madafaka73

Vidi, ni Loyd ni Dobric ne mogu da se pohvale nekom vestinom. Jordan je za stepenik iznad po vestini, ali nedovoljno za neku krucijalnu distinkciju po tom parametru. Obojica su igraci velike energije, idu pravolinijski na ulaz, gde Loyd forsira svoju veliku brzinu/ubrzanje, a Ogi cvrstinu, visinu i duge ruke, uz odlican odraz. Dobric je vec sad bolji suter za 3, ne samo po proslosezonskim procentima i ne samo iz spot upa, uz daleko bolju selekciju suta, jer zna kako i odakle moze da pogodi. Za razliku od Loyda koji je bukvalno prangijao iz svih pozicija i neretko zavrsavao tekme sa sutem u rangu 0/7, 1/8 i slicno. Upravo njegovi problemi u igri bez lopte, gde ga svaki handcheck koji sudije previde skoro potpuno izbaci iz kretnje, tj. tajminga akcije, su doveli do toga da precesto igra 1 na 5. Dok se on probije kroz blokove, vreme curi i onda pripali za 3 u poslednjih par sekundi, obicno preko ruke, tako da mu malo ljudi zameri promasaj i svi imaju razumevanja za njegove lose procente upravo iz ovog razloga. Jedan Bili Baron je imao daleko bolje kretnje bez lopte i bio je mnogo konkretniji u realizaciji kada mu lopta dodje u ruke. Loyd se prvo muci da je uopste primi, pa kad se to napokon desi, onda je odtapka 5, 6 puta da dodje do daha, pa tek onda gleda kako da sutne ili napadne ulazom. Dobric je blizi Baronu u smislu konkretnosti i igre bez lopte, ostaje da pokaze da je i u efikasnosti blizu Bilija. Eto, slozili smo se u necemu - obojica bi voleli vecu minutazu i protagonizam za Segija, pa bih se bas na tom mestu poklapanja stavova zaustavio u ovoj prepisci sa tobom.

Jel moze onda 2 trojke, 3 ulaza i 3 bacanja? Ili jedna trojka, 3 floutera, jedna poludistanca i 4 bacanja? Mislim, cega si se ti uhvatio u mom random primeru...

Nigde nisam napisao da Dobric u EL, pa i ABA, treba da igra kao Loyd. Loyd vazi za boljeg ballhandlera i generalno spretnijeg za loptom, mada je i to miljama daleko od evropske bekovske elite. Ono sto sam napisao i iza cega stojim sa 100% nekog kredibiliteta na ovom forumu (ako ga uopste imam) je da ce Dobric imati bar 15ppg ako bude imao slobodu i broj lopti koje je imao Loyd. Kosarka kao igra se i inace zestoko mistifikuje, uglavnom og ljudi koji je bas i ne razumeju, a ona je sustinski prosta, ako imas dobrog trenera i igrace koi mogu da spovedu njegove ideje. Trenera imamo, a imamo i Dobrica koji moze da spovede odredjene ideje i da poentira na limitiran broj nacina, jer treba biti iskren i reci da je on ipak napadac sa ogranicenjima. I to nije nista lose ili pezorativno, bitno je da one dve, tri stvari koje zna dovede blizu perfekcije. A na dobrom je putu. Tri trojke, dva ulaza i dva bacanja za recimo 25 minuta... To je 15 poena. Neka se jave svi koji misle da Dobric to ne moze, cisto da se prepoznamo. Otisao bih jos dalje i rekao da bi Ogi imao bolje procente od Loyda, jer bi radio ono sto zna, uz superiornije kretnje bez lopte, cvrstinu i visinu u odnosu na Loyda. Sad je ovo (valjda) jasno napisano da svako moze razumeti sta uporedjujem kod ova dva igraca i zasto.

Dobrivoju kada bi dali lopti kao sto je imao Lojd, ne sumnjam da bi dosao do tih 15ppg u EL, uz slicne procente. Ali, domaci igrac kome se u startu ne veruje je prokletstvo srpske kosarke koje traje deceniju i vise. Ne brinem ja za tu poziciju 2, vise mi se buni mozak oko parnjaka Dzoniju na pleju, posebno sada kad lagano ispusavamo za Jovketa. To mora biti igrac veceg kvliteta od Halla, svakako, pa dokle doguramo zbog platezne moci koja nece biti sjajna. Bice zurka i oko pozicije 5 ako Nokko zapali. Pozicija 4 ceka startera, takodje. Dugo toplo leto nas ceka, bice zanimljivo za mazohiste, javlja mi se.

Dve strane svetog ciganskog topica posvećene muzičkom ukusu Džonija od Podgorice. Pokazati mu to i veća motivacija mu ne treba. A ni razmišljanje kako će biti prihvaćen u novom klubu.

Upravo tako, premali uzorak u jednom i loši procenti u drugom slučaju nam govore da mi ove sezone nismo imali opciju strech4 sa Simonom i MJK. Boriša je pušten, a jedino sa Davidovcem smo imali to širenje igre kada je bio na 4. Sa druge strane, DeDa nije mogao nikoga da stigne na perimetru kada je bio na trojci, pa je bilo logično da će biti korisnije da se podigne za poziciju, posebno jer je umeo da pokupi dosta def skokova zbog dobrog pozicioniranja i dugačkih ruku. Isto će biti i sledeće sezone, ali ćemo imati upgrade u Luki u odnosu na Simona i MJK u skoku i zidanju u napadu. Neće se skupljati sa Luke, jer on neće ni biti na liniji za tri. Naprotiv, biće čak i udvajanja ako u par napada unese u obruč fizički inferiorni matchup. Ne kažem da će ISO za Luku biti naša primarna opcija u napadu, ali će se svakako koristiti kod povoljnog matchupa ili kod switcha. Njegove povratne lopte, kao i bbiq su miljama ispred obojice sa kojima ga upoređujem i tu vidim prednost. Mana je što će u odbrani teško stizati da isprati protivničke strech opcije, to moramo timski braniti preuzimanjima. Jasni su Lukini limiti, posebno u ovom delu njegove karijere, ali ima tu dosta potencijalno dobrih stvari koje mogu doprineti da Luka ima dobru upotrebnu vrednost. I na kraju, ne treba zaboraviti osnovnu stvar - da je on backup sa limitiranom minutažom, posebno u EL i da će najveći teret biti na tom starteru koga tek treba da dovedemo na poziciju 4.

Ovogodišnja tripleta Radonje je najbliže što se može prići čarobnjaštvu u sportu. Da živimo u boljem svetu u kome ima pravde, u državi koja je ekonomski stabilna, sa klubom čiji predsednik može da dobaci dalje od fringe EC/EL statusa, onda bi Radonja zaslužio da dobije adekvatan budžet za predstojeću sezonu i sve što ide sa tim. Pošto nam ni nedna od tri navedene stavke ne ide u prilog, onda smo vrlo blizu naše manje-više standardne sezone u eliti, sezone gde će dosta toga zavisiti od razvoja situacije, tj. sreće, od uspešnog manevrisanja minutažom igrača i izborom takmičenja koje igraju na maks, kao i odluke da li će se igrati pred navijačima ili ne. Iako je dosta rano, mi smo doveli 3 igrača i već može da se nasluti pravac kojim ćemo ići, a to je onaj blizak Čovićevoj mantri za ovu godinu - "domaći igrači + 3 stranca". To bi valjda trebalo lepo da zvuči prosečnom Zvezdašu, pravi se neka domaća osnova, to ne može biti loše. Međutim, istina je da su ova 3 domaća pojačanja u manjoj ili većoj meri 3 backup opcije na svojim pozicijama u EL rangu. I ni jedan ozbiljan igrač iz naše omladinske škole ili tzv. razvojnog kluba. Dalje, osim Dzonija, druga dvojica su na zalasku karijere i sa upitim zdravljem, iako mogu da doprinesu i kvalitetom i iskustvom, samo je pitanje na koliko utakmica u sezoni. U trend se uklapa i sve više pominjani Đenka, koji je u teškom career decline-u, a verujem i da će bar još jedan ili dva stranca koja se budu povezivala za nama biti u sličnoj priči. Ali, šta boli đoka Čovića, on ima opet Radonju iza sebe, ili bolje reći kao štit ispred sebe, čoveka koji je iks puta pokazao šta može da uradi sa timom skromnog kvaliteta uz podršku sa tribina. I to bi trebalo da bude dovoljno da se odradi još jedna sezona gde će nam ABA opet biti prioritet, iako osvajanje iste možda ne bude značilo da ćemo biti deo EL one tamo godine. Ako tako i bude, najlakše je Nebojši da baci još jedan spin u fazonu - mi smo svoje odradili, zla Evropa nas ne želi u svojoj eliti. Naravno, o svojoj nesposobnosti da se izbori za makar ograničenu licencu kada se takmičenje i znanično zatvori, neće biti ni reči. A godinama se šapuće, pa onda i sve glasnije priča o budućem formatu EL, tako da je bilo i više nego dovoljno vremena da se napravi jedan ozbiljan projekat i onda lobira za njega. Zašto toliko gnjavim pričom o EL na ovoj temi? Pa zato jer je blisko vezana za nju. I zato što sam jedan od onih koji smatra da moraju postojati najviši mogući ciljevi u sportu na najvišem nivou takmičenja, a ne samo šerifovanje u svom ataru i šamaranje lokalaca. Da Čoviću, uzeo si im Voldena. A sada i Džonija. Bravo. Pokazao si svoju dominaciju u selu. Možeš li dalje od toga? Ja mislim da ne možeš. I koliko god bio zadovoljan dosadašnjim dolascima, a jesam, šta ćemo sa odlascima? Džordan Lojd, igrač koji je ostavio dušu i telo na parketu ove sezone, usput bio i treći strelac EL, više nije tu. Care, sve najbolje u karijeri i hvala ti na svakom minutu ogromne želje i borbe za tim. Volden, najveća žrtva cele nesrećne sezone od selekcije pa na dalje je takođe primer jednog bespoštednog ratnika na terenu. I on više nije tu, iako je bila ona opcija +1. Žao mi je što takav karakter neće raditi sa trenerom koji je kao nacrtan za njega i koji bi mu našao pravu ulogu tihog ubice iz senke. Priča se i o odlasku Nokkoa. Ako se i to desi, onda ćemo izgubiti 3 bukvalno idealna igrača za Radonjin sistem. Može li se to kompenzovati? Videćemo u sledećih par meseci. Sad malo o tri nova/stara igrača. Počeo bih od Jovića, jer je u svom prajmu bio najkvalitetniji u ovoj grupi. Svi znamo za leđa, posle i za zglob, a ne znamo kakav je sada. Akropolis Kup i kasnije kvalifikacije za OI, pa i eventualno igranje na tom takmičenju nam mogu otkloniti mnoge sumnje, ali i produbiti ih ako, daleko bilo, dođe do neke povrede. Nema šta, jedan krajnje rizičan potpis za koji niko ne može da proceni da li će biti uspešan ili ne do juna sledeće godine. Jović na makar 70-80% onog starog je premija za nas, jer skil i iskustvo na tom nivou mi parama ne možemo kupiti. Šta drugo no da mu poželim dobro zdravlje, a Radonji pamet kako, kada i koliko da ga koristi. Džoni je igrač koji tek treba da dođe do svog prajma, nadamo se svi baš u sledeće godinu, dve u Zvezdi. Dobar odnos sa trenerom i njegov neupitni karakter na terenu i van njega je nešto što svaki sportista može da poželi. Talenta ima, ambicija takođe i predstoji mu samo veliki rad kojeg mu pod Radonjom neće nedostajati. Poziciono, Džoni može uspešno na obe bekovske pozicije, a mislim da je najjači kada je uparen sa još jednim dobrim ballhandlerom. Skorer, asistent, sekundarni kreator, igrač tranzicije, dobar pod pritiskom, da ne kažem dokazani clutch igrač. Pri tome, sasvim solidan u odbrani - i po stepenu želje i po mogućnostima da je igra. Bolje od ovoga teško da smo mogli ovako rano u prelaznom roku. Izuzetno sam zadovoljan njegovim dolaskom i imam velika očekivanja od ovog momka. Luka kapiten se vratio kući. Ukratko, tako vidim ovaj potpis i mislim da ga je zaslužio. Na stranu što je bio u grupi od 3-4 igrača koji su nas najviše namučili u finalnoj seriji ABA, Luka i dalje ima kvalitete za 15-ak minuta vrhunske košarke. Čitao sam komentare gde se naglašava njegov nepostojeći šut za 3, a ne spominju se bravure Simona i MJK u tom segmentu napadačke igre. Ako uzmemo da je i zvanično penzionisanom Simonu ipak bliža pozicija 3, onda moram da primetim da bih svuda i uvek uzeo Luku pre MJK. Luka je old school pametna četvorka koja može da pomogne u skoku, asistencijama, pa i poenima u mnogo većoj meri nego što se misli. Ako uspemo da se odbranimo od NBA trenda da svaka četvorka, a sve češće i petica, mora imati predznak strech i vratimo se u zlatno vreme košarke kada je krilni centar počeo kao ispomoć dominantnim centrima, a kasnije i preuzeo tu ulogu od njega, pa napravimo dobar miks od ova dva pogleda na poziciju 4 u košarci, onda smo na dobrom putu da u Luki dobijemo jednog krajnje korisnog igrača u rotaciji. Više se brinem za tu startnu četvorku, nego za Lukinih 15-20 minuta u ABA i 10-15 u EL. Kako stvari stoje, od postojećeg kadra (i dok se ne raščisti situacija sa Nokom) trojica potencijalno mogu u startnih 5, a to su Džoni, Dobrić ili Jovke. Pošto će Lazić startovati samo ako od starta meča treba prktiskati protivničkog beka, dakle zavisiće od taktike u konkretnoj utakmici, ova trojica su ipak bliži statusu startera, ali i to uz određene uslove. Za Dobrića će to biti vezanost za poziciju 3, jer na dvojci sigurno neće biti starter, a za Džonija je uslov da ima ekstra kvalitetnog parnjaka na pleju, što je malo verovatno. Ako pak budemo imali kvalitetnu dvojku u rangu Lojda ili Puntera, Jovke bi mogao sa njim zatvoriti startni bekovski tandem. Ne verujem da mogu startovati Jović i Džoni zajedno. Vrlo je verovatno da ćemo pre juriti nekog dobrog šutera, nego pleja. Ako se na Uskokovića ne računa za više od trećeg pleja, onda tu treba očekivati kombo beka kao backupa za obe pozicije. DeDa će sa klupe kada bude trebalo, što sa pozicije 3, a verovatnije sa četvorke uz dominantnog centra tipa Noka. Ako on ostane, onda ćemo juriti startere na 2 i 4 i backup komba, ako ode onda i startnu peticu. Takođe, moguće su razne kombinacije sa smallball petorkama i Lukom na 5, Davidovcem na 4, uz tri beka od kojih bi jedan bio sigurno Dobrić. Dva potpisa, na pozicijama 2 i 4, nam određuju sezonu i mnogo će reći o ambicijama u EL u istoj. Nadam se da Nokko ostaje i da bar tu ne moramo gubiti živce i grickati nokte ko će ga zamenti. Ali, kad bolje razmislim, ovo je tema prelazni rok, pa su istanjeni živci i izgriženi nokti najmanja moguća žrtva sa sve blagodeti ciganjskih gorko-slatkih muka koje ona sa sobom donosi.

Ciganija na ovoj temi tumara između dva ekstrema - onog personifikovanog u nebuloznoj izjavi dr. Nebojše sa početka sezone o napadu na vrh EL i onog neambicioznog, gde se traži čerupanje konkurenata u regionu, oličenog u provincijskom karakteru pomenutog doktora, koji teško da može podići glavu iznad plota i videti dalje od svoje avlije. Upravo ta ambivalentnost Čovića u eri obojenom mantrom "setite se gde smo bili 2011.", diktira svetonazor prosečnog navijača Zvezde, šalta ga iz pete u rikverc i obratno, iz sezone u sezonu, a neretko i više puta u toku iste takmičarske godine. Navijač nema zašta da se čvrsto uhvati (no pun intended), da se osloni na npr. jaku kadetsku i juniorsku školu ili pak na pametan skauting koji može kompenzovati manjak u budžetu u poređenju sa evropskom elitom, kojoj, jelte, navodno težimo. Ne može ni da pogleda ka tzv. razvojnom timu i tu potraži neki sigurnisni okidač u smislu izbacivanja bar jednog genuine ABA seniora u dve sezone. Kada se podvuče crta, ne znam odakle krenuti u razmišljanjima o budućem rosteru. Nemam sumnji da će prioritet biti napad na ABA ligu, dok je EL, iz mnogo razloga, u teškoj izmaglici, pa u svetlu toga treba započeti ovaj gorko/slatki posao za svakog navijača Zvezde. Elan je visok posle osvajanja ABA i čekiranja još jedne EL avanture, pa da nastavimo dalje u tom tonu, obasjani suncem predstojećeg leta koje, pored vitamina D, donosi i bolje raspoloženje, raspust i odmor, bleju, more i planinu, bazene ili Adu, sladoled na štapiću i zaljubljivanje, vožnju bajsa ili šetnju sa klincima... Sve one nekada normalne stvari koje polako zaboravljamo. Toliko od mene za prvi upis na temi, sledeći put ću konkretnije i suvoparnije. Pa neka nam je sa srećom prelazni rok.

Prvo, čestitke za titulu svima u klubu. Jbg, mora da se čestita iako je gorak ukus u ustima, što zbog naše igre u celoj seriji, što zbog sada već tradicionalnog performansa kada se ona prebaci u Podgorcu. Posle druge u Bg isključio sam se sa foruma, jer nemam više ni želje ni mogućnosti da prosipam žuč još i u pisanoj formi, kroz komentare. A ni da čitam iste. Zato se unapred izinjavam što će verovatno velika većina mojih zapažanja biti nešto već viđeno na ovom mestu. Manje-više sam očekivao majstoricu, a potajno se nadao da možemo sve da završimo u 4 meča. Ono u šta sam bio siguran je da nema teorije da dobijemo treću, jednostavno metla nije smela da se dozvoli. Peti meč je bio najlošiji u seriji, za obe ekipe. Pored pritiska, umor je bio veliki faktor. Kao i izostanak Reeda. Ključ su bile prve dve pobede u Beogradu. Sada malo o čoveku koji je najzaslužniji za trofej - g. Dejanu Radonjiću. Uradio je ono što u Zvezdi zna da radi - uzima titule. Nekako je sjedinio ovaj nesrećno sklopljen tim, uništen povredama, bolestima, ludim tempom igranja tokom cele sezone, selekcijom i još više doselekcijom, pa preko postulata broj jedan, odbrane, uspeo da nas ponovo napravi šampionima. To je ravno jednom malom čudu, kada se sve okolnosti u ovoj takmičarskoj godini uzmu u obzir. Zaista se ne sme ništa prigovoriti Radonjiću posle epiloga ABA lige, rezultat je bio primaran, način na koji se dolazi do njega ćemo prepustiti kritikama kada i ako Dejo bude sastavio tim po svom kriterijumu. Malo o igračima. Branko Lazić je pokazao i dokazao da je najbitnija karika u lancu trenerove filozofije odbrane. Za mene je on ključni igrač ove serije. Ogroman teret je preuzeo na sebe, pre svega braneći najbolji bekovski tandem regiona Kobs - Ivanović, ali i kod preuzimanja ostalih igrača od 3 do 5. Njegova uloga posebno dolazi u fokus jer nije imao kvalitetnog saradnika na spoljnim pozicijama, gde su i Hall i Volden tek sporadično odrađivali posao kako treba, svaki iz različitih razloga - Hall jer ne može, a Volden zbog limita nezgodne povrede. Dobrić na Kobsu je bio iznuđen eksperiment sa ne baš sjajnim rezultatom, dok je obrnuto bilo u mečapu Lojd - Ejim. Simon je dao svoj maksimum koji je na žalost daleko od potrebnog nivoa da se uspešno brani par izuzetno neugodnih četvorki Luka - Dača. Ali to što je Simon odigrao je bila defanzivna klikinika za katastrofalnog Davidovca. Ubedljivo najveće razočaranje cele serije. Na stranu što 1 na 1 nije mogao nikoga da sačuva, on je konstantno kasnio na strani pomoći i kod preuzimanja, pa smo zbog toga žestoko kažnjavani. Kako je serija rekla, tako se on polako gasio i u ofanzivi, da bi sve kulminiralo u majstorici gde nije uzeo NIJEDAN šut za 15 minuta. Uz Lazića, najkonstantniji je bio Noko, što je nagrađeno MVP naslovom finala. Kada se podvuče crta i pogled uputi ka predstojećoj sezoni, pre svega mislim na EL, zaista se upitam koga mi to imamo od legitimnih startera među igračima koji će ostati u klubu. Ok, domaće Dobrića, Lazića, Kuzmića, Davidovca moramo zadžati, kakvi god da su. Ali ja među njima ne vidim startera. Od stranaca, pošto Lojd ide, osim možda Noka takođe ne vidim nikoga. Što bi značilo da nam na leto predstoji dovođenje startera na pozicijama 1, 2, 3 i 4. Ili će se praviti kompromisi gde ćemo igrati na rotaciju 10 igrača sličnih kvaliteta, uz 2 od potrebna 4 adekvatna pojačanja. No, o tome na ciganskoj omiljenoj temi. Na kraju, respekt za ponašanje svih igrača Budućnosti i Zvezde, pokazali su da su pravi sportisti koji poštuju i igru i jedni druge. Izdigli su se iznad svojih uprava i cele bolesne paradigme koja prekriva ova dva rivalska kluba već nekoliko godina unazad i dali nadu da košarka kao sport ima neku perspektivu na ovim prostorima.

Pisao ja bas to za Waldena nekoliko puta, pa da objasnim. Kod igraca ovog profila, tzv. kombo beka, moramo izaci van kosarkaske nomenklature koja vlada od nastanka ove igre i ogleda se u nekim brojevima od 1 do 5, a koja je zastarela. I okrenuti se modernijem pogledu na stvar koji dolazi iz NBA. Po tome, Walden bi nominalno bio ofanzivni ballhandler. Posto mu ofanziva nije neki bas ocigledan forte, tj. nije primarno skorer, jos manje alfa skorer, vec ima i dobru defanzivu, onda bi mogli da ga stavimo u two-way ballhandlera. Dalje, posmatranjem njegove igre na velikom uzorku, mozemo da primetimo da nije pass first bek, niti mu je asist prirodna opcija, pa je samim tim blizi tzv. poziciji 2. All that being said, kod ovakvih kombo igraca je kljucno uparivanje sa ostatkom petorke. Najbitniji je izbor njegovog komplementatnog guarda, ali i centra sa odredjenim karakteristikama, sto kod off pika, sto kod odbrane istog. I na kraju, ali svakako ne i najmanje bitno, korisnost ovakvog atipicnog igraca mnogo zavisi od trenera, tj. od filozofije igre i postojanja odredjenih minijatura i specijalnih akcija za njega. Neki rezime bi bio da Walden zahteva vise paznje i truda u pronalazenju prave uloge od nekih igraca koji su klasicni primerci svojih pozicija. Ali, isto tako, njegova polivalentnost i igra van sablona moze biti od velike koristi za tim ako se skocka kako treba.

Svaka čast svima koji su uspeli nešto da napišu na forumu sinoć posle tekme. Meni je trebalo dobra dva sata da dođem sebi posle smenjivanja ekstremnih emocija koje su išle od euforije i sreće, preko zabrinutosti, besa i defetizma, pa opet na početak. Obe ove utakmice, a posebno druga, su me podsetile na nekadašnje derbi utakmice i serije protiv Partizana. Kao da u poslednjih nekoliko godina prisustvujemo zameni arhineprijatelja, od onih sa crno-belim u ove sa plavim dresovima. Prvo poluvreme je bilo vintage Radonjizam. Agresivnost, fokus, želja, tranzicija... Lepo su ljudi ovde primetili da je razlika trebala ili morala biti veća posle prve dve četvrtine. Ali, Budućnost je ponovo pokazala da ume pronaći način da ubacuje poene, makar i sa bacanja. To ih je spasilo potpunog knock-outa već na poluvremenu i održalo iznad površine. Ogromna potrošnja u prve dve došla je na naplatu u trećoj četvrtini. Morali smo smanjiti broj obrtaja i u napadu tražiti rešenja bez previše kretnji, sa ili bez lopte. Verujem da je plan Radonjića bio da odigramo jednu egal četvrtinu, možda čak i sa malim minusom, a da prioritet bude usporavanje ritma utakmice i prikupljanje snage za poslednjih 10 minuta. Niko, pa ni gostujući igrači, nisu mogli da se nadaju takvom padu Zvezde, odnosno rapsodiji Budućnosti. Zato je košarka toliko lep sport, u svojoj dinamici i nepredvidljivosti. Moja taktička zamerka za ovaj period utakmice je forsiranje šuta za 3 na uštrb guranja lopte centrima. Takođe, moglo se pokušati sa ISO za Davidovca, koji nije imao veliku minutažu u prvom poluvremenu i mogao je da izmisli neke poene. No, to ostaje za analizu pred sledeću utakmicu u Podgorici. Lojd je ponovo pokazao da je bolji plej i od Halla i od Voldena. Ne zaslužuje ni najmanju kritiku, jer čovek radi sve na terenu. I to kažem kao neko ko je potpuno svestan limita ovog igrača, odnosno kao neko ko smatra da Lojd nije vrhunski EL igrač. Ali za nas je i bukvalno Jordan. Dobrić je dočekao svojih 5 minuta, zaslužena nagrada za godine rada i strpljenja. Samo da tako nastavi do kraja serije. Napokon opipljiviji doprinos Nnokoa, poeni iz tranzicije koje sam prizivao u nekom od ranijih postova su klasičan trenerski pečat. U Podgoricu putujemo kao favoriti, moramo to biti posle 2:0, hteo to neko da prizna ili ne. Imamo rezerve u oporavcima Voldena i MJK, ali i u nedovoljno iskorišćenom Davidovcu. Verujem da ćemo igrati na isti način i sa istom energijom. Samo da kriterijum suđenja ne bude kao u "izađi mala" seriji i imamo šanse da posao završimo pre majstorice.

Ako dobijemo bez Voldena, to samo znači da je g. Radonjić jebeni mađioničar. Voldena ubacujemo u fioku kombo beka jer smo uništeni selekcijom na poziciji 1 ove sezone. Po meni, on je mnogo pre dvojka, doduše malo atipična. Underzised za 2, ali sa izuzetnim fizikalijama i mentalnim sklopom koji kompenzuju visinu. On je neki lažni plej, ballhandler za koga se igraju akcije, a ne da on igra za druge. Bez razmišljanja bih ga ostavio za sledeću sezonu ako budemo u EL, uz uslov da se obavezno dovede PRAVI plej. U zavisnosti od toga da li ćemo kojim čudom produžiti Lojda, odnosno od toga kakva će mu biti zamena, Volden će ili startovati na 2, ili ulaziti sa klupe kao backup nekom od bekova. Već smo videli kako g. Radonjić koristi Voldena. Jesu to samo naznake, ali ako sve bude ok u finalnoj seriji, te ostanu i trener i ovaj igrač za sledeću sezonu, nemam nikakve dileme da će se za Voldena crtati nekoliko akcija. Možda on nije ekstra rešenje na bekovskim pozicijama, ali je legit dvosmerni igrač koji se perfektno uklapa u Radonjićev sistem. A svi znamo kako taj sistem funkcioniše kada su svi delovi prišrafljeni kako treba.

Red je spomenuti makar rezultate u završnicama kadetske i juniorske jedinstvene, odnosno kvalitetne lige. KK Žarkovo osvojilo kvalitetnu ligu u obe starosne kategorije. Mega uzela jedinstvenu za juniore, a Borac Čačak jedinstvenu za kadete. Potpuni kolaps KKCZ i KKP u mlađim kategorijama, što nije nikakvo iznenađenje, s obzirom kako se u ta dva kluba radi već deceniju i više. Jedinstvena liga za juniore, Roda JLS: Finale Mega Soccerbet - Sloboda Užice (domaćin turnira) 89:73 Jović 21, Đurišić 20, Kobzystyi 19 (Mega) Bogićević 26, Aksentijević i Bošković po 14 (Sloboda) Za treće mesto Dynamic VIP PAY - Crvena Zvezda MTS 60:54 Zimonjić 19, Medarević 13, Stefanović 12 (Dynamic) Branković 13, Mihailović 12, Radaković 8 (Zvezda) Jedinstvena liga za kadete, Triglav KLS: Finale Borac Čačak (domaćin turnira) - Crvena Zvezda MTS 76:74 Ćurčić 28, Janković 11, Nikolić 9 (Borac) Pavlović 20, Radaković i Matović po 13 (Zvezda) Za treće mesto Dynamic VIP PAY - Partizan NIS 54:52 Milijašević 26, Milošević 10, Joksović i Malešević po 8 (Dynamic) Krstić 16, Jeremić 10, Milenković 9 (Partizan) Kvalitetna liga za juniore, finalni turnir: 1.КК Жарково 3 2 1 242:240 5 2.КК Слодес 3 2 1 244:225 5 3.КК Борац Земун 3 1 2 245:243 4 4.КК Земун 3 1 2 211:234 4 Kvalitetna liga za kadete, finalni turnir: 1.КК Жарково 3 3 0 243:212 6 2.КК Визура 3 2 1 220:212 5 3.КК Земун 3 1 2 220:234 4 4.КК Торлак ОКК Београд 3 0 3 195:220 3

Izdvojio bih ovaj post jer najbliže opisuje moje generalno razmišljanje. Mi moramo prihvatiti svaku pobedu kao ogroman korak napred, bilo kojom razlikom da je izvojevana, uz bilo kakav timski ili individualni učinak. Jednostavno, u takvoj smo situaciji da je potpuno bespredmetno tražiti dlaku u jajetu ili akcentirati neki problem koji niti je nov, nastao u finalnoj seriji, niti će u istoj nestati. Umetnost je smanjiti ih na minimum i podrediti sve rezultatu. Iz tih razloga neću dati neku klasičnu analizu meča, ulazeći u detalje, već samo podršku za struku i ceo tim. Uz želju da energetski izguramo celu seriju, uz disciplinu u igri i dobru selekciju šuta, odnosno šutera u određenim periodima meča. Utakmica u utorak je posebno bitna, a biće zanimljivo videti korekcije i reakcije oba tima, jer je bilo jasno da i jedni i drugi imaju određene rezerve, uz moje skromno mišljenje da su naše ipak veće i ogledaju se u potencijalnom povratku, pre svega Voldena, ali i MJKa u rotaciju.

Harry Mack, freestyle rapper GOAT. Random clip, ima i boljih, ali dovoljno reprezentativan.

Sve tačno. No hajde da se fokusiramo na ono što možemo promeniti, sudijski kriterijum ili stav prema Lojdu nije to. Dakle, ostaje selekcija šuta ovog igrača, još šire, odluke koje on donosi u napadu. To može i mora da se menja, jer je daleko od renomea najboljeg igrača jednog EL tima. Imamo dve olakšavajuće okolnosti. Prva je činjenica da praktično igramo bez pleja celu sezonu, a druga da igramo protiv tima u kome dva igrača, Džoni i Kobs, rade ono što bi za nas trebao Lojd. I tako, umesto da mu se uvaljuje lopta u poslednjim sekundama napada, nakon što je zakazala primarna akcija usled nesposobnosti našeg pleja ili drugih igrača, zašto mu ne bi dali loptu odmah. Znamo kako napadaju Ivanović i Kobs - visoki centralni pik ili rogovi posle čega ide drive do kraja ili naskok za dva, može i neki step back ili side step za 3. Alternativno, ako poentiranje izostane, tu je pas ka centru u nekoj od varijanti pika ili za trojku. Ako već forsiramo Lojda u napadu u određenom periodu meča, trebali bi da mu malsimalno olakšamo te situacije i ostavimo mu dovoljno vremena da namesti noge pre svega i ostvari balans kod šuta, jer sa tim kuburi od kako je došao kod nas, a verovatno i pre toga. Volden pod povredom i Hall koji je potpuno izgubio samopouzdanje do te mere da u napadu praktično ne ulazi ne u reket, već ni u prostor unutar linije za 3, mogu lagano da se premeste na poziciju 2 i čekaju šut za 3. Ako već Radonja odluči na gura tu lead guard opciju Lojda, ili pak do toga spontano dođe tokom meča, neophodno je da lopta bude kod Džordana. Ne samo zbog poena, nego i zbog više puta dokazane mogućnosti ovog igrača da asistira kvalitetnije i od Voldena i od Halla. Naravno da našu igru ne možemo bazirati isključivo na Lojdu, potrebno je uključiti što više igrača, posebno centarskog para. Ali mi moramo naći nove situacije u kojima ga ostavljamo da rešava, u kojima će biti pod manjim pritiskom, posebno onog vremenskog, u poslednjim sekundama napada.

Bas sedim u kaficu pored Pionira. Osim redara koji se muvaju okolo i par prolaznika, nigde nikog. Tuzna slika na par sati pred najbitniji mec u dosadasnjoj sezoni. I inace, zbog obaveza se stalno muvam oko Pionira, prosetam oko hale, cesto i u vreme EL meceva. Jesenas i zimus setam i osluskujem, ne verujem da moja Zvezda upravo sada igra, a ja blejim na minusu sa sezonskom u dzepu. Zapalim pljugu i zastanem, pomislim da ostanem jos koji minut, da pruzim podrsku sa tih 50-ak metara, na slepo... Tesim se da ta podrska zapravo nesto znaci Zvezdi. Meni svakako znaci. Bas kao i danas. Idemo Zvezdo!

To je suštinski problem. Katastrofalan rad u mlađim kategorijama od kako je Čović u klubu. Samo treba reći da je jedan Klipa tu prvi čovek i sve će biti jasno. Uzmi telefon i pritiskaj klubove i trenere širom Srbije, Republike Srpske, Crne Gore... I otimaj klince redom. A onda ih gurni sve na gomilu, pa ko preživi. Mi smo uspeli od Boriše Simanića, koji je bio vanredni talenat još sa 13 godina, da dobijemo jedno veliko ništa. Da uništimo dečka, a sa njim unazadimo i sopstveni klub koji od njega ništa nije profitirao - ni košarkaški, ni finansijski gledano. Gudurić? Da ne bi povrede, čini mi se Dangube, otišao bi Gudura na pozajmicu u MZT i Boga pitaj kakva bi mu bila karijera i da li bi je imao. To su dva primera, trećeg, četvrtog, petog nema. Užasno loše se radi u mlađim selekcijama u celoj Srbiji, a na žalost KKCZ nije izuzetak, šta više, možda je i lider u tome, kada se uzme u obzir status, infrastruktura, novac, medijska i politička podrška, snaga brenda u odnosu na rezultate. Čim jednom padnemo u EC, tu ćemo i tumarati ko zna koliko dugo. A bez EL kao realne perspektive, neće biti ni Čovića. Samo će da podvije repić i da se skloni, uz redove i redove plaćenih tekstova o tome gde smo bili 2011. godine, o tom famoznom Top8 i ostalim sranjima kojima nas obično zasipa da bi ih predstavio kao ne znam kakav uspeh. Jeste uspeh za njega, jer on više od toga ne može da dobaci. Čim je Miško preuzeo primat u privlačenju najvećih talenata, izgubila se magija Čovića da izbaci bar jednog seniora u makar 3 godine. Jer onda treba nešto i raditi sa tom, uslovno rečeno, manje talentovanom decom, ali decom koja i dalje mogu uz stručan rad i posvećenost do visina bar evropske košarke, neki svakako i do prvog tima Zvezde. Zašto ih nema već godinama je jasno. Ponovo, po ko zna koji put - čemu služi jebeni FMP? Zašto taj klub igra ABA, tj. zašto ima takmičarske ambicije? Zar ne može da se spusti rang niže i da u njemu razvijamo najveće talente od 15, 16, 17 godina? Da im damo slobodu da igraju i greše, da se razvijaju u cilju koristi i za njih i za Zvezdu i za srpsku košarku. Mi smo postali pravi režimski klub, pravi državni projekat, praktično državna firma. A zna se koliko se ozbiljno i pošteno radi u državnoj firmi. Dok ima para iz budžeta mi ćemo se kurčiti evroligama i aba-ma, kad to stane, kao što je stalo kod komšija, bićemo na istoj poziciji gde su oni godinama i gde su još uvek. Košarka kao sport umire u Srbiji, zajedno sa mladim igračima koji propadaju jer nema ko da ih vidi, skautira, da im veruje i pruži im šansu. A i kako će sve to, kada treba uzeti bar stotkicu ili dve mesečno od nečijeg tate koji svom sinčiću želi da kupi karijeru. Ili će da mune par soma u upravu i glumi sponzora kluba. Ili će preko individulanih treniga u klubu da odradi mito na finjaka. Pa kad dodamo sestriće, kumove i političku liniju, dobijemo gomilu dece koja cepaju po 35 minuta, a ne znaju ni da trče, sa tehnikom su na vi, a taktika se svodi na maksimu - šutni bar 25 lopti po meču.

Razdvajam postove jer su različiti po prirodi i poruci. Zovite me neznalicom, ali ja i dalje smatram da nam je u rosteru, ovakav kakav je i posle svega što smo prošli ove sezone, Duop Reath jedan od 3-4 ključna igrača. Pisao sam u par postova o njegovim kvalitetima i potencijalu koji ima, da se ne ponavljam, koga interesuje može da nađe. On je na žalost jedini visoki koji može nešto konkretno da nam pruži na obe strane, kakav god da je matchup. I to na najkritičnijoj poziciji na kojoj nam plejada protivničkih čevorki osrednjeg ili fringe EL/EC kvaliteta zadaje ozbiljne probleme u ABA. Da ostavimo na stranu pitanje zašto nam jedan do kraja neformiran i nekompletan igrač mnogo znači, gorak ukus ostavlja i njegovo trenutno stanje na parketu gde nije bio u stanju da ostvari kontinuitet igara, prvo zbog bolesti, a onda i nezgodne povrede. Time je naša šansa za osvajanje ABA znatno oslabljena i ozbiljno dovedena u pitanje. Lično smatram da ćemo dobiti Igokeu u majstorici. Ako ništa drugo, voljni momenat i fokus će biti na maksimumu, što bi trebalo da bude dovoljno za protivnika koji zaslužuje veliko poštovanje za celu sezonu i posebno za mečeve koje je odigrao protiv nas, ali, with all due respect, nema dovoljno kvaliteta da u seriji pruža odlične partije na obe strane terena. Naravno, upset je uvek moguć i ne isključujem ga, ali mi bi morali odigrati i energetski i košarkaški jako loš meč, da bi se to desilo. Valjda smo takav ispucali u Laktašima pre neki dan. Odgledao sam oba meča u seriji, ali ne sa potrebnim fokusom i ne svaki minut. Uz ovu ogradu, primetio sam da smo prilično štedeli Davidovca (oko 24min u proseku, na 12 ppg samo 6 uzetih šuteva i tek 1.5 asista). Dobrić (29) i Lojd (32), uz Voldena (22) vodeći strelci tima, dali su 20 poena više od svih ostalih igrača u rosteru. Timskih 15 skokova više za nas koji nisu doneli prevagu u rezultatu i poražavajućih 9 asista manje. To su neki paramatri od kojih mora da se krene. Da li trošiti Dedu u mečapu sa Ilićem ili mu dati veću kreativnost i decision making, posebno jer je Hall postao teški minus igrač, a Volden se muči. Kako uključiti još igrača u poentiranje i vice versa, kako smanjiti broj igrača Igokee koji postižu poene, posebno oni koji nisu nosioci. Bolja eksploatacija centara, kako znamo i umemo i proračunati rizik sa Reathom na poziciji 4 više od 6 minuta, koliko ima u proseku na prva 2 meča. Naravno, svaka analiza ovog tipa pada u vodu ako nas krenu trojke, ili Lojd podivlja, što bi uz ozbiljnu odbranu i motiv koji moramo da imamo bilo skoro sigurno dovoljno za pobedu, možda i ubedljivu. Ne bi nam bilo prvi put da dobijamo mečeve na šutersko ludilo. Ali to svakako ne bi rešilo neke goruće probleme, već ih samo stavilo pod tepih do potencijalne finalne serije. No, da ne cepidlačim preterano. Da se dobije ovaj meč na bilo koji način, a onda da se okrene analizama pred odlučujuće mečeve protiv Budućnosti.

Previše lomljenja kopalja i loše energije na forumu oko Simonovića. Valjda je jasno da niko ne smatra da je on naš glavni problem ove sezone. Isto tako, trebalo bi da je jasno da je svaka (preterana ili prečesta) kritika Simona u stvari lenji pokušaj da se personalizuje problem koji kao tim imamo, a on (nekada je to Laza, nekada Hall, Colom, JOB...) preuzme na sebe fokus svih kritika i nezadovoljstava. U tom smislu razumem i jedne i druge, ali uvek ću držati stranu onoga ko se potrudi da, kroz duži post i sa solidnim argumentima objasni svoj stav, nego onog koji napiše oneliner u fazonu "taj i taj igrač nema pojma". I zato apelujem, radi kvaliteta i čitljivosti foruma, da se svako potrudi, koliko je u stanju, da artikuliše svoje mišljenje i napiše više od jednog ili dva reda kada iznosi neki stav/mišljenje. Lično, da sam moderator, brisao bih svaki komentar sličan onome što sam gore stavio pod znake navoda, jer ničim ne doprinosi kvalitetu rasprave na temi KKCZ. Forum je drugačiji medij od tvitera, fb, ig i sličnih, gde prolaze kratke bombastične objave jer je takva priroda tih platformi. Napiši slobodno na tviteru Laza batler i Simon vetrenjača, ali dođi na ovaj forum i objasni zašto.

Kod "hranjenja" centara loptama, plej nije neophodan, ali je svakako je poželjan. Postoje i drugi načini kako cetar završava, o tome kasnije. Sada malo o našim problemima sa ballhandlerima. Hall ne može nikoga da probije 1 na 1, samim tim ne možemo da stvorimo višak, nema prodora i pomaganja ili udvajanja gde bi naši centri jednostavnom kretnjom ka košu došli do dobre pozicije pod obručem. Kuz pravi jako loše blokove za ballhandlera, po neka "livada" i to je to. Jako sporo se odmotava kod rolla i gotovo je nemoguće uhvatiti dobar tajming za tu njegovu kretnju, posebno ako je u pitanju visoki pik. Nekada je imao dobar pop sa midrangea, sada to ni ne pokušavamo, a koliko sam mogao da vidim, guramo neki pick and slip sa njim, što takođe zahteva određenii vid spretnosti i brzine koje Kuz nema. Većinu stvari koje mu nedostaju poseduje Nnoko, pa eto još jednom da izrazim čuđenje da se pik sa njim gotovo i ne pokušava. Ne mora Hall, može Volden. On probija prvu liniju i može da stvori višak i napadne ulazom, ali vidimo da je akcija takva da mu se čisti strana koju napada i da on sam završava ili flouterom ili polaganjem. I Lojd može lepo da probije i iznudi ili svič ili udvajanje, ali opet nema lopte za Nnoka. Ako pak bacaju pas Volden ili Lojd, onda on ide spolja posle čega obično sledi šut za 3, ili odmah ili posle dodatnog pasa. Ja ne mogu da verujem da su sve to situacione odluke naših bekova, jednostavno ih ima u prevelikim procentima da bi bile slučajne. Biće da je u pitanju sistemska odluka struke da se ne ide na centre. Mi smo dobra trojkaška ekipa i u ABA i u EL. Imamo opciju da strečujemo odbrane i da ostane dovoljno prostora u reketu za centre. Nema toga. Imamo Davidovca koji može sa pozicija 3 i 4 da odigra pik sa centrom, nema ni toga. Imamo Nnoka koji može da trči kontre i pozicionira se u brzom napadu u reketu, obično protiv beka, kao što je nekad pod Radonjom radio Cirbes. Ni toga nema. Napisao si da su naši centri mahom defanzivni, ali sve i da je to potpuno tačno, postoje razni načini da i oni budu upotrebljivi u napadu, makar zakucavali svaku loptu koju dobiju. No, mi to skoro da ni ne pokušavamo. Previše se oslanjamo na spoljnu liniju, šut za 3 ili prodor, nema tih preko potrebnih poena centara iz reketa, da bi se rasteretila spoljna linija i napravio balans. Jašemo cele sezone na lead guard talasu, ostaje da vidimo hoćemo li se domoći obale ili razbiti o stenu.

Mi nismo otišli u Laktaše rešeni da završimo seriju. Kao da je prioritet bio nešto drugo, npr. još jedna utakmica za "uigravanje" ekipe i traženja forme određenih igrača, a ako uz sve to dođe i pobeda - super. Ako ne dođe, tu je majstorica u Bg. Ovaj stav je legitiman, ali i rizičan. Kao što je legitimna strategija u napadu da Lojd kulira u 1/4 (skauting protivnika fokusiran na njemu, čeka se drugo poluvreme, čak ponekad i poslednja četvrtina da taj fokus popusti i/ili čuvari fizički padnu), a da teret napada preuzmu pre svih Volden, a sve češće i Lazić. Ni jedan od ove dvojice nije konstantan skorer, što nas je juče koštalo katastrofalnog starta i velikog minusa koji je i odlučio meč. Uz već standardno nepostojeće poene iz reketa naša dva centra, jasno je koliko smo u takvim momentima bezopasni i čitljivi za odbranu protivnika. Upravo to nepostojanje bilo koje opcije da se lopta spusti centrima (kakvi god da su, nisu najgori par centara u ABA) je moja najveća zamerka Radonjiću. Čak i u momentima kada ubacujemo za 3 poena i kada protivnika raširimo po terenu, jednostavno ne postoji ideja da se spusti dole, već se besomučno furaju serije trojki Lojda, Voldena, Dobrića, Dede ili Simona. I kada ulaze te trojke i kada tim poenima punimo protivnika i lomimo meč, opet naši visoki, koji su nam najveći timski problem, od toga nemaju ništa. Ređale su se takve pobede od dolaska Radonjića u decembru, ali naši centri se nisu pomakli ni za milimetar. Praktično se koriste samo kao skakači, ne vidim ih ni kao neku defanzivnu silu oko obruča ili kod sviča, a o napadu sam sve već napisao. Zaista jedinstven način korišćenja centarskog para. Da stvar bude još gora, naša situacija na poziciji 4 je teža od one na poziciji 5. Deda, Reath, Simon... Povređeni MJK i odbačeni JOB. Imamo trenutno dvojicu koji krpe poziciju 4 i Reatha koji je totalno van forme. Od starta sezone nemamo legitimnog stratera na 4, a sada, usled povrede i otkaza, nemamo ni jedinu stvar koja tu činjenicu može da kompenzuje - rotaciju. Staviti Dedu na Dalibora Ilića, pa čak i Luku Mitrovića je za nas nepovoljan mismeč po pitanju skoka i hustle igre. Simona takođe. Šta dalje komentarisati. Na žalost, ova poslednja povreda Reatha, nakon što je krenuo da ulazi u ritam posle bolesti, nas je potpuno osakatila na obe centarske pozicije i ostaje nam samo da se nadamo da će Duop biti spremniji za majstoricu i posebno za eventualnu finalnu seriju. Teška je situacija, još više će se skraćivati rotacija, što će nas dovesti da bukvalno zavisimo od 3-4 igrača, njihovih procenata šuta ili sudijskog kriterijuma. Jasno je da ne zavisi od nas i šta drugo tada ostaje osim nade. Eto, na to smo spali, pa ako je i to dovoljno jednom Zvezdašu da bude zadovoljan, onda super.

Osim ere u kojoj je nastao judo, pogresio si i redosled njegovog nastanka. Judo nastaje iz jiu-jitsu, a ne obrnuto. Ali to na stranu... Svi borilacki sportovi, tj. vitesko nadmetanje dva coveka u snazi i vestini su upravo to - sportovi. Kada god i gde god da su nastali, njihov cilj nije ubijanje protivnika ili trajno onesposobljavanje za borbu. To je valjda jasno iz mog prethodnog posta. Ne znam gde smo u koliziji, osim ako ti zastupas stav da su prvo nastale borilacke vestine u sportu, pa se tek onda neko dosetio da one zapravo mogu biti korisne u borbi protiv neprijatelja koji ih razara decenijama ili vekovima. To jednostavno ne moze biti tacno, jer je nagon za opstankom pojedinca i grupe kao motiv mmogo jaci od poriva da se u slobodno vreme neko bavi borilackim vestinama radi sebe ili radi zabave za ostatak zajednice. Muka je naterala razne narode po svim kontinentima da razvijaju specificne borilacke vestine. Muka i borba za opstanak, a ne dokolica.

Za Radanava je svako leto u prethodnih 4-5 godina bilo bitno, pa u tom smislu i ovo koje dolazi. Ništa manje, ništa više. Gledajući rezultate prošlih letnjih perioda, ne znam da li možemo da budemo optimisti. Ok, da kažemo da se njegov telesni rast priveo kraju, visok je 201cm i ima 95kg, što je za njegove 23 godine života sasvim solidan frame. Sada bi valjda napokon mogao (krajnje ozbiljno) da radi na šutu, jer je viđen na spoljnim pozicijama 2 ili 3. Po tehničkom skill setu, on je dobar ball handler i finišer oko obruča. Upitan mu je plejmejking u smislu neke pass first igre, ali pošto ume da pročita i podeli pas na vreme, sposoban je da igra i nekog sekundarnog kreatora. Ono što mu fali je specijalizacija, fokusiranje na najviše dva elementa napadačke igre i usavršavanje istih do maksimuma (videti pod Dobrić). Lepo je kada neko zna od svega po malo, a Radanov to svakako zna, ali on mora da se profiliše kao igrač i jasno pokaže na koju njegovu veštinu klub može da se osloni. Nemam sumnje da može biti izrazito dobar defanzivac, uostalom to je i pokazao u par EL mečeva, ali se mora motivisati da tu odbranu i igra kako ume. To je samo do njega, jer ako Radonja ostane, jasno je u kom smeru će ići Aleksina borba za minute. Potencijalni problem je njegova glava, nadam se da nije u oblacima, kao što je bila Borišina i da ne razmišlja u fazonu "previše sam dobar da bih krvario kolena", jer tu onda nema pomoći. Po meni, Radanov je swingman kome je apsolutni prioritet da nabaci šut za 3. Čak bih se usudio da kažem da bez nekih 40% za 3, on nema šta da traži u ozbiljnoj evropskoj košarci. Takvi ili slični procenti će omogućiti da mu svaki protivnik ide na close out, što će Radanov moći da napada ulazom, verujem vrlo uspešno, bilo da asistira posle stvaranja viška, bilo da sam završava. Njegov dobar frame, posebno sa pozicije 2, mu daje lepe mogućnosti za post up igru, jer će u toj opciji napada u 90% slučajeva biti za nas povoljan mismeč. Ima i tu neku kreativnost, koja mu omogućava da uradi neočekivanu stvar i na taj način izađe iz šablona napadačke igre, ali i iz domena skautinga odbrane. Po tome je sličan Davidovcu, ali kasni za njim dobre 2-3 sezone u ozbiljnoj timskoj rotaciji, tj. fale mu minuti. Trebao bi da bude dobar u tranziciji, ali i u skoku. Optimistički gledano, sledeće sezone bi mogao da uzme Simonove minute u ulozi 3&D igrača. To i bukvalno podrazumeva dobru odbranu i šut za 3. Kasnije da igra sa više lopte u rukama i eksploatiše svoje specijalizovane veštine. Pošto se u srpskoj košarci, na žalost, debelo kasni u razvoju igrača, tamo negde sa 25-26-27 godina može biti i starter i imati uticaj na igru kao što danas recimo imaju Dobrić ili Davidovac. Manje optimistički, pozajmićemo ga iks klubu da ima minute, uz upitan rad struke sa njim u takvim uslovima, ili ćemo jednistavno dići ruke kao sa Borišom, što je tek veliki problem za igrača u tim godinama, koji se još nije profilisao za ozbiljnu seniorsku košarku.

Da iskoristim ovaj post, pošto je poslednji u nizu na ovu temu. Borilačke veštine kao sport su nepobitno proistekle iz borilačkih veština sa svih meridijana čiji je primarni cilj ubiti neprijatelja, a sekundarni onesposobiti ga za dalju borbu. Treće nema. Pošto je ubijanje golim rukama, ili uz pomoć nekog rekvizita/oružja tokom razitka civilizacije postalo društveno nepoželjno, pa i kažnjivo zakonskim propisima uz izuzetak samoodbrane, onda se cela paradigma borbe prsa u prsa između dva ljudska bića prenela na sport. Ograničena je strogim pravilima, da bi se napravila jasna distinkcija da to nije borba na život i smrt kao u izvornom slučaju, a onda se shvatilo da se od cele priče može i lepo zaraditi. Čim je novac ušao u jednačinu, bilo je potpuno jasno da će takmičenja u raznim tipovima borbi postati planetarni fenomen. U tu sferu spada dosadašnja diskusija, jedan miks borbe, medija, novca i prezentovanje određenog stila života koji na kraju ima više ekonomsku nego sportsku refleksiju. Dao bih malo šire gledanje na stvar, sa nadom da neću ugušiti... Postoje ljudi (muškarci i žene) koji imaju izraženi afinitet ka fizičkom kontaktu kao primarnom načinu rešavanja problema, bili oni objektivni ili subjektivni. Fizički superiorni, takoreći rođeni ratnici, oni kroz borilačke sportove zadovoljavaju taj neki primarni instinkt i želju za borbom, sve u okvirima društveno korektnog ponašanja. Naravno, veliki broj njih i dalje ubija, ali sa "dozvolom", jer su pripadnici raznih specijalnih vojnih, paravojnih i policijskih jedinica, dok neki to rade sa druge strane zakona, kao pripadnici bandi, kartela itd. Suština je da čovek ne može promeniti svoju prirodu, da ima ogromnu energiju koja se sa vrtoglavim rastom populacije ekponencijalno povećava, pa su tako borilački sportovi ipak dobro rešenje artikulacije te energije fizičkog sukoba. Sport in general je jedan od bitijih skretničara te agresivnosti, preko koga se pokušava oplemenjivanje čoveka kroz poništavanje gesla "može biti samo jedan", uvodi se kontrola ponašanja kroz fenomen sudija i suđenja, odnosno poštovanja pravila, ali i autoriteta što ima i određenu negativnu konotaciju, jer je vid tzv. mind controla. Ali to je neka druga priča. Sport kao aktivnost se širi planetom i ulazi u sve slojeve drušva, potpomognut geslom "važno je učestvovati". Veliki broj ljudi ga praktikuje na svim takmičarskim i uzrasnim nivoima, kao i na onima koji nisu takmičarske prirode, već su deo svakodnevne životne rutine. Kako god, bavljenje bilo kojim sportom je od velikog značaja za psiho-fizički razvoj čoveka, u meri koju on sam odredi da mu prija. Vrhunski sport je nešto drugo, nije tema sada i ne bih se zadržavao na njemu. Jedan od bitnijih postulata većine borilačkih veština je princip samoodbrane. Naglašava se prioritet izbegavanja sukoba do krajnjih granica, sve dok život ili telesni integritet nije ugrožen. Pa čak i tada se naglašava pravilo o selekciji snage i udaraca radi onesposobljavanja napadača, tj. primenjivanje najmanje moguće sile u ostvarenju tog cilja. Kontrola tela i uma, nadmoć nad životinjskim porivom da se protivnik jednostavno eliminiše, je ultimativni cilj pravih borilačkih veština. Na nasilje, ako je baš neophodno, odgovoriti istim, ali sa najmanjom mogućom količinom tog nasilja, ostaviti napadača u životu, sa što manje povreda tela i uma, da bi mogao da nauči iz svojih grešaka i sutra postane i sam zagovornik filozofije života sa što manje nasilja. Taj transfer sa "učitelja" na "učenika" je posebno bitan, neka vrsta inicijacije mora da postoji, bilo da se ona ostvaruje interakcijom između dva čoveka ili dolazi sa vertikale. Uz to idu i određene tehnike samospoznaje, kroz meditaciju ili na druge načine, kao i teoretsko upoznavanje sa materijom kroz niz hermetičkih, ezoterijskih učenja, koja se kasnije primenjuju i u praksi. Dakle, jako telo i još jači um, ali i Duh koji stoji iznad njih i koji ih integriše u celinu, je neko jedinstvo koje je neophodno za ostvarenje punog potencijala čoveka-borca čija svrha postojanja leži u odbrani svog i života svojih bliskih, kao i umnoj i fizičkoj borbi za ostvarivanje Principa života u koji duboko veruje.