madafaka73

Partizan posle iks godina ima igrača(e) koje bih zapravo voleo da vidim u Zvezdi i da pri tome budu upgrade na naš trenutni roster. To su Mozli i Tomas. Mozli je bez premca najbitniji pojedinac Partizana u smislu koliko timska igra zavisi od jednog igrača. Skok na obe strane, blokade, preuzimanja, odbrana generalno, donošenje energije timu... Svaki napad kada je on u igri Partizan počinje visokim pikom Mozlija, posle koga brzi ball-handleri (Volden, Gordić, Jaramaz, Page) biraju opcije u napadu - šut za tri, ulaz do kraja ili neki vid pop-a, ili pak izbacivanje lopte u korner, posle čega sledi šut ili dalja distribucija lopte sa obaveznim viškom u napadu. Primaran cilj bilo koje ekipe je da se zaustavi Mozli i to baš kod tog visokog iskakanja kod postavljenog napada. Partizan ubrzava igru, kada god mogu napadaju na nepostavljenu odbranu, što je sigurno ideja trenera, a ne neka random odluka igrača sa loptom, jer se ponavlja iz meča u meč. Imaju fizički spremnu ekipu za 40 minuta trčanja i to žele da iskoriste što više. Problem za njih je u tome da ti brzi napadi mogu biti kontraproduktivni, jer često Jaramaz, Gordić i Page u takvim situacijama imaju ili lošu selekciju šuta, ili lošu ideju kako završiti ovakav tip napada, pa često pasovi idu u aut ili u ruke protivniku, ili se dignu na neki ne baš rezonski šut. Ali, očigledno da je procena struke da se sa tim može živeti, jer Partizan igra na solidno veliki broj poseda po meču (u EC preko 84). Napad Partizana i te kako može da zatrokira, posebno ako ih ne krene šut za tri poena. Trojke su njima izuzetno bitna stavka u igri u napadu, pa iako imaju skromnih 32% u EC, vrlo lako mođu da uđu u seriju trojki koje često lome meč. Mi solidno branimo šut spolja u EL, treba tako da nastavimo i u derbiju, sa posebnim akcentom da se spreče serije pogođenih trojki, odnosno da se Partizan natera na sporadično korišćenje ovog oružja, ravnomerno raspoređeno u meču. Nisu sjajni ni sa penala, u EC su na slabih 66%, u ABA na skoro 74%, pa ne bi bilo loše razmisliti o tome kao o jednom vidu strategije, ako uzmemo da šutiraju bacanja prosečno oko 70% u svim takmičenjima. Problem za nas bi mogli biti ulazi njihove spoljne linije posle pika. Volden, Gordić i Jaramaz, pa i Page, umeju efikasno da završavaju na obruču i tu bi morali da se "kockamo" sa obaveznom pomoći sa slabije strane, a nikako da dozvolimo da neki od naših sporih centara brani takve ulaze posle pika. Generalno, smanjiti im maksimalno poene iz reketa, pa neka se dižu na šut za tri ili sa poludistance. Njihovog novog centra nisam dovoljno gledao, pa ne znam da li može uspešno u kontinuitetu da napada licem ili leđima naše visoke, ali za Tomasa sigurno znam da to može i da hoće. Vrlo je snalažljiv kod tih 1 na 1 akcija ako mu se očisti strane, završava sa obe ruke, a ima sjajne fizikalije u skoku i brzini, pa ga je baš teško čuvati kada uđe u svoju zonu. Takođe, poznato je koliko Novica može biti opasan iz igre leđima, kao i u skoku u napadu. Sve ove probleme moramo rešavati timski, sa pravovremenim udvajanjima, ali ne po svaku cenu, posebno na Novici, jer ima odličan povratni pas, vidi ceo teren i može da odigra high-low bez problema ili da baci dobar pas na liniju za tri. Usmeravati ga ka čeonoj liniji, ne dati sredinu, pa neka baca svoje floutere levom i desnom rukom, jer je to najmanja šteta po nas. Posebno je pitanje, možda i ključno na budućem meču, kako će Partizan hendlovati Lorenza. Videli smo koliki respekt jedan Kari Pešić ima prema našem igraču, kada je fantastičnog skorera Dilejnija praktično pretvorio u defanzicnog specijalca sa samo jednom ulogom na utakmici. Pa ni tu nije do kraja uspeo, ako je uopšte i uspeo. Partizan ima dovoljno spoljnih igrača da ih uspešno energetski izrotira na Lorenzu tokom meča, ali ni jedan od njih nije poznat kao neki vrhunski defanzivac, a Volden je po tom segmentu ispred ostalih. Ne vidim kako bi Gordić mogao da čuva Zoa bez faula, o Page-u da ne pričam. Jaramaz ima brzinu da ga isprati, ali je prilično jednodimenzionalan igrač, kako u napadu, tako i u odbrani. Možda će Partizan pokušati sa Zagorcem u nekim momentima. Ali, glavno pitanje za njih nije kako zadržati Lorenza spolja (verujem da će mu i te kako ići ispod bloka i provocirati šut za tri koji mu je u vidnom padu u poslednje vreme), već šta raditi kada on krene na ulaz. Verovatno će glavni zadatak Partizana biti upravo to usmeravanje u odbrani na Mozlija, Tomasa ili Makadua i uspešno rotiranje u odbrani ako dođe do pasa. Da ne dužim dalje, Partizan je ekipa za respekt, ali ništa više od toga. Da smo kompletni (sa potpuno spremnim Perperom i Davidovcem, odnosno Kuridžom), po meni mi bi imali jasnu prednost. Ovako, ostavljam mogućnost da nam mogu napraviti probleme jurnjavom po terenu i brzinom generalno, ali to je nešto na šta smo nailzaili u EL ove godine i šta smo umeli da neutrališemo konrolom tempa meča. Za nas je Zo ključ, a očekujem bar 20 minuta za Kuza i više od proseka za Ojo-a. Imamo čime da im se suprostavimo, ostaje na struci da to lepo pripremi, a igrači odrade na terenu.

U ovom tvom odgovoru na moj post, a ujedno i pitanjima koja postavljaš impliciraš da mi trebamo ili moramo imati roster od 12 legitimnih EL igrača. Ja to nigde nisam napisao, niti tako mislim. A nije ni moguće, to bar svi koji prate košarku znaju. Lično, ne mislim da su 3 EL igrača malo, posebno ako se uzme u obzir (a mora se uzeti) podrška sa tribina u EL, tj. publika koja je nama i šesti i sedmi igrač i tera naše i domaće i strane da daju možda i više nego što bi se moglo očekivati da ne igraju pod ovakvim hajpom i podrškom. Međutim, nekada ni to nije dovoljno. Imamo svež primer kada 30+k ljudi u dva meča nisu uspela da pomognu ekipi. Što povlači druga pitanja, ona košarkaška, kao što je trener, selekcija, pa i sam kvalitet igrača. Ja bih ovom prilikom preskočio raspravu o treneru (iako imam šta da kažem), jer je čovek došao na roster koji nije selektovao i to u sred sezone. Nekada smo imali kontinuitet trenerskog rada i to je dalo rezultate i igru. Ne odmah, ali donelo je i trajalo je. U ovoj sezoni je katastrofalna situacija sa trenerima. Tomić otišao posle par meseci sezone, predugo nas vodio pomoćni trener, a onda došao g. Šakota u momentu kada smo već zaostajali u oba takmičenja za projektovanim pozicijama. O selekciji je sve rečeno više puta, pa ne bih ni o tome. Ostali su igrači i o njima sam i pisao. Nisam lamentirao nad sudbinom niti pljuvao, već dao konkretne predloge i pokušao da ih obrazložim, napravio jedan amaterski presek stanja sa željom da se naša igra poboljša i da uzmemo opet ABA ligu, jer sam uveren da možemo. Sada treba gledati da se spasi sezona, a da bi to uradili moramo imati zdrave igrače uz neke izmene o kojima bi se trebalo razmisliti. I to je suština mog posta. Nisam imao nameru da bude pretenciozan niti sam imao iluziju da će to neko iz kluba da pročita, samo sam stavio na papir neka moja razmišljanja u ovom momentu. A klubu, tj. ljudima kojima je to posao i za šta su plaćeni, bih ostavio selekciju tima za sledeću sezonu, stvarno nemam nameru da gubim svoje vreme i energiju na te stvari.

Tek jutros sam se osetio dovoljno normalnim da uzmem virtuelni plajvaz u ruke i napišem nešto na ovoj našoj temi. Alba me je jednostavno ubila. I kao pojedinačni meč i kao nastavak agonije posle Žalgirisa, a sve skupa kao propuštena kolosalna šansa da se borimo možda i do kraja EL u borbi za plejof. Nisam ulazio na forum od tog meča, samim tim nisam ni čitao komentare, pa praštajte ako ću napisati nešto što je već rečeno. Pored prežvakanog problema broj jedan - nemanje adekvatne zamene za Lorenza, što nam se prvo obijalo o glavu preko igranja Filipa koji nema kvalitet za to što su mu namenili, a kasnije kad je skrajnut preko nemanja nikoga ko može iole normalno odraditi tih *ebenih dva puta po 6-7 minuta na utakmici, odnosno našeg evidentnog problema u ball-handlingu kod pritiska protivničke spoljne linije kod postavljenog napada ili kod prenosa lopte, naš roster, takav kakav je selektovan, najviše unazađuje nemanje two-way igrača. Kada pogledamo naš tim od 18 igrača, videćemo da osim Lorenza i potpuno zdravih i spremnih Stratosa i Kuza, mi više nemamo ni jednog igrača koji može na EL nivou bar solidno i u kakvom-takvom kontinuitetu davati doprinos na obe strane terena. I zaista, mi de facto imamo samo 3 legitimna EL igrača, ova tri koja sam nabrojao. Ostatak tima ima evidentan disbalans između ofanzivnih i defanzivnih mogućnosti, pa tako Filip, Baron i Štimac akcentuju napad, a recimo Laza, Faye, Gist i Đenka se forsiraju u defanzivnim rolama. Davidovac, Dobrić, Simanić, Punter i Kuridža su two-way igrači, ali na nivou koji je ispod evroligaškog standarda, neko manje, neko više. Ojoa, D. Brauna i Jovanovića ne bih komentarisao jer je njihov trenutni kvalitet upitan i za EC. U takvoj papazjaniji, čorbi koju su pravila bar tri kuvara i pri tome je svako za sebe dodavao začine za koje misli da su neophodni, a bez nekog recepta i jasne ideje kakvog ukusa i teksture ta čorba na kraju treba da bude, izuzetno je teško balansirati petorke u smislu da budemo jaki na obe strane terena u istom momentu. Jedini način da se to napravi je da se skrati rotacija, ali znamo gde to vodi - do umora i povreda, odnosno biranja utakmica gde se igra sa maksimumom onoga čime raspolažemo. A to vodi neminovno u tankovanje jednog takmičenja, što je suluda ideja sama po sebi, a posebno u situaciji kada imamo 18 igrača pod ugovorom. Ja bih skromno predložio promenu dva ili čak tri stratera. Umesto Bilija da bude Punter, umesto Simane Kuridža, a umesto Laze da budu ili Dobrić ili Davidovac. Na taj način bismo imali kompletnu prvu petorku sa two-way igračima, čiji lideri bi bili Zo i Kuz. Izmene stratera i sastav 2nd unita bi zavisio od situacije na terenu. Dakle, dragi i poštovani g. Šakota, nikakve unapred pripremljene izmene u tom i tom minutu i toj i toj sekundi, već reagovanje košarkaškog trenera na trenutnu i neponovljivu situaciju na parketu. Ovo se posebno odnosi na Kuza. Od početka sezone pišem o neverovatnoj situaciji da on počinje prvu i treću četvrtinu i posle ga uopšte nema na parketu. To je nedopustivo. Ako Kuz ima neke limite u minutima koje sme da odigra po meču, zašto ga ne sačuvamo za poslednjih 6-7 minuta 4. četvrtine? Zašto svaki meč završavamo sa Gistom i Štimcem u reketu? U drugoj petorci, lideri bi bili Stratos, Bili i Štimac, a zbog defanzivnog balansa, moramo ubaciti i dva jaka igrača po tom segmentu - Lazu i Đenku. Da nismo škartirali Fayea, on bi bio odličan dodatak ovakvoj postavi, uz jednog iz tandema Dobrić-Davidovac koji ne bi započeo meč. Simanić je posebna priča i mislim da trenutno ni konzorcijum trenera u sastavu Pop-Žoc-Mesina- Fil Džekson ne bi mogao da raspetlja kada i kako njega koristiti, pa iz tog razloga ne bih ni ja pokušavao. EL je verovatno završena priča, ali ABA priča tek počinje. Uprkos svemu, smatram da smo favoriti za trofej, sa bilo kog mesta da startujemo plejof. Jedini uslov je da budemo zdravi i spemni, meč protiv Barse je bilo ono što nam je trebalo da se psihički dignemo posle teške nedelje.

Upravo tako. Baš mi je krivo što Đenki ne može da se nađe uloga u napadu od počeka sezone. I kao navijaču Zvezde i kao čoveku. Pod Tomićem u senci Filipa, pod Šakotom u senci Puntera. A konstantno pod senkom Bilija. Da bar nesrećni Filip nije ni počeo sezonu, pa da se Đenka od prvog dana priprema za ulogu pleja, možda bi bilo drugačije. Ovako, kapiram da je Đenka najveća žrtva svih loših stvari koje su se desile u klubu ove sezone: problematična selekcija, guranje Filipa, promena tri trenera. Kao da je trinaesto prase koga nije ozbiljno ni razmatrao, a ni želeo ni jedan trener u sezoni. Sve sam bliži da poverujem da je na njemu insistirao Nebojša, u fazonu da se nađe pri ruci, bez neke jasne vizije šta bi od njega moglo da se očekuje i traži. Ako bi pravili neki presek u ovom momentu, a mislim da možemo jer je roster zatvoren za nove dolaske, jasno je da će Đenka na jačim ABA i svim EL utakmicama imati ulogu u odmaranju Lorenza. Ipak, deset do petnaest minuta na paketu nije malo, pa je zaista red da se za čoveka odigra bar jedna akcija. Ako ne to, onda da mu se da sloboda bar upola kao što se daje Punteru. Da pozove pik i napadne šutom ili ulazom. Da izvlači faulove i ide na liniju za bacanja. Da šutira trojku iz spot upa iz ćoška. Šta god, samo da se promeni situacija da jedan Branko Lazić, dokazani limitirani napadač, ima značajno više uzetih šuteva od Đenke po odigranom minutu utakmice. A bogami i više uticaja na kreiranje napada, više kontakta sa loptom itd. Ovako, sa pozicije bekap pleja (što on nije) i uloge nekog defanzivnog specijalca (što je potcenjivačka rola), Đenka ne može da doprinese u napadu više od ovoga. Mislim da nemamo luksuz da se odričemo bilo kod igrača, odnosno njihovih napadačkih opcija, jer desiće se opet ono što se upravo desilo - da budemo osakaćeni povredama, pa onda kestenje iz vatre treba da vade igrači van ritma i samopouzdanja. Ili će jednostavno protivnik limitirati našu spoljnu liniju, pa će zatrebati neki kec iz rukava. Ono što mu ne ide na ruku je činjenica da se bližimo periodu sezone kada se sužava roster i pripremaju nosioci za najvažniji deo sezone - plejof ABA i finiš ligaškog dela EL. A vraća se i Stratos, koji će uz Puntera biti potrošač gro lopti 2nd unita. Đenka igra bez samopouzdanja i van ritma, van komforne zone i fokusa na košarku. Iznenadni i misteriozni odlazak u USA samo ide u prilog ovoj tezi. Ball handling mu je trenutno realno lošiji i od Punterovog i Bilijevog. Lošije kreira za druge od Bilija, tu je negde sa Punterom - jer ne znaju ni jedan ni drugi. Jasno je da postoje samo dve realne košarkaške opcije - ili da uključimo Đenku u distribuciju uzetih šuteva ili da ga izgubimo do kraja sezone kada je značajniji doprinos timu u pitanju. Mučiti Đenku u ulozi kreatora je kontraproduktivno i za klub i za ovog igrača. Ne vidim šta možemo da dobijemo iz toga, posebno ako Đenka pokaže otvoreno nezadovoljstvo ovom ulogom i minutažom, pa i slobodom u igri. Jbg, klasičan sukob srca i razuma kada je Đenka u pitanju. Možda zato što je on u glavama mnogih Zvezdaša prerastao status igrača i postao nešto mnogo veće. Simbol. Simbol jedne ere, borbe za klub i ljubavi prema istom, prema navijačima, Beogradu, Srbiji. Nemam ništa drugo osim da mu ovim putem pošaljem pozitivne vibracije i poželim sreću. Trebaće i njemu i nama.

Glupo je kritikovati ekipu koja je igrala osakaćena, a sa evidentnom željom i na trenutnom energetskom maksimumu. Ali, možemo pričati zašto je osakaćena. Na stranu povrede Stratosa, Davidovca i Kuridže (sva trojica bi večeras igrali da su zdravi), opet se postavlja pitanje opravdanosti sklanjanja Fayea, pa i D. Brauna. A posebno pitanje je oko backup pleja KOGA I DALJE NEMAMO. Gledao sam utakmicu praktično sa parketa (hvala zete) i videlo se da Zo, na žalost, nije na 100%. Svaka njemu čast do sada, ali plašim se da smo već debelo zagazili u preterano rabljenje ovog igrača i da nam se to može osvetiti kada bude bilo najpotrebnije. Sva trojica koje koristimo da odmene Lorenza imaju velikih problema u organizaciji i to postane baš vidljivo kod ekipa kao što je Žalgiris. Šaras je vrhunski postavio meč i vodio ga do kraja na sličan način. Nalazio je odgovore i na našu igru sa dve petice i na onu Šakotinu egzibiciju sa 4 beka i Gistom. Na svaki naš nalet dolazila je njihova trojka, a meč je prelomio njihov sjajan period posle TO na -7. Tada su stigli i prestigli i mi nismo do kraja uspeli da se vratimo. Postavljali su jake blokove za Lekavičijusa u kojima je Zo redovno ostajao, a nije bilo strane pomoći. Koncepcijski, ta neka prosta igra iz pika nam je bila veliki problem jer su dolazili do lakih poena. Svidelo mi se usmeravanje Lekavičijusa u desnu stranu, ali tek u drugom poluvremenu, kao da je taj detalj promakao u pripremi meča, pa je naknadno primećen na pauzi između druge i treće četvrtine. Leday je ubacio previše laganih poena, a one 3 vezane trojke Milaknisa (i četvrta koje je praktično izašle iz obruča) je jednosavno nedopustivo. Ja lično ne pamtim koji nam je igrač sasuo tri trojke za redom u EL, a što je najgore one su došle posle našeg dobrog starta i vođstva 4:0. Jako bitan momenat koji im je dao sigurnost i otklonio eventualnu početnu nervozu. Ostaje nejasno zašto Simanić nije više igrao, posebno u momentima kada je Gist bio jedini visoki na parketu. Kuz je disao na škrge, on ne može duže od ovoga da odigra na maksimumu. Težak i fizički zahtevan meč koji smo izgubili jer nam je kalibar bio manji od njihovog, a i ponestalo municije u jednom momentu. Ako ništa, raduju nastupi Gista i Kuza i nada da će Davidovac biti spreman za Albu, jer nam je svaki koristan igrač u rotaciji neprocenjivo vredan.

Euroleague *edit sreda, 15. januar, 19h Štark Arena Zvezda - Žalgiris Velika većina navijača van ovog i ovakvih foruma sa optimizmom čeka gostovanje 16-plasirane ekipe EL, jedne od tri sa najlošijim skorom pobeda i poraza - 5/13. Naša pobeda se smatra za nešto normalno, kao i ona u sledećem kolu protiv Albe. Na žalost, ništa se u EL ne može smarati normalnim i očekivanim, posebno za naš tim, uzdrman raznim problemima od početka sezone. Svaka utakmica je priča za sebe, u svakoj treba uneti maksimum napora i želje, pre svega, a onda neki naš talenat i taktika, uz neophodnu pomoć sa tribina, mogu doprineti da budemo bliži pobedi od gostujućih timova. Da, Žalgiris ima najlošiji skor u EL. Međutim, od 13 poraza u čak 5 su gubili sa 5 ili manje poena razlike, dva puta sa -6, a samo u dva meča sa više od 10 (-12 oba puta). Rezultatski, niko ih nije "razbio" ove sezone. Kada tim ima 8 poraza više nego pobeda, a pri tome koš razliku samo -7 (poređenja radi, mi kao trenutni plej-of tim imamo -4), onda je jasno koliko su to bili tesni, a u dosta slučajeva i nesrećni porazi. To najbolje oslikava sledeći podatak, koji je za mene bio prilično neverovatan: u utakmicama protiv svih dosadašnjih 18 protivnika Žalgiris ima za 241 indeksni poen veći zbirni timski PIR! Posle bolne serije od 9 uzastopnih poraza, Žalgiris je najavio izlazak iz rezultatske krize kroz 2 pobede u poslednje 3 utakmice. Posebnu težinu ima pobeda nad Makabijem kod kuće, ali i poraz od samo -6 protiv Reala na strani. U ta dva meča ih je predvodio Lekavičius (22 ppg, 7/10 za 3), koji je izgleda uhvatio napadački ritam i on mora biti značajna stavka u našem skautingu pred meč. U desetom kolu smo ih pobedili "zahvaljujući" njihovom lošem šutu za tri (14.3%), nisu briljirali ni sa bacanja (69.6%), dok smo ih spustili ispod 50% u šutu za 2. Taj recept moramo primeniti i sutra - ipak smo mi, kako piše zvanični sajt EL, najbolja odbrana u poslednja tri meča odigrana u ovom takmičenju. Šaras je skratio roster, igra sa 9 do 10 igrača gde nosioci imaju od 20 do 30 minuta po meču. Poznata lica u vidu Ulanovasa, Lekavičiusa, Milaknisa i Jankunasa ne treba posebno analizirati, poznato je iz brojnih EL duela sa Žalgirisom u eri Zvezde u eliti koji su njihovi plus i minus faktori. Takođe, poznati su nam i Lendejl i KC Rivers. Trio američkih igrača Leday-Hayes-Walkup su u prvih 5 po minutaži ove sezone, što govori da su bitan fakor za igru Žalgirisa. Walkup je prinudni ball-handler koji je zanimljiv jer ima bolju statistiku na strani, nego kod kuće. Šutira odličnih 48.6% za 3, ali retko uzima više od 3 trojke po meču, što govori da ima dobru selekciju šuta i ne "divlja", iako su mu procenti stvarno sjajni. Kako god, njega ne smemo ostavljati samog na šutu, to je jasno. Hayesa i Ledaya već možemo, jer im je zbirni procenat za 3 oko 25%. Njihov kvalitet je u doprinosu na skoku (8 po meču zbirno) i u odbrani jer su brzi i pokretni igrači koji mogu sve da preuzimaju, dok u napadu Leday preferira finiširanje na obruču (sa čestim zakucavanjima posle dobrih kretnji bez lopte), a Hayes je, bar u Galatasaraju prošle sezone bio sasvim solidan šuter sa distance, dok ove ne briljira, ali se mora obratiti i na njega pažnja jer može da odigra streč četvorku vrlo uspešno, ako mu se dozvoli. Timski gledano kroz statistiku, Zvezda i Žalgiris su prilično izjednačeni po skoku i procentima šuta (TRR i TSR su nam baš blizu), broj poseda po meču takođe, dok Zvezda ipak ima jasnu prednost u odbrani, kroz DRAT (92,5 prema 97) i DEF (202 prema 172). Naša odbrana šuta je ključ na parketu, a podrška pune Arene je ključ van parketa. Iako realno oslabljeni neigranjem Davidovca i Kuridže koji su, pre svega, stabilizovali naš defanzivni skok, pa i ubacili neke poene u napadu, očekujem od Kuza i Gista da napokon pokažu svoje kvalitete. Uz Štimca koji je u naletu, mogli bismo im napraviti veliku štetu u reketu. Imperativ je da Zo bude fizički spreman da diriguje orkestrom, a da Bili i Punter ne odu mnogo ispod svojih procenata iz skorašnjeg perioda. Ako podrška sa tribina bude slična onoj protiv Bajerna i ako lepo uđemo u meč, moram reći da sam umereni optimista.

Radonja mađioničar. Pored svih rekorda dok je bio trener Zvezde, uspeo je i da onomad napravi još jedan kada je vodio tim protiv Zvezde. A danas je bio dovoljan samo jedan eye contact sa Đenkom da ovoga vrati dve godine unazad. Zadivljujuća je upornost Miloja da radi u Miškovom vrtiću kao glorified babysitter već iks godina. Šakota izjavom o sto poena pred meč najstrašnije džinksovao Megu, sa svesnom namerom, naravno. Jovanović igrao na poziciji 4, iako je petica, a tu je zamenio Gista koji je takođe petica, koji je zamenio DeDu koji je zapravo trojka, dok nam je jedina prava četvorka u celoj priči Simana igrao van svake pozicije, tj. van prostora i vremena, u nekoj svojoj dimenziji. Igrali bez pleja 36+ minuta i ubacili 100+ poena. Pa ti druže skautiraj. Luda ekipa.

U distribuciji njegovih postignutih poena, veliki deo ide na poene za dva (u proseku 14 od ukupnih 22.4 na 40 min ili čak 80.5%), na bacanja 4.8 poena, dok na ubacene poena iz šuta za 3 ide samo 3.5 poena po meču. U poređenju sa Larkinom (12.8), Mike Jamesom (12) i Ćaćom (9.5), Lorenzo vidljivo kaska za liderima po poenima iz trojki. Njegov procenat za 3 je 35.3%, što nije sjajno, ali nije ni katasrofa. Recimo, Ćaćo ima 39.3% za 3, što jeste bolje od Lorenza, ali ne značajno, a uzima čak 8.1 trojki po meču u poređenju sa Lorenzovih 3.4. Nameće se zaključak da bi Zo mogao da uzima više šuteva za 3, ali ne znam zašto bi? On je pametan igrač koji zna šta je njegov ofanzivni forte - ulaz do obruča ili flouter i bacanja, ponekad i poludistanca iz naskoka. Kada se pogleda naš roster (onaj najširi mogući), osim Kuza, Štimca i Ojoa bukvalno svi mogu da šutnu za tri, dakle taj aspekt napada nam je lepo pokriven i nema potreba da to Zo nekim silovanjima zarad lične statistike kvari. True shooting (51.9%) mu je bolji i od Ćaća i od Jamesa, pa ako se uzme u obzir da Zo realno nije u njihovom rangu kada je šut iz igre u pitanju, to jasno govori koliko pametno on koristi svoje prednosti, a sakriva mane u napadu. Ono što bi mogao da popravi, a vezano za njegov playmaking, su statistički parametri kada je odnos asistencija i izgubljenih lopti u pitanju, kao i izgubljene lopte po posedu, gde je u obe kategorije najlošiji u poređenju sa ova tri (elitna, mora se reći, EL igrača). Međutim, njegov procenat asistencija po posedu je odličan (29.3) i samo je Ćaćo bolji od njega. Takođe, Lorenzo je, kao što sam pisao, ubedljivo najbolji defanzivac od svih sa kojima sam ga upoređivao, najbolji skakač takođe, tako da ima dovoljno elemenata koji kompenzuju ove njegove minuse. Pisalo se o njegovim problematičnim asistencijama, da je shoot first plej itd. Međutim, on ima sasvim solidnih 7 asista na 40 min (bolji od Larkina i Jamesa), a verujem da su mu Ojo i Gist upropastili bar još dve po meču. Videćemo kakva će biti njegova saradnja sa Štimcem, a posebno sa Kuzom kada se ovaj potpuno oporavi i bude bio spreman da igra bar 20 minuta. Verujem i da će broj njegovih asista rasti, a sa njima i timski ORAT, koji je pri dnu EL. Ako posmatramo stvari koje se ne vide u statistici, videćemo da Lorenzo pripada kremu evroligaških plejmejkera po pitanju kontrole toka meča, smirenosti i racionalnog donošenja odluka. Ball handling mu je verovatno u prva tri pleja Evrope, kao i sposobnost da lagano izbegne svaku zamku ili udvajanje na bilo kom delu terena i u bilo kom momentu meča. Sad mi pade na pamet nešto što odavno nisam video - Zo je protiv Bajerna kod jednog ulaza ladno napravio zadnju promenu u reketu protivnika! To govori i o njegovom skilu, ali i o samopouzdanju sa kojim igra već duže vreme kod nas. Na sve to, on je pokazao nekoliko puta i clutch mentalitet, što je jedan poseban kvalitet. Posle početnog perioda adaptacije, lepo se uklopio u tim, postao lider i mislim da je svestan koliko ga navijači gotive. Jednostavno, otključali smo njegovu najbolju verziju, kao u igrici kada nabudžiš heroja na max level i sada ostaje da ga pametno koristimo u nastavku sezone. Vidi se da uživa na terenu, a verujem i da svi mi uživamo dok gledamo kako predvodi naš tim.

Nekako se stišala euforija oko Lorenza, njegove igre i doprinos smo počeli da smatramo normalnim, pa evo malo upoređivanja sa nekim elitnim igračima koji igraju na njegovoj poziciji u EL - ofanzivni ball-handler ili scoring ball-handler. Kao što će statistika da pokaže, Zo je od ove sedmorice igrača najkompletniji. Lider je po skokovima, ukradenim loptama i blokadama. Ima najviše uticaja na svoju ekipu (USG%) posle Mike Jamesa, najbolji DEFF i DRAT, odnosno najbolji +/- posle Larkina. Ostalo možete da upoređujete sami, a sve cifre su prosek na 40 minuta. Potpuno je jasno i preko brojki i preko eye testa da je Zo jedan od 5, 6 najkorisnijih igrača na svojoj poziciji u EL, posebno ako se uzme u obzir kvalitet njegovih saigrača u odnosu na kvalitet saigrača ostalih sa kojima se upoređuje. Taj faktor posebno utiče na njegov ORAT, ali i broj asistencija, kao i još neke statističke parametre koji zavise od procenata realizacije šuta saigrača. Kao što smo i pisali, postoje jasne naznake da bi on bio još bolji u kvalitetnijem klubu. Velika je stvar da imamo igrača koji u evropskoj ruki sezoni i u nekoliko meseci velikih turbulencija u i oko kluba parira ovakvim zverima i dugogodišnjeim EL liderima svojih timova. GO ZO!

Skauting pred meč: samo se pojaviti na terenu. Bajern je toliko loš u kontinuitetu, a ostali su i bez bitnog igrača (Bartel) pred meč, da juče nisu imali nikakve šanse protiv Zvezde koja je u solidnom ritmu. Plus Arena i 17k ljudi. Ovacije Radonji dok je ulazio u halu i one dok je primao poklon su mi utisak večeri. Što se tiče igre i igrača, posebno trojice novih, ja bih sačekao nekog jačeg protivnika za davanje ocene, jer imam svoje sumnje, konkretno kada su Štimac i Punter u pitanju. Lično ne preferiram preterano afektiranje ka publici, posebno kada je to jedan od glavnih "kvaliteta" nekog igrača, tj. Štimca. Kao što sam pisao pred ozvaničenje njegovog potpisa, mi ćemo dobiti više poena iz reketa (što je bio jedan od glavnih problema od početka sezone), a njegov uticaj na igru će uvek zavisiti od balansa njegovih datih i preko njega primljenih poena. Kod Puntera je odmah bilo jasno koju poziciju će da igra (bek šuter, zamena za Bilija u second unitu), što znači da mi njegovim dovođenjem nismo pokrili gorući problem - rezervnog pleja. Ne sumnjam da je upgrade u odnosu na Filipa (ko nije?), ali rezervu zadržavam jer ne znam koliko će njegova ISO košarka dok su Bili i Zo na klupi moći da pokrije dosadašnje prazne minute druge petorke u napadu. Još kad se Startos vrati, jasno je kako ćemo igrati u tim periodima meča, što je legitimna košarkaška odluka struke, jedino je učinkovitost upitna. Ali dobro, bar postoji neka filozofija i plan. Koliko god potencijalno loš bio, bolji je od nemanja nikakvog plana. I dalje će se rabiti Zo, ne vidim kako smo ovim potpisom njega rasteretili, što je Šakota nekoliko puta isticao kao glavni zadatak ove "doselekcije". Ovo praktično znači da Filip nije izbačen iz 12, veće će se, po poznatim kriterijumima, birati momenat kada će biti u postavi. Kuridža donosi ono što nam je falilo - masu, agresiju i hustle na poziciji 4, stranu pomoći i igranje bez kompromisa. Očigledno je da smo se povodili za defanzivnim manjkavostima tima kod dovođenja ovakvog tipa igrača, a ako ubaci nešto u napadu - to je samo bonus. Ostaje pitanje Gista, nadam se da ovaj izostanak ne znači i kraj saradnje, jer mislim da nam takav igrač treba. Na jučerašnji roster Gist umesto Jovanovića i da cepamo, pa šta nam Bog da.

ajmo cigani jako u 2020 rap free style, uz meze i domaću živi bili 5 kila šljive govori iz mene popio sa čaletom, ono kad nas krene poslušajte cigani bilo koje vere verse bacam bolje i od dr.Dree 21 savage, 50 cent i kanye ovi crnci ne znaju šta je pravo sranje kad te midžet predvodi kritično je stanje ko da trčiš brate sprint kroz gusto granje grobari i varvari mogu da ga puše u dva nula dva nula cigani će ruše požari, orkani ili duge suše neće da zaustave naše gladne duše crveno i belo grad ili selo svuda brate gori, ko kad igra Melo i Peni Hardavej iz najboljih dana pick n roll, dunk duševna nam hrana x2 srbijom se širi miris našeg granja dim kulja tebra od Niša preko Vranja Arene, Pionira, Mikrija, MWilla svuda će da gazi ova naša sila bilo je i peto na Kališu na leto pehar digni Zvezdo za namučeni geto za Peć, Prizren, Ostrog jer znamo šta je sveto nisu nam poklonili, igralo se lepo za krvava kolena Radonjića Dejana milogorske sise i Vesića Gorana generala, limara i ostalu bratiju kamen da im dignemo da mogu da se sakriju dok naša Zvezda kida, bagra neka rida nek se plaši brate i ova evroliga i tu nema stida, nije naša briga najbolja je Zvezda, fuck off nigga... crveno i belo grad ili selo svuda brate gori, ko kad igra Melo i Peni Hardavej iz najboljih dana pick n roll, dunk duševna nam hrana x2

Ako se setimo utakmice od 13. oktobra, kada smo kod kuće izgubili od Budućnosti 81:89, videćemo da je jedan od bitnih faktora bio njihov šut za tri - 12/21 ili 57%. Ne samo što je nedopustivo dozvoliti protivniku da tako dobro šutira (i to kao gost), već je posebno problematično što su nam Dača i Šehović dali 8 trojki uz odlične procenete. U skoro svim ostalim parametrima (skok, asistencije, izgubljene loptre) smo bili bolji, pa je jasno šta je tada odnelo prevagu. Snaga Podgoričana je u spoljnoj liniji gde je udarna igla tandem Kobs - Ivanović. Oni imaju odličan balans između sopstvenog poentiranja i razigravanja saigrača. Njihovih 25 poena i 9 asista zbirno u ABA u proseku možda na prvi pogled ne deluje toliko impozantno, ali oba igrača imaju osećaj kada treba nešto odigrati ili kada preuzeti odgovornost i postići poene. Drugim rečima, "osećaju" utakmicu i imaju sposobnost da prepoznaju kada je momenat za njihove poene, koji su ne retko, pravi dagger-i. Takođe, imaju odličnu kontrolu tempa meča, a daleko od toga da su rupe u odbrani. Njihov minus je da obojica, a posebno Džoni Ivanović, umeju baš da isiluju šut za tri u želji da ih krene, pa tako mogu ući u seriju promašaja. Na njih se nadovezuje SG Skot Bamfort sa 10-ak poena i nešto preko 2 asista po utkamici, što je u rangu našeg Bilija Berona, dakle apsolutno nije za potcenjivanje. Njihovo poslednje pojačanje u spoljnoj liniji je Kilpatrik, kome će ovo danas biti tek šesta utakmica u ABA ligi i vidi se da još uvek nije kliknuo sa ostatkom ima, mada mu je minutaža (preko 17min po meču), sasvim solidna i to nam govori da se na njega ozbiljno računa u rotaciji. Backcourt Budućnosti kompletiraju rezervista, ali i potencijalni džoker, Petar Popović koji sa solidnih 14 min po meču ima par uloga od kojih su primarne defanziva na protivničkom spoljnom igraču i ubrzanje tempa igre (Budućnost se ne oslanja previše na njega kada je organizacija igre u pitanju, ali on svakako može biti vrlo opasan iz prodora ili šuta, dakle ni on se ne sme potceniti), odnosno Suad Šehović o kome se sve zna, pa ne bih trošio papir ovom prilikom. Ovako koncipirana spoljna linija je u mogućnosti da igra i brzu košarku, tj. tranziciju, da napada i iz prodora i šutem spolja, da napada pikom u pozicionom napadu gde imaju mnogo opcija u vidu klasičnog rolla, ali posebno iz popa. Imaju dovoljno igrača u rotaciji, što kvantitativno, što kvalitativno, da mogu tokom celog meča smarati našu spoljnu liniju, posebno Lorenza i Bilija. Totalni X faktor meča je Punter. Ni mi, ni oni nemamo predstavu kako će odigrati i šta može od njega da se očekuje. Prvi meč u novom klubu, sa novim saigračima, na najtežem mogućem gostovanju, u najtežem mogućem momentu kada je situacija van terena u pitanju. Ima dovoljno faktora koji bi ukazali da će se izgubiti u takvom okruženju i momentu, ali ima i onih koji bi favorizovali da, baš zato što je nov i što svakako ima veliki motiv, može biti ipak plus igrač u meču koji sledi. Centarsku liniju, kao prva opcija, predvodi Hasan Martin, igrač odličnog šuta za dva (70%), ali slabog sa bacanja (54%), pa eto odmah ideje šta nam je činiti. Nije šutnuo ni jednu trojku do sada u ABA, pa ako govorimo o njemu kao primarnoj četvorci, jasno je da je to old school krilni centar koji svoje poene traži isključivo iz reketa. Njegov opozit je Dača Nikolić, prava streč četvorka i vrlo nezgodan igrač za čuvanje, posebno ako ga krene šut za tri (vrlo solidnih 43% na velikom uzorku). U napadački repertoar je poslednjih sezona uveo i fintu šuta iz koje uspešno napada ulazom, ume da se "prišunja" sa slabije strane i ponudi za realizaciju, i generalno je napadačka opasnost koga moramo vrlo čvrsto držati. Tu su i poznati likovi u vidu naših nekadašnjih želja, Zoki Nikolić i Aleksa Ilić, od kojih znamo što možemo da očekujemo, pa ni tu ne bih trošio previše vremena. Frontcourt Podgoričana zatvara centar, Letonac Martins Majers, klasičan igrač u rotaciji sa 10 min po meču. Prednost ovakve grupe igrača je što skoro svi mogu da se šetaju od 4 do 5, u zavisnoti od potrebe, tj. da li se "spušta" petorka u small ball ili se pak igra sa dva uslovno centra i jednom visokom četvorkom. To nam govori da su visoki igrači Budućnosti vrlo pokretljivi i raznovrsni kao grupa. Rol sa Martinom i pop sa Dačom je njihovo glavno oružje, Zoki može da bude dobar iz pika ili da napada leđima, a svi su prisutni na skoku. U odbrani umeju da zaključaju reket jer raspolažu i gabaritom i visinom, dužinom ruku. Sve njihove pozitivne strane na obe strane parketa, a to važi i za spoljnu liniju, se multipliciraju u domaćinskoj atmosferi, posebno ako uđe nekoliko početnih šuteva, odnosno prođe nekoliko inicijalnih timskih akcija. Na stranu svi vankošarkaški faktori koji dodatno komplikuju meč, ekipa Budućnosti se mora vrlo pažljivo skautirati. Bar 6, 7 igrača zahteva posebnu pažnju i specifičan način individualne i timske odbrane. Niko od njih nije vrhunski igrač, ali su skoro svi "pismeni" košarkaši koji umeju da iskoriste svoje šanse i kao ekipa su dobra celina. Po meni, prevaga leži u mečapu naše i njihove spoljne linije, a zanimljivi dueli bi mogli biti Simana/Faye(?) vs Dača, kao i potencijalni Kuz/Kuridža vs Martin. Uz spomenuti Punter X faktor. Ogroman pritisak je na obe ekipe. Ulog je veliki, jer eventualnom pobedom Budućnost nastavlja trku za prvim mestom, što je njihv apsolutni MUST ako žele da napadnu titulu u ABA, što meču daje epitet plej-of duela. Sa druge strane, eventualni poraz im može biti prekretnica sezone u negativnom smislu, posebno ako izgube sa više od 8 razlike. U nizu su loših rezultatata u ABA, svašta se dešava u CG trenutno i oni to svakako osećaju u svojim glavama, tako da je po meni ipak mnogo veći pritisak na njima i to je naša šansa. Na EL gostovanjima smo pokazali da umemo da nađemo načina da dođemo do pobede i protiv kvalitetnijih ekipa od Podgoričana, pa će koncentracija i kontrola tempa meča biti prvi uslov da bi bili konkurentni. Svakako da je nama Lorenzo u EL modu neophodan, a ne sumnjam da će fokus odbrane biti baš na njemu, pri čemu mislim i na tvrdu igru, jake faulove, pa i možda neke provokacije. Naš eventualni dobar početak meča i neko solidno vođstvo posle 5, 6 minuta bi moglo biti ključno, jer bi to dodatno unervozilo Moraču i domaće igrače. Na ovoj temi sam i mogu samo da kažem da se nadam normalnoj atmosferi i domaćinskom suđenju u granicama normale, iako imam ozbiljne sumnje i u jedno i u drugo. U krajnjem slučaju, a eto dokle smo došli, nadam se da će se utakmica završiti i da će svi naši izaći živi i zdravi iz Podgorice.

Sunce ti *ebem, pa Filip će uskoro postati sociološki problem ove države. Sve čekam da se pojave razni experti na polju izučavanja društva, praćeni psiholozima, pa onda i neke feminističke i LGBT grupe, finale je rasprava u Skupštini o ugroženosti prava Filipa Čovića, a ako tamo ne prođe, tu je Strazbur. Nebojša vadi fascikle najbitnijih ljudi iz Evropskog suda za Ljudska prava i preko kapitena Lazića, koji putuje sa diplomatskim pasošem koji mu je gazda sredio, ih donosi do odredišta. Semenkari se zakonom zabranjuju, desetak najistaknutijih se hapsi i osuđuje, jer svaka revolucija jede svoju decu, to je bar iz istorije poznato. Ostali prelaze u ilegalu i deluju isključivo subverzivno, tumaraju lagumima Beograda u fazonu Ranohrišćana, tražeći podzemni prolaz do Kališa, gde na prepad treba da osvoje Tvrđavu tj. klub i vrate ga u ruke naroda. Filip u međuvremenu dobija bitku protiv semenkara-čudaka i biva opšte prihvaćena medijska ličnost, gostuje u raznim emisijama tipa Crni biseri i Žikina šarenica, te krasi naslovnice svakog nedeljnika i mesečnika u zemlji Srbiji koji iole drži do sebe. Posle par godina, kao prekaljeni EL igrač i borac za ljudska prava koji je proživeo pravu glogotu u svom životu, piše memoare u tri knjige koje sve do jedne postaju bestseleri. Od Bjele dobija ponudu za film i seriju pod radnim nazivom Senka nad Kalemegdanom, gde glumi samoga sebe i već sledeće godine dobija Oskara za najbolji strani film. Semenkari su u međuvremenu oslabili kao pokret otpora, većinu članova je uhvatila reuma zbog vlage u podzemlju prestonice i drugih većih gradova, jer ipak su to ljudi u godinama. A nastao je i rascep po pitanju smera napredovanja ka Kališu, da li direktno ispod Obilićevog venca ili izokola. Oni najuporniji i najžilaviji se ipak probiše do Kališa, ne može se reći kada, jer su odavno izgubili pojam o vremenu, može biti da je prošla i cela decenija. Iznureni, pogrbljeni i prljavi gurnuše poslednji poklopac šahta i izađoše u sumrak Beograda, teturajući se ka svom cilju. Poslednjim atomima snage, koristeći žbunje kao prirodan zaklon, dopuzaše do željenog odredišta, ali ih tamo sačeka jedan dečko iz obezbeđenja i ne bi mu sve jedno šta vidi. Kroz hrapave glasove semenkara probijali su se nejasni zvuci i krkljanja, ali dečko ipak razazna u jednom momentu dve reči "Filip" i "Zvezda". Starine moje, reče im dečko, ne znam ko ste i šta ste, ali ovde tog kluba odavno nema... I dok je odlazio po pomoć, semenkari poležaše na leđa, po vlažnoj jesenjoj travi i pogledaše ka nebu. U tom momentu se raziđoše tmurni oblaci i nebo nad Beogradom obasja bezbroj zvezda. Semenkarima zaigra tugaljiv osmeh na licu dok su tonuli u dubok san.

Sve se u našem klubu od početka sezone dešava stihijski, bez plana, pa je to slučaj i sa Lorenzom. Od jednog zbunjenog i nesigurnog EU rukija, koji kuca u prednji obruč i ima problem da pohvata sve detalje igre, igrom slučaja je tokom par meseci i pod tri trenera izrastao u nosioca ofanzivne igre, a da pri tome ne zapostavlja ni obaveze u odbrani. Jednom rečju, postao je lider tima. Pošto nismo imali kontinuitet struke, normalno je da se ovaj veleobrt ne može pripisati nekom planskom radu, nekoj projekciji i pažljivom uvođenju igrača u evropsku košarku, već je jednostavno Zo preuzeo liderstvo, u nedostatku igrača sličnog kvaliteta i afiniteta. Jeste Gist vukao na početku sezone, ali je isto tako posle povrede ili "povrede" postao neki sasvim drugačiji igrač, koji je miljama daleko od liderstva. Tomićev projektovani lider, Derik Braun, je bio non faktor od početka sezone, bez ikakve šanse da u kontinuitetu odigra bar 5, 6 utakmica, a lider iz senke Stratos se povredio na duži period. Tako je Zo, "ni kriv ni dužan", a na našu sreću, postao igrač-tim. Svaki primer ovog fenomena u košarci će nam reći da je tim onoliko uspešan, koliko je igrač-tim kvalitetan na vrhunskom nivou. No, ovde ne možemo govoriti o Lorenzu kao o nekoj vrsti franchise playera, igrača oko koga se gradi tim u sadašnjosti i posebno za budućnost, već o jednom one-year-wonder igraču, koga nemamo šanse zadržati produženjem ugovora, a na koga smo, da li srećom ili skauting znanjem, dobili kao najveći poklon ove sezone. No dobro, ako je već tako, daj da ga bar u ovo malo vremena što je ostalo do kraja iste koristimo kao legit lidera. Nema šta tu posebno da crta sadašnji trener, kada je Zo u pitanju. On će svoje isporučiti, ali je izuzetno bitno aktivirati i ostatak tima i tu je glavni posao struke. Dakle, nije do Lorenza, već do struke da mu ublaže napore i skinu deo tereta u ofanzivnoj igri. Treba naglasiti da će skauting protivnika biti okrenut prema Lorenzu, pa se i zbog toga moraju naći druge opcije, jer će biti mečeva kada će protivnici uspevati da ga limitiraju ili mu jednostavno neće biti veče. Ipak, nije on Džordan, koliko god ga mi gotivili jasno je da on ima svoje limite i da nas ne može sam voditi do trofeja ili plejofa EL. Nije nam olakšano dovođenjem čak tri nova igrača, čak i da su sva trojica u teoriji i po onome šta nam je neophodno pun pogodak, a očigledno je da nisu. Biće mnogo turbulencija dok i ako se orkestar naštimuje. Međutim, da bi se dale neke validnije projekcije, treba prvo videti ko ide iz našeg sadašnjeg rostera. Sve se iz korena menja ako jedan od njih bude Gist. Takođe, ako mamin panterčić i dalje bude imao ulogu protagoniste. Sada je vrlo osetljiv deo sezone gde se mnogo toga lomi i rešava, a posledice ćemo videti po tome gde ćemo dočekati njen kraj - na Kališu ili u Železniku.

Kevin Panter vs kevin panter Unapred da kažem da nisam gledao ovog igrača mnogo, pa je vrlo moguće da ću negde pogrešiti. Ako bude grešaka, ispravljajte. Pisao sam i ranije da nemam dilemu šta će Nebojša da bira: sina ili svoje dupe u fotelji. Hajde da pođem od toga da sam u pravu, pa da kažem da očekujem redukciju Filipove minutaže i uloge u EL. Probali smo sa Bilijem i Đenkom, videli da ne može. Sad kao Panter može. On zaista ima solidan ball handling, ali on jednostavno nije plej (Filip jeste, na nivou neke ABA2 lige). Šta onda možemo da očekujemo od Pantera, osim ISO igre u napadu. On lakše od Barona kreira za sebe, tj. ne treba mu neka preterana pomoć saigrača u vidu jednog ili dva uzastopna bloka. Koliko sam video, jak je na ulazu, ali ima katastrofalne procente šuta, posebno za tri poena. Ne očekujem nikakvo poboljšanje saradnje sa visokim igračima njegovim potencijalnim dolaskom. I dalje ćemo apsolutno zavisiti od Zoa i njegove inspiracije. Mislim da će se lopta bacati Štimcu i Kuridži da peglaju 1 na 1 ispod koša i tu neka kreacija i ne treba, zato i dolazak Pantera, kao nekog ko niti voli, niti želi da asistira, lakše može da se podnese. Pick igra će i dalje biti špansko selo za nas, osim ako tokom sezone Zo i Gist ne uzmu stvar u svoje ruke. Panter bi trebao da bude neko sa poenima sa spoljnih pozicija u second unitu. To je nekad bio Stratos, a vidimo da za sada nema leba od Đenke. Davidovac se kao nameće u poslednjih par mečeva, verujem da je to neka spona između trenutnog stanja (čitaj: mrtvo more) u drugoj postavi i dolaska tog Pantera. Dakle, očekujem sekundarnu petorku Panter, Đenka, DeDa, Kuridža, Gist/Štimac, a koliko slobode će Panter dobiti od Šakote (koji ga zna dobro), to ne mogu da kažem. Verovatno se ide na to da on vremenom postane prva napadačka opcija druge petorke (Stratos je veliki znak pitanja), ali ja stvarno ne znam njegov kapacitet, da li on to može da iznese na EL ili ABA plejof nivou. Ako nekada bude u petorci sa Lorenzom, verujem da će se Zo malo više fukusirati na asistencije, a Panter na realizaciju. A i inače, da smo pametni, Zo bi morao da se limitira i sačuva, duga je sezona. Onako na oko, bićemo jači u odbrani spoljne linije, što i nije mnogo teško zaključiti, bićemo agresivniji i u tranziciji i u tom nekom direktnom napadu na koš. Sve se svodi na to da ćemo biti jači, jer skoro bilo ko bi bio upgrade u odnosu na Filipa, ali je veliko pitanje da li će to biti dovoljno. Što se kolektivne odbrane tiče, to je potpuno do trenera i treninga, a ne vidim Pantera kao neku rupu preko koje će nas puniti sistematski, tj. kao žrtvu skautinga. Ovo oko jednodimenzionalne igre je tačno, ali to ne mora a priori da bude loše. Nije ni Radonja preterano blistao sa mnogobrojnim opcijama u napadu, ali i to malo što smo igrali je bilo dobro uvežbano, za šta je bilo neophodno VREME. Možda Panter kod nas pokida, možda bude bust, šta god, on nije profil igrača koji nam je bio neophodan. Ali da se ne ponavljam.

@Kankkunen Pa nisu baš klasične kozmetičke promene. Da uzmemo da Štimac sigurno dolazi, uz Kuridžu koji je već tu. Recimo Derik i Ojo out, možda i Faye. Šta dobijamo ovom rokadom? Dobijamo zidanje u napadu koje NI JEDAN od naših visokih nije imao. Dobijamo i potencijalni mismeč Kuridža-neka undersized čevorka, gde bi on napao iz reketa, naravno zidanjem. U teoriji dobijamo te neke poene iz reketa, koji su nam stvarno bili boljka od početka sezone do danas. I još sa Kuridžom kao old school krilnim centrom valjda dobijamo da nas ne unosi u koš svaka jača *ebena četvorka u EL. Sa druge strane, gubimo pokretljivost u odbrani, posebno protiv small ball postava. Sumnjam da Kuridža može da pohapsi streč četvorke na liniji za tri, ili da uspešno nogama isprati njihove ulaze. Recimo, Simon nas je onomad ubio sa te pozicije, ne vidim kako bi Kuridža to mogao da krpi. Kod Štimca će glavno biti da više poena ubaci, nego protivnik preko njega. To je taj tip igrača. Svi znamo šta on može, šta ne može. Taj skok u napadu nam može biti plus i hustle obojice, posebno Kuridža vs Derik, a i kada je BBIQ i iskustvo Štimac vs Ojo u pitanju. Boga pitaj na šta će to izaći tokom sezone. Meni je u celoj priči najveća misterija D. Braun. Da li on stvarno toliko ne može, što fizički, što zbog gubitka skila ili motivacije ili je nešto deseto u pitanju. Da li je to koleno koje otiče toliki problem... Koliko se sećam, Tomić je insistirao na njegovom dovođenju, kao i ostanku Fayea i Stratosa. Tomića više nema, neće bii ni Derika, možda ni Fayea. Što se Pantera tiče, tu je jasna stvar - maskiranje beka šutera u kombo beka ili ne daj Bože pleja. Ono malo što sam gledao, lik ume sa loptom, ali su mu baš loši procenti šuta, voli da privatizuje loptu. Onako, na prvi pogled, još jedan ISO igrač, malo me i podseća na KC-ja iz prošle sezone, ne po poziciji ili skil setu, već po ulozi koju bi mogao da ima kod nas. Naravno da ni on, ni prethodna dvojica nije nešto što nam je trebalo, a to je neki defanzivni pass first ball-handler, ali ako ništa, biće zanimljivo gledati kako će g. Šakota uklopiti sve u već postojeći roster, sa posebnim akcentom na minutažu i ulogu klovna.

Jbg brate, Đenka izgleda skontao šta je najbitnije ove sezone - nema veze što igraš ko *urac, bitno je da se podrži Filip i siguran si u rosteru. Nastavio se naš cirkus na gostovanjima. Na stranu priča o promenama trenera, sada i rostera, mi jednostavno nemamo energije da igramo na dva fronta u fullu. Aj što se Zo baš onako zajebavao, može mu se, zaslužio je da malo odmori. Ali što se onaj izgovor za igrača onako lelemudisao u odbrani, opušten i uljuljkan u ćebence zajedničke KZŠ, to je jednostavno beyond me. Kuridža se preterano trudio da se dokaže odmah u prvoj tekmi, pravio glupe faulove i generalno loše izgledao. Ako je jedan od onih koje će pritask da pojede, a delovalo je tako večeras pri prvom ispitu pred doskorašnjom publikom i saigračima, onda će biti baš zanimljivo u nastavku sezone. Ako mi stvarno dovedemo Pantera (originalnog) i Štimca, to praktično znači da nam doselekcija uzima 1/4 rostera. Mnogo i za veće, stručnije i uigranije sisteme od našeg. Kolateralna šteta tumbanja tima će biti izgleda Dobrić, videćemo ko još. A na stranu jedan mali detalj - da senioru nije palo na pamet da posegne za rešenjima u FMP. Vrv drži taj tim ne bi li ukrao koju pobedu nekome od konkurenata za plejof.

Pismen post sa jasnim stavom i nekim ispravnim pitanjima. Šteta samo što ne daje nikakve odgovore ili nudi rešenja. Osim pesimističkog provejavanja teze da je sve uzalud i da se ne isplati. A da pitam ja, šta se isplati? Jel se život isplati? Pa ne isplati se. Život je hiljadama godina bio jeftina roba, gubio se za sitnicu, u cvetu mladosti, zbog ratova, bolesti, rasizma, verskog fanatizma, rodne neravnopravnosti... Sada smo u 21. veku, moderni robovi sa prividom slobode. I volimo da mislimo da naš život danas više vredi. Produžili smo životni vek, imamo kao neke poslove, porodice, ciljeve, strasti. Jedna od strasti je i ova ka sportu, uže gledano ka jednom klubu. Rado svoje slobodno vreme trošimo na ovu strast, trudimo se da učestvujemo na razne načine u nečemu što mislimo da je pozitivno po naš klub. Neki deru grlo, neki kuckaju na tastaturi, neki grickaju semenke, a neko sedi u fotelji... Ali, bez obzira, verujem da nema velike razlike između svih ovih tipova podrške kada je intenzitet i iskrenost emocija ka klubu u pitanju. Da preskočim istorijat od 2011. do danas, manje-više je svima poznat. Stvari koje je Nebojša uradio, pre svega i isključivo navijački gledano, skidanje Partizana sa trona u Srbiji i regionu je bio prvi uslov da kao klub napredujemo. Jer nema mesta za dva vrhunska kluba u istom sportu, prejadna smo država za tako nešto. Pa onda vlast balansira po poznatom principu, jednima ovaj, drugima onaj sport, sa većim ili manjim izuzecima u prethodnih 15-ak godina. Sreća, njuh ili nešto treće je dovelo g. Radonjića u naš klub i od tada kreće sledeća etapa KKCZ - tzv. dominacija kod kuće i u exSFRJ, odnosno građenje jednog solidnog EL tima koji bi trebao da se bori za Top8 svake godine. Jednom smo i uspeli, nekada nesrećno nismo, a bili smo baš, baš blizu. Odlaskom g. Radonjića počinje faza u kojoj se i dalje nalazimo - faza traženja kvalitetne struke koja bi vodila klub u kontinuitetu. Eksperiment sa Alimpijem nije uspeo, sa Tomićem parcijalno jeste. Jeste, jer nas je uveo ponovu u evropsku elitu, ali imao je i on mnogo propusta, od kojih su neki bili vidljivi odmah, a neki tek sada. Pokušavamo sa Šakotom, što je, da iskoristim najblažu moguću odredbu, posao sumnjivog ishoda. I to pišem isključivo u svetlu njegovih bulažnjenja na poslednjoj, a i nekim ranijim KZŠ. Da, kao navijači smo pravili kompromise i sa klubom i sa samim sobom, godinama. U životu se teško može biti isključiv, pa smo tako i mi zažmurili na jedno oko u nekoliko navrata zarad jasne perspektive kluba - da nastavi dominaciju u regionu i da bude ozbiljniji suparnik u EL. A jednog dana, ako se kockice poslože, da napadnemo i taj trofej. Da li je to najvažnija stvar u našim životima? Nije, naravno, ali podržava tu jasnu čovekovu težnju ka superiornosti i perfekciji u domenu svog interesovanja. I onda, na sve to što je rečeno i napisano, dolazi nešto preko čega teško može da se pređe - nešto individualno i specifično, nerazumno i štetno što direktno koči celinu da ide napred. Toliko očigledno golom oku, usput potkrepljeno konkretnim i relevantim podacima, do te mere jasno i nesumnjivo da se ne može opravdati ni jednim validnim, sportskim, košarkaškim rezonom. Mnogo ljudi je to primetilo, širilo se sve više, što kroz pojedince, što kroz medije, da bi danas, mogu slobodno reći - postalo globalna stvar na nivou naše sfere uticaja. Postalo public knowledge, što je dobra stvar, jer problem uvek treba za početak osvestiti, pa se onda baciti na rešavanje istog. Mi, obični ljudi koji vole Zvezdu bez ikakve nadoknade i koristi, osim u vidu igara i rezultata našeg kluba, smo odradili posao iznošenja problema iz mraka i budžaka na svetlost dana. Možda je i dosta od nas, možda i nije. Sve zavisi da li ima neka snaga koja će ovu iskrenu borbu usmeriti u pravom smeru. Ako nema, onda ćemo morati sami, jer NEMA KO DRUGI. Strah od novog i nepoznatog uvek postoji. To nam je u prirodi i toga se ne treba stideti. Tako i ta bojazan šta bi moglo da bude posle Nebojše. Ko će nas preuzeti, da li ćemo biti imanipulisani, prevareni i slično. E pa tu stupa na snagu najveće ljudsko oružje - pamet. Jednim okom gledati na tekući problem i rešavati ga na najbolji način, drugim moguća rešenja, a tokom svega ovoga ne zaboraviti da ima onih koji čekaju naš pad kao lešinari, pa ne dozvoliti da potencijalnom smenom na vrhu kluba padnu i naše ambicije i snaga. Da je lako, nije. Da nije ljubav, ne bi bolelo. Zato pametno u borbu za NAŠ KLUB, jer ako se nešto u ovom životu isplati - to je borba za ono u šta veruješ i šta voliš.

- Opušteno sine, njegove si visine i brzine, samo nisko u stav i ne reaguj na zadnju promenu...

Taman krenem da pišem sinoć posle tekme, kad ono Laza i Šakota. Rekoh, ništa, neka prespava pa ću ujutru. Krenem sada ponovo, ali me dočeka ovo đubre u vidu saopštenja. Ne samo što je đubre po svom sadržaju, već je i đubre po kvalitetu svoje namene i cilja. Gomila gluposti nabacanih jedni preko drugih, a suština ovog đubreta je da poziva na sukob navijača na tribinama, oko hala, na ulicama... Nemojte brinuti. Klovnov ćale je izgubio sve konce, ispušio je sa plaćenicima koji bi skakali na ljude koji zvižde u hali, pa se sad u svojoj nemoći, a kršeći zakon, obraća tobožnjim pravim navijačima Zvezde da oni uzmu stvar u svoje ruke. Potez očajnika, krajnje neinteligentan, ali donekle i opasan. Ipak, siguran sam da smo svi svesni opasnosti od uvlačenja u neki bratski sukob i da se to neće desiti. Jadna je njegova pozicija kada je spao na to da poziva jednog ćaleta sa decom da udari na drugog sa decom. A svi u crveno-belom. Posle one medijske blamaže kada se prvi put ostrvio na navijače, on je zacementirao svoju propast u klubu. A posle ovog i ovakvih obraćanja, samo će ubrzati stvari. Nemojte očekivati od legendi kluba, sportskih radnika i sličnih da reaguju. Oni nemaju nikakav uticaj ni moć da bi popravili stvar, a mogu samo da budu kompromitovani i iskorišćeni u spin mašineriji vlasnika cirkusa. Treba ostaviti neke ljude neukaljanima, da bi mogli da rade za Zvezdu i u Zvezdi kad ovaj ode. Mene mnogo više zanima šta rade ozbiljni ljudi na ozbiljnim pozicijama, koji imaju realnu moć da pokrenu stvari, a veliki su Zvezdaši, poznaju košarku i vide svojim očima u šta se ova sezona pretvara. Ne mislim na AV, naravno, da ne bude zabune. Jadna je i najava odlaska sa mečeva ako se bude i dalje zviždalo. Mislim, koliko infantilan čovek treba da bude da bi poverovao u ovo? Znači, npr. tekma Zvezda - Krka, 6. januar 2020. i kreće se sa zviždanjem Filipu. Tata povlači ekipu, Zvezda gubi meč službenim rezultatom. Zvezda - Cibona, 20. januar 2020. i opet zviždanje i opet povlačenje tima, poraz službenim rezultatom. Tako još par mečeva, uz garantovano zviždanje i na nekim gostovanjima. Epilog je jasan, Zvezda ispada iz PO ABA, nema EL sledeće godine, možda ni EC. To klovnov ćale ne želi. Jer da želi da ukanali klub, on bi sinoć tražio da Filip igra bar 20 minuta. I ne samo sinoć, već i na svakoj drugoj utakmici, a svedoci smo da je bilo dosta onih kada nije ni ulazio u igru u drugom poluvremenu, ili imao vrlo malu minutažu. Dakle, on pažljivo vaga kada i koliko može sinčić da igra, sve u cilju da na kraju sezone ne bi izgubio jednu izuzetnu poziciju u najvećem sportskom društvu na ovim prostorima, preko koje muze pare za svoj lični klub godinama. Siguran sam da bi između igranja Filipa po svaku cenu i njegovog opstanka u klubu bez razmišljanja izabrao ovo drugo. A sve što se piše, saopštava i lupeta preko medija i KZŠ je samo dimna zavesa, preusmeravanje pažnje sa odstupanja od projekta "Filip u EL 2019/20". Ako ne prodamo Lorenza i još dovedemo pleja, onda će biti jasno da ovako stoje stvari. Sačekajmo još koji dan pa da vidimo.

Ne vredi, moram da uletim. Kapiram da se većna ljudi koji pišu o solidnoj roli Filipa u meču protiv CSKA kvalitetno zeza, jer šta drugo i može. Ipak, da napišem i neko moje mišljenje. Prvo, da krenemo od tima koji se za sve pitao u ovom duelu, od CSKA. Domaćini, dolazi im tim bez prvog pleja i najboljeg igrača u prošlih mesec dana, posle loše utakmice i poraza kod kuće od Baskonije. A njima treba pobeda, imaju kvalitet na svojoj strani, a tu su i sudije ako kojim slučajem zatreba, kao mnogo puta u Moskvi i ove i prethodnih sezona. Dakle, tu je, što se njih tiče, unapred upisana pobeda. Ok, kako će tu pobedu da realizuju? Naravno, sa što manje napora. I to smo upravo i videli. CSKA je odigrao meč praktično bez odbrane. Itudisu je "nacrtano" kako bi trebao da igra: sa pritiskom na ball-handlera i generalno na loptu. Naravno da je on to znao, ali tokom celog meča, osim u par navrata, izostao je taj pritisak, ne samo na našoj polovini kod prenosa, već i na perimetru u polju napada. Čekao je Grk svoje igrače, koga će da krene i kada, pa nakon simultanke Majka Džejmsa u prvom poluvremenu, dočekao i ostale, pre svega Bolomboja, na kraju i Hilijarda, uz domaće igrače Kurbanova, Antonova i Voronceviča koji su pružali podršku i ubacivali kada treba. Lagano, bez panike, čak i kada smo stigli i prestigli. U 76 poseda (što je daleko ispod njihovog proseka u EL ove godine - 83.5), oni su šutnuli 27 trojki. Znači, sporiji ritam, bez nepotrebnog umaranja, šuiranje za 3, čekanje koga će da krene. Rutiniranje, jednom rečju. Posledica ovakvog izbora načina igre od strane CSKA je da je Filip bio praktično unchallenged svih 20-ak minuta koliko je proveo na parketu. Dopušten mu je prostor, koji je on iskoristio pre svega za asistencije, a odbrana se nije menjala ni kada ih je nanizao 5,6 sa tendencijom rasta. Njegov šut iz igre je bio 2/5, opet nedovoljno dobro, uprkos kolokvijalnoj odbrani nad njim. Ovo pišem da se ne bi stvorila atmosfera da je ovaj meč neka prekretnica u EL kada su Filipove igre u pitanju. Da, ovakav nastup i učinak je DOBAR za drugog pleja jedne EL ekipe, ali ako uzmemo u obzir prethodno napisano, a posebno dosadašnje nastupe ovog igrača, jasno je da se ne može uzeti kao neki reper. Uostalom, posle njegove ubedljivo najbolje utakmice u EL ove sezone, njegov +/- je bio -14. Jednostavno, on kao protagonista vodi u poraz u 99.9% utakmica u EL, samo onda kada uspemo da ga "sakrijemo", što preko minutaže, što preko odbrane ostala 4 igrača, mi imamo šansu da nekoga, bilo koga pobedimo. Još da spomenem i Zvezdu kao učesnika ovog duela. Kao što je CSKA već unapred upisao pobedu, tako smo i mi otišli u Moskvu bez ikakvih ambicija i razmišljanja o pobedi. To se posebno istaklo u momentu kada smo poveli i kada nismo pokazali ni volju, ni želju, ni znanje da dodatno zakomplikujemo meč domaćinu, da se držimo u igri što duže i pokušamo da pobedimo. Onda je g. Šakota na -19 dobio isključujuću, kasneći sa reakcijom IKS minuta, ne samo kada je potencijalni pritisak na sudije u pitanju (mada je to smešno i pokušati u Moskvi protiv CSKA), već i u prepoznavanju momenta kada stižemo rezultat i menjamo situaciju na parketu u našu korist. Eto, iskoristili smo meč da opet vidimo da Đenka NE MOŽE DA IGRA PLEJA, da su nam Ojo i Gist, svako iz posebnih razloga, nesposobni za elitnu evropsku košarku, da neubacivanjem Derika nagovestimo njegovu sudbinu i da opet Simaniću damo (kao na -20 protiv Baskonije) garbage minute, u meču praktično bez pritiska i rezultatskog imperativa. Onda je i DeDa odigrao "za svoju dušu", Laza takođe, uzevši četvrti najveći broj šuteva na meču od svih naših igrača, a i Filip je mogao da se razmaše u napadu i tako produži iluziju da je on legit EL igrač.

Ništa, ja samo došao da proverim da li je tim prodisao bez Lorenza... Još malo šale. Sinak i ja pratimo gde možemo Zadar-Zvezda, on na fonu neki live score, a ja PBP na mučenom sajtu ABA lige. Nervoza, psovanje... Serije jednog ili drugog tima, pa poen za poen, Filipove minijature "k`o da ih gledam", dođe i poslednji minut, šut za pobedu - sve to sa zakašnjenjem od ko zna koliko minuta u odnosu na real time. Dok smo saznali da smo pukli, naši su vrv već završili tuširenje i bili na putu za aerodrom. Sedim i gledam u jednu tačku, a sinak mi kaže: ma pusti ćale, to mi tankujemo zbog pikova sledeće sezone. Nasmejao me balavac i podsetio da ima mnogo važnijih stvari u životu od praćenja i fokusiranja na jednu bolesnu familiju. Pa makar ona radila o glavi našeg omiljenog kluba. Sad malo ozbiljnije. Nemam snage da pogledam snimak meča iz Zadra, iskreno. Bojim se šta bi tu sve imalo da se vidi. Stoga ću se uzdržati od komentara tekme, uz samo jednu malu napomenu - da je ovo *ebena sramota. Upisi tipa "tastatura ratnici", "možemo samo da *eremo ovde na forumu" i sl. jednostavno ne stoje, jer je svaki vid otpora zlu opravdan i poželjan. A ako bi se izašlo iz okvira virtuelne borbe, ja nisam ni za kakvo nasilje, čak ni negodovanje ili zviždanje. Ljudi, njima se treba smejati. Ali bukvalno, svaki put kada klovn primi loptu, svaki put kada se digne sa klupe da uđe, svaki put kada se na klupu vrati - smejati se naglas i od srca. Da se ima para i energije, pa nabaviti neke maske klovna i tako ići na tekme nas gomila, a umesto pištaljki ili truba nabaviti nešto što emituje cirkusku muziku ili bar onu iz Beni Hila sa Lakijevih klipova. Oni više nisu zaslužili ni naš prezir, ni mržnju. Pre toga čuđenje, nevericu i kritike. Ne, oni su ili za žaljenje ili za podsmevanje. Pošto ne znam kako bi aktivno žalili na tribinama, ostaje da im se smejemo. Za ovo malo vremena koliko pišem ovde skontali ste da se trudim da to bude mahom o košarci. Ja trenutno o našoj košarci ne mogu ni jednu reč da napišem. Do nekog boljeg momenta, pozdrav svim Zvezdašima koji iskreno vole svoj klub.

Izvini tebra, koje spinove? Jesi li napisao da Lorenzo stalno prenosi loptu okrenut leđima? Jesi. To prosto nije tačno. Uzmi gledaj sve utakmice od početka sezone pa mi nabroj gde prenosi loptu na taj način. Jesi li napisao da ga pritiskaju na našoj polovini, KAO I FILIPA, pa zbog toga naš napad trpi? Jesi. Nije tačno da zbog toga naš napad trpi, jer Zo, za razliku od Filipa, vrlo lako rešava pritisak i udvajanja, kao što sam i objasnio u prethodnom postu. A da pratiš statistiku EL, znao bi da smo mi tim koji igra na mali broj poseda. Mali broj poseda = sporija igra u napadu. To je odluka struke, a na pleju je da to sprovede na parketu. To Zo radi sjajno, iako se kosi sa njegovim primarnim načinom korišćenja - bržom igrom i tranzicijom. Na stranu blasfemija izjednačavanja Lorenza i Filipa po bilo kom segmentu igre. Ono gde se slažemo, a to bi znao da si pažljivo čitao šta pišem, je da je naša igra trpela u nekim momentima nekih utakmica kada je Zo uzimao i previše lopti u napadu, a imao je i druge opcije. Međutim, mi smo te mečeve dobijali. Možemo diskutovati da li je rezultat primaran, dok "igra trpi", posebno u jednom dužem vremenskom periodu, ali ako shvatimo da je trener (treći po redu u tri meseca) nov, da se u hodu rešavaju gotovo sve stvari jer nema vremena za treninge, da kasnimo za liderima u ABA i da su nam pobede u ovom momentu bitnije od igre, onda stvarno ne vidim prostor da se Zo napada i optužuje za lošu igru tima. Kao, cvetale su nam ruže i u ABA i u EL, sve dok Zo nije uzeo loptu za sebe. Ne, igrali smo podjednako timski loše, ali smo u poslednje vreme počeli da pobeđujemo JER je Zo uzeo loptu za sebe. Ali ok, ako je nešto dobro u ovoj njegovoj povredi i budućoj pauzi, to je činjenica da više neće moći svojom sporošću i sebičnošću kanaliti tim. Sreća, sreća, radost.

Aha, znači nije samo na ovoj tekmi bio okrenut leđima dok prenosi loptu (što je, btw, vrlo anatomski zajeban poduhvat), već to radi od početka sezone... I još poređenje sa Filipom. Sve lepše od lepšeg. On se druže, dok nije počeo da ga hvata umor, bukvalno sprdao, ne sa double teamom, već sa bilo kojim pokušajem istog. I u polju napada i na našoj polovini kada je bivao začetnik tranzicije. Proletao je između dvojice, izbacivao ih zadnjom promenom u mestu, pretrčavao, koristio promenu ritma... Igrao se. Plesao. I sve to, zamisili, okrenut licem ka košu. Vukao kontre, završavao ih. Ali nema sa kim da igra tu vrstu košarke i o tome se pisalo ovde na forumu, analizirajući tranzicionu igru Zvezde.

Kada se setim nekih plejmejkera koji kroz celu karijeru dupetom organizuju napad (evo pade mi na pamet Milenko Tepić), onda povremeni bočni stav u cilju zaštite lopte dok ne krene ofanzivna kretnja tima tj. pozvani napad (koji nikako da krene kako treba jer neko uvek ili kasni ili ostane u jakom bloku Baskonije) deluje statistički zanemarljivo. Pisao sam u najavi utakmice o potencijalnom problemu u match-upu Zo-Henry, ali mislim da je Zo iz ovog duela izašao kao plus igrač. Međutim, treba biti iskren i reći da je Zo u nekoliko navrata i na nekoliko prethodnjih utakmica, ponešen dobrom igrom i pobedama koje je maltene sam donosio, za moj ukus previše solirao, tj. da je birao opcije gde on završava pre onih kada treba da asistira nekom od saigrača. Mogu se dati pro i contra za ovu njegovu odluku i obe strane bi bile u pravu, ali rezultati su na kraju jedino merilo, a oni favorizuju ispravnu odluku našeg pleja. Ja bih voleo da delim tvoj optimizam glede neigranja Lorenza u predstojećem periodu i voleo bih da si u pravu, jer mi je tim uvek ispred bilo kod pojedinca, ali mi se čini da ćemo bukvalno da se raspadnemo. Ne zato što Đenka, Bili ili neko treći ne želi da povuče i za Lorenza, već zato što ne ume. Igraćemo napadački vrlo ružne utakmice, pa ako odbrana uspe da sve to ispegla i ako protivnik nije prejak tog dana, možda budemo i imali neke šanse. Ali, tvrditi da će izostankom jedinog pravog kvalitetnog pleja tim prodisati i probuditi mi je baš daleko od neke realnosti. No, da vidimo i to. Sve ok druže, svako ima pravo na svoje mišljenje.