako rizičan, jer pored svih kvaliteta koje Kalina ima, kreativnost i skoring nisu na vrhu liste. Dovoljno je pogledati njegove procente za 2 i 3, a posebno sa bacanja, kao i broj asista po meču, pa videti da to nisu elitne brojke, čak i sa ovakvom ulogom, slobodom i USG%. Moram da primetim da mu se previše dopušta i toleriše, on jeste legitimni starter naše reprezentacije, ali nije čovek-tim. Za EL je kasno, ali neka sitnija korekcija u njegovoj ulozi bi bila dobro došla, da ne dovedemo u pitanje i rezultate u ABA jer je jedan igrač umislio da može da radi sve na terenu i da sam dobija protivnike. U principu, srž mog pisanja u ovom postu se može svesti na pitanje - da li je Radonjić odustao od svoja dva osnovna načela ili je to samo splet okolnosti usled nekompletnosti ekipe od početka sezone, rostera koji je ograničen budžetom ili nečega trećeg.

Ovo mi izgleda kao da je Čović jurio kapitalca na C po svaku cenu ili ništa. Da mu ne bude neprijatno što Cirbija menja nekim average opcijom. Šalu na stranu, Maik je i dalje prilično spor, kondicija mu je upitna, ma svi parametri igre su mu u padu posle druge korone i pitanje je da li će i kada ići na bolje. Opet, to je naš treći centar i ne znam da li je ispravno toliko akcentovati kvalitet neke treće opcije, koja god pozicija da je u pitanju. Ako nas zdravlje posluži do kraja sezone, mi imamo sasvim dovoljno municije u našoj rotaciji da se nametnemo kao ozbiljni favoriti u regionu. Priče o nastavku borbe za Top8 EL, kao i izvor iste, više shvatam kao zdravu sportsku ambiciju pojedinca da se uvek ide na pobedu i ne predaje do kraja, nego kao neki realan domet kluba. Kako god, nada još uvek postoji, a duplo kolo koje sledi će verovatno dati deo odgovora na ovu dilemu. Danas DeDa sjajan, imao je minijaturu u trajanju menja od jednog minuta kada je imao koš za dva, blokadu, ukradenu i trojku, posle čini mi se još jednu i tako prelomio meč. Kapiten odličan takođe, a malo bode oči zbunjenost i smušenost Pefija koji je svoje minute u 4/4 odigrao više u stilu kadeta nego prekaljenog veterana. Nije da se ne uklapa u trend njegovih skorašnjih partija, ali nesigurnost u vođenju lopte i pasu je neki novi momenat. Kalina i Wolters plaćaju ceh prevelikog trošenja od početka sezone, valjda će ovaj novi sistem rotacije igrača omogućiti da sačuvaju svežinu u napornom nizu utakmica koje slede.

Pa Radonja umalo zbog odbrane da pošalje Guduru u MZT onomad, šta se čudite onda za Jaku. Naš trener na poziciji swingmana traži two-way igrače, sa podjednakim akcentom i na odbranu i na napad, a ne bi se bunio da im odbrana bude forte. Zato ove godine gledamo Dobrića i Hollinsa, a ne Jaku i slične njemu. No, pošto sam iskulirao forum preko 3 nedelje, da prokomentarišem dve utakmice koje smo odigrali u tom periodu. Posle pauze zbog pozivnog testa na lančane reakcije polimeraze i izostanaka sa treninga u periodu koji je značajan u profi sportu, očekivao sam poraz od bar 15-20 razlike. Ipak, naleteli smo na raspali Asvel, pa se izdržalo celo poluvreme u nekom prividu naše nadmoći. Kako je kondicija počela da uzima veći udeo u uticaju na rezultat, tako smo i mi padali, da bi se sve završilo smušeno u napadu i porazom na jednu loptu. Ipak, sve te tesne završnice koje gubimo u EL, neka neimenovana Boginja košarke nam, shodno zakonu o karmi, vrati u ABA ligi, svesno ili nesvesno nas podsećajući gde nam je mesto. Upravo tome bih pripisao pobedu nad CedOli i ovaj put izbegao neku realniju analizu, koja mi se čini besmislenom usled reseta, gde mi praktično krećemo od nule u nastavak sezone. Dobra stvar ovog neplaniranog zimskog raspusta za naše igrače je što su svi zalečili sitnije povrede i što smo po prvi put od početka sezone svi u konkurenciji za 12 u rosteru. Pretpostavljam da se sistem treninga menja u hodu i da se prilagođavamo teškom rasporedu koji sledi usled potrebe da se nadoknade odloženi mečevi. Takođe pretpostavljam da će se ove godine veći fokus baciti na KRK nego inače. Pojačanja očigledno neće biti. Nisam iznenađen, ali jesam razočaran. Sa zakašnjenjem vam svima želim srećnu Novu godinu, Hristos se rodi, da smo živi i zdravi, sve ostalo ima kod Kineza itd. E da, par napomena. Vidim povećan broj upisa uinija i Šarca na ovoj temi, posdravljam. Maik Zirbes je neuništiv, jer u imenu ima energetski jaku srpsku reč majka, a u prezimenu, kao što je grk Zorba u stvari helenizovan, tako je Zirbes germanizovan Srbin. Što nas može odvesti u sintezu njegovog imena u srpska majka, a to nema baš pozitivnu konotaciju u našem narodu, odnosno jednom njegovom delu. A sve to opet dokazuje koliko je Maik, kao i svaki pravi Srbin, ambivalentna ličnost. Radonjiću, imaš konja za Derby, a koristiš ga kao vučnu mazgu. Pusti Džonija da procveta, posebno jer Vanilica ima dušu u nosu već par meseci usled preteranog rabljenja.Vreme je za tu planiranu podelu minuta na ravne časti i veću slobodu u igri dobrog dečka iz Podgorice. Nije EL vedeta, ali može da pruži daleko više od ovoga što je do sada pokazao, a to je, da se ne lažemo, neprihvatljivo malo. Stefan je od Pefija došao do Markovića. Bezličan, utopljen u masu igrača sa sličnim (prezimenom) karakteristikama. Iz nekog mazohističkog poriva, živ nisam da vidim kako će to Radonja inkorporirati u smislen deo tima. Razbih lobanju u nastojanjima da vidim i shvatim šta on to igra u napadu, posebno na postavljenu odbranu, ali avaj, ne videh ništa. Možda je do mene i mojih anomalija u perceptivnom aparatu, ne sporim. Kalina da prestane da glumi Brona jer to nije. DeDa uvek ispred Lazaraviće, ne zajebavajte. Krvava kolena do kraja sezone i mrvice kreacije i boljih procenata od dinamičnog dua Dobrivoje - Hollins. Smutiš, promešaš, ispečeš, eto titule u tzv. regionu i nadam se obe u domaćici. A sledeće sezone? Pa sve isto, naravno.

Kuz nije hustle centar. Skromna centarska tehnika (zakorak, roling, finta šuta...), pa i finiširanje oko obruča na različite načine i sa obe ruke, uz konstantno prisutan strah da zbog tih mana ne napravi korake, TO ili faul u napadu, mu drastično ograničavaju tzv. leđnu tehniku. Njegov forte je dobro pozicioniranje i napad na koš uz što manje driblinga ili pokreta, što iz crtane akcije, što iz skoka u napadu, gde je odličan, upravo zbog navedenog dobrog osećaja za pozicioniranje. U jednom delu sezone je pokazao solidan šut sa poludistance, ali je to brzo nestalo, što je šteta jer je time izgubio dodatnu dimenziju u napadačkoj igri. Ima perioda u mečevima, ali i celih mečeva, kada uopšte ne gleda koš. Da li je to do umora, gubitka samopouzdanja ili do trenerove ideje, ne znam. Kod picka je mnogo spor, posebno kada je Džoni sa loptom. Njih dvojica ne mogu da se usklade i sinhronizuju jer šljakaju na različitom broju obtaja. Teorijski, Kuz bi mogao najbolje da sarađuje sa Pefijem, ali ja ništa od toga nisam video, sa ogradom da nisam baš imao fokus na saradnju Pefi - Kuz. Za igru leđima, ali i demonstriranje vrhunske centarske tehnike, snalaženja oko obruča i finiširanja na razne načine imamo Luku. Uživanje je gledati kada je u svom elementu, prava old school četvorka koja se zbog trenda small balla podigla na 5. Luka ima drugih problema, posebno u odbrani i skoku, ali je tehnički gledano, jedan od najpotkovanijih visokih igrača u EL. Uz njegov visok BBIQ, liderstvo i želju da uvek pruži svoj maksimum, on je potpuno legitimno rešenje za ovakav tim Zvezde, sa budžetom i kompozicijom rostera koje imamo i stilom igre koju forsira trener. Maik je bio vrhunski igrač za EL nivo, sa naglaskom na bio. Pravi razbijač ispod obruča, sa dobrom tehnikom, skokom, brzinom. Odlično trčao kontre, Radonja je u prethodnom mandatu apsolvirao brzi napad kada je Maik prvi u kontri i koristi mismeč protiv beka u reketu. Dobar kod picka, brze ruke i noge u odbrani, gde je mogao i da preuzima niske na ulazu, pa čak i na perimetru, gde ih je često terao na loš pas ili iznuđivao TO. Ne zna niko da li od njega može da se očekuje i u kojoj meri poboljšanje u fizikalijama, pre svega u agilnosti i brzini. To je ključno u ocenjivanju da li on može da pomogne timu kao treći centar u meri koja je zadovoljavajuća ili ne. Ostaje da čekamo i vidimo, pošto je upravo produžio ugovor. Što je duže u klubu, manje su šanse da ćemo dovoditi bilo kog centra. A taj centar bi imao smisla samo ako je legit EL starter. Da li ima takvih i koja im je cena, to mi nje poznato.

U mini-ciklusu od 3 poslednja meča u EL trojke šutiramo sa odličnim procentom od 43.5%. Dva smo izgubili, jedan dobili. Ciklus od 3 meča pre toga smo trojke šutirali loših 26.8%. Dva dobili, jedan izgubili. A jedan ciklus od 3 meča pre toga, trojke smo šutirali boljih 33.8% i sva 3 izgubili. I može tako da se ide unazad do početka sezone, a neće se naći nikakva korelacija između našeg procenta za 3 i odnosa pobeda i poraza. Ovo pišem zbog cenjenih kolega sa foruma koji su ovaj naš segment napadačke igre apostrofirali kao veliki, da ne kažem najveći problem. Iako je bilo jasno da nije tako posmatrajući i poznavajući Radonjin sistem igre, evo malo i brojki da upotpune ovu priču i nadam se završe diskusiju na tu temu do kraja sezone, Ako pogledamo zbirno ovih poslednjih 9 mečeva, mi imamo skor 3/6. Gledajući statistiku iz pobeda, ni procenat protivničkog šuta iz igre nije bio veliki faktor. Tako npr, mi smo dobili Zenit kada su oni šutirali očajnih 35% iz igre, ali i Oly koji je imao sjajnih 54%. Bajern je imao 45%, što nije previše dobro, ali ni loše da bi mu se pripisao odlučujući imact na rezultat. Ukupni broj skokova takođe nije faktor, jer smo u ove tri pobede nadskakani od Bajerna (27 prema 35) i Zenita (32 prema 33), dok smo sa Olimpijakosom bili egal (27 oba tima). As/To ratio takođe ne govori ništa, da ne smaram i sa tim brojkama. Na sva tri meča smo ili bili egal ili u minusu po broju asista, uz malu prednost u TO na našu stranu. U ovih 6 poraza, skok možda može biti dobar pokazatelj. Ukupno smo imali 19 skokova manje. Samo Zenit je imao 16 skokova više, ostali po 4-5, a nadskakali smo samo Efes (+8 skokova) i bili egal sa Barsom i tako donekle popravili ovaj loš statistički trend u skorašnjim porazima. Može se izvući zaklučak da je nama neophodan makar egal odnos skokova da bi bili konkurentni za pobedu u EL. Procenat šuta protivnika za 2 u ovih 6 mečava kaže da smo jako loše branili šut unutar linije za 3. Par puta je procenat protivnika išao i preko 70%, u većini slučajeva preko 60%, a to je nedopustivo ako se želi pobeda u EL. Analizirajući ove podatke, može se steći neki utisak šta je razlog naših poraza, gledano kroz statse, a stavljajući po strani kvalitet našeg rostera u odnosu na protivnika. Kod pobeda je to manje vidljivo, pa verujem da to zavisi od stvari koje se ne vide kroz brojke. Tu prvenstveno mislim na nivo energije sa kojom tim igra posebno u završnicama, kao i mirnu ruku naših igrača u momentima kada se lomi meč. edit ispravljeno: Oly umesto Žalgiris zeznuo me Wolkup 🙂

Nema tu pravila. Igraš te završnice onako kako možeš, u skladu sa kvalitetom rostera i na onoga kome ide. Na žalost, nikome od naših nije išlo u poslednjih 10-ak minuta meča, pa verujem da bi bio isti rezultat i da smo išli na ulaz i da smo šutnuli. Nije ovaj meč trebao ni da ulazi u egal završnicu. Morao je mnogo ranije da se reši. No, treba pohvaliti odlično skutiranje Kaline, potpuno su ga zatvorili na prodoru. Sve naše spoljne kreatore su odsekli od igre i asistencija, jedino je Nate svojim kvalitetom uspeo da gura do samog kraja. I tu stao zbog umora. Džoniju opet data strogo kontrolisana uloga, a dokazano iks puta da on nije igrač šablona. Za šablon imamo Pefija, koji apsolutno ništa nije odigrao, bukvalno prazni minuti na kecu. Bilo je lepih poteza, ali bih izdvojio in and out dribling slabijom rukom Natea Woltersa, prelep detalj.

Toliko smo jaki da smo počeli da pobeđujemo i same sebe. Već drugi meč za redom. Morali smo da prelomimo Zenit u četvrtoj četvrtini, bili su potpuno fizički iscrpljeni, a mentalno u kanalu zbog samo 6 postignutih poena u 3/4. Imali smo i rezultat i momentum, ali onda ide stara Radonjina boljka - "čuvanje rezultata". Usporavamo ritam, dopuštamo Zenitu da se odmori i konsoliduje i gubimo na kockanju sa tim izborom. U finišu meča previše forsiranja Kaline i Woltersa. Igrače koje smo imali u nekom periodu meča (Hollins, Luka, Kuz) smo ostavili potpuno po strani, a većinu nismo uspeli da uvedemo u igru celi meč (Laza, Džoni, Pefi, White, Lazarević), pa se nije ni očekivalo da neko od njih uzme protagonizam. Naravno, gospodin Xavi Pascual je oberučke prihvatio poklon svog kolege.

Pa ne postoji bolji small ball centar od Luke, a da nam je baš dostupan. Inače, za mene neočekivan izbor KKP. Na onako košarkaški neinteligentan roster, gde ni trima nosiocima (Punter, LeDay i Smailagić) BBIQ nije forte, dovodi se Lessort. Koncepcijski, gledano po stilu igre koji forsira Željko ove sezone, ovakav tip centra je dobar fit, ali pre sam očekivao nekog old school centra, koji ima post-up igru i na koga može da se baci lopta, pa da to liči na neku smislenu akciju. Izgleda da su komšije rešile da vatru ne gase vodom, nego uljem. No, ako dovedu jednog pametnog i iskusnog pleja, sve može da se promeni...

Ako mogu da pitam... Koji profil centra biste vi doveli umesto Cirbesa? Ne mislim po košarkaškim karakteristikama (rim runners, rollers/poppers, sa post-up igrom, rim protectors itd) već po statusu i plati. Da li biste nekog koji je u najmanju ruku back up (Lessort) i koji bi uzimao minute Kuzu ili Luki? Ili nekog kao treću opciju koji će da sedi kao Maik i čeka svaku petu utakmicu da bi dobio iole veću minutažu? Ako je opcija jedan u pitanju, zar nije glupo razbijati sjajan tandem Kuz-Mitar ili idemo bahato, u fazonu neka se nađe za ABA boraniju? Znam da je sezona duga i izuzetno naporna, uz dodatne probleme sa zdravljem igrača, ali da li mi imamo budžet koji bi omogućio još jednog igrača koji će biti tu kao rezerva ovoj dvojici i još bitnije, koji je motiv tog igrača da uopšte dođe pod takvim uslovima, kada zna da oba naša centra imaju prednost u stautusu i minutaži? Jedan od motiva bi svakako mogla biti kinta, što nas opet vraća na priču da li se isplati preplaćivati nekog dobrog centra samo da bi "čekao iz zasede" da se neko povredi. U neku priču o ravnomernoj raspodeli miuta na ova tri igrača ne verujem, jer znam da to nije Radonjin modus operandi, on ume da cedi suvu drenovinu i na +20 protiv Splita ili Zadra iz samo njemu znanih razloga. Ne treba zaboraviti da se uskoro vraća White, nadam se i Davidovac, pa će Luka moći skoro ekskluzivno da se koristi na poziciji centra. Da li će tu biti mesta za još jednog visokog, veliko je pitanje, a ako opet krenemo da spominjemo potencijalne povrede i bolesti, onda nam i roster od 30 igrača ne bi bio dovoljan, ako nas baš potera maler. Nadam se da struka ima detaljnu predikciju Cirbesovog potencijalnog napretka u smislu kondicije i agilnosti u periodu od sledećih mesec dana. Ako je to mišljenje pozitivno, onda za mene ne bi bilo dileme da Maika treba ostaviti u timu do kraja sezone. Ako je negativno ili teško procenljivo, onda je na struci da se kocka između dva podjednako komplikovana rešenja: ostanak Cirbesa ili dovođenje trećeg centra koji bi pristao na takvu rolu i sve što ide uz to.

Hvala Bogu da je neko ovo primetio. Asisti Kaline i Luke sa ovog meča su samo naglašavanje kroz brojke činjenice koja je prisutna od početka sezone, a koja pokazuje koliko su ova dva igrača bitna u kreaciji našeg tima. Na žalost, velika većina ljudi koji prate košarku i dalje robuje prevaziđenoj podeli igrača po pozicijama od 1 do 5, pa ne primećuju da su ova dva naša igrača pravi plejmejkeri tima, a ne Wolters, Džoni ili Pefi. Njihove kretnje bez lopte, što se takođe može podvesti pod vid kreacije, njihova rešenja kada je imaju, njihova sposobnost da podjednako dobro realizuju i nacrtane akcije i da improvizuju ih stavlja u vrh evropskih kreatora sa pozicije forwarda. Ne bih se previše vraćao da početak sezone i komentare na povratak Luke u fazonu "šta će nam četvorka bez šuta". To se pisalo po automatizmu, misleći valjda da postoje samo strech4 i da jedino one mogu biti upotrebljive u košarci današnjice. Radonja pokazuje i edukuje i po ovom pitanju, ne samo kada su Kalina i Luka u pitanju, već i Deki Davidovac. Velika šteta za povredu zgloba, ušao je u pravi ritam i ponudio timu ono što nam je falilo u odbrani - čvrstina i skok u odbrani našeg frountcourta, ali i dobra rešenja u napadu. Kalina, kao pravi primer Point forwarda igra sezonu života. Jedina opasnost po uspeh tima je njegovo povremeno preterivanje što u šutu za 3, što u bacanju nerealnih pasova. Ako se pogledaju statsi iz EL i ABA, nači će se dosta utakmica sa njegovim lošim procentima šuta i preko 5 izgubljenih lopti po meču. Ubacivanje Kaline u racionalniji mode, kao što je bilo juče, je pravo rešenje i za njega i za tim, ali pod uslovom da postoji još igrača na koje može da se raspodeli kreatorski i poetnerski teret, što smo sinoć imali. Treba se truditi da takvih utakmica bude što više i zato je jako bitno poverenje koje trener ima u igrače i strpljenje da ih sačeka. Dočekali smo Kuza, Luku, Davidovca, dočekaćemo i Hollinsa i Dobrića, siguran sam. Što se meča tiče, jeste glupo započinjati analizu spominjanjem suđenja, ali ja to moram. Nisu problem samo poslednja dva minuta i gomila gluposti koje su svirali, tokom celog meča je bilo WTF momenata i bilo je jako teško igrati i pobediti pod takvim uslovima. Pobeda je time draža, naravno, ali stvarno bih voleo da izbegavamo ovakve "herojske" trijumfe i da imamo normalno suđenje u EL u nastavku sezone. Bajern je došao da pobedi, odigrali su hrabro i fizički jako, predvođeni Lučićem i Jaramazom, ali to nije bilo dovoljno. Zvezda je odgovorila još jače, ja bih rekao i kvalitetnije, a da nije bilo ovakvih sudija, verujem da bi razlika išla i preko 10 poena u plus do kraja meča. Koliko god da raduju dobre igre i 2 pobede protiv jakih protivnika, toliko brinu nove povrede Davidovca, Kuza i Dobrića. I tako nam je cele sezone, red dobrih igara i mini serija pobeda, pa onda pad usled umora, bolesti ili povreda. Treba sve to izdržati, podrška igračima i treneru ne sme da izostane, u tom smsilu je jeko bitna poseta i navijanje protiv Barse i Bajerna.

Jes da sam gotivio Magica više od MJa, ali kaže se zabole me Johnson 😋

Ako preskočimo priču da je Marković višegodišnja Čovićeva želja i da su se sada sklopile kockice da on dođe u Zvezdu, pa pogledamo čisto košarkaški videćemo nekoliko razloga pro, mnogo više nego contra. Ovde ne govorim o Markoviću kao igraču koji se dovodi u julu ili avgustu, već kao igraču iz tzv. doselekcije, na već formiran roster. U momentu njegvog dolaska imamo par plejeva koji su u dobroj formi, posebno Wolters, ali koji su ofanzivno orijentisani igrači. Takođe, imamo dva beka šutera koji ne isporučuju ono što treba u napadu. Svi znamo da godinama kuburimo sa ball handlingom na nivou tima, ali i da su dva naša pleja fizički inferiorni od većine EL matchupa. Sve ove probleme rešava Pefi, uz pomeranje jednog od dvojice plejava na poziciju 2 i igranje sa dva organizatora igre, Osim toga, kako sam ranije pisao, Pefi se može u odbrani pomeriti i na poziciju 3, jer on to može svojim gabaritima, plus se neutrališe njegov gubitak brzine usled zrelih košarkaških godina koja je neophodna za branjenje perimetra od brzih igrača na pozicijama 1 i 2. Ekstra dodatak je njegovo nemerljivo iskustvo, ali i karakterne osobine pravog profesionalca, borca i timskog igrača koji prihvata svoju ulogu koju mu trener nameni. Pošto nije aktivno igrao oko 5 meseci, morali smo računati na period adaptacije i dovođenja u red na fizičkom planu. Taj proces i dalje traje, ali je već sada jasno vidljiva razlika u njegovoj spremi u odnosu na prve utakmice koje je kod nas odigrao. Osim toga, on je kroz celu karijeru bio jedan od onih pouzdanih igrača koji zna šta ume, a šta ne ume, pa neko izlaženje iz opanaka ne bi trebao da bude problem. Lider je po prirodi, ima odličnu radnu etiku i neko je na koga mlađi mogu da se ugledaju i nešto nauče, Ako smo svi nezadovoljni Hollinsom, pre svega ako su trener i uprava nezadovoljni, onda je bilo logičnije da se Hollins zameni nekim drugim igračem koji igra istu poziciju, a ne da se lamentira nad dovođenjem Pefija. On spada u onu grupu igrača koje ne možeš da platiš koliko realno vrede i koliko znače timu na više nivoa. Ja sam vrlo zadovoljan njegovim dolaskom, ali i smerom u kome se kreće njegova forma i fizička sprema. Sve je u oko posmatrača, pa ako je taj posmatrač percipirao Markovića kao prevagu na EL nivou, onda će se razočarati. A ako ga pogladamo kao timskog igrača Radonjinog sistema, onda je on pun pogodak, da je živ i zdrav. Prevagu na EL nivou su trebali da donesu Kalina, White i eventualno neko iz spoljne linije. Osim Woltersa (koji btw lagano pada u formi, ili se meni tako čini), mi nemamo nikoga ko će konstantno biti neki ekstra kvalitet u backcourtu, a Whitea nemamo uopšte od početka sezone. Ostaje samo Kalina, uz neverovatan pogodak struke sa povratkom Luke i još neverovatniji rad na vraćanju Kuza u ozbiljne košarkaške vode. Struka dobro radi sa onim šta ima. Ako uzmemo u obzir konstantne povrede i bolesti igrača, koje mi zbog budžeta ne možemo kompenzovati širinom rostera u smislu kvaliteta, već se moramo krpiti i dovijati, često i rabiti nosioce preko normalne mere, onda su naše igre, pa i rezultat u EL prilično dobra slika naše realnosti. I ne treba da nas je sramota istih. Naprotiv, dodao bih,

Ok, ispljuvali smo sve naše igrače i trenera, naravno prednjači Hollins, a našlo se načina da se provuče i Dobrić kroz priču, onako usput, iako dečko nije odigrao ni minut. DeDa se stidljivo hvali, oprezno se piše o tome da je sastavio (tek) tri utakmice na dobrom, tj. EL nivou. Posle pobede euforija, posle poraza potop. Ništa novo. Valjda su se glave ohladile, pa neće više biti toga, pa rekoh da napišem malo o timu protiv koga smo sinoć igrali, trenutnom lideru u EL i jednom od najvećih konkurenata za titulu prvaka Evrope ove godine. Barsa je u prvih 45 sekundi meča pokazala dve ideje od kojih je jedna bila konstanta tokom celog meča (defanzivno davljenje Woltersa), a druga privremena, ali takođe efikasna (napadanje Kalinića preko iznenađujućeg startera Martineza). Ispostavilo se da im je to, uz raspoloženog Sanlija, bilo dovoljno za inicijalno pravljenje razlike u rezultatu, koje je prilično odredilo tok meča, odnosno stavilo Barsu u lagodnu situaciju sa manje pritiska, a nama produbilo ionako prisutnu početnu nervozu, oličenu u prvom promašenom šutu (ziceru Kuza). Šaras je skautirao nekoliko naših ofanzivnih postavki, imao je igrače koji su znali da to sve zatvore i bili smo prinuđeni da sa komplikovanijih timskih kretnji pređemo na prostije, a neretko i da improvizujemo u napadu. S obzirom na naš ofanzivni potencijal, moglo se pretpostaviti da ćemo u takvoj situaciji porađati poene. Minijature sa Kalinom su počele da prolaze tek u drugom poluvremenu, a jedini konstantan problem smo im pravili sa Lukom i njegovim sjajnim osećajem za igru na postu. Na žalost, problemi sa faulovima su mu skratili minutažu, a nama umanjili šanse za pobedu. Pored stopiranja naših primarnih akcija, Barsa nam je sjajno zaustavila protok lopte, odigrala vrlo agresivno u odbrani, što je sve rezultiralo sa naših tek 10 asista. Šaras pokazuje i ove godine da ume od jednog na oko nezgrapnog beka (Jokubaitis) napraviti sasvim legitimnog EL pleja (sjajna rola u odbrani. uz 5 asista), kao što je u Žalgirisu uradio sa Walkupom. Očigledno umorni Mirotić je ostavljen na klupi duže nego što je bilo ko očekivao, ali upravu tu se pokazuje prava Barsina snaga - iz drugog plana iskaču pre svih Smits i Hayes-Davis koji praktično drže Barsinu glavu iznad vode do kraja meča, što poenterski (ukupno 25 poena), što kroz skokove (ukupno 12). Ostaje velika šteta što našu dobru odbranu nad udarnim poenterskim triom Barse (Mirotić, Kuric, Laprovittola), koji su zajedno ubacili samo 6 šuteva iz igre, kao i sjajnu deny igru nad Exumom (nije šutnuo na koš za 15 minuta igre), nismo krunisali pobedom, ali kao što napisah, to je snaga Barse, čiji svaki igrač u rosteru ima načina da doprinese svom timu, kada vedetama ne ide. I Šaras, kao nejperspektivniji trener u Evropi trenutno, koji znalački i racionalno vodi svoj tim do pobeda. Eto, igrali smo protiv verovatno najjačeg tima u EL po kvalitetu i po formi i bili u igri za pobedu malte ne do poslednjeg minuta. Nisu ušle trojke Kaline, Markovića i Hollinsa, ona Kurica jeste. I to je razlika koja je na kraju presudila. Ja više od toga stvarno ne mogu da tražim od ovog i ovakvog našeg tima. Odmoriti se koliko je moguće i napasti Bajern u petak, svakako će biti umorniji od nas jer imaju dan manje za rekuperaciju, plus putuju. Svaki meč u EL je mali rat, svaka pobeda je zaista veliki uspeh. Jako i motivisano kao i do sada, pa dokle stignemo.

DeDa napokon posle nekoliko sjajnih defanzivnih partija na četvorci, doprineo i napadački. Teško da je ovakav White bolja opcija od njega, bar u nekoliko nedelja koje slede. Za posle ćemo videti. Sve je napisano o utakmici sa Olyjem, baš svaki detalj koji sam nameravao da istaknem, tako da ću samo reći: bravo momci za sjajnu igru, borbenost, veru u sebe i pobedu. Hollins je igrao potpuno iscrpljen od temperature, a Dobrić iscrpljen pred temperaturu, videlo se da nije spreman da igra. No, Radonja pokazao kako može da se igra i pobedi jedan od favorita za plasman na F4 bez i jednog čistog beka. Takođe, Dejo objasnio i meni da nije neophodno ubaciti Kuza na Jean-Charlesa u drugom poluvremenu, nakon što smo Falla izbacili iz utakmice, mentalno i fizički. Ili se sam izbacio, u dilemi sam i dalje. Da spomenem i vrlo zanimljivu ideju kada je Pefi na parketu sa još jednim ili čak dva ball handlera. To u teoriji ne bi trebalo da funkioniše, zbog Pefijevog nepostojećeg šuta spolja (ne lošeg, već bukvalno nepostojećeg), ali praksa je pokazala suprotno. Na kraju dana, svi mi koji piskaramo na forumu moramo prihvatiti da Radonja i ekipa oko njega bolje poznaju ekipu koju treniraju, ali i košarku kao igru. Iako nam se nekada učini da bi bilo bolje drugačije, naš trener nekako nađe izlaz i pokaže nam da do pobede ne postoji samo jedan put, već više njih. Tačno je da Radonja voli onaj svoj poznati i dobro utabani put, gde zna svako skretanje i svaku raskrsnicu. Zato žalim sve kojima se ne sviđa njegov stil igre i shvatanje košarke, jer će potpuno isti gledati do kraja sezone, a verovatno i sa istim igračima. Vidim, kuka se na procente za 3 koji su nam najlošiji u EL. Samo ću reći - daj Bože da nam 30% za 3 bude najveći problem do kraja borbe u EL. Evo, dok ovo pišem gubimo od Krke na poluvremenu 8 razlike. Vljda ćemo uspeti da to okrenemo, no to ne menja činjenicu da je EL i sve oko nje izuzetno naporno takmičenje, posebno kada od početka sezone imamo ogromne probleme sa povredama i bolestima igrača. Malo više razumevanja za momke i stručni štab, strpljenja sa određenim igračima, poverenja u struku i tim i biće svima bolje.

Jedna od većih gomilica govana izasranih ovde na forumu, a nije da je slaba konkurencija. Hajde ti nama lepo da objasniš šta to Zvezdi treba, tj. gde i za koliko para da nađemo igrača koji igra istu odbranu kao Hollins, a usput ubacuje bar 15-ak po meču. Koji su to two-way bekovi EL nivoa koje smo propustili u ovom prelaznom roku? Uzimajući u obzir da imamo neograničen budžet, jelte, onda mora da je do ovog velikog propusta došlo zbog našeg lošeg skautinga i nemača pojma Dejana Radonjića koji dovodi samo kamenjare u klub. Zato si ti tu da objasniš i njemu i nama šta nam u stvari treba i kako to da se dovede. I usput navrati do Čovketa i pitaj ga što je tolika pička pa nije izvadio jedno bar 15 miliona za ovogodišnji roster. Mi jesmo šutirali slabih 3/14 za 3, ali je naš protivnik šutirao još slabijih 3/19. Hollins jeste bio očajan u procentima šuta (1/7), ali je zaustavio udarnu napadačku snagu Zenita u liku Loyda koji je šutirao još slabijih 0/8. Mi bez Hollinsovih poena možemo, oni bez Loydovih ne mogu. Jel jasna matematika? Ako na to dodamo Luku koji je poništio Mickeya i par igrača koji su usporavali i umarali Frankampa dobrom odbranom i napadanjem mismeča uz izvlačenje faulova, kao i dobro branili epizodistu Barona, potpuno je jasno da su skauting meča i egzekucija istog bili skoro perfektni. A što je najbitnije, sve to je rezultiralo relativno laganom pobedom u gostima nad realno jačim protivnikom. Ako to nije dovoljno da izmami osmeh na tvoja očigledno vrlo zahtevna usta, onda ti predlažem da kreneš da navijaš za Barsu ili Real, ili bilo koji drugi evropski powerhouse koji odbranom lomi protivnike 20 razlike i sve to uz lepršavu igru u napadu, punu zakucavanja i trojki. Ovakvi kakvi smo u EL od kako je igramo, recept je bio samo jedan, a to je Radonjin sistem koji se bazira na odbrani. Na poništavanju ofanzivnih pretnji i rušenju protivničkog gameplana. Dovođenju u nelagodnu situaciju, teranju na improvizaciju. Nekada je to dovoljno za pobedu, a nekada se naleti na protivnika čiji talenat na terenu i klupi jednostavno kompenzuje sav naš trud i odnese prevagu. Mi nikada nismo mogli da se pojavimo na EL parketima i da se nadigravamo trojkama i igramo na poen više, a da se nadamo pobedi. Niakda nismo imali toliko koncentrisan napadački kvalitet u rosteru, a da je trajalo duže od mesec-dva i to u periodu Quicy Millera. Pa je čak i tada odbrana bila bitniji deo plana igre, a efikasan napad samo trešnjica na torti. Ah, da. Pa nismo mi nadigrali Zenit, nego su se oni samoubili. Mrzelo ih da se cimaju. Kasni im plata. A ribama mesečni siklus. Bojkotuju trenera. U depri su zbog poraza u prethodnom kolu... Sve ovo je bliže realnosti od proste činjenice da smo došli tamo i defanzivno ih pojeli. A jedan od bitnijih šefova u toj gozbi je bio upravo Hollins. To što smo im se usrali u život u prvom poluvremenu, pa su oni mentalno pali u drugom, nesposobni da nađu plan B je mnog više naša zasluga, nego njihova indolentnost ili predaja. Hteli su, ali nisu znali kako. Navodiš poraz od Fenera i Hollinsa kao krivca, a da te pitam nešto: ko može da tvrdi da bi dobili Zenit da je umesto Hollinsa bio neki "napadački potentniji" bek? I da bi nam u tom slučaju skor bio bolji od ovih solidnih i manje-više realnih 5-8? Sve su to nagađanja i subjektivne projekcije, na to niko nema odgovor. To nam je što nam je. Jedan prosečan igrač je zlata vredan ako se uklopi u sistem koji funkcioniše, mnogo vredniji od ekstra igrača koji igra van njega ili u nepostojećem sistemu. U tom smislu, bitisanje Hollinsa u Zvezdi sezone 2021/22 apsolutno ima smisla. A ako nekome oči krvare, ili su nemoćni da se nasmeju čak i posle pobede u EL, kakva god da je, uvek postoji dugme na daljincu i gledanje meča tipa Efes - Barsa od onomad.

Lepo je neko ovde napisao da mi možemo do pobede u EL samo ako smo na 100% energetski i mentalno, a da protivnik ima nešto slabiji meč. Svaka ekipa koja izađe protiv nas spremna da "se bije" na kraju i pobedi. Na žalost, jedino što je protivniku potrebno je da matchuje naš intenzitet kojim igramo, a onda će suvi kvalitet odneti prevagu na njihovu stranu. Opet na žalost, mislim da je većina, ako ne i sve, ekipa to provalila, pa ako su u stanju da fizički budu pri svom maksimumu, neka posebna taktika i skauting maltene nisu ni potrebni. Drugim rečima, ne zavisi ništa od naše igre, već od stanja protivnika i spleta okolnosti. Svaku treću dobijamo, verovatno će se taj trend nastaviti do kraja sezone. Što se rostera tiče, posle jednog lepog perioda kada su nam Kuz i Luka držali reket defanzivno, a ubacivali i u napadu, polako se vraćamo u realnost. Povreda Mitrovića i energetski pad Kuza su vratili promaju u naš reket. Pokušaji sa Cirbesom ne rešavaju glavni problem, samo malo maskiraju stvari kada ubaci neke poene iz reketa. Bio sam suzdržan u reakcijama na potpis Pefija, ali kako vreme prolazi, tako sve više smatram da bi zaista umesto njega bolje legao neki kombo šuter. Neka inicijalna ideja koju sam primetio posle dovođenja Markovića je da će Džoni na 2, ali od toga nema ništa, bar ne kao sistemsko rešenje, više kao situaciono. A to stvarno ne kapiram. Čeka se povratak Whitea, ali se plašim prevelikih (ciganskih) nadanja u njegov comeback. Neka je i u onoj formi pre povrede (a verovatno nije), opet će trebati neko vreme da se poslože kockice, gde će najviše da trpi odbrana, jer se najduže i uigrava. Ako Aaron bude ubacivao 15-20 po meču, kompenzovaće dosta toga, ali koliko je to realno je posebna priča. Sa druge strane, White je doveden kao najveće pojačanje na poziciji stranca, svakako ima kvalitete koje Radonjić ceni, pa se možda i pokaže da je on ta karika koja nedostaje za konstantnije igre u EL. Ne znam šta je sa Lazarevićem, da li je u pitanju neka povreda ili ne, ali dečko se mora vratiti u rotaciju jer je njgov boravak na terenu imao i smisao i svrhu. Čak i da uopšte ne promenimo roster do kraja sezone, ne sumnjam da ćemo na proleće biti mašina u ABA (samo da nas zaobiđu ozbiljnije povrede). A EL... Ko još o tome razmišlja, zna se šta je od 2011. prioritet.

Evo da se javim, ja sam jedan od tih. Ali, prvo jedna bitna ispravka. Pisao sam da bi Dobić mogao slilčno kao Loyd, a ne isto. A sada i jedno pojašnjenje. U jednom od prethodnih postova sam detaljnije pisao o USG% Loyda iz prošle i Dobrića iz ove sezone, gde je Loyd na kraju godine imao USG oko 33%, a Dobrić ove varira između 20 i 25. Dakle, taj glavni uslov nije još uvek ispoštovan (niti će), pa je poređenje ostalo nedefinisano. A samim tim i zaključci koji ljudi donose. Npr. uzima se utakmica protiv Uniksa kao dokaz nemanja pojma od strane Dobrića, a čovek na utakmici imao šut iz igre 50%, uz uzetih 10 šuteva. Poređenja radi, Loyd je prošle sezone imao 50% iz igre na samo 11 od 34 utakmice u EL, a na čak 32 od 34 utakmice je uzeo 10 ili više šuteva (ne računajući onu protiv Efesa kada je igrao samo 10 minuta). Bilo je utakmica gde je uzimao i po 15 šuteva samo za 2. Kada će se to dozvoliti Dobriću? Nikada. Dalje, bila je gomila utakmica sa Loydovim katastrofalnim šutem za 3 (dva puta 1/9, dva puta 1/7, pa jednom 1/6, nekoliko puta 1/5, isto tako 0/5 ili 0/4...) Ali, nema veze jer shooters shoot. Da li sve ovo abolira Ognjena od evidentno lošije šuterske forme nego što je očekivano? Pa naravno da ne. On mora pre svega da popravi užasnih 23% za 3 i već će tada njegove partije biti posmatrane drugačijim očima. Da, skratim, očigledno da Dobrić nema ulogu koju je prošle godine imao Loyd, pa se ne mogu ni porediti na način na koji sam ja napisao prošle godine. No, ako ljude zabavlja da provlače to i dalje, nemam ništa protiv.

Evo i ja plačem što DeDa nije izrastao u Bodirogu za siromašne. Ima tu mnogo faktora koji su ga odvojili od tog priželjkivanog primarnog kreatora, prvi od njih su fizikalije, pre svega agilnost i kondicija. Ne znam kako i koliko trenira, pa ne bih da se zalećem, ali se može naslutiti da tu nema fanatizma i stoprocentne posvećenosti. Masa mu je ok, taman za poziciju 4 koju trenutno jedino može da igra (ili da ga probamo kao Medžika na 5 u nekoj iznudici). Razumem razočaranje, ali ne treba ni preterivati, još manje ići u ekstreme i terati ga iz kluba. Davidovac je igrač uloge, kod Radonje ima defanzivni zadatak da čuva protivničke dominantne četvorke. U derbiju je poništio LeDaya, juče zaustavio Realovog prvog strelca Yabusellea na 7 poena. Pri tome je bio prvi skakač na utakmici sa 9 skokova. Da, imao je 3 TO, ali i po 2 asista i ukradene. Jedino što mu se može staviti na dušu (kao i celom timu Zvezde ove sezone) su promašene otvorene trojke. Što se pre zaboravi "Bodiroga za siromašne" mantra i prihvati njegovo realno stanje role play igrača, to će se manje ljudi nervirati i smanjiti očekivanja koje ovaj igrač ne može da ostvari. Ali, može neke druge. Povratkom Whitea, čija je povreda poremetila celu rotaciju Zvezde, Davidavac će, zajedno sa još par igrača, napokon dobiti svoje pravo mesto, ulogu i minute. Ni u ludilu ga ne bih terao iz tima, domaći igrač u lepim godinama koji može biti koristan član rotacije, ako ništa drugo. U vezi tekme, ubili su nas njihovi centri Tavares i Poirier, koji su ubacili gotovo 30 poena, uhvatili 12 skokova i lupili 6 blokada. Kuz je u laganom padu u snazi već nekoliko mečeva, ubitačan ritam uzima danak, posebno posle povrede Luke. Cirbes nikada nije bio defanzivno orijentisan centar, pa očekivati od njega da zatvori rupe u reketu nije bilo realno ni u njegovim najboljim danima, a kamo li sada. Očekuje se rešenje pitanja doselekcije na centru, pa će onda mnoge stvari biti jasnije. Pefi je van ritma i van forme, trebaće neko vreme da se vrati. Znajući kakav je profesionalac, verujem da će to biti vrlo brzo. Hollins igrao bez pritiska i napokon pokazao deo šuterskih mogućnosti. Očigledno je ta mentalna blokada bila glavni razlog nejgovog lošeg šuta, videćemo da li je ovaj meč nešto promenio po tom pitanju.

Da, "zaboravio" sam i Simanića koji je imao 50% sa 2 šutnute trojke. Prvo, ja poredim Loyda iz prošle sa Dobrićem iz ove sezone. Tih 48 faulova nad Ognjenom je iz prošle sezone, dakle nije predmet rasprave. Drugo, kao što sam napisao, faulovi, ali i broj izvedenih bacanja kao posledica istih (4.4 prema 2 Dobrića), su dva parametra koja idu na ruku Loydovoj evidentnoj prednosti u ball handlingu (igrao i pleja dobar deo od tih 29 utakmica), veće slobode u igri, manje determinisanog ofanzivnog stila igre ekipe, većeg broja ulaza... Sve navedeno iz ovog pasusa utiče na očiglednu razliku u ORtg (111 prema 94). Ovde nije bila namera da poredim profile dva igrača, jer su prilično različiti, niti da vagam ko je bolji, već da polemišem na temu da Dobrić, uz sve mane koje ima i prilično manji USG%, može da ima približno istu efektivnost u napadu kao i Loyd lane. Kada se kritikuje Ognjen, treba imati na umu da on ove sezone ima cela 2 šuta za 2 više nego prošle godine (4.6 prema 2.6), što je posledica promene pozicije i uloge u timu, na koju se on i dalje privikava. Dalje, ko je mogao da očekuje da će on prepoloviti procenat šuta za 3 iz prošle, uz samo 0.8 više šutnutih trojki ove godine? Razumeo bih da je te 3.6 šutnute trojke iz prošle sezone, umesto na sadašnjih 4.4 podigao na recimo 6 ili 7 po meču (Loyd imao 6.1), pa da se kaže da na većem uzorku on nije spreman za ulogu volume šutera. Ovako, njegovi očajni procenti se moraju pripisati nečemu drugom, npr. propuštenom delu priprema i početka sezone, što je za igrače Dobrićevog sklopa i kvaliteta mogo veći hendikep nego za neke druge igrače. Ja očekujem da Dobrić napreduje ofanzivno kako sezona bude odmicala, pa na kraju kad se podvuče crta, ćemo videti koliko su podsmešljivi komentari na račun ovog igrača bili na mestu.

Jeste, Dobrić i Hollins su na oko 20-25% za 3 do sada u EL, ali ako mogu da podsetim da je Loyd, kao ofanzivni lider tima, prošle sezone na 29 utakmica imao 31.3% za 3. Što je daleko od nekog dobrog procenta. Prošle sezone, uz već pomenutih 45.6% Dobrića, treba spomenuti i solidne procente Waldena (39%), Halla (41.4%), ali i (doduše na manjem uzorku) Simona (45.8%), Kuridže (35.1%), Lazića (35.4%), Davidovca (37.8%), pa i O`Bryanta (32.4%) i Reatha (35.4%). Na nivou tima smo trojke šutirali dobrih 37.8%, a sada slabašnih 28%. Znamo kako se rezltatski prošla sezona završila, pa se može zaklučiti da procenat šuta za 3, koliko god da bi svi voleli da je oko 40%, u sistemu Radonjića nije presudna stavka. Zato i služi sistem, onome ko ga ima, da zamaskira određene nedostatke koji su uslovljeni specifičnom slelekcijom igrača, povredama, padom forme, umorom itd. USG% Prošle sezone Jordan Loyd je imao 33.2, ove sezone Dobrić ima 25.6. Jasno je da njegov USG% neće drastično rasti tokom sezone, posebno kada se oporavi White i kada se više igrača uključi u napadačku igru (pre svih Pefi). Osim toga, on nije kvalitetan ball handler, pa ni na čisti posed lopte i kreiranje za sebe ili druge ne može da namakne veći USG, kao što je Loyd mogao. 2FG% Prošle Loyd 51.9%, ove Dobrić 50%. Zanemarljiva razlika. Da bi se sasvim približio ofanzivnom učinku Loyda iz prošle sezone, Ognjenu ostaje da podigne procenat za 3 sa ovih bednih 22.5% na bar "Loydovih" 31% (što je prilično verovatno), kao i da svoj ORtg probliži cifri od 100-105. ORtg mu trpi, pored lošeg šuta za 3, zbog toga što je stavljen u ulogu i asistenta, što u principu nikada u karijeri nije bio. Ali i u takvoj situaciji on ove sezone ima 1.7 TO po meču, dok je Loyd prošle imao 2.3. Naravno, uz veći USG% i veći broj asista (3.2 prema 1.1), ali i mnogo veću kompetitivnu prednost uslovljenu tehničkom superiornošću.