madafaka73

Ne može se od Šaranovića očekivati da ubaci 15+ poena u ABA jer dečko prosečno uzima manje od 5 šuteva i manje od 2 bacanja po meču. Ako postoji ikakav plan, onda on leži u tome da se Šaran dokazuje preko odbrane i timske igre u oba smera. On ima ove sezone solidnu minutažu (24 min), ali nema protagonzam. Veliko je pitanje da li će se njegov status promeniti, odnosno da li će dobijati više lopti u napadu i sledeće sezone ako ostane u FMP-u. Ako to ne bude slučaj, najbolje je za njega da menja sredinu i ode u klub gde će pokazati svoje poenterske sposobnosti. Uz razvoj na fizičkom planu koji ide uzlaznom putanjom iz godine u godinu i njegov dobar BBIQ, Šaranovu pravu vrednost možemo videti tek kada bude u situaciji sličnoj onoj koju je imao Topić, a pre njega Đurišić u Megi. Nisam siguran da li će to dobiti u FMP-u, što bi značilo da Zvezdi nije interesantan u nekoj bliskoj budućnosti. Ali, da sačekamo još tu jednu sezonu. Prerano je za malog Kostića bilo šta predviđati. Koliko sam čuo, on bi trebao sledeće godina da igra KLS. Polako.

Pa bio je red da posle vezanih poraza Željko i pomoćnici smisle nešto pametno. A to se uglavnom svodilo na opterećivanje Nedovića preko jačih i viših Nanelija i PJ-a. I tu se otprilike završila ta dobra priprema meča KKPa. Što je više odmicalo vreme, tako se Zvezda dizala, pa je bilo dovoljno 2-3 poseda razlike da se meč privede kraju relativno bez trzavica. Nismo videli nikakve uspešne modifikacije od strane Željka, celo drugo poluvreme KKP nije uspevao da uhvati napadački ritam. Sa druge strane, rukometne izmene i pokušaji defanzivnih specijala sa Trifom i Jaretom nisu doneli ne znam kakav učinak u odbrani. Ako gledamo kako je Sferopulos pripremio meč, možemo da konstatujemo da je jedini propust u toj 1/4 - Neda i Jago istovremeno u petorci, ali to je bilo u priličnoj meri prinudno rešenje. Njegovo prilagođavanje u drugom poluvremenu, kada je Jaga ostavio na klupi i žrtvovao organizaciju napada da bi pojačao switch odbranu, je bilo dovoljno da se neutrališu sve pretnje KKP i dobije meč. Neda doziran, a roviti Lazić, čiji je izostanak jedini razlog zašto nas je Panter zatrpao u prvom poluvremenu, vraćen na vreme, pa je Panter ostavljen na nula poena iz igre. Možda sam subjektivan, ali ja ne vidim ništa sporno u pripremi i posebno vođenju meča od strane našeg trenera. Naprotiv. Jako dobro je balansirao skraćenom rotacijom. Dva rovita igrača, Tea i Lazu ubacio tačno kada je to bilo neophodno, a oni su imali znanja i sreće da odrade svoj posao vrhunski. Povukao dva poteza koja pre nije pravio - Jago na klupi, a Bolomboj u igri skoro celo drugo poluvreme. Sferopulos oseća utakmicu i uvek ubaci neku novinu i neke detalje koji su Zvezdi uglavnom donosili dobre stvari. Niti kažem da je on najbolji trener na svetu, niti da je bolji od Željka. Samo konstatujem da, po meni, odlično radi sa onim što ima i da svoj deo posla odrađuje vrlo pristojno. Nekada je to dovoljno za pobedu, nekada nije. Zavisi ipak i od snage protivnika i kolege preko puta.

Gledajući kako može da se dobije utakmica i osvoji prvi trofej u sezoni, Sferopulos je na poluvremenu birao odbranu i pogodio sa izborom. Primili smo samo 35 poena u drugom delu meča i jasno je da je to bio presudan faktor u finalu KRK. Jago je bio žrtva takvog izbora našeg trenera, pa otuda velika minutaža za Hangu koji u poslednje vreme ima dosta problema u organizaciji napada, kreiranju za druge i šutu spolja. Odlična switch odbrana u drugih 20 minuta, neretko i dupla i trostruka, je ponovo zatvorila opcije sa visokim igračima KKP oko lakta. Reket je bio potpuno zatvoren. Naklon za Bolomboja, po ko zna koji put, ali i za Gidru, Hangu i Lazu koji su neutralisali sve na papiru nepovoljne mismečeve. Naravno, nešto se mora i ostaviti napadu, pa je KKP to iskoristio preko strech opcija svojih visokih, pre svih Ledeja koji je odigrao skoro savršen meč. Teo je još jednom pokazao da bez njega nema ni veikih pobeda, a verovatno ni trofeja. Živa legenda i to u crveno-belom dresu. Još nešto... Nema smisla više pisati o g. Obradoviću, bar ne na ovoj temi. Ako je već postao veći od KKP, nećemo valjda dozvoliti da bude veći od Zvezde? Neka priča i radi šta želi, to ionako nije upereno prema KKCZ i njenim navijačima, već prema njegovoj strani. Uzeli smo Kup, da se polako pripremamo za završnicu ABA lige i u Evropi odigramo dostojanstveno do kraja. Pa da podvučemo crtu na kraju sezone.

Nisam očekivao pobedu iz nekoliko razloga. Prvo, Žalgiris je u dobroj formi i u naletu posle promene trenera. Trinkijeri im je doneo novu energiju i još po nešto od svog velikog košarkaškog znanja. Jedan od potcenjenijih trenera u EL. Drugo, istorijat mečeva protiv Litvanaca, posebno u Beogredu, a još indikativnije kad pobeda mnogo znači, je takav da skoro nikada nismo taj meč dobili. Treće, ostavljanjem Tea i Lazića da se odmore za KRK, jasno smo stavili do znanja koji su naši prioriteti i šta očekujemo od ove EL utakmice. Da ne kažem i cele sezone. Lazić da pojuri Evansa i spuca 4-5 faulova, odnosno Teo da iskreira nešto dva puta po 5 minuta - da li je moguće da ni toliko nisu mogli? Svaka čast za Jaga, ovakav double-double se ne viđa često u EL. Smart potpuno van napadačke igre kod drugog ulaska u igru, što je sa košarkaške strane teško razumljivo posle dobrog doprinosa u prvom poluvremenu. Ovo je mogla biti ta utakmica kada bi se i definitivno integrisao u roster. Hanga već duže vreme ne može da iskreira ništa za tim, a one šuteve za 3 iz driblinga pogađa u jako malom procentu. Polako postaje neadekvatno rešenje kao sekundarni kreator, pa ne čudi što je odigrao nepunih 10 minuta. Predug boravak Bolomboja na klupi u 4/4. Gilespi je odigrao dobro, ali ne toliko dobro da se drži na parketu do minut i nešto sitno pred kraj utakmice.

Posle duplog kola EL, odigranih 48 minuta i ubačenih skoro 50 poena, došao je treći meč u 7 dana, gde se od Nedovića valjda očekivalo da ponovi isti učinak. Ili bar ima 10 asista. Ili odigra vrhunsku odbranu. Nerealna očekivanja, neshvatanje uloge koju igrač u timu ima, lični animozitet i ko zna šta još nas primoravaju da na ovom forumu čitamo uvek iste "kritike" naših igrača. Samo se menjaju imena. Kod Nemanje Nedovića bar nema zabune. On nije doveden da bi bio lider tima, ni poenterski, ni u bilo kom drugom smislu. Nije doveden da bude volume shooter. Svakako ne kao two-way igrač. Tačno se zna šta on može i koliko, a šta ne može. Zato je i kod Duška i kod Sferopulosa imao istu ulogu - da ulazi sa klupe i predvodi 2nd unit. Njegova minutaža kasnije u meču je varirala u zavisnosti od toga kako odigra te uvodne minute, odnosno od raspoložive rotacije u spoljnoj liniji, opterećenja faulovima, kretanja rezultata, taktike itd. Niko ko razume košarku ne može od 33-godišnjeg Nedoviča očekivati da u kontinuitetu igra 25minuta i isporučuje 15-20ppg. To teško da je mogao i u svom prajmu. I onda dođe ovakav meč u Podgorici gde smo praktično igrali bez Hange, sa rovitim i umornim Teom, nesnađenim Jagom... pa je veliki deo tereta organizacije napada i poentiranja pao na Nedovića koji, gle čuda, nije mogao to da isporuči i treći put u sedam dana. Backcourt prošle sezone: Kampaco, Vildoza, Pefi, Džoni Ivanović, Dobrić Backcourt ove sezone: Teo, Jago, Hanga, Smart Kada se uporede naše spoljne linije iz ove dve sezone, jasno se vidi koliko smo bili jači prošle, kvalitativno i kvantitativno. Promašaj sa Šabazom i nedovođenje adekvatne zamene nas je ukanalio u globalu, a posebno u backcourtu. Neda igra skoro 21 minuta u proseku, isto kao prošle sezone. I ubacuje skoro isto po utakmici (13.3 prošle i 13.7ppg ove sezone). Asisti: 2.9 prošle i 2.3 ove. Izgubljene lopte: 1.7 prošle, 1.6 ove. Skokovi: 1.2 prošle, 1.6 ove. Ovo je prilično slična statistika koja pokazuje neku konstantu u njegovoj igri, odnosno šta možemo da dobijemo od Nede u ovom delu njegove karijere. Ne vide se naznake decline-a, šta više, on je prvi strelac tima u EL, sa solidnim procentima (53, 40, 88). To možda više govori o Zvezdi i ovogodišnjoj selekciji, nego o Nedoviću, ali jel i to treba da mu se zameri? A to koliko je igrač plaćen po sezoni, da li milion ili igra za džabe, ne može biti nikakav argument u ocenjivanju njegovih nastupa na parketu, kakvi god da su. Ima hiljade primera da veličina ugovora često nije proporcionalna onome što igrač daje timu. Uostalom, Nedović te pare nije nikome oteo ili ukrao, već je dogovorio cifru koju je klub na sebe prihvatio da je isplaćuje.

@Barkley#34 Kapiram da je neminovno poređenje sa prošlom sezonom kao reperom uspešne (titula u ABA i već viđen F4 EL), ali mislim da će ponavljanje te priče biti jako teško. Pre svega zbog odlazaka 3 veoma kvalitetna igrača, čije patike za sada novodošli ne mogu da popune. I Lesor i Exum su bili među 3, 4 najdominantnija igrača u EL na svojim pozicijama, a Madar igrač sa velikim plafonom. Pored visokog košarkaškog kvaliteta koje, uz dužno poštovanje, PJ i Jaramaz, odnosno Kaminski nemaju, ili za sada ne pokazuju, odlaskom ova 3 igrača se izgubila i neverovatna energija, brzina i eksplozivnost, a ne treba zanemariti ni odličnu defanzivu, pa i tranziciju. Dakle, skoro sve ono što Partizanu ove godine nedostaje. I zato kada se priča o smislu u igri KKP ove sezone, treba prihvatiti da ovaj roster ne može igrati istu košarku kao prošlogodišnji. Pod uslovom da se ne desi čudo, pa Jare zaigra kao Exum, a Kaminski kao Lesor, jedini smisao leži u tome da se trener prilagodi rosteru koji ima, Lično, možda je i subjektivno, najviše verujem Avramu kao igraču koji može pokrenuti ovaj tim Partizana i biti jedan od lidera eventualnog preokreta u sezoni.

Bilo je nekoliko upisa da se problem sa izvođenjem auta ponavljao na nekoliko mečeva u ovoj sezoni, čak su se spominjali i neki slučajevi iz prethodne dve, te koristio epitet "hroniičan" uz taj problem. Nemam razloga da ne verujem da je zaista tako. U tom smislu je išao onaj moj uvodni pasus. Potpuno je ljudski minimizirati razloge poraza voljenog kluba. Ova lopta, ona lopta, onaj aut ili ovi koraci... To jesu bitni detalji, posebno ako se dese u osetljivom delu meča i ni jedna ekipa nije imuna na njih. Ali ako oni postanu česti, da ne kažem da se ponavljaju po pravilu, onda se za razloge poraza mora kopati dublje. Od selekcije tima, preko podeljenih uloga, pa sve do trenera. Što se tiča ostatka tvog posta... Iskreno, ne znam zbog čega toliki problemi sa def i off skokom. Kad pogledam fizikalije Kabokla, koji je po meni vrhunski ubod Partizana, pa taj dečko bi morao da kupi 10+ skokova po meču. Hajde da uzmemo da ga brze lične greške, kao i period adaptacije na EL košarku koštaju minutaže i da će to biti bolje u nastavku sezone, a posebno sledeće godine kada bi mogao da postane jedan od najboljih centara u EL. Kaminski, kakav god da je, ipak ima 213cm i 110kg i školovan je centar. Smailagić 208cm, 100kg. O Ledeju sve znamo. Naneli, Doužer, Trifke, Ponitka spoljni igrači koji su oko 2m. Plus Balša i Tristan sa 215+cm. Ne znam gde da nađem taj podatak, ali verujem da je KKP, sa prosečnom visinom od 201.7cm, ove sezone među višim rosterima u EL. Dakle, ima visine u rosteru, ima i gabarita Da li je problem postavljanje? Građenje? Anticipacija? Želja da se uhvati skok? Pitanja za Željka. Olako se Partizan odrekao tranzicije, koja je moćno oružje u savremenoj košarci. Sve probleme koje si opisao kod realizacije tranzicije idu na dušu onoga koji je pravio slekeciju bez i jednog pravog pleja ili pass first igrača. Ima tu solidnih ballhandlera, ali nema pleja. Timske kretnje u tranzicionoj igri se vežbaju na treninzima još od pionira, pa ako ti kažeš da je to loše, onda se sa pravom može pitati šta se radilo na treninzima. Sve greške u dodavanjima dolaze od igrača kojima pas nije forte. Tajming pasa, bilo da je to onaj koji otvara kontru ili onaj koji igrača spaja sa košem, takođe nije na nivou iz istog razloga - realizuju ih igrači koji nisu kvalitetni dodavači, već im je taj košarkaški element ili na prosečnom ili ispodprosečnom nivou. Takođe, malo je igrača u KKP (možda Avram i ko još?) koji mogu da kontrolišu ritam meča, da usporavaju ili ubrzavaju po potrebi, koji osećaju kako bi se trebalo igrati u određenom periodu meča. Zbog toga je valjda i doveden Smit, da se pokuša sa njim u ovim jako bitnim obavezama u igri bilo kog tima. Slažem se da treba popraviti napadačku igru tima, napisao sam to u prethodnom postu. Ali to ne treba raditi kroz dodatnih sto ofanzivnih setova iz Željkovog playbooka, već kroz prostije stvari kao što su povećanje agresivnosti na lopti, mnogo više trčanja u leđa protivnika, stavranje neke vrste haosa na terenu u kome igrači KKP mogu da profitiraju više nego od konstantnih i jednoličnih akcija za 1 na 1 Pantera, Doužera ili Nanelija. Biće i tu grešaka, ali će biti i više napada koji te greške mogu da kompenzuju. Ukratko, mnogo teške šuteve uzimate, mahom preko ruke i iz kontakta posle driblinga, a to povećava potrošnju igrača. Podrazumeva se da se mora proširiti rotacija, jer ne postoji ni jedan tim u EL koji može da iznese sezonu sa 7 igrača, makar se oni nikad ne povređivali. Paradoksalno, ISO igra je donela Partizanu dobre stvari u prošloj sezoni kada je bio jednom nogom na F4, a sada ta ista igra postaje kamen spoticanja u fluidnosti i realizaciji napada. Ima dosta do vas, ali ima i do skautinga protivničkih ekipa koji su imali doboljno vremena da se pripreme za neke osnovne postulate Partizanovog napada u toku prošle i ove sezone. Dobra stvar za KKP je što je početak februara i što po pravilu Željkove ekipe kliknu kada je najbitnije.

Bez želje da provociram ili pametujem, ali ako navijači KKP vide izvođenje bočnog ili čeonog auta kao glavni razlog zbog čega se gube mečevi, onda stvarno... ne znam šta da kažem, osim blago vama ako je to istina. Podaci da je KKP poslednji u EL po timskim asistencijama i poslednji po ukupnom skoku, odnosno 16. od 18 klubova po defanzivnom rejtingu verovatno sami za sebe govore šta su pravi problemi ovog tima. Ti problemi nisu situacioni, niti su produkt umora ili gubitka koncentracije, već sistemski, tj. posledica selekcije igrača i načina na koji se ti igrači vode. Ono na šta se očigleno išlo i prošle, a i ove sezone, a to je formiranje ofanzivno potentnog rostera sa dosta pojedinaca koji su sposobni da rešavaju u ISO situacijama, očigledno ne daje željeni rezultat. Delom i zbog toga što KKP ne spada u lidere kada je broj poseda u pitanju (13. u EL sa 71.1 poseda po meču, 14. po PACE-u). Logično je da jedna od najlošijih odbrana lige ne može da ima tranzicionu igru na visokom nivou. Takođe, najlošiji ofanzivni skok u EL ne daje ni mnogo šansi za poentiranje iz drugog ili trećeg napada. Zbog svega ovoga na ekipu je stavljen preveliki teret napada na postavljenu odbranu, a to je izuzetno teško uspešno rešavati iz meča u meč tokom napornog takmičenja kakvo je Evroliga. Treći ofanzivni rejting, te prvo mesto u EL po true shootingu su dobre stvari, ali one samo delimično ublažavaju prethodno navedenu timsku statistiku, te ostavljaju Partizan tu negde oko sredine tabele kroz celu sezonu. Da li se to može promeniti do kraja sezone je ključno pitanje. Lično smatram da KKP može bar do 9. ili 10. mesta, jer ima koncentraciju kvaliteta na parketu i na klupi. Ubrzavanje igre i težnja ka utakmici na mnogo poseda, više laganih poena iz tranzicione igre i pametniji menadžment minutaže igrača su neke stvari gde postoji prostor za napredak.

Videli smo otprilike kako izgleda jedan ozbiljno slektiran roster koji pretenduje na F4 EL, pa smo mogli da uporedimo kako mi stojimo trenutno na toj skali kvaliteta. Što bi rekli, pravi reality check. Koncentracija kvaliteta i jasan plan igre koje je Barsa sinoć imala, uz dobru odbranu i iskakanje Brizuele u prvi plan, su bili dovoljni da bez tenzija vode i privedu meč kraju. Dobar skauting trenerskog stafa Barse, zatvorili su skoro sve u odbrani i maksimalno iskoristili činjenicu da su viši, jači i čvršći od nas. Odlična odbrana 1 na 1 primarnih čuvara, ali i kod switcha. Aktivnost sa strane pomoći i dobra anticipacija. Dosta smo snage gubili u off ball kretnjama i generalno u kontaktima bez lopte, tako da smo retko dolazili u situaciju da šutnemo iz pozicija naših ofanzivnih setova. Kad se uzme da smo gomilu otvorenih trojki promašili, onda je jasno da nismo imali šta da tražimo u sinoćnjem meču. Naša odbrana je bila zadovoljavajuća. Veseli (16) i Lapro (12 poena) je nešto sa čim može da se živi. Ernangomez i Džabari poenterski limitirani. X faktor je bio Brizuela, sa onih 6/7 za 3, ostatak tima Barse je šutirao mizernih 3/15. Da nije bio on, iskočio bi neko drugi, jer Barsa ima takav kvalitet u rosteru da se ne mogu zapušiti sve rupe u odbrani. Mnogo po nas nepovoljnih mismečeva na parketu, od spoljne do centarske linije, tako da je za neko iznenađenje i našu pobedu trebao biti perfektan šuterski dan, a bio je dijametralno suprotan. Pohvale i za igru Satoranskog, sve je radio na parketu, uz najveću minutažu. Njemu ide dobar deo zasluga za pobedu.

Iskren da budem, meni je bilo malo iznenađenje kada je Sferopulos ubacio switch odbranu kao primarnu defanzivnu taktiku u nekim mečevima. Pre svega jer mi kao roster, bar u teoriji, nismo pogodni za ovakvu vrstu odbrane. Tu pre svega mislim na našu prilično nisku spoljnu liniju kada su na parketu Jago i/ili Neda, odnosno sporu kada je tu Teo. Tobi je isto loša opcija po nas u takvom načinu branjenja napada. Uz Smarta koji je tek stigao i koji switch nije igrao ko zna od kada, ako je ikad i igrao. Međutim, u praksi smo te nedostatke jako dobro kompenzovali, posebno kada je neko od fizički inferiornijih igrača postovan i gde je po pravilu dolazila pomoć. Onih par mečeva što je mali Top igrao je pokazalo koliko ga naš trener ceni, baš zbog mogućnosti da se sa njim u petorci igra daleko kvalitetnija switch odbrana. Potpuno smo zbunili i nadmudrili KKP, posebno u onom derbiju u EL koji smo igrali kao domaćini. Protiv takvih ekipa, koje žive od šuta za 3 i poludistance, switch odbrana je nacrtana da se igra. Manjak kreacije za druge, koju KKP definitivno ima, je dodatno akcentirao loš protok lopte, a naša odbrana 1 na 1 kod preuzimanja je odradila posao skoro perfektno. U ovom ABA derbiju Željko je tek u drugom poluvremenu napravio neku vrstu adaptacije na našu odbranu, pa je umesto da dole spušta Ledeja, to uradio sa Kaminskim i napokon dobio brži protok lopte. Jeste Ledej ubacio 13 poena, ali je sve bilo sa bacanja i što je najbitnije skoro da nije bilo povratnih lopti kod njegovog poseda. Ne znam zašto nismo slično odigrali na Kaminskom, da se pravi faul, a ne da po inerciji i šablonu stiže udvajanje i kada je bio daleko od obruča. Dozvolili smo mu da se okrene licem ka košu i pogleda teren, što je još jedan propust. Dalje, ako pogledamo statse sa meča videće sa da je on imao samo jednu asistenciju, što znači da smo morali bolje da branimo prvi pas, uz kvalitetniju anticipaciju i off ball kretnja igrača u odbrani. Prostije rečeno, trebali smo da budemo bliže igračima bez lopte, a nismo, pa se konstanto kasnilo na close out iz čega su dolazile one trojke. Dolazak Gilespija, slično onom promptnom prebacivanju Topa nazad u KKCZ, treba gledati pre svega iz ugla defanzivnih ideja našeg trenera vezano za switch odbranu. Ni od Gilespija ni od Topića se ne očekuje 15ppg, pa je sve što ubace bonus, ali verujem da su zahtevi vezani za odbranu daeko veći. Lazić, Hanga, Bolomboj i Rokas su idealni igrači za ovaj tip odbrane, a mogu da doprinesu Luka, Davidovac i Lazaravić, ali i Teo as svojim iskustvom i BBIQ. Nisam detaljno gledao nekoliko prethodnih utakmica, pa ne znam da li smo primenjivali three-man switch kod nepovoljnog defanzivnog mismeča, kao u nekim utakmicama ranije u sezoni. Možda bi mogli i da češće pokušavamo sa Run and Jump u ukviru našeg switch sistema odbrane, u zavisnosti od broja versatilnih igrača koje imamo u petorci na terenu. Kada se gleda napredak u našoj timskoj odbrani, a on postoji, moram reći da smo počeli vrlo dobro da implementiramo i hedge i drop i ice u tu neku krovnu switch odbranu. Nije to savršeno, ali za napredak treba vremena i igrača koji mogu svojim kapacitetima da to iznesu. Od timskih statsa vezano za temu posta, izdvojio bih ukradene lopte po kojima smo prvi u EL i defanzivni rejting po kome smo osma odbrana. Ako ostane Sferopulos za sledeću sezonu, ali i gro igrača iz ove, eto nama defanzivnog sistema koji bi mogli da guramo kao jak adut naše timske odbrane.

Jel može neko ko prati EC da napiše desetak imena igrača koji bi sledeće godine mogli lagano u EL, nevezano za poziciju? Retko gledam ove mečeve, a verujem da ima šta da se probere iz ovog takmičenja. Hvala unapred.

Teško da postoji ekipa u EL koja toliko zavisi od jednog igrača koliko Valensija zavisi od Dejvisa. On daje ton i napadu i odbrani, ima ogromno iskustvo i kvalitet i lider je ovog tima u svakom smislu. Bez njega je Valensija ono što smo i videli sinoć - solidna ekipa sa dobrim fitzikalijama i velikom željom da igra odbranu. Kreacija skoro da i ne postoji i u tom smislu me podsetila na one Dejove rostere KKCZ od pre 7-8 godina. Velika energetska i mentalna potrošnja posle ABA derbija je bila evidentna. Imali smo sreću da nam je došao ovako oslabljen tim, jer mislim da ne bi imali snage da prelomimo neku od Top8 ekipa. Meč je dobio skoro sam Neda. Otprilike ovako bi izgledalo da imamo u rosteru jednog extra igrača (ko je rekao Šabaz?) koji može da povuče i ponese tim do pobede u mečevima gde smo manje-više favorirti. Da je bilo takvog igrača, verujem i da bi imali bar 3-4 pobede više, ali avaj... Pohvale svima za timsku odbranu na koju smo stavili akcenat i srećom imali Nedu da u napadu pogodi skoro sve. Solidan doprinos Davidovca i Tobija u reketu i na skoku. Teo više asista od poena, igrao pod povredom i zato je on ono što jeste.

Ovo je pitanje samo za Željka. Ali ne znam da li bi mogao da odgovori, čak i posle drugog poraza na skoro isti način. Ja bih ovaj poslednji derbi zaista gledao kao razbijanje Partizana 34 minuta. U onih preostalih 6 falilo je svežine kod povratnika iz povreda u spoljnoj liniji, pre svega Tea. Jeste, bilo bi skoro neverovatno da smo potpuno dominirali celih 40 minuta, kao u onom EL derbiju, ali to govori i o kvalietu našeg rostera i našeg trenera. U tri od 4 ovogodišnja derbija imao sam osećaj da od nas zavisi kako će utakmica da teče i kako će da se završi. Ta kontrola mečeva sa naše strane, jasne ideje u napadu i odbrani, energija i odlučnost sa kojima su se igrala 3 od 4 derbija mi je utisak broj jedan u ovim utakmicama u dosadašnjem delu sezone. Neki zaključci iz 4 odigrana derbija već mogu da se donesu. Mi imamo problem da branimo Kaminskog, bilo u reketu ili sa lakta. Ali su ih zato i Gilespi i Bolomboj izbušili i imali ukupno 10-15 zakucavanja u dva meča kada smo pobedili. Biće zanimljivo videti kako će se timovi, u potencijalnom finalu ABA ili u KRK, adaptirati na igru protivničkih centara. Nadam se da smo naučili lekciju sa udvajanjima Kaminskog kada je 5 metara od koša i da će se potpuno anuliranje Kabokla nastaviti u sledećim duelima. Kako će neki od njihova 4 centra braniti naše ostaje da vidimo. Još par crtica vezano za derbi. Svaku četvrtinu smo završili poenima u poslednjih 5 sekundi. Trećinu poena su dali sa bacanja (29 ubačenih). Spustili smo ih na 45% šuta iz igre. Pet igrača KKP ubacilo 77 poena, ostalih sedam ukupno samo 9. Suženje rotacije i igranje praktično sa pola rostera očigledno Željku nije dalo rezultat.

Paradoks je da evroligaška koarka nije na samrti, već u usponu kvaliteta, baš zbog tih fringe NBA igrača koji sve više dolaze u Evropu. Oni koji su ugroženi su evropski košarkaši, posebno mlađi. Tu se apsolutno slažem sa tobom. Ti momci, osim ako se radi o nekom ekstra kvalitetu, ne dobijaju šansu u EL. Da ne idem preduboko u tematiku, napisaću samo ovo: jedini način da matični košarkaški savez napravi nešto ozbiljnije po pitanju razvoja mladih igrača je da klub iz te države dobije višegodišnju licencu. Tj. da je debelo plati. Kada kupi svoje mesto u EL na recimo 5 godina, onda ima relativno veliku slobodu da prezentuje roster sa npr. 6 najvećih domaćih talenata koje imaju, a ostatak da budu iskusniji igrači nevezano za nacionalnost. Podrazumeva se da rezultati ne mogu biti u prvom planu, ali Evroligu to ne zanima jer je uzela kintu, dok takav klub isto ima neku svoju računicu, a to je razvoj mlađih igrača. Ako se ovo i ostvari, sledi nekoliko pitanja. Prvo, koliko taj klub može zadržati te momke na okupu kada znamo da od slučaja Bosman u fudbalu ništa više nije isto. Ko god i koliko god njih da iskoči u prvi plan u prvoj sezoni, odmah na leto će biti jurnjava za njima, prvo od strane NBA, a zatim i od evropskih powerhouse timova. Drugo, da li klub može prodajom tih igrača kompenzovati sve troškove koje ima u sezoni, uključujući i novac koji je dat za licencu. Treće, čiji je u stvari primarni interes da se nekoliko mladih igrača izbaci u orbitu, sem seniorske reprezentacije države iz koje ovaj tim potiče. Pa čak i da to jeste slučaj, opet košarkaška reprezentacija nema skoro nikakve garancije da će ti klinci igrati za nacionalni tim na velikim takmičenjima u kontinuitetu. Ima tu još pitanja, ali da ne dužim više, otprilike sam dao kunture problematike iz svog ugla. Evroliga niti može niti bi joj dozvolili da menja sistem čijia je primarna svrha da draftuje igrače za NBA, a prima nazad one koji tamo ne mogu da igraju. Sam taj proces u svojoj biti nije zasnovan na reciprocitetu kada je distribucija kvaliteta u pitanju, pa ni ne može biti pozitivna stvar za evropske klubove. Kaže naš narod, ko jači taj kači. Valjda je jasno ko je jači, ako ništa drugo, ono kad se uporedi net worth NBA i EL. Ili budžeti jednih i drugih klubova i plate igrača i trenera na ova dva kontinenta. Svakako da EL ima određenu autonomiju oko nekih unutrašnjih stvari, ali globalno gledano, ona je potpuno zavisna od NBA lige, odnosno kapitala i interesnih grupa koji stoji iza ove organizacije. U okviru same EL postoje neka nepisana pravila koja između sebe praktikuju klubovi osnivači, ali ih primenjuju i na druge klubove koji bi imali neki interes iz takve saradnje. Tu pre svega mislim na određene klubove čiji je zadatak da skautirane igrače iz celog sveta afirmišu i podignu na zadovoljavajući nivo, posle čega bi ih preuzeli jači EL klubovi ili direktno neko iz NBA. Ako se uđe dublje u tematiku, mogu se videti neki paterni kretanja igrača iz određenih klubova u neke druge. U toj zamršenoj mreži interesa menadžerskih agencija, klubova i krovnih klupskih orhanizacija Evrope i USA, jako malo je prepušteno slučaju i incidentu. I onda se pojavljuje tamo neka Srbija, malo i siromašno tržište koje bi da ima dva člana u takvoj ekipici. A usput ima i Miška sa svojim klubom koji nema nikakvu potrebu da preko KKP ili KKCZ afirmiše svoje igrače, već ih direktno šalje dalje, kako već tok kapitala nalaže. Mega jeste specifičan klub jer je pod kontrolomg najuticajnijeg menadžera u Evropi, ali nije jedini. Ima sve više sličnih klubova koji su finansirani sa ciljem da se od njih direktno uzimaju klinci i spreči posrednik u vidu nekog jačeg kluba koji bi tražio veliko obeštećenje i generalno lakše zaštitio svoje interese kroz pravne akte. Seo moj prijatelj pre neki dan i priča mi u kafini kako je stavio na papir troškove koje je imao u toku 11 godina koliko dugo mu je klinac u košarci. Dete počelo sa 8 godina, sada ima 19. Gruba cifra je bila oko 30k evra, gde su uračunate članarine, klupski kampovi, povremeni individualni treninzi, oprema, benzin... Dakle, ništa specijalno i ništa van Srbije. Sada tom dečku, koji je prva godina seniorske košarke u jednom beogradskom klubu gde je igrao poslednje 4 sezone, a prošle bio i kapiten, traže da i dalje plaća članarinu, koja u stvari završava u džepu tzv. koordinatora svih selekcija tog kluba. Ovaj moj kaže da neće da plaća, a čini mi se da više nema ni odakle, jer pored tih troškova prema klubu, klincu plaća fax i sve ostalo, jer dečko ne radi i nema platu. Epilog je da je momak odigrao ukupno 20 minuta u 10-12 utakmica ove sezone u nekoj jebenoj MRL ligi, gde bih i ja sa 50 godina mogao da odigram 10-15 minuta i ne budem minus igrač. Pri tome,dečko je jako talentovan, na osnovu onoga što sam imao prilike da vidim tokom 3 godine koliko se družim sa njegovim ćaletom. E to je tragedija naše košarke. To je baza piramide koja prva treba da se očisti, ako želimo da naša deca imaju ikakvu šansu da pokažu svoj potencijal. Da se očiste ti razni mufljuzi, koordinatori i kvazi treneri, domari i ko sve ne koji odlučuju da li će neko dete uopšte dobiti priliku da pokaže koliko može. A ne da košarka bude sport bogatih, igračka koju imućni ćale kupuje svom sinčiću, pa kad je pokvari jer ne zna kako da se igra sa njom, onda će mu ćale kupiti neku drugu. A za tih nekoliko godina koliko se to netalentovano dete gura, dođe bar 10 onih koji su istisnuti iz priče i sprečeni da pokažu svoj potencijal. Kad to rešimo, onda možemo da idemo ka vrhu paramide i palamudimo o ostalim stavrima iz moja prethodna dva pasusa.

Svaka tebi čast na ovom postu i doslednosti, ali to nije ništa novo. Pisao sam pre 8-9 godina, posle Radonjinog skidanja KKP sa trona ABA lige i uspostavljanja dominacije u regionu, kada je vladala skoro uniformna euforija među ciganijom, da Čović ne može da dobaci dalje od ovoga. I da je za nešto više, a to se odnosi na EL, potreban ili drugi čovek na čelu kluba ili ostanak i limitiranje ovoga uz postojanje ozbiljnog pula stručnih ljudi, sportskog direktora i trenera za početak. Naravno, ni jedna od ove dve opcije nije zaživela, pa smo sada tamo gde smo i bili kada smo prvi put zaigrali EL - donji dom koji gravitira ka sredini. Kao majstor spinovanja, Čović je skoro uvek uspevao da probleme KKCZ predstavi kao kratkoročne i situacione, od sezone do sezone, gde je ukazivao na sve moguće i nemoguće spoljne faktore i razne neprijatelje koji podmeću klipove u točkove njegove dobro podmazane mašine. A ko bolje zna šta je dobro podmazana mašina od doktora mašinstva... Vreme, koje neumitno teče i koje je jedan od postulata ove naše paradigme koju živimo, je na sreću van domašaja našeg preCednika, pa nam dozvoljava da iz perspektive od deceniju i kusur sagledamo njegov rad kao celinu. Ta retrospektiva našeg kluba i rezultata na svim frontovima tačno oslikava limite čoveka koji ga vodi sve ove godine. Nemogućnost da se bar jednom, pa makar to posmatrali kao incident ili ludu sreću, klub dovede u ozbiljniju borbu za F4, govori da apsolutno ne postoji nikakav sistem, nikakva stručnost i nikakav primarni plan vezano za rezultate u Evropi, već jedino onaj koji je vezan za njegov ostanak u fotelji. Sve ovo, samo mnogo detaljnije, je već pisano mnogo puta. Mene lično ljubav prema košarci i prema Zvezdi drži sve ove godine pri forumima kakav je ovaj. Pa tu i tamo nešto i napišem. Ne zbog ubeđenja da mogu nešto da promenim, već u smsilu otvaranja rasprava i učenja kroz razmenu mišljenja o ovoj prelepoj igri koja je iznad svih nas, pa i tog koji jaše naš klub od 2011. U tom svetlu, Zvezda danas je kao i bilo koja Zvezda bilo koje sezone pod Čovićem. Random dovođenja igrača po principu koke i zrna, neretko inicirana ličnim preferencijama našeg omnipotentnog predsednika... Promašaji kod projektovanih nosilaca ili startera... Splet (ne)srećnih okolnosti koji neke igrače udalji iz fokusa, a druge izbaci u prvi plan, pa se oni pokažu kao dobro rešenje... Povrede usled kojih, pod moranjem i bez drugih opcija, neki od igrača iz drugog plana profitiraju (videti pod Gudura i Danguba, sada Jago)... Sve je to već viđeno i pre, a vidi se i sada. Jel postoji jedan Zvezdaš koji ne bi voleo da je njegov klub bio prvak Evrope i u košarci? Top8 jedne sezone je objektivno, a još više subjektivno, premalo da bi se koristio kao bilo kakav argument u opravdavanju "Čovićeve ere". Ali, ja bih čak i te preskormne rezultate u EL stavio u drugi plan i bio zadovoljan da je doktor mašinstva uspeo da napravi korak napred u statusu našeg kluba na mapi evropske košarke. Da je organizaciono unapredio klub, napravio sistem i dozvolio struci da radi svoj posao. Da se FMP koristio kako je trebalo - kao razvojni klub KKCZ koji igra u rangu ispod i koji razvija najveće mlade talente sa ovih prostora. Da je naš klub uveo u grupu onih koji su konkurentni za najviše domete. Da imamo dugogodišnju licencu za igranje EL... Ništa od ovoga nije uspeo, pa su sve te godine dominacije u ABA ligi i titule koje su donosile učešće u EL praktično bačene u vetar, a ekskluziva da igramo EL ostala kao neiskorišćeni adut, jer onaj koji adutsku igru ne razume, on ni ne zna šta drži u rukama. Godine koje dolaze verovatno idu u pravcu da Srbija neće imati više od jednog kluba u eliti košarke. Pojavljuju se tržišno isplativi centri, a nagoveštava i skori povratak ruskih klubova. Ne treba imati nikakvu dilemu da je KKP, sa budžetom sa kojim raspolažu na dugogodišnjem nivou, sa najtrofejnijim trenerom u Evropi i sportskim direktorom koji zna svoj posao, kao i daleko uticajnijom logistikom, kilometrima ispred "Čovićeve" Zvezde u trci za to jedno mesto. Teorija zavere postoji kao takva dok na zaživi u praksi. Tako će i sva pisanija o Čoviću kao čoveku iz nekog prošlog vremena, čiji je modus operandi neupotrebljiv van Balkana, a koji je samim tim kočničar daljeg napretka kluba, dobiti svoje opravdanje u realnom životu vrlo brzo. Da li treba napominjati da će najveća žrtva ovakvog raspleta biti upravo KKCZ i armija njenih navijača po celom svetu? Bojim se da smo došli do momenta kada se jako malo može uraditi, ako se išta i može uraditi da bi se naš status u EL promenio. Ono što me teši je što taj krah ere Čovića svakako neće značiti i krah KKCZ. Ali da će nas usporiti na ko zna koji broj godina, to sigurno hoće.

Nas su trpali i plejevi i bekovi. Krila i centri. Pa i četvorke. Jesta nam Alek Piters ubacio 28 poena, ali on je elitna EL četvorka. Slično je i sa Džabari Parkerom i Šengelijom. Podjednako, ako ne i više treba da nas brinu Lovernj i Brendon Dejvis sa pozicije 5. Odnosno Paris Lee i Maodo Lo sa pozicije 1. Mike James, Howard, Šilds... Svi su nas oni punili. Pa ne vidim da se toliko kuka na bilo koju drugu poziciju u defanzivnom smsilu. Evo, dajte mi profil igrača na poziciji 4 koji bi zaustavio Šengeliju, Džabarija i Pitersa. Pa i Ledeja i Monekea. Voleo bih da vidim koji je to igrač koji je nama dostupan. A koji će, kad sačuva sve ove sjajne krilne centre, još i da ubaci 10-15 poena i pokupi još skokova.

Pokušavam već duže vreme da shvatim preveliko uzbuđenje, da ne kažem histeriju, u vezi navodne rupe u našem rosteru na poziciji 4. Pa se onda preispitujem šta to nama fali što bi neka elitna četvorka (pod uslovom da sada uopšte možemo da dovedemo takvog igrača) donela. Prvo mi na pamet padoše skokovi... Ok, pogled na EL stats i tamo kaže: KKCZ drugi najbolji ofanzivni skok i peti ukupno. Znači u vrhu smo EL po tom parametru, skok nije problem. Onda razmišljam da se možda kuka za nekom dodatnom opcijom koja bi doprinela u poenterskom smislu. Opet na EL stats i posle malo matematike vidim da su naši igrači koji su korišćeni na poziciji 4 (Luka, Simon, Dalibor i DeDa) u proseku postizali 20 poena. Skoro četvrtinu poena smo ubacili sa pozicije 4 i to bez da u tu grupu računam Gedraitisa ili eksperimente sa Tobijem. Poređenja radi, naša centarska linija ubacuje manje od toga, 18.4 poena u proseku. Ok, sada ulazim u detalje i razmišljam u pravcu da se možda želi neka strech4 da nam popravi šut za tri poena, ali me i tu statistika demantuje: KKCZ je prva po broju uzetih trojki u EL i peta po broju ubačenih - 10 po meču tj. u proseku 30 poena od 81.6 dolazi od trojki, što je skroz ok. Procenat timskog šuta za 3 je 34.5%. U poređenju sa prethodnim sezonama to izgleda ovako: sezona 22/23 - 33.8%, sezona 21/22 - 32.6%, sezona 20/21 - 37.8% i da ne davim više sa ciframa, već da naglasim da mi trenutno u ovoj sezoni imamo treći najbolji procenat šuta za 3 u poslenjih 8-9 sezona koje sam gledao. Dakle, procenat i broj ubačenih trojki takođe nisu problem. U daljem razmatranju pomišljam na nekog Point forwerda. Na stranu što je takav profil igrača izuzetno redak u evropskoj košarci, samim tim i preskup za naš budžet. Takav igrač bi možda dodatno razigrao ekipu, podelio neke asistencije koje nam fale. A da li nam fale? Statsi sa EL kažu da je Zvezda sedma po broju asisencija po meču, dakle opet tu pri vrhu. Koji je onda parametar igre u pitanju koji toliko bode oči i koji nedvosmisleno ukazuje na nasušnu potrebu za igračem na poziciji 4? Evo, ja nemam odgovor na to pitanje. Nisam od onih koji se teše podatkom da smo veliku većinu poraza doživeli sa razlikom od 5 poena ili manje. Ali mogu taj podatak, kao i onaj da mi imamo daleko bolju statistiku od pozicije na kojoj smo, iskoristim i zaključim da ovogodišnji tim Zvezde, pod oba trenera, nije imao neke očigledne, sistemske probleme koji su dovodili do poraza, a još manje se "raspadao" u tim porazima. Zato, ako bih tražio neki razlog ovolikog broja poraza, najpre bih gledao u promašaj sa Šabazom, koji je projektovan kao apsolutni lider ovog tima i neko ko bi na suv kvalitet rešavao mečeve u našu korist. Klačovao kad treba ili bar vukao tim do neke prednosti koja bi bila dovoljna da se meč privede kraju. Pošto smo tu omašili debelo, što je sada valjda svima jasno, mi u stvari cele sezone igramo bez ne Šabaza kao Šabaza, jer je ime nebitno, već bez i jednog igrača iz elite EL, nevezano za poziciju. Taj jedan dodatni iskorak u kvalitetu mi nismo imali i zato smo na ovom skoru kakav imamo. Da se vratim na temu posta. Ja nisam siguran da je u ovom trenutku moguće naći taj ekstra kvalitet koji nam evidentno treba ni na jednoj poziciji, pa samim tim ni na poziciji 4. Gomilati i dalje igrače sličnih uloga može biti samo kontraproduktivno. Pod Sferopulosom se igra timska košarka i sada su već jasnoije podeljene uloge i protagonizam. Verujem da ćemo tako i dalje igrati i prostor za napredak, ali i bolje rezultate, tražiti upravo u unapređenju timske odbrane i timskog napada, dodatno poboljšati atmosferu u timu i oko njega, unaprediti odnose među igračima i sa trenerom i iz tog nekog nukleusa zajedništva tražiti put ka uspešnoj sezoni.

Da se nadovežem na ovaj post. Nema se mnogo šta pozitivno pisati o Jagovoj odbrani. Njegova visina, dužina ruku i generalno njegov frame praktično su ispod svakog nivoa ozbiljnije seniorske košarke, a to ne kompenzuje nekim vanserijskim skill setom ili poenterskom raznovrsnošću koji bi ga stavili u grupu onižih, ali jako korisnih igrača koje viđamo u EL nekoliko sezona unazad. Anticipacija mu nije jača strana, pa zato i ne viđamo neko njegovo iskakanje i seču lopte. Pametnim idejama našeg trenerskog stafa Jago se preko switch odbrane uvek drži van reketa i ne dozvoljavamo skoro nikakve situacije u kojima bi bio uvučen dole i postovan. U odbrani 1 na 1 je dobar, njegove brze noga mu omogućavaju da isprati veliku većinu protivničkih igrača koji napadaju sa loptom. Zbog svog sajza, skoro je nemoguće očekivati od Jaga da probija blokove, pa zato mi to rešavamo preuzimanjima, ili nekom vrstom ice odbrane na strani, Uloga naših visokih je jako bitna kod odbrane od pika u koji je Jago uvučen. Bolomboj i Gilespi su dobar fit jer mogu da zoniraju pik i kupe par sekundi za Jaga koji se vraća na svog igrača. Takođe, često koristimo hedge & recover sa istim ciljem. Kada je u pik uvučen Luka, to i dalje deluje ok zboh njegovog BBIQ koji mu dozvoljava da pročita napad i relativno ga dobro odbrani, uz eventualnu pomoć ako radimo drop odbranu ili sagging defense. Međutim, naši problemi su evidentni kada pik branimo sa Tobijem, jer on nije u stanju da odbrani ni fizikom, ni inteligencijom skoro ni jednu opciju protivničke pik igre. Zbog ovoga je jasno da je naša najlošija opcija ako pik branimo sa Jagom i Tobijem, što se, ubeđen sam, neće puno puta dešavati u nastavku sezone, posebno u EL utakmicama. Ipak, njegova neiscrpna energija i fizička sprema su konstanta opasnost za protivničkog ballhandlera, jer je uz njega po celom terenu i ume da zasmeta ili iznudi neku zamku ako usmeravanje bude ka bočnoj aut liniji. Takođe, svojom agresivnom odbranom na lopti svakako usporava napade protivnika i otežava organizaciju napada. Bojim se da je to neki maksimum koji od njega možemo dobiti u odbrani, za sada. Kao organizator igre, najveći Jagov plus je sigurnost na lopti. Ja ne pamtim da sam video da mu je neko ukrao živu loptu kod prevođenja ili driblinga. Njegove izgubljene lopte su mahom kod pasa i to iz dva razloga: prvo, on nije "rođeni" dodavač, već priučeni i drugo, njegova visina i dužina ruku u velikoj meri ograničavaju ugao, tehniku i visinu dodavanja. Nešto najbolje od njega u smislu asistiranih poena bi mogli da dobijemo drive & kick akcijama, gde Jago može da vidi slobodnog igrača sa koga se pomaže. To su uglavnom prosta i jednodimenzionalna dodavanja, ali mogu biti jako efikasna kada svojom brzinom otvori parket i iznudi pomaganje ili udvajanje. Njegova polaganja na tablu su uspešna samo ako je dovoljno brz, dakle ako idu u dužinu, a ne visinu jer on oko i iznad obruča ne može da poentira, Predstavama protiv CedOli i Borca je pokazao da može biti lider našeg tima i dominantna snaga u ABA ligi. Sledeći skok u kvalitetu bi trebalo da bude isto to, ali na EL nivou. Da li će do toga doći, možda vidimo sledeće sezone ako Jago ostane u klubu. I ako uopšte budemo ugrali EL. Kontrola tempa utakmice je nešto na čemu može i mora dosta da napreduje, Njegova priroda kao košarkaša je da igra brzo sa loptom, povlači kontre i polukontre iz kojih bi trebali da dobijemo lake poene. Ipak, nije tako uvek jer zbog prethodno navedenih problema kod pasa, on ima još jedan - pravovremenost dodavanja. Često ne oseti pravi momenat kada treba da doda loptu u tranzicionoj igri, pa zbog toga uglavnom ulazimo iz brzog u postavljeni napad. Pisao sam u prethodnom postu da bih želeo da vidim više Jagovih šuteva za 3. Oni su upućeni sa zemlje, sa ne baš zavidnom mehanikom šuta, ali ulaze. Jago ima mogućnost da prepozna momenat kada treba da opali daleku trojku, ali sam imao utisak da je na dosta utakmica u EL to sputavao, verovatno pod uticajem trenerove predstave šta očekuje od Brazilca u napadu. Ne znam da li više dobijamo Jagovim postavljenim napadom ili njegovom slobodom da uzme te objektivno, ali ne i za njega teške šuteve. Takođe, on je igrač momentuma i svakako može da uđe u "zonu" i zatrpa koš protivnika sa nekoliko trojki u nizu, ali očigledno da do sada nije zaradio tu reputaciju i slobodu kod Sferopulosa. Možda zato što je projektovan kao treći plej u ovoj ekipi Zvezde, ali nama je Šabaz otišao pre nekog vremena, pa ne bi bilo loše da se preispita Jagov doprinos kao košgetera. Posebno jer je to jedan od načina da se kompenzuje njegov prilično neubedljiv doprinos u odbrani. U zaključku, rekao bih da je Jago igrač sa jasnim fizičkim limitima, ali i igrač koji ima veliko srce, koji je neumoran borac na parketu, gladan pobeda i uspeha, ali i timski igrač koji je spreman da se žrtvuje za uspeh ekipe. On svakako ide uzlaznom putanjom, posebno ako se osvrnemo na početak sezone kada Duško praktično nije znao šta će sa njim i kada je imao mizeran uticaj na našu igru u oba pravca. Sferopulos je dao jasne ideje kako Jago može biti koristan, a ja se nadam da njegov doprinos može biti još veći kako sezona bude odmicala. Ipak, treba videti kako će se dolazak Smarta odraziti na celu spoljnu liniju, pa i Jaga, u smislu uloge i minutaže. Ne bi me iznenadilo da Jago izgubi neke minute u EL. psoebno posle povratka Nede i malog Topa, a Smart pokaže kao dobra opcija.

Od dosta stvari koje su napisane o našem novom igraču i koje su na mestu, ipak bih izdvojio ovo zapažanje kolege forumaša. Kao i većina ovde, Smarta sam upoznao tek sad, kroz klipove i hajlajtse sa neta. Kod onih sa koledža ili iz G lige malo me je zabrinula njegova brzina, jer je delovao kao ne baš hitar igrač sa loptom, a posebno bez nje. Međutim, shvatio sam da je jednostavno upao u ritam utakmica koje se u ovim takmičenjima igraju i da je svoju brzinu kretanja i reakcija prilagodio okruženju. Drugim rečima, da je igrao sa onoliko potrošnje koliko je potrebno u timovima i takmičenjima bez nekih velikih ambicija. Kod hajlajtsa iz letnje lige sam primetio ohrabrujuću stvar - Smartovu sposobnost da se bez problema uklopi u nešto brži ritam i tu njegovu mogućnost da po potrebi prešalta u veću brzinu. Delujje da može mnogo više od onoga što pokazuzjje i da mu treba neka vrsta dodatnog motiva da bi podigao nivo i inrtenzitet svoje igre. Da li će to biti slučaj u Zvezdi i EL, ostaje da se nadamo. Tu na scenu stupa njegov kartakrter i njegove ambicije da se bavi ozbiljnijom košarkom. Kakvi su oni, mi to ne možemo da znamo unapred, samo da se nadamo, kao što sam već napisao. Možemo i da razmatramo zašto je, posle briljantne high school karijere izabrao LSU pre Kentakija, ali to bi bila nagađanja i po meni bespotrebno trošenje vremena. Treba biti strpljiv, najbolju ocenu njegovog trenutnog mind seta će nam dati utakmice koje bude odigrao u našem dresu vrlo skoro. Što se tiče fizikalija, tu ne vidim problem, posebno ako ga budemo koristili kao igrača kod koga je lopta, dakle uslovno rečeno na poziciji 1. On i deluje da je mnogo komotniji sa loptom u rukama nego bez nje, ali svakako da je upotrebljiv i kao bek, odnosno krilni igrač sa catch & shoot ulogom. Jako dobro podnosi kontakt, deluje da je baš jak u gornjem delu tela i da se ne može lako izbaciti iz balansa. Napada obe strane ulazom i završava oko obruča i o tablu vrlo spretno, sa obe ruke. Ima i flouter, da naglasim ovo jer je pisano da ga nema u napadačkom arsenalu. Koju god ulogu da dobije, njemu se mora dati određeni nivo slobode u napadu, prvenstveno mislim na njegove šuteve za tri posle visokog pika iz driblinga. To je njgov TM šut gde se oseća najkomfornije. Ipak, isto sam mislio i za Jaga i njegove trojke sa 8 metara, pa ne vidim da mu je Sferopulos dozvolio toliku slobodu u igri do sada u sezoni. Videćemo da li će kod Smarta biti drugačije. Defanzivno gledano, nisam uspeo da primetim neke njegove bravure, ali se mora reći da bi trebao da bude koristan deo kolektivne switch odbrane koju očigledno Sferopulos planira da forsira u nastavku sezone. Ima dovoljno jako telo da preuzme višeg igrača, dovoljno veliki wing span da stigne nižeg i generalno pomogne u odbrani kod nekih udvajanja na niskom postu. Ostaje pitanje njegove motivacije i želje da odbranu igra, ali on dolazi u grupu gde je igranje odbrane jedan od postulata i gde je čak i jedan Nedović inkorporiran tako da ne bude minus igrač u defanzivi. Primeri Lazića i Hange, veterana koji su naši najbolji defanzivci na perimetru, može biti još jedan pozitavan impuls novom igraču u shvatanju da odbrana u EL nije opciono rešenje, već nešto što se podrazumeva. Teorijski, na papiru, postoje svi uslovi da se Smart lepo uklopi u roster. U tom svetlu, njegov dolazak vidim kao smisleni. Rekao bih da je sada isključivo do njega da prihvati nesumnjivo poverenje i podršku trenera, saigrača i navijačai i postane ono što svi očekujemo - pravo pojačanje u našem backcourtu.

Teško da se EL može posmatrati i analizirati u "komadu" (osim ako nismo Real Marid, a nismo), već samo kroz neke mini cikluse, a jedan od njih je upravo iza nas. Dva dupla kola za redom, 4 (+ 1 u ABA) utakmica u 10 dana. Tri od četiri pobede u eliti je jako dobar skor koji nam ostavlja glavu iznad vode i održava nadu u borbi za to 10. mesto. Posle ne znam koliko uzastopnih poraza od Armanija, što u Milanu, što u Beogradu, čekali smo i dočekali prekid ovog neprijatnog niza. Uz prihvatanje činjenice da je naš protivnik bio prililno oslabljen, mi smo ušli energetski jako, prihvatili fizičku igru i kroz inspiraciju nekoliko igrača u napadu uspeli da iskoristimo našu šansu i uzmemo zasluženu pobedu. Žrtvovali smo povrede tri igrača, videćemo koliki je stepen ozbiljnosti tih povreda u danima pred nama. Ali, to je Evroliga - maraton bespoštednih borbi iz nedelje u nedelju, gde se mora gledati i ići samo napred, a u hodu rešavati sve tekuće probleme. Ako pogledamo šta bi bilo zajedničko pobedama nad Fenerom, Partizanom i Armanijem, videćemo da je to postojanje plana igre i dobra realizacija istog na parketu. Izuzetak koji potvrđuje ovo pravilo je poraz od Asvela u jednoj utakmici gde smo sve radili pogrešno, od prvog do poslednjeg minuta. Tragedija našeg promašenog game plana u tom meču je što bi nam bilo dovoljno bar 7-8 minuta ispravne igre da i tu zabeležimo pobedu, ali nismo uspeli da se izvučemo iz ritma domaćina. Ostali smo uvučeni u tu brzu, na mnogo poseda run and gun košarku koja nam je na kraju i presudila. Manjak energije u odbrani je dokaz da se ni jedan meč u EL, sa ovakvim kvalitetom tima koji imamo, ne može dobiti sam po sebi, pa makar to bilo i protiv fenjeraša na tabeli. Pamet u glavu za naredne mečeve. Malo više od pola sezone je dovoljno da se pokaže ko u našem rosteru može da doprinese u kontinuitetu, ko to može na svakoj trećoj utakmici, ali i ko ne može ni toliko. Nemamo baš puno igrača u ovoj prvoj kategoriji, tim me više čudi jako loš procenat iskorišćenosti Davidovca, koji je dokazani EL igrač, ako nišrta drugo, ono bar u rotaciji. U odbarni gotovo redovno kasni na close out, jako loše brani niže igrače na perimetru u igri 1 na 1, a u napadu kao da jedva čeka da se oslobodi lopte. Ne može se reći ni da je 3&D igrač, jer mu odbrana nije forte, dok je procenat za 3 sasvim solidan, 40% na 2,5 uzeta šuta po meču. Ipak, za igrača koji je starter u poslednje vreme i koji ima preko 20 minuta po meču, ja sam očekivao više od 4.7 ppg, 3.2 skoka i 0.8 asista. Ako smo već jedva dočekali malog Topa da uđe u rotaciju i pruži nam sigurnost na lopti i podeli pasove preko glave protivnika, te pomogne u switch odbrani koju smo sa njim na parketu koristili, zašto ne probamo sa Davidovcem kao jednim od ballhandlera sada kada je Top van tima, a Jago dolazano ne može skoro ništa iz driblinga, tj. sa loptom u rukama? Razumem da su Teo, Neda i Hanga primarni ballhandleri kada Jago nije u petorci, ali ne bi bilo loše probati i sa Davidovcem kao nekim sekundarnim kreatorom u napadu gde on ima potencijala da iskreira iz pika ili improvizuje. Dobili bi svakako brži protok lopte od onog mučnog tapkanja lopte Jaga, ali i potencijalno povoljan mismeč sa Davidovcem na poziciji 1 ili 2 u napadu. Njegovo dobro čitanje igre i dobar pas, ali i hrabrost da napadne koš i izmisli poene je nešto što smo jako malo koristili do sada u sezoni i tu imamo prostor za napredak. Delim mišljenje da je nephodno osvežiti roster sa jednim do dva igrača, ali je pitanje šta ima slobodno na tržištu i koliko novca nam je ostalo posle promašenih egzibicija sa Šabazom, Tobijem i Simonovićem.

Nisi jedini. Iz nekog iracionalnog razloga, izvlačeći iz bledila sećanja Šabazove bravure iz koledž dana, predstavio sam ga samom sebi kao najveće pojačanje ovogodišnjeg rostera. A ono... čovek nije hteo da igra. Razumem i da je loša forma ili fizička sprema, ili pak ljubavni jadi slični Vildozinim, ali ovo je sto puta gore. Neće dečko da igra, ejjjj. Onaj mučeni Adams je bar odmah rekao da neće da se smara u Zvezdi, a Šabaz je uredno izmuzao polusezonsku platu koja nije zanemarljiva. Dapače. Ispali smo somine neviđene, tj. ne mi, nego onaj ko ga je doveo. Ništa novo kad je KKCZ u eri Čovića u pitanju. Što se Tea tiče... i da ništa više pametno ne napravi do kraja sezone, on je prevazišao sva moja očekivanja. Onaj izraz - klasa je večna - najbolje oslikava Teov performans i u 37. godini. Da nam je živ i zdrav. Pored ove dvojice, treći jak utisak dosadašnjeg dela sezone je neigranje Nemanje Bjelice. To je nešto što dugo neću moći da prežalim. Bespotrebno je pričati kakvu dimenziju u kvalitetu i dubini rostera bi imali sa njim na parketu, pa makar to bilo i 10-15 min po meču. Sve ovo, uz kvalitet u ostatku tima i promenu trenera u hodu, je dovoljno da se pošibamo za mesto broj 10, vrlo teško za nešto preko toga. Kad dođe vreme ( a to će biti vrlo skoro), da se pripreme forice tipa "ABA je prioritet", "Kališ u junu", "Setite se gde smo bili 2011." I tako u krug i u sledećih 13 godina.

Ako pretpostavimo da je Šabaz zaista ok sa idejom da je ove godine u KKCZ i da ne postoji želja da promeni klub već na polusezoni, onda se čovek sa pravom zapita da li je moguće da igrač takvog kvaliteta i iskustva sebi dopusti da u organizaciji napada, kreiranju i za sebe i za druge, izgleda kao kadet u seniorskoj košarci. Da ne znam da je u timu već nekoliko meseci i da je odigrao solidan broj utakmica gde je sa lakoćom asistirao i poentirao na razne načine, pomislio bih da je direktno sa aerodroma sišao na parket, u novo okruženje saigrača i trenerskog stafa. Linija manjeg otpora sa besomučnim uzimanjem šuta za 3 na uštrb prodora i korišćenja pik igre je simptomatičan znak. Šabaz se sigurno neće vratiti u formu i povratiti psihološku stabilnost uzimanjam ovakvih šuteva, već kroz odbranu i pametnu igru u napadu, gde prioritet neće biti izbegavanje kontakta po svaku cenu. Evo, ne pamtim kada sam ga poslednji put video na liniji slobodnih bacanja. A on je prototip igrača koji kroz kontakt, iskustvo i renome može ubaciti bar 7-8 poena po meču sa bacanja. Treća četvrtina protiv Zadra je ohrabrujuća u tom pogledu, bar se trudio da bude agresivan u odbrani, bio na vreme na igraču sa loptom, imao i jednu ukradenu. Podizanjem Jaga, Nedinim rasućim kreatorskim sposobnostima, skorim povratkom Hange i standardnim nastupima Tea, Šabazu bi trebalo da bude olakšan povratak u formu i skidanje prevelike odgovornosti prema uticaju na igru koje mu je bilo namenjeno, ili je on sam sebi to nametnuo. Nadam se da ćemo ga gledati kao, za početak, ravnopravnog člana rotacije na bekovskim pozicijama, a kasnije u toku sezone kao pravog lidera ovog tima, u ulozi koju je uspešno nosio kroz pripremne turnire i na početku takmičarske sezone. Naša igra u reketu je spala na Luku Mitrovića u napadu i Bolomboja u odbrani. Da nije preveliko smaranje, verujem da bi Sferopulos ceo meč gurao sa hokejaškim izmenama odrana/napad ova dva igrača. Razumem da je short roll Lukino srednje ime, ali bi posle ovog otvaranja mogao češće da napada koš, a ne po automatizmu da gleda gde da baci pas. Protivnički skauti će mu vrlo verovatno ostavljati više prostora kod prijema lopte i braniti pas, pa bi njegova agresivnost ka košu bila poželjna. Tobi uzima previše šuteva za 3 za moj ukus. Streč 5 je fina opcija u modernoj košarci, ali ne može da bude primarni način korišćenja ovog igrača u napadu. Njegovi poeni iz reketa su timski prioritet, posebno jer se solidno brzo odmotava iz pika, završava i na obruču i iznad njega. Za sada, mi osim Tea i na momente Nede, nemamo druge igrače koji bi bacali kvalitetan i pravovremen pas Tobiju. Tu imamo velikog prostora za napredak, posebno kada se vrati Hanga u ulozi kreatora. Ako je suditi na osnovu nekoliko utakmica. Sferopulos će davati više slobode u igri za Jaga, što Dušku nije ni padalo na pamet. Iskreno, ne znam šta je bila ideja bivšeg trenera u načinu na koji bi Jago trebao biti eksploatisan u napadu. Njegova visina i frame ga limitiraju kod izbora pasova i prednosti u igri 1 na 1. Sasvim je logično da Jago mora tražiti šansu u situacijama kada mu je otvoren parket i gde ima prostora, makar to bile i one trojke sa 8 metara, koje on uspešno pogađa kroz dosadašnju karijeru. DeDa se i dalje uklapa u sistem i privikava na nove saigrače. Igra na iskustvo i pokušava da kompenzuje svoje fizičke nedostatke kod branjenja snažnih igrača na pozicijama 3 i 4 svojim BBIQ-om. Ne bi bilo pošteno tražiti od njega mnogo više od onoga što on trenutno daje, bar u ovom delu sezone. Za sada su njegove evidentne kreatorske sposobnosti ostavljene po strani, ali zna se koliko on može u ulozi sekundarnog kreatora i generalno koliko je dobar u protoku lopte, uz onaj ekstra kvalitet lucidnog pasa ili poena koje samo on može da izmisli. Odlaskom Duška, bio sam zabrinut za status i ulogu Gidre. Nadao sam se da će novi trener prepoznati njegov kvalitet koji daje na obe strane patketa. Posle nekoliko tranzicionih mečeva, čini se da polako njegov protagonizam raste i da će on nastaviti da bude jedan od nosilaca naše igre i legitiman starter sa velikom minutažom, bar u EL. On je verovatno naš najkonstantniji šuter spolja, ali pored toga on je uz Hangu i Davidovca univerzalni igrač, igrač zadatka koji neće juriti poene po svaku cenu, već raditi ono što mu je trener namenio pred meč. Ova ekipa ima veliki napadački potencijal i to se dobro zna. Glavni zadatak kroz sezonu će biti uklapanje petorki koje mogu igrati kakvu-takvu odbranu, jer imamo očigledne linite pre svega u spoljnoj liniji koja bi trebala biti prvi i osnovni bedem odbrane. Ne znam kako Sferopulos razmišlja, ali možda ne bi bilo loše implementirati neke trik odbrane iz arsenala npr. Albe. Podrazumeva se obavezna agresivnost na ball handlera i pritisak na loptu i prvi pas. Iskoristiti činjenicu da u principu imamo vrlo raznovrstan roster koji može biti uspešan u odbrani kod switcha, uz obaveznu stranu pomoći. U teoriji, mi bi trebali da imamo najveći problem u branjenju linije za tri, posebno kod strech opcija protivnika. Neka tako i ostane, ali da se reši problem zaštite reketa i defanzivnog skoka, po svaku cenu.

Normalno da je veća šansa da neko od 212cm uhvati skok pre nego neko od 180cm. Ali taj od 212 mora da zna da se postavi pre skoka, da zagradi svog igrača, pa i da skoči i na kraju uhvati skok. Pada mi na pamet moj školski Tomašević koji je sa minimalnim odrazom kupio 10+ skokova po meču, na dobro postavljanje, tj. anticipaciju. A igrao je PF, ne na centru. Nisam siguran da naši centri (osim Tobija koga moram da pogledam detaljnije u nekoliko mečeva) mogu sve ovo da odrade i budu defanzivno dominantni ribaunderi. Svakome fali po nešto, zato će biti jako bitna pomoć krilnih igrača, gde me ne bi začudilo da DeDa bude jedan od prvih skakača tima, pod uslovom da ima dobru minutažu. Očekujem skokove i od Hange i Rokasa, Mij još uvek ne znamo koliko bi npr. Simon ili Bolomboy mogli biti dobri na def skoku, kada se bude uspostavio sistem odbrane i raspodela defanzivnih uloga. Mogu biti jako prijatno iznenađenje. Ne znam koliko Simon može objektivno na krilnog centra, posebno ako mu je match-up strech 4 koji može da napada licem. Ili bilo koji niži u small ball postavkama protivnika. Slažem se sa većinom ovde da bi on morao da bude rim protector pre nekog korektora, ali da sačekamo šta će nam sezona doneti. Naši spoljni će perimetar braniti slično kao i prošle godine. Radićemo pritisak na loptu, tj. izlaziti visoko na ball handlera, nekada i po celom terenu. Neće se ići da Teo ili Shabazz uzimaju žive lopte kao što je to radio Stef Jović ili Zo, već na usmeravanje igrala sa loptom tamo gde ga želimo, sa udvajanjima ako je neophodno, gde je strana pomoći spremna da sve ispreuzima. Ako ball handler napada iz pika, imamo načina kako to da branimo, pisao sam u postu iznad. Protiv Albe kao ekipe kojoj je zaštitni znak brz protok lopte u napadu, bez mnogo driblinga, naša odbrana je delovala skroz ok za presezonski meč. Naravno, ostajali su povremeno njihovi igrači sa pogledom na koš iza linije za 3, ne može se ni očekivati da ćemo baš sve pokrpiti posle par zajedničkih treninga, ali mi je generalni utisak da to nije izgledalo loše. Druga je priča koliko je Alba reprezent onoga što nas čeka u EL, svakako ne spada u gornji dom po kvlaitetu, ali koncepcijski gledano, pokazali smo da u tom meču možemo parirati njihovoj motion offense igri. Daleko od toga da smo atletski ili defanzivno potentna ekipa, ali možemo da krpimo na iskustvo i utreniranu odbranu bar u toj meri da naš napad odradi svoj deo posla. Drugim rečima, ne očekujem da ćemo biti kanta za napucavanje po broju primljenih poena po meču, ali ni da budemo Radonjina Zvezda ili Oly iz najboljih dana. Zato je tranziciona igra jako bitna, što više laganih poena će biti ključ dobrih rezultata. Olakšavajuća okolnost je što za razliku od prethodnih sezona imamo više potencijala u napadu na postavljenu odbranu, posebno iz pika i šuta za 3. Kombinacijom organizovanog napada 5 na 5 i tranzicione igre, u zavisnosti od petorke koja je na terenu, trebali bi da tražimo balans u našoj ofanzivnoj igri. Kada uđemo u taj lud ritam, postaviće se pitanje energije naših starijih igrača. Želja da se igra odbrana će postojati, znaće oni i gde ide lopta i koji napad protivnik igra, ali ne znam koliko će to telo ispratiti. Zato je bitno pametno rotirati roster i iskoristiti svakog od ovih igrača koji su trenutno tu, bez ikakvih otkaza ili pozajmica. Mnogo je reči "ako" vezano za ovogodišnji roster. I u odbrani i u napadu. Treba sačekati mesec, dva i videti kakav će nam biti početak sezone i gde škripi. Imamo i kvantiteta i kvaliteta, a i struku koja će pokušati da te nedostatke ispravi. Pa za koliko to bude dovoljno, videćemo.

Da iskoristim post novog člana i poentu koju je istakao. Prelazni rok je u KKCZ godinama krajnje fluidna, nedeterminisana i nekonzistentna stvar na koju je uticalo mnogo faktora, od kojih dosta njih i nema neke direktne veze sa košarkom. Bilo je tu prebijanja dugova, vraćanja usluga, nepotizma, uslovljavanja... Bilo je i pogrešnih procena, ali to je i najmanji problem, jer su greške kod skautinga svakodnevica svih EL timova, pa se ne može mnogo ni zameriti, uz poslovicu "ko radi, taj i greši". Nerešeno pitanje sportskog direktora. kao i nepostojanje trenera od integriteta i znanja svih ovih godina je dosta doprinelo haotičnim prelaznim rokovima kojima smo svedočili u poslednjih 10+ godina. Tu je i jako bitno pitanje obezbeđivanje novca, tj. budžeta za predstojeću sezonu, da ne idem tako daleko pa kažem i za nekoliko godina unapred. U ovom prelaznom roku, rešili smo dve stavke - budžet i trenera. Duško Ivanović, da se ne osvrćem na debatu o njemu vođenu na prethodnim stranama, ima dovoljno i znanja i iskustva, a i karakter koji nam daju za pravo da verujemo u njegove odluke kada je dovođenje igrača u pitanju. Jedino bih mogao da stavim znak pitanja oko Tea, jer ne verujem da je Duško "grizao" da se on dovede, ali isto tako znam da nije toliko ni lud ni rigidan da a priori odbije takvog igrača. Za sve ostale sam siguran da ih je lično tražio, ili u najmanju ruku birao kao jednu od raspoloživih opcija. Ako je sve ovo blisko istini, onda možemo da kažemo da je naša struka sastavljala roster, što nije bio slučaj prethodnih godina. Kakav je taj roster, koji kvalitet ima i za kakve rezultate je to dovoljno, za sada možemo samo da nagađamo. Može da se sumnja, da se kritikuje, može da se opravdava ili uzdiže u nebesa, ali će na kraju parket pokazati gde leži istina. Pošto nisam vidovit, ja ne znam gde ćemo tamo, početkom juna, biti - sa štitom u ruci ili na štitu. Tako da, umesto da kritikujem ili opravdavam sklapanje ovakvog rostera, mogu da pokušam da razumem šta Duško želi od njega i kakvu ćemo vrstu košarke igrati, jer su to dve stvari zbog kojih je ovakve igrače i dovodio. Podela na pozicije po brojevima od 1 do 5 je meni smešna već skoro deceniju i smarao sam sa tom pričom i na ovom i na drugim mestima. Takođe mi je ireleventna podela na "visoke" i "niske" igrače i većina (kvazi)logičkih izvođenja iz ove podele. U savremenoj košarci, bilo koji broj od 1 do 5 može biti plej mejker. Slikovit primer je Jokić, plej sa pozicije C, LeBron sa bilo koje pozicije na kojoj igra, u evropskoj košarci Sikma sa pozicije 4 i gomila drugih SF ili PF igrača koji imaju mogućnost da iskreiraju i realizuju ofanzivne setova tima. Slično ovome, možemo imati bolje skakače na tzv. pozicijama 2 i 3, nego sa tzv. poziciji 5. Npr, ako ekipno branimo ofanzivni skok dobrim box out-om, onda će naši "niski" pokupiti mnogo skokova. Tu su i individualni kvaliteti igrača koji uključuju anticipaciju i predikciju gde će lopta da završi posle odbitka, što je nevezano za poziciju i visinu. Tek poeni mogu biti distribuirani na razne načine kroz roster, što zavisi od selekcije, kvaliteta igrača, taktike i protivnika protiv kojih se igra. Iako bi treneri želeli da u što većoj meri iskontrolišu svaki meč, iskoriste skauting pred isti na najbolji način, da objasne i motivišu igrače da cene svaki posed, to u praksi vrlo često izgleda drugačije, jer "svaka utakmica je priča za sebe". Ohrabruje činjenica da ne postoji samo jedan način da se dođe do pobede, košarka pleni lepotom i zbog ove činjeice između ostalog, pa se treba potruditi da se nađu alternativni načini, kada projektovani zakažu. BBIQ, kvalitet i iskustvo igraju veliku ulogu u ovome, a ako ništa drugo, mi takvih igrača ove sezone imamo više nego svih prethodnih zajedno. Naravno, neki bazični okvir, startegija i filozofija igre mora da postoji i mislim da će KKCZ to imati u ovoj sezoni. Problem je, narvno, veliki broj novih igrača koje trebe uklopiti u tim, upoznati ih jedne sa drugima i utvediti ko sa kim najbolje funkcioniše na obe strane parketa. Komplementarne petorke su ono što će se tražiti u ovom pripremnom periodu, kao i u prvih mesec-dva takmičarske sezone i to je nešto na šta moramo da se spremimo i prihvatimo kao neminovnost. Brzina integrisanja pojedinaca u kolektiv koji zna šta igra u odbrani i napadu je relativna stvar i zavisi od mnogo faktora. Niko ne može da predvidi koliko dugo će stvaanje tima trajati. Možemo da se nadamo da to bude više pre nego kasnije, ali pritisak rezultata će pretiti da se u jednom momentu preseče pre vremena i igra sa onim igračima koji su trenutno najbolje opcije. Balansiranje između rezultatskog i strogo košarkaškog motiva kod selekcije rostera, raspodele minutaže i protagonizma će biti ključ u ovih nekoliko početnih meseci. Šta će to Zvezda da igra? Fokus će, bez obzira na evidentni individualni ofanzivni potencijal, po meni, biti na odbrani, defanzivnom skoku i tranzicionoj igri. Išao bih toliko daleko i rekao da uspeh Zvezde zavisi od nivoa odbrane na kojoj će ovaj roster biti obučen da igra. Kod branjenja centralnog pika, vidim da smo sa prošlogodišnjeg switcha, počeli da praktikujemo hedge & recover, a biće tu još opcija koje se isprobavaju na treninzima. Pik na strani smo prošle sezone relativno dobro branili ice odbranom, nema razloga da se to ne nastavi. Duško u principu traži od SVIH igrača da budu spremni da brane SVE protivničke igrače u svim pozicijama. To je ideal koji je nemoguće dostići, ali će se od igrača tražiti da pruže svoj maksimum. Zbog specifičnih fizičkih karakteristika naša dva ball handlera, treba videti kako ćemo braniti sistemske mismečeve i postovanje istih. Tražiće se svakako čitanje igre u odbrani i dobra strana pomoći, gde bi Bjelica (ako bude u stanju da igra), Hanga, DeDa, Giedraitis, pa i Bolomboy mogli biti solidna rešenja. Imamo i manje solidne opcije u vidu nekoliko igrača koji ne prate dobro ofanzivne kretnje protivnika i na tome će se raditi u predstojećem periodu. Ni na jednoj od ove 4 utakmice nismo videli našeg projektovanog prvog centra, tj. kako se snalazi u odbrambenom sistemu Duška Ivanovića, a mora se reći da je to i najveća nepoznanica od koje će zavisiti mnogo stvari. Šta Tobey može u napadu otprilike svi znamo, a šta može u odbrani ćemo videti. No, svakako ćemo se truditi da igramo timsku odbranu, jer imamo nekoliko upitnih odbrambenih individualaca, pa će uigravanje i vreme potrebno za to biti jako bitno. Na žalost, toga nemamo na pretek, pa će se korekcije vršiti u hodu, kad se stigne, davajući prioritet rezultatu pre svega. Nije idealno, daleko od toga, ali tako je kako je. Za kraj, čekam da vidim kako ćemo i koliko uspešno braniti tranziciju protivnika, jer mislim da smo tu trenutno najtanji, baš zbog činjenice da imamo toliko novih igrača koji prvi put igraju zajedno. U napadu, moj je osećaj da će nam Shabazz biti prva opcija. Ja sam prijatno iznenađen njegovom igrom u ovih par mečeva. Nisam ga pažljivije pratio još od koledž dana, pa nisam mogao ni da znam kakve su njegove fizikalije i rešenja u napadu u ovoj 2023. godini. Sve što može Shabazz, može i Teo, ali sa manje minuta u igri. To bi trebala da budu naša dva primarna kreatora u napadu. Luka "short roll" Mitrović i DeDa imaju svoje mogućnosti kao sekundarni kreatori, a Hanga je verovatno definicija pojma glue guy u košarci. Jako bitan, ali ipak ne bih rekao ključan igrač u ovom rosteru Zvezde. Veliko pitanje stoji oko Nemanje Bjelice. Ako od njega budemo mogli da dobijemo makar 50% onoga što je nekada radio, to će biti nemerljiv doprinos našem timu. On bi dao jednu dodatnu dimenziju našoj igri, podigao kvalitet za makar jedan nivo iznad na obe strane parketa. Slab sam na Bjelicu, moje najdraže (potencijalno) pojačanje ovog leta. Otud i nerealna očekivanje od njega. Mislim, u najmanju ruku je suludo od igrača u tim godinama, sa povredom koju je vukao skoro cele prošle sezone, koji igra praktično na otvoreni ugovor očekivati bilo šta, a kamo li da bude ključ našeg uspeha, ali to smo mi - Cigani ludaci. Nedović bi trebao da bude lider 2nd unit-a, uloga koja mu je poznata od prošle sezone i koju bi mogao da iznese na pravi način. Simon i Yago su dva igrača kojima će verovatno trebati najviše vremena da se uklope u roster, ali kvalitet, želja i motivacija ne bi trebali da budu upitni. Ne znam u kakvim ulogama će biti Kuz i Dalibor, verovatno će mahom imati minute u ABA, pre nego u EL, ali i to je neka uloga u timu. Nije mi jasno ništa oko kapitena, ni koliko on može u ovoj sezoni da doprinese, ni kakav je njgov status po pitanju startne postave i minuta. Nadam se da tu nećemo omašiti i dati mu više protagonizma nego što on realno zaslužuje. Ostaje žal za malim Topom, rado bih ga gledao ove sezone u ABA, ali u našem dresu i na po nekoj EL utakmici, ali da se nadamo da je prelazak u Megu najbolje rešenje za njega u ovom momentu. Čekam da vidim kako ćemo u fullu iskoristiti Rokasa, ovo što za sada igra mi nije neki pokazatelj da će biti jedan od lidera. Po ulozi, rskao bih da je trenutno najbliži Hangi minus kreacija, jedan all around igrač koji neprimetno dolazi do svojih poena, skokova... Lično mislim da bi on mogao biti jako dobra opcija ako mu se da više protagonizma u napadu i očekujem da to vidim kako sezona bude odmicala. Versatilnost tima je naš veliki plus. Trčanje takođe, BBIQ, iskustvo, kvalitet u vrhu EL. Šut bi morao biti bolji nego bilo koje druge sezone. Ostaje problem uigravanja, usvajanja postulata timske odbrane i kristalizovanje uloga u timu. Nadam se da će to biti jedan prijatan proces koji ćemo pratiti sledećih meseci i gledati kako rastemo kao tim. U idealnim uslovima, KKCZ je jedan ozbiljan EL tim. Ne vrhunski, ali ozbiljan. Pošto idealno ne postoji, ostaje da se nadamo da će biti što manje povreda, makar onih ozbiljnijih i da će dubina rostera moći da kompenzuje manje probleme ovog tipa. Zato, da poželim pre svega dobro zdravlje svim našim igračima, za ostalo ipak manje brinem.

Ne znam ima li smisla komentarisati igru u ovom periodu sezone, posebno na uzorku od dve netakmičarske utakmice u nekompletnom sastavu, ali hajde da se napiše nešto što je za sada primetno kao ideja. Mečevi protiv Sasarija i Asvela i nisu imali previše smisla, s obzirom na broj i kvalitet igrača sa kojima smo raspilagali u tom momentu, ali od nečega mora da se krene. Pozitivno je što smo smogli snage i volje da prerlomimo Asvel i da kako-tako dobijemo tu utakmicu. Koliko god bio nevažan rezultat na ovom turniru, sve je lakše progurati kroz pobedu, nego kroz poraz. U Nemačku smo došli sa 4 dodatna igrača u rosteru i sama ta činjenica je drastično promenila našu predstavu na terenu. Možda i pokazala kako će ovaj tim igrati kada bude kompletan. Meč protiv Albe je obeležila Duškova konstantna rotacija igrača da bi se održao defanzivni potencijal ekipe tokom svih 40 minuta. Te hokejaške izmene, koje je meni kao gledaocu bilo teško ispratiti, samo govore da Duškov mozak radi kao kompjuter i da tačno zna šta želi od tima kojim raspolaže u datom momentu. Frekventne izmene i akcenat na odbranu su omogućile i one šokantne defanzivne poteze Nedovića i ostalih igrača od kojih se bacanje na parket, blokade i agresivnost u odbrani baš i ne očekuju. Konkurentnost na svakoj poziciji i mogućnost da se plan igre zadrži i promenom celih petorki bi moglo da bude velika snaga ovog tima u predstojećoj sezoni. Izgleda da će jedan od postulata Duškove filozofije košarke - nije bitno koliko igraš, već kako igraš - napokon zaživeti kroz ovogodišnji roster KKCZ. Naravno, uvek postoji sumnja i skepsa jer se toliko kockica mora posložiti na mesto, ali ako naš trener uspe da od ove grupe napravi disciplinovanu vojsku, bićemo jako opasni kao ekipa koja bi na svakom meču mogla da izgura različite protagoniste. A to je svakako noćna mora za skauting od strane naših budućih protivnika u EL. Glavni zadatak struke će biti hendlovanje ega svakog od po imenima projektovanih nosilaca i uklapanje njihovog iskustva, skill seta i individualnih kvaliteta u zajednički, timski okvir. Naravno, ne mogu se zanemariti evidentne razlike u košarkaškom kvalitetu i iskustvu koje postoje između naših igrača. Zna se vrlo dobro ko bi trebali biti lideri na parketu u svakoj petorci koja na njega izađe, ali mislim da će se, posebno u ovom pripremnom periodu, kao i na samom početku takmičarske sezone, forsirati jedna kolektivna, timska igra sa dosta izmena. Njen cilj će biti što brža integracija ogromnog broja novih igrača u stil košarke koji ćemo praktikovati u napadu i u odbrani. Meč protiv Bajerna će, verujem, doneti sličnu postavku igre od strane našeg trenera. Koliko god bilo lepo osvojiti jedan turnir u konkurenciji EL timova, ipak će druge stvari biti u fokusu, stvari o kojima sam pisao u prethodnom pasusu. U istom ritmu i sa istim trendom dolazi turnir na Kipru sledeće nedelje - integracija još dva nova igrača u grupu, pa opet treba očekivati sličnu ideju naše struke - doziranje i testiranje trenutnog kvaliteta svakog od pojedinaca u svrhu sastavljanja moćnog tima koji bi trebao da zna šta želi da igra i koje rezultata ostvari u svakom meču dolazeće sezone. Strpljenje, znanje, rad... Sreća sa povredama i uspešan man manegement. Za razliku od prošle sezone, u ovoj imamo sa čim da radimo, imamo alternativne opcije kojima možemo da pribegnemo, a imamo i veći kvalitet, pa i kvantitet igrača u timu. Za koliko će sve ovo biti dovoljno reći će nam decembar/januar, kada bi mogao da se podvuče prvi presek rada i rezultata ovog tima. Logično je očekivati da će ova ekipa sa desetak novih igrača u rotaciji rasti kako sezona bude odmicala, pa se nadam da ćemo gledati tu uzlaznu liniju od oktobra ove, pa sve do kraja maja sledeće godine.