madafaka73

Pobeda u ABA, +14 u gostima posle duplog kola u EL, dva boda koja se pišu, odmorili Gist i Lorenzo pred Real... Deluje ok na papiru. Ali ono juče je bio *ebeni cirkus. Ima raznih tipova tih putujućih karavana zabave, a ovaj naš pripada tipu gde je glavna zvezda - klovn. Kao i svaki klovn, koji je po definiciji podvojena ličnost, tužni (anti)junak koji vodi borbu između svoje prirode i posla kojim se bavi, tako i naš klovn vodi borbu više sam sa sobom nego protiv drugih, neretko i protiv celog sveta, čas uveseljavajući publiku atrakcijama i neočekivanim reakcijama, čas dovodeći istu do suprotne strane skale ljudskih osećanja. Predstava klovna pred auditorijumom je uspešna ako tu svoju podeljenu prirodu prenese na one koji su platili da gledaju, a to naš klovn radi perfektno. Istina, zaigra se i on ponekad, onako za svoju dušu, pa izađe iz okvira scenarija i pretera. Ali publika to odmah primeti i reaguje, no kako mu se može zameriti - on je samo klovn, to je njegov posao. Tužni osmeh, vesela tuga i ostale antiteze koje oslikavaju oksimoronsku prirodu klovna, javljaju se kod i našeg, prelivaju na nas koji ga gledamo i iz široke palete osećanja filtriraju na kraju samo jednu - zbunjenost. Zbunjenost pred logički nespojivim delovima celine. Zbunjenost pred iracionalnom situacijom. Zbunjenost pred semantički nespojivim pojmovima. Reakcija ljudi na zbunjenost i nevericu je raznolika, ide od totalne pasivnosti do ekstremne agresivnosti. Klovn kao fenomen zato i postoji - da izazove reakciju kod pomatrača, ne nužno i ne uvek pozitivnu. Još od starog Egipta, pa preko Grčke i Rima do Srednjeg veka i dvorskih luda koje uveseljavaju kraljeve i plemstvo. Ali, oni koji ne uspeju da razvesele dvor su bivali surovo fizički kažnjavani mutilacijom udova ili mišića lica tako da im usmeh bude večno urezan na ista. Srećom, prevazišli smo ove civilizacijske norme, naši klovnovi u principu ne snose nikakve posledice za loše odrađen posao. Pa ni naš klovn. Upravnik Cirkusa je zadovoljan, a nama ostaje da, zbunjeni, lupamo glavu o svrsi postojanja klovna u našoj trupi. Klovn kao humor? Klovn kao ironija? Klovn kao zabava? I dok naš klovn, sam za sebe i sam po sebi, više naginje ka pozitivnim primerima iz istorije književnosti i filma, poput Zakrpe Adamsa ili Ronalda MekDonalda, bojim se da njegov uticaj na sve ostale više može da se uporedi sa Penivajzom, Tvistijem ili Džokerom Hita Ledžera i Hoakina Finiksa.

Meni ja samo žao što neko nije namestio na rame Timu u nastavku meča. Ili neki lakat u rebarca, Gist vs Bolmaro style. Znam da bi Laza to prvi uradio za nekog od saigrača.

Hvala na pozitivnom prijemu, pozdrav za stare znance i nove saborce. Da nastavim brzo i ne ometam pisanja pre i posle meča sa Himkijem. Kada čovek pogleda naš front court, kao da je izašao iz nekog košarkaškog priručnika za selektovanje rostera. Tri visoka komplementarna igrača, te tri raznovrsna i kvalitetna pomagača sa pozicije četiri. Svega potrebnog ima u toj grupi igrača: snage, iskustva, mase, atletike, centimetara, brzine, skokova, poena, blokada... Ostaje samo da se to sa papira prenese na teren, što je u suštini i glavni izazov košarkaškog trenera – kako iskoristiti potencijal tima. Izbegao bih analize naših šest igrača na ovim pozicijama, manje-više je to poznato. Bacio bih akcenat na to kako i zašto ih ne koristimo pravilno. Gist je, može se reći, paradigma ove trenutne Zvezde. Igrač od zavidne karijere i imena, velikog kvaliteta uprkos godinama. Oko njega bukvalno treba da se gradi igra i njemu, kada je na parketu, da se podrede stvari. Gde je pick igra se njim? Posebno centralni pick gde je ostatak tima u ćoškovima zbog spacinga. Pa nema ga jer nemamo igrača koji će da sa njim zavrti pick. Gde je utrčavanje niotkuda i kucanje na alley-oop? Nema ga jer nismo u stanju da kvalitetom opteretimo jednu napadačku stranu, a da sa slabije strane doleti Gist. To je igrač koji zahteva prostor, a da bi dobili prostor moramo razvući odbranu. Mi ne pretimo nešto specijalno šutom za tri, nemamo ni igrača koji će da probije spolja 1 na 1 i isprovocira udvajanje, pa ne možemo ni da razvučemo odbranu i otvorimo prostor za Gista. Baš suprotno, timovi skupljaju u odbrani i neutrališu ga relativno lako. Otud oni njegovi nerezonski šutevi ili pokušaji igre 1 na 1... Od vrhunskog finišera smo napravili igrača koji mora sam sebi da kreira šut. I to sa pozicije centra. Pod stare dane. Tuga. Malo je prošlo vremena od povratka Kuza na teren, ali i tu smo na putu da ne znamo šta ćemo sa njim. Za sada kupi otpatke u napadu, ali hajde da tu dam malo prostora i vremena, ipak je čovek nekošarkaškim stvarima bio odvojen od ekipe od početka priprema. I ovo malo što je igrao je dovoljno da se shvati koliko će on značiti, pre svega u odbrani kao vrhuski EL rim & paint protector, pa posle sve ostalo. Ojo je solidan treći centar, po meni relativno upotrebljiv. Njegov forte bi moralo biti pozicioniranje u reketu (ako je moguće bez faula u napadu). Čak i da ovlada ovom, za sada nepremostivom preprekom, pitanje je da li ćemo imati ugao dodavanja i tajming, s`obzirom da dodavač treba da bude neko iz trilinga Filip-Jenkins-Baron, sa evidentnim problemima kod pasa. Alternativa je neko od krila, najbolje Davidovac ili Stratos, što povlači drugo važno pitanje – ko sa kim treba da igra u petorkama. Dakle, rešenje problema i Gista i Ojo-a je u našem timu samo jedno – L. Braun. Košarkaški, ja razumem Gavrilovića što je celo drugo poluvreme protiv Efesa igrao sa njim na parketu. Normalno, jer je čovek jedini ball handler u timu. A isto vreme je i nenormalno i to iz istog razloga – da uopšte imamo samo jednog ball handlera u timu. Zato sledeći put da se razmisli kada se kritikuje Zo, na njega je sve palo, a on nov u Evropi, a u takmičarskim mečevima ko zna od kad. Pored Gista, najveći problem imamo sa D. Braunom. Povreda nam nije dozvolila da ga vidimo na većem uzorku, a ubeđen sam da je projektovan kao lider tima. Ne znam samo od koga, Nebojše ili Milana. Jer ako je od ovog potonjeg, onda je Braunova sudbina u Zvezdi upitna. Da kažem ovde, a to važi generalno – ja nisam za otpuštanje ni jednog igrača iz rostera. Milsim da, ako ih zdravlje posluži, svako može dati određeni doprinos, na određenom nivou takmičenja. Faye. Energija. Srce. Ja ne mogu napisati ni jednu lošu reč o njemu. A i da mogu, ne bih napisao. Živ ti nama bio lave, kamo sreće da imamo još 11 Fayea u timu. Tada ni trener, ni taktika skoro da ne bi bili ni porebni. Jer košarka je u suštini jedna vrlo prosta stvar. Boriša. Stalno se pitam u poslednjih nekoliko godina, tamo negde u avgustu, da li je ovo Borišina sezona? Jedna moderna stretch četvorka nestvarnih fizikalija kome treba dati 15-20 minuta po meču u EL i ABA, bez obzira na učinak i rezultat. I na kraju sezone podvući crtu i videti gde je bio, a gde je sada. To je jedini način, sva ostala rešenja su kompromisi protiv košarke. Jer kada naiđete na igrača poput Boriše, onda je to veće i od Zvezde i od rezultata – to je košarka. Ako ne ispoštujete košarku kao igru, onda uzalud sve ostalo. Bahato i sebično je takav talenat držati na lancu, ako ne umeš – preseci lanac i pusti dečka na slobodu. Možda neko drugi ume od njega da napravi superstara. Ostatak tima (Perper, Ognjen, DeDa i Laza kapiten) bih svrstao u krila. Loša selekcija, gledano kao grupa igrača, jer je jedna od glavnih karakteristika modernog winga – brzina. Osim Dobrića, ovu ostalu trojicu ne mogu da zamislim u tranziciji, što povlači zaključak da je ideja da se oni koriste u postavljenom napadu, dakle taktički. Ni tu ne briljiramo sa rešenjima, što zbog karakteristika samih igrača, što zbog nedovoljno dobrog stepena iskorišćenja istih. Gospodin Radonjić nam je eksplicitno pokazao kako se koristi Branko Lazić. Da ne moraju naslednici da lupaju glavu i izmišljaju toplu vodu. Defanzivni specijalac u odbrani, a u napadu… aj da mu malo laskam i svrstam ga u 3&D tip igrača. Sve preko toga nije košarka, već neka druga igra. Sve ispod toga – druže, nisi više za Zvezdu. Svi vrapci Beograda i šire okoline znaju šta sledi kada Perper uđe sa klupe – ISO, 45 stepeni, leva napadačka strana. Onda malo zidanja, pa kad Perper pročita kako ga brane, sledi ili polukružni desni ulaz ili levi fade away. Isti ti vrapci znaju da mu treba zatvoriti sredinu i naterati ga na taj fade away sa čeone. Čak ni to nije najveći problem, jer stari lisac ume da pogodi odakle hoće kad mu je dan (doduše, sve su ređi ti njegovi dobri dani), veći je problem njegova povratna lopta koja jednostavno ne postoji. I to je nešto što me je potpuno fasciniralo tokom prošle sezone, do te mere da sam se pitao: ok, da li Tomić ne zna i da li je moguće da i Perper ne zna? Šta je pravi razlog ovog forsiranja po svaku cenu, ja i dalje ne mogu da shvatim. Ne piše valjda u klauzuli ugovora da mora odigrati toliko i toliko izolacija i šutnuti toliko i toliko puta u toku meča… Dobrić je dečko koji ima košarkašku budućnost. Jako koristan na obe strane terena, sa karakterom fajtera. Ipak, treba biti svestan njegovih ograničenja, pre svega kada je igra sa loptom u pitanju. Dobar spot up shooter, dobra tranzicija. Laterarne kretnje mogu biti bolje, mada se vidi napredak u odnosu na pre godinu, dve. DeDa je unikatan igrač koga je teško, a možda ne bi ni trebalo, ubacivati u neku od fioka, da ne kažem klasifikovati. On od svega zna po malo, nečega malo više, nečega malo manje. Iako mi je izuzetno simpatičan kao košarkaška pojava, ne znam da li će to biti dovoljno za neki uspeh na visokom nivou. On ipak ima dovoljno vremena da se “specijalizuje”, da jedan ili dva elementa svoje igre dovede do maksimuma, što će mu, uz košarkašku glavu i budući razvitak fizikalija, te nazanke clutch momenata, svakako pomoći da postane odličan EL igrač. U nekom kratkom rezimeu, na papiru imamo raznovrstan roster koji u napadu može da igra i tranziciju i poziciju, dok u odbrani ne postoji konstanta, već njen oblik, intenzitet, pa na kraju i uspešnost direktno zavisi od pojedinaca na parketu. Najveći problem odbrane je niska spoljna linija, ili uošteno fizikalije iste. Dok kod Đenke postoje kompenzacijski elementi, kod Barona, a posebno kod Filipa to nije slučaj. L. Braun ima duge ruke, solidnu predikciju i želju da igra odbranu, ali nema konstantu. To može doći vremenom, kada shvati gde je došao i kakva košarka se pegla u EL. U teoriji, imamo sjajnu stranu pomoći u vidu Fayea, Dobrića, Gista, pa i Simane. Može to i Laza, ako ga ne mrzi da se cima. Dobar rim protector + dobra strana pomoći znači da bi morali zaključavati reket za većinu protivnika. Ali, u spoljnoj liniji fali mesa i centimetara, a kod krila par brzih nogu ne bi bio za bacanje. Mi svakako možemo igrati sa petorkom L. Braun, Đenka, Dobrić, Faye, Gist/Kuz i zatvoriti sve u odbrani, ali alternativna petorka Filip, Baron, Perper, Simana, Ojo ima toliko defanzivnih rupa, da je to neprihvatljivo na EL nivou. Možda i na onom iz EC. Zato treba izmešati petorke, dovesti jednog ball handlera, po cenu izbacivanja Ojo-a iz 12, a Filipa prekomandovati na treću opciju za KLS i slabije protivnike u ABA. Nisam siguran koliko možemo u EL ove sezone, što zbog odlaska trenera koji je vodio dobar deo tima prošle godine, a drugi deo skautirao za ovu, što zbog nepoznanica u vidu D. Brauna i Kuza kada je zdravlje u pitanju. Ako je taj plej-of EL neki (sekundarni) cilj sezone, uz neprikosnovenu ABA ligu i domaćicu, onda da krenemo prvo po dobrog trenera, pa posle po ball handlera, pa u salu i baciti ključeve par meseci. Čudna je ova sezona u EL, moguće je da će trebati manje pobeda nego inače za to osmo mesto i da će direktni dueli, odnosno krugovi, mnogo više odlučivati nego ranije. Ako smo digli ruke od EL, onda ne znam šta da kažem osim da je propuštena još jedna šansa na velikoj sceni. Koju mi inače olako shvatamo. Onda će verovatno doći do promena u rosteru, tj. otpuštanja, dovođenja nekog alibi trenera i grčevite borbe za trofej ABA. A sve se moglo izbeći da je bilo pameti.

Pozdrav za ekipu sa foruma od novog člana. Braćo Cigani, nadam se da mi nećete zameriti što ću pisati o košarci. Hijererhija odgovornosti prema igrama i rezultatima jednog košarkaškog kluba, bili oni dobri ili loši, ide uvek od čelnika kluba, preko trenerskog stafa do igrača. U tom virtuelnom trouglu, čija temena nisu uvek fiksna, niti stranice nužno ravne linije, dolazi do mnogo šuma, koji po definiciji smeta protoku informacija. U našem slučaju, čelnik kluba ne radi na tome da se šum otkloni, naprotiv. O trenerskom stafu je teško pričati, jer je u procesu obnove/rekonstrukcije, tako da kompletnu težinu udara javnosti trpe igrači. Ni jedan igrač nije kriv za ovo što se dešava klubu od početka sezone, ali eto, najviše se o njima piše i priča... Ja bih sada preskočio Nebojšu Čovića u smislu neke posebne analize, jer svi koji pratimo Zvezdu, znamo dosta toga o njemu, a što je još bitnije, znamo i da se teško menja ili prilagođava, odnosno koriguje neke očigledne propuste. A kada koriguje, to bude ili preterano agresivno ili prilično kasno da bi ekipa ostvarila neki svoj sportski potencijal za datu sezonu. Konkretno i aktuelno - zameram mu što nije kvalitetnije "hendlovao" situaciju oko ulaska Oly-ja u našeg trenera, jer kakav god da je Milan Tomić trener, a po meni ima određene kvalitete i zanimljiv je za Zvezdu, čovek je uzeo najbitnije trofeje prošle sezone i vratio nas tamo gde pripadamo u evropskim takmičenjima. Generalno, ne mogu zameriti Tomiću na profesionalnim prioritetima. On sebe vidi u Olimpijakosu ili u krajnjoj liniji, ne vidi sebe u Zvezdi. Deal with it, folks. Ono što mu se svakako može zameriti i sa profesionalne i sa neke ljudske/moralne strane je tajming, pa i način na koji je pokazivao nezadovoljstvo, gde je posledica bila loša po tim i klub. Milsim da Zvezda nije zaslužila da se tako odnosi prema njoj, ako ništa drugo, ono zbog šanse koja mu je data da se oproba po prvi put kao head coach nekog kluba. Tim. Moje mišljenje je da je tim selektovan relativno dobro, osim, naravno, na poziciji ball handlera. Mi smo tu vrlo skromni, jer imamo samo L. Brauna. Nešto najbliže njemu su Filip, Jenkins i Baron, ali ni jedan od te trojice, svako iz drugih razloga, ne može da odgovori na zahteve savremene vrhunske evropske košarke. Filip nema fizikalije, može se braniti na milion različitih načina na bilo kom delu terena, pa je skoro potpuno neupotrebljiv, a Baron je klasičan offensive ball handler, mora se priznati ne i jedan od boljih u Evropi. I dalje ostavljam rezervu u smislu da se takav šuter možda može bolje iskoristiti i to isključivo pomeranjem na knjišku poziciju shooting guarda, sa klasičnim kretnjama predviđenim za tu ulogu. Jenkins je hibrid - combo ball handler, koji koketira između offensive i defensive ball handlera, gde ni jedno, ni drugo ne radi vrhunski, ili, ako ćemo afirmativnije - i jedno i drugo radi solidno. Ako ga uporedimo sa jednim klasičnim evropskim primerom vrhunskog def. ball handlera - Stefanom Markovićem, vidimo sve Čarlsove nedostatke. O upoređivanjima sa vrhunskim evropskim off. ball handlerima tipa DeColo, Ćaćo ili Teo, ne bih trošio vreme. Međutim, Đenka je fenomen na kome se može videti kako košarka evoluira, ili u krajnjoj liniji kako se menja, prelaskom igrača iz USA, gde sa svojim skill setom ne može biti konkurentan, u Evropu gde je imao sreće da naleti na trenera koji će ga preoblikovati i naći mu mesto pod košarkaškim suncem. Rešenje je slično kao sa Baronom, naći mu pravu ulogu i koristiti ono što zna da radi, a ne ono gde timu škripi zbog loše selekcije. Pa dobro, može li se igrati košarka bez ball handlera? Može i te kako. To, međutim, zahteva neke druge kvalitete, pre svega timske, gde bi pečat trenera trebao biti očigledan, a mi odlaskom Dejana Radonjića, nemamo trenerski kontinuitet, što je posebno naglašeno (ne)očekivanim odlaskom Tomića na početku sezone. Timske kretnje u napadu mogu da nadomeste manjak igrača "koji znaju sa loptom", da ne navodim sada vrste napada ili neke "minijature" iz košarkaške teorije. Mi smo trenutno, zbog poznate situacije sa trenerom, bliži opciji dovođenja novog igrača, nego stvaranju novog sistema igre u napadu, pa ne bih detaljnije o tome. Nastaviću kasnije kad uhvatim vremena, ionako je ovo možda i previše za prvi upis. Praštajte.