madafaka73

Ne štedimo se u EL, čak i u "unapred izgubljenim" utakmicama kao što je protiv CSKA u Moskvi. Radonjin TM. Sve je to lepo, ali u ovakvim uslovima, kada na krnji sastav dodatno fale 3 igrača, negde mora da prekipi. Pre nekoliko dana je tako bilo protiv Igokee, koja nas je dočekala naoštrena i spremna za borbu. Biće tako i protiv CedOli, s`tim da oni ipak nemaju hustle pristup u igri, pa nam možda bude i lakše, uz činjenicu da igramo kao domaćini. Ima tu i čuvanja nekih naših nosilaca u utakmicama regionalne lige, što je normalno i razumljivo, bar meni. Nije njihov problem što sredinom oktobra jedva imamo da pokrpimo startnih 12 i to mlađarijom koja ozbiljnijih minuta neće videti ko zna do kada. Priča je jasna - ako je Zvezda energetski blizu maksimuma, ne postoji klub u ABA koji može da nam parira, uz dužno poštovanje svih konkurenata. To će se i videti u plej-ofu tekuće sezone. A do tada... pa vrv će biti po još koji poraz, isključivo zbog zgusnutog rasporeda (ovo nam je 4. meč u 7 dana), povreda, bolesti itd. Tako da, što se mene tiče, najopuštenije mogu preskočiti komentarisanje pre i posle bilo kog meča u ABA, jer čekam samu završnicu, pre toga nadam se i doselekciju.

Lepo je biti optimista, dobro je i da na naš krnji sastav CSKA "odgovori" sa neigranjem startne četvorke i petice koji su im skoro pola tima... Ali, ne treba zaboraviti da se u Moskvi izuzetno teško dobija, ne samo zbog ostatka rostera koji je na visokom EL nivou, već i zbog sudija koje prilično često duvaju tendenciozno za domaćina. Koliko puta sam u Radonjinim sezonama razmišljao da je možda bolje da "tankujemo" meč sličan ovome, ali svaki put je Zvezda odgovorila sa maksimalnim angažovanjem. Koliko god da smo bili ispovređivani ili umorni od ritma utakmica i putovanja, uvek smo išli da damo maksimum. Ne sumnjam da će i večeras biti isto, pa sam bar jednu dilemu u vezi meča otklonio. Ostale su one suštinski bitnije - kako zaustaviti Clyburna, da li će Shved i Hackett imati šutersko veče i generalno kako postaviti igru protiv tima koji kvalitetom, ali i visinom na pozicijama 1, 2 i 3 predstavlja vidan mismeč u odnosu na naš roster. Ko zna, možda nam se opusti ruka, pa krenemo da pogađamo ono što nismo do sada u EL. Borba neće izostati, pa da se izmerimo gde smo trenutno i najozbiljnije do sada testiramo naš defanzivni rejting. Srećno momci.

Hajde da razbijemo famu o skautingu. Ja kao amater u košarci vidim npr. naše 4 ofanzivne kretnje koje treba sprečiti, za početak. Ko zna koliko vide stručnjaci čiji je to posao - treneri i pomoćni staf i do kojih detalja. Dakle, to nije problem. Problem je zaustaviti te primarne kretnje. Da li ekipa protiv koje igramo ima igrače takvih profila je posebno pitanje, kao i ono fundamentalno, da li će ta ekipa fokusirati svoj game plan prvenstveno na odbranu, ili će se osloniti na svoj napadački potencijal. Ako nas podcene u defanzivi, mogu se loše provesti, isto ako na naš intenzitet igre ne odgovore približno istim ili većim. Makabi je bio primer ekipe koja nije u stanju da pohvata odbrambene obaveze, da li je to do struke ili do profila igrača je nebitno. Očigledno su se oslonili na svoj ofanzivu, pre svih na Wilbekina koji im je doneo pobedu u prvom kolu protiv Bajerna. Njega smo solidno limitirali i eto problema za Makabi. Biće još takvih ekipa koje će naleteti na tvrdu odbranu i koje se neće snaći, što opet nužno ne znači da ćemo takve timove dobiti, jer treba nešto ubaciti i u napadu. Iako je početak sezone, mogu se prilično sigurno izdvojiti ekipe iz srednjeg i donjeg doma, tj. ekipe kojima možemo praviti probleme našim načinom igre na obe strane. Naravno, postoje ekipe iz vrha EL, svi znamo koje su to ekipe, kojima suvi kvalitet igrača, kao i njihova brojnost u rosteru, omogućava da napadaju efikasnije i sa većom lakoćom realizacije. A postoje i dobro balansirane ekipe sa sjajnim trenerima koje će pokušati da podjednako dobro odigraju na obe strane parketa. Tu će se videti naša prava snaga za nešto ozbiljnije ove sezone. Kako god, naš neki cilj bi trebao da bude jurenje pobeda protiv ekipa iz sredine i dna tabela, ekipa koje nisu u vrhu EL, koje bi nam u teoriji trebale biti konkurenti za to osmo mesto. Ako padne neki veći skalp, a siguran sam da hoće, tim bolje. Igra koju je postavio Radonja obećava kontinuitet i stabilnost. To pre nismo imali i to je dobra polazna osnova na kojoj treba graditi sezonu. Naša odbrana kao TM trenera je naše najveće oružje, ali moramo shvatiti da ona nije svemoćna. Ništa više ne želim od toga da svi budemo zdravi i da se pošibamo sa svakim protivnikom, pa šta nam Bog da.

Šta znam, ne vidim ovde na forumu neku euforiju u fazonu da ćemo napasti F4 ili uzeti EL, više smo oduševljeni igrom (odbranom) i sa dve vezane pobede protiv Budućnosti i Makabija, koje su došle relativno lako, uz kontrolu utakmica tokom većeg njihovog dela. Zadovoljni smo što u krnjem sastavu pokazujemo da smo konkurentni u EL (mogli smo da tučemo i Fener) i što smo pobedili prvog u nizu konkurenata u regionu. Verujem da niko ovde ni ne pomišlja da sa ovakvim rosterom možemo dalje od neke potencijalne borbe za to osmo mesto u EL. Da, tačno je da nas je lako skautirati, posebno kada se akcenat protivničkih trenera fokusira na Kalinu i Luku, a Nate i Dzoni ozbiljno pritisnu. Tačno je i da nam fali napadačke kreacije i na individualnom i na timskom nivou. Ali, ono što Radonja gura je sistem u kome skoro da nije bitno ko je na parketu, da li je Lazić kao def spec ili pak Lazarević, da li će u kruženju lopte i pravljenju viška otvorenu trojku šutnuti Dobrić, Simon ili Davidovac... Mislim, to je ideal kojem se teži, da imaš 12 igrača koji melju 40 minuta i da ne pada nivo odbrane pre svega, ali i discipline u napadu. Normalno je da će Kalina, Wolters ili Džoni, uz oporavljenog Dobrića imati veću slobodu nego ostatak tima, ali daleko od toga da je bilo ko od njih indijanac koji će se ispucavati do besvesti, išao ga šut ili ne. Ako mi se dobro čini na osnovu ovih nekoliko mečeva što sam pogledao, postoji velika doza respekta svakog igrača prema svojim saigračima, kao i prema lopti. Taj izostanak egoizma, koji često donosi pobede, ali još češće poraze, kod nas skoro da i ne postoji. Igramo racionalno, svesni svojih mogućnosti i limita i to je prva stvar koja je neophodna da bi svaki igrač bio koristan deo grupe, da se pogleda u ogledalo i kaže samome sebi - da, ja ovo mogu... ali ovo ne mogu. I da onda to primeni i na terenu. U svetlu toga ja sam blagi optimista kada je sezona u pitanju, posebno za ABA ligu. Za EL nam treba još jedan deo mozaika, a neka trener proceni na kojoj poziciji. Da budemo zdravi i borba za svaki meč, za svaku loptu. Ako se iščekivanje svakog sledećeg meča i nova borba na parketu može okarakterisati kao euforija, onda neka bude tako.

Jako je nezahvalno baviti se prognozama vezano za Whitea. Ali hajde da budem optimista i kažem da će se vratiti do početka februara i da će biti onaj stari White. Pod takvim uslovima - da, on svakako može na strech5. Mi imamo Luku i Whitea koji mogu i na 4 i na 5. Imamo Kalinu, Lazarevića i Davidovca koji mogu i na 3 i na 4. Hollinsa, Lazića i Dobrića koji mogu i na 2 i na 3. Woltersa i Džonija koji mogu i na 1 i na 2. U takvim uslovima, broj kombinacija je zaista veliki i pozicione korekcije se mogu vršiti ne od meča do meča, već i između četvrtina na istom meču, da ne kažem i u realnom vremenu, preko par izmena. Poenta je da smo sposobni da se prilagodimo svakom matchupu, a da li će to biti dovoljno za pobede zavisi i od suvog kvaliteta protivnika, naših procenata pre svega za 3... Ma, samo da nam se Aaron oporavi u fulu, pa nek igra i na krilu.

Malo pobeda na gostovanjima me može usrećiti kao ove dve što smo imali u Tel Avivu tokom naše EL kampanje. Radonja je prošlogodišnjom titulom u ABA pokazao da je mađioničar, a vidimo da je nastavio u istom stilu i početkom ove sezone. Iako je tačno da smo ranije od konkurenata tempirali formu, zbog preteškog rasporeda u dva takmičenja, ipak imponuje defanzivna fluidnost odbrane, ali i pametan napad. Kontrola def skoka je bila savršena, pritisak na loptu takođe. Ako pogledamo njihova tri najefikasnija igrača, videćemo da je Wilbekin dao sve poene iz šuta za tri, gde ni jedan nije bio lagan, da je Caloiaro dao svih 9 poena u minijaturi od 45 sekundi, a da je Lessort gro svojih poena dao u finišu meča kada je manje-više pitanje pobednika bilo već rešeno. Sjajna priprema meča i podjednako dobra egzekucija. Kalina je još jednom potvrdio svoju rolu lidera tima, Luka nastavio da briljira, a Wolters da pokazuje koliko znači iskustvo koje je godinama sticao u EL. Sva tri naša nosioca igre večeras su generalno sazreli kao ljudi i kao igrači, a ostali treba da ih isprate. Povratkom Lazića i Hollinsa dobićemo još dužu rotaciju na spoljnim pozicijama, a da odbrana ne trpi, naprotiv. Jedan visoki bi morao doći, malo je Luka i Kuz na ovakvu sezonu koja nas čeka, jer je datum povratka Whitea na parket i dalje u magli. Svaka čast za pobedu i pruženu igru. Mora se voleti ovaj tim.

Što bi rekli klinci, a da vam ne bude muka? Druže, ne ulazim u to da li vas je Bog pogledao i lično poslao Željka, niti mi je bitno koji je razlog njegovog dolaska. Vrhunski stručnjak je kod vas, možda i najbolji u novijoj eri evropske košarke. Kupili ste dva odlična igrača kvaliteta EL startera. Doveli ste fringe NBA igrače Smailagića i Kurucsa. Napravili solidnu domaću osnovu sa Zagorcem, Avramovićem, Dangubićem, Trifunovićem, uz spomenutog Smailagića. Imate jednog od najperspektivnijih mladih plejeva u Madaru, Moora koji tek treba da pokaže svoj kvalitet. A tu su i talentovani klinci od kojih može nešto da bude u sledećih par godina. Imate obezbeđen budžet ne samo za ovu, već i za sledeće dve sezone. Jel sam spomenuo i najboljeg trenera u Evropi? A tek treba da potpišete startnu peticu. I na sve to, a sa posebnim osvrtom gde ste bili zadnju deceniju i naročito prošle sezone, ti tražiš još? Nije ti dovoljno. A da te pitam, zašta nije dovoljno? Da se uzmu EC i/ili ABA, a i KLS i KRK ako može? Sa kojim pravom kukaš na ovaj roster i ovakvog trenera, znajući kakve su vam igre (sa izuzetkom kratkog perioda pod Trinkijerijem), a posebno rezultati bili u skorije vreme? Jel se to možda probudila iskra elitizma još jednom, pa se širi kao plamen koji treba da proguta sve protivnike sada i odmah? Mislim, malo realnosti i strpljenja ne bi bilo na odmet. Konkretno, kod vas poziciju 1 pored Madara može da pokrivaju još Moore i Avramović, uz Puntera kod koga će biti lopta kad se lomi. Osim toga, Željko pokušava da osposobi Zagorca za ulogu sekundarnog kreatora. Ball handling na nivou ekipe vam je generalno dobar, imate i visoke igrače koji umeju da spuste loptu na parket i napadnu koš licem. Protok lopte vam je sve bolji, kako se uigravate. A uz sve to, imaćete timske akcije i kretnje koje će anulirati odsustvo klasičnog pleja, jer vas Željko uči kako se igra košarka, pametna košarka, sa i bez lopte. No, to nije dovoljno. Daj još Slukasa ako može, nek ide život. Smailagić dečko pokida u par mečeva, LeDay je odličan PF, doći će vam startni centar po Željkovom ukusu, imate Kurucsa, Zagorca i Dangubića koji imaju odličan size za svoje pozicije i dobri su u skoku, a kao posledica svega pokrivate prostor vrlo dobro, uz neophodnu agresivnost na lopti. Meni ovo deluje ne kao nesklad između spoljne i unutrašnje linije, već sasvim suprotno, kao jedna vrlo skladno posložena ekipa. Kad dođe centar. Pošto aludiraš da Zvezda igra EL neobavezno, pa nam je zato lakše, dok vi imate stenu od dve tone na leđima u vidu pritiska da se uzme EC, da ti kažem nešto... EL i EC su neuporediva takmičenja. Zvezda ne igra opušteno jer tako želi, već zbog toga što smo u takvoj konkurenciji donji dom po kvalitetu igrača i posebno po budžetu. Videćeš šta je EL ne samo kao posmatrač, već i kao navijač ako uđete tamo u dogledno vreme.

Lepo je kad se uzme trofej, makar to bilo u predsezoni. On nije uzet na nekom izletu/letovanju na Bahamima, vec kroz dva izuzetno takmicarska i fizicki intenzivna meca protiv EL ekipa i u sred soka zbog teske povrede jednog od projektovanih nosilaca igre. I zato ima neku tezinu. Ali je i potvrda kvalitetnog rada u prethodnom periodu i ratnickog mentaliteta koji je TM Radonjine Zvezde. Nas tezak raspored na startu sezone je vrv naterao naseg trenera da dotegne timsku igru u odbrani nesto ranije nego inace. Lepo je to izgledalo, a dobili smo i Lazarevica kao legitimnog igraca u rotaciji, sto je bitno za pocetak sezone. Da ne ponavljam reci iz posta posle utakmice sa PAO u vezi postavljenog napada i problema nasih ball handlera, samo cu reci da su se potvdili i protiv drugog, jaceg protivnika. Ali, to je nesto na cemu ce se raditi tokom sezone. Jesmo limitirani, ali se to moze dovesti na prihvatljiv nivo. Mislim da je kljucno dopustiti obojici vecu slobodu u donosenju odluka, oni nisu knjiski primeri PG koji vide i citaju sve, vec igraci koji imaju poene u rukama. U vezi Hollinsa. Pisao sam da je to apgrejdovani Dobric kada je kreacija i baratanje loptom u pitanju, a ne neko ko se moze porediti sa Loydom, Punterom ili Baronom. Verujem da ce u sledecih 5, 6 meceva, ako se nastavi ovakav trend njegovog procenta suta za 3, doci do odredjenih korekcija u smislu selekcije njegovih suteva. Za sada mora ovako, dok se Dobric ne vrati. Jedan detalj... Gledajuci reprizu protiv Bajerna, ucinilo mi se da kod tog suta za 3 on izbacije loptu vise dlanom nego prstima, dok sam kod onog floutera kada je napravio faul u napadu skoro siguran. Mozda sam se istripovao, praticu kako ce to izgledati na mecevima koji dolaze. Iako sam prvi pricao Dzoni pre Woltersa, sada nisam toliko siguran. Iskustvo koje Nate ima je ipak znatno vece, dok je Dzoni igrac za promenu tempa i momentuma utakmice ili same zavrsnice. Izgleda da ih za sada tako vidi i Radonja. Ne znam sta da kazem za Bajern. Ocigledno da je Trinkijeri napravio izuzetno dubok roster, pripremajuci se za veliki broj utakmica u sezoni i eventualne probleme sa covidom. Ali, meni se cini da u evidentnom kvantitetu nedostaje kvalitet. Oni ce igrati sa dosta rotacija, drzeci jak intenzitet odbrane, to je jasno, ali se postavlja pitanje da li Lucic moze da ponovi proslogodisnju sjajnu sezonu i ko ce pored njega i Rubita moci da ubacuje dvocifreni broj poena iz meca u mec. Drugo, meni plejmejkerski trio Walden - Jaramaz - Sisko ne uliva poverenje u smislu ostvarenja ambicije kluba da se ode korak dalje, do F4. I njima, kao i nama, dosta zavisi od ucinka prvog centra, ne znam koliko moze Othello na pragu 36. godine.

Jeste, ali je i legit trojka. Recimo, ono juce sto smo izveli na parket: Kuz, White i Kalina je jako zajeban matchup za bilo koju ekipu, u oba smera. Stavljanjem Kaline na 3 dobijamo i visinu i snagu i skok, uz mogucnost njegove igre ledjima, dok se White pomera napolje i siri igru sutem za 3. Do nesrecne povrede, imali smo mogucnost da menjamo nominalne uloge ova dva igraca i onda je potpuno nebitno ko je 4, a ko 3 jer sve pozitivne stvari koje sam nabrojao su i dalje prisutne. White je specifican igrac i bice vrlo tesko nadoknaditi njegov izostanak. U sustini, to ce biti nemoguce u potpunosti odraditi jer mi u rosteru nemamo igraca sa takvim karakteristikama. Dakle, morace da se menja koncepcija igre. Kalina kao krilni centar po defaultu snizava petorku, utice na skok i niz taktickih ideja baca u vetar. Ipak, ona da napada licem i dalje ostaje, s'tim sto bi sada ekploatisao eventualnu prednost u brzini (koja nije sjajna, posebno protiv pokretljivijih cetvorki), umesto u snazi gde ima ociglednu prednost protiv vecine EL trojki. Na stranu sto mislim da to nije njegov napadacki forte, vec pozicioniranje na laktu i kreacija odatle. Ako na 3 stavimo Dobrica, onda je to izmena White - Dobric, gde nesto dobijamo, ali i dosta gubimo. Daleko od toga da ne moze da se igra, ali je bas velika steta zbog ove povrede jer bi imali odmah na startu sezone opasan tim, koji bi se kompletirao dovodjenjem centra i povratkom Dobrica. Nisam odusevljen sa Davidovcem na 4, jos manje na 3. Mislim da bi Simon bio blji fit sa Kalinom, na koju god od ove dve pozicije da ga stavimo. Jbg, moramo da se krpimo, nije da nismo navikli.

Na stranu horor od onog pada i povrede, odigrali smo vrlo dobar mec za ovaj deo sezone. PAO je usao jako u mec, imaju roster koji fizicki to moze da isprati, ali kada smo u drugom poluvremenu mi digli agresivnost i nivo fizicke igre, pokazali smo da se samo mi pitamo. Generalno, timska odbrana vec sad deluje dobro, pomaze se, preuzima kad treba, prave se pametni faulovi kad ne moze drugacije. Probleme smo imali kada se probije prva linija odbrane, a centar ne stigne da napravi taj korak unapred ili u stranu da zatvori prostor. Osim tih nekoliko laganih poena iz ulaza, ostatak je bio vise nego ok, posebno kontrola def skoka, kroz pozicioniranje i gradjenje. Odbrana na liniji za 3 solidna za ovaj period, nisu imali previse otvorenih suteva. Da se ne lazemo, Kalina je pola ovog tima. Njegovo iskustvo i znanje je neprocenjivo. Zatvorio je sve rupe u odbrani, sto ne treba da cudi od jednog od najboljih igraca sa strane pomoci u Evropi. Dzoni je bio dobar, ali tek kada je zaigrao svoju ulogu iz PG, sa vise slobode u napadu nego sto je imao u prvom poluvremenu. Zbog frejma i brzine nasih plejeva, koji nisu na zavidnom EL nivou, tesko cemo gledati redovno pravljenje viska u igri 1 na 1. I Dzoni i Nate zahtevaju da im se da malo prostora i da im se cuvar "izvuce iz dresa" da bi mogli bilo sta kreirati za sebe ili druge, pa je zato visoki pick i igrac koji to moze da radi kako treba prioritet ove ekipe. Cirbes je nekada to dobro radio, sada je stariji, tezi i sporiji. Kuz je ok, ali on ne moze brzo da rola dole, a na popu je slabo koristan. Luka je najbolje resenje od onoga sto imamo, kako god to nekome zvucalo. Ipak, jos jedan centar je must, ne samo zbog pick igre. Ubili smo PAO odbranom i tranzicijom i to bez naseg najboljeg igraca u tranzicionoj igri - Dobrica. Njegov povratak ce mnogo znaciti, posebno jer smo na par meseci izgubili Whitea koji lepo trci tranziciju, cak i kao ball handler. Pomoc je potrebna i Hollinsu na poziciji beka sutera, gde se jos jasnije video nedostatak Ognjena. Videcemo da li su losi procenti za 3 novog Amera slucajnist ili trend. Kako god, valjda je bilo jasno i pre njegovog dolaska da to nije tip igraca kao sto su Baron ili Loyd i da mu se ne moze uvaljivati lopta u isteku napada i ocekivati ne znam kakvu produkciju. Jasno se vidi fizionomija i koncepcija Radonjine igre, tesko da bilo koji igrac strci van zadatih kriterijuma koje je nas trener postavio kao uslov za potpis. To ukazuje da postoje dobre sanse da se uspostavi sistem igre vrlo brzo, iako je ovaj tim sa dosta novih igraca u odnosu na proslu sezonu. Naravno, ostaje pitanje kompletiranja tima, kvaliteta igraca i posebno njihovog zdravlja kao glavne nepoznanice da bi mogli ovom timu postaviti plafon. Povredom Arona, nije krenulo kako treba. Valjda cemo u nastavku sezone imati vise srece, bice nam potrebna.

Koliko se secam jos tamo 80-ih je Denver Doug Moe-a igrao sa 4 beka u petorci. Posle je pricu small ball-a preuzeo Don Nelson u nekoliko timova, od kojih je najpoznatiji "Nellieball" iz GSW Run TMC perioda, pocetkom 90-ih. Jel bese Phoenix D'Antonia posle trejda Nasha u taj tim 2004/05 pikao smal ball sa 4 G/F (Joe Johnson, Shawn Marrion, Steve Nash, Leandro Barbosa) i Stoudemire-om od 208cm kao centrom? Bilo je i nekoliko primera timova po NCAA koji su uspesno cepali small ball decenijama pre Miamia i te famozne 2012. godine. Znajuci Jordanov mindset kada je bilo koji detalj kosarkaske igre u pitanju, uopste ne sumnjam da bi taj manijak kroz sezonu, dve lagano nabacio nekih 40-45% za 3. Primera radi, leto pred sezonu 1987/88 je posvetio radu na odbrani sa ciljem da osvoji DPOY na kraju sezone. To je i ostvario, usput ubacujuci tricavih 35 ppg, pa je tako ujedinio titule najboljeg defanzivnog i ofanzivnog igraca lige u istoj sezoni. Kombinacija njegovog talenta, fizikalija, radne etike i ludackog drive su neprevazidjeni do dana danasnjeg. Da je paradigma kosarke, a posebno filozofija igre Phila Jacksona, bila okrenuta sutevima za 3, nema sumnje da bi najbolji igrac te ere i svakako jedan od najboljih sutera ikada, bio jedan od lidera i po ovoj stavci.

Osvrnuo bih se na ovu poslednju recenicu, jer kapiram da si poentirao sa njom i u istu sazeo sustinu posta o duzini trajanja LeBrona, izrazeno i kroz igre (prstenje, MVP, rekordi) i kroz popularnost. Nemam ja sta da prigovorim, Bron je obelezio jednu eru NBA lige. Njegova dugovecnost se moze pripisati njegovom neospornom kvalitetu, genetici, ulaganju u sebe... Ali i cinjenici da je on odavno zastitno lice lige. Upravo ovu stavku zelim da istaknem, jer se ostale prilicno cesto spominju. Kada jedan gigant u svakom smislu te reci, a NBA to jeste, stane iza igraca i svoj marketinski fokus usmeri na njega, potpuno je jasno da ce oni deliti dobro i zlo. Interes NBA je da bude mnogo vise dobrog nego loseg i otuda taj nevidjeni medijski hype o bilo cemo sto Bron uradi. Kada na tu vertikalnu intervenciju dodamo i socijalne, pa i politicke veze koje Bron uspostavlja tokom godina na horizontalnom nivou, onda dobijamo jedan siroki krug ljudi koji iz interesa radi na jednom cilju - guranju LeBrona u sto vise titula, naslova MVP, obaranja rekorda. A to znaci vise novca i odrzavanje brenda NBA na svetskom nivou. Sve je to ok i legitimno. Simbioza ovog tipa nije novost u ligi, a nije ni ekskluziva iste, vec samo jedan od mehanizama liberalnog kapitalizma u ostvarivanju sto veceg profita. Medjutim, neke objektivne naznake, a i subjektivni osecaj mi govore da njegovo vreme polako prolazi i da se u poslednjih par godina trazi novo lice. Mislim da ce to biti Giannis, ako prevagne Black lives matter narativ, ili Luka ako snage koje zele crni logo posustanu. U neizbeznoj refleksiji na MJ, kada god se prica o pojmu GOAT, mozemo primetiti neke slicnosti sa Bronom, ali i vrlo bitne razlike. MJ je takodje obelezio jednu eru NBA, bio i sam lice lige, ali njegov uspeh je ostvaren u necemu sto se uniformno zove Zlatna era NBA. Kvalitet igraca i timova je bio na izuzetno visokom nivou. Znamo svi imena legendi koje su tada igrale i koje su deo svog dominantnog igranja pokazale kroz okupljanje pred OI u Barseloni 1992. godine i formiranje originalnog Dream teama. Ne znam kako sastaviti prvu petorku, mozda ovako: Magic, MJ, Barkley, Malone, Ewing... Dok druga petorka sa Birdom, Admiralom, Pippenom, Stocktonom i Clyde-om, uz Mullina nije mnogo losija. U tim nisu usli velikani igre poput dvostrukog sampiona Isiah Thomasa, Dominique Wilkinsa zbog povrede, u ligu novopridosle senzacije Shaquille O'Neala, sjajnog Garry Peytona... Medju svima njima, a i ostalima sirom lige, MJ je bio jednostavno neprikosnoven - najbolji igrac u najboljem timu ikada u najboljoj ligi ikada. I tako preko deceniju. Znamo da je Bron uzeo svoje 4 titule sa 3 razlicita tima. Za razliku od Jordana, on nije uspeo da izgradi Dynasty team, a upitno je i da li je on Dynasty individual, sto MJ neosporno jeste. Ne znam koliko je podatak da je igrao 10 finala, a izgubio 6 afirmativan za tu pricu. MJ je igrao 6 i uzeo sve. Kuka se o povredama Bronovih saigraca, a zaboravlja se da je Jordan, u naponu snage i posle three-peata, ostavio kosarku na dve godine zbog licnih stvari. Tih cirka 200 utakmica sto je propustio je bar 6k poena (uz ostale parametre statistike) sto bi ga dovelo na celo najboljih skorera u istoriji NBA. Da li bi uzeo i te dve titule? Naravno da bi uzeo, jer se on posle tolike pauze vraca u Bullse i uzima jos jedan three-peat. Neverovatno, zaista. Potencijalnih 8 titula u nizu bi svakako otklonilo sve buduce rasprave na temu GOATa, mada i sada ne bi trebalo o tome ni ozbiljnije raspravljati. U toku MJovog prajma, ni jedan igrac, ni jedan tim nije uspeo da mu preotme primat. Sto nije slucaj sa Bronom, koji ni u svojoj ekipi u Bubble tituli nije bio najbitniji igrac i koga su sjajni GSW i njihov lider Steph opasno zasenili. Da opet spomenem povrede, ovoga puta i Curry-ja i Kleya i podsetim da su one imale i pozitivan impact na karijeru, titule i status LeBrona, a ne samo negativan. Jer da nije bilo njih, ne samo da bi GSW uzeo jos koji prsten pored ona 3 u novijoj eri, vec bi paradigma lige bila vec tada promenjena i Bron bi mnogo ranije krenuo ka penziji, bar onoj kada je marketing i zastitno lice lige u pitanju. A verovatno i onoj vezanoj za titule, rekorde, GOAT seruckanja itd. Istorijski gledano, po impactu na kosarku kao igru, Bron je imao zaslugu sto se profilisao kao odlican point forward, posle godina i godina lutanja po pozicijama. Iako je postao jedan od najboljih u toj ulozi, on nije ni zacetnik, ni inovator jer su pre njega tu ulogu igrali mnogi igraci. MJ, najbolji SG svih vremena, pa i Shaq koji je u top 5 all-time centara lige, su imali mnogo veci uticaj na igru jer su zbog njih menjana pravila. Eto koliko su dominantni bili. Ja ne znam da postoji neko Bron rule, ispravite me ako gresim. Posle LeBrona ostace samo cifre. Posle MJa ostala je legenda.

Mislim da postoji ogromna vecina Zvezdasa na ovom forumu koja misli da FMP ne bi smeo da igra ABA, vec rang ispod. To je valjda jasno i normalno. I zato nam ne treba ni Zoki Savic, ni drugi likovi da nam to objasne. Sto se tice Mege, ovde nije pitanje da li je regularno da Misko, kao najuticajniji menadzer u Evropi, donosi odluke u jednom klubu i prakticno vodi taj klub. Problem je mnogo siri i ulazi u vode globalne price menadzerisanja i menadzera, njihovom uticaju na igrace i timove. U svetlu toga, cela ABA liga moze biti kompromitovana u smislu regularnosti. Dovoljno je da se uspostavi jedna nefer veza, formalno nevidljiva, izmedju njega i nekog kluba ili ljudi iz uprave istog, pa da oni imaju prioritet u dovodjenju klijenata. Srecom ili ne, Misko ne gotivi ni Zvezdu ni Partizan po tom osnovu, tako da ni jedan od ova dva kluba ne moze da se pohvali da mu je Misko "poklonio" nekog kapitalca, posebno iz redova domacih igraca. Samo zato sto ima svoj klub i svoj izlog. A da nema, onda bi bilo ok, jel da - malo vama, malo nama i svi srecni? Jbg, ovde se kuka vise zbog toga sto ne daje Partizanu i Zvezdi, a ne zbog toga sto covek ima monopol nad ABA i ogroman uticaj i na EL, a sve vise i na NBA kad su transferi u pitanju.

Posto sam slab na Kyrie Irvinga, odgledao sam u prethodnih 5-6 godina sve sto je bilo dostupno u formi video klipa na netu za dz, a nesto sam i platio da pogledam. Govorim o njegovom workoutu, da ne bude zabune 😁 Elem, da je radio na svom ball handlingu samo na klipovima koji su snimljeni, opet bi to bio pozamasan broj sati. A odnos snimljenih i onih koji nisu je vrv 1:100, mozda i vise. Tako da imam utisak da je decko bas dosta radio, sto samo po sebi ne znaci da su mu driblinzi "mehinicki", tj. nauceni. Da budem iskren, sumnjam da to uopste moze da se nauci, ono, from scratch. Naravno da mora postojati talenat, ali talenat je samo mogucnost, predispozicija da se odredjena vestina ispolji. Rad i milion repeticija je nesto sto donosi tu fluidnost, preciznost i brzinu. Ljudi gledaju kako neko nesto lagano radi i misle da je to cist talenat, da je Bogom dano. U vreme MJ cesto su se mogle cuti price na ovu temu. Boli ga k. ima ludacki odraz, da ja imam takav i ja bih to radio. Fade away jump shot... Pa on to tako prirodno ima. A u realnosti, MJ je bio najveci radnik tog vremena u NBA, moze se reci i fanatik. Imam autobiografsku knjigu Johna Stocktona gde se jasno vidi koliko je puno covek radio na svom skilu, a kad gledas pick sa Maloneom, pomislis ovo bih i ja mogao, laganica. Sta reci o Kobeu, fanatik u rangu MJa. Steph, LeBron, u poslednje vreme i Giannis - veliki radnici koji su svoj talenat kroz ogroman rad pretvorili u titule, status, slavu.

Crossover (dribble) sustinski predstavlja promenu ruke kod vodjenja lopte tj. driblinga. Uglavnom se odnosi na tzv. prednju promenu, jer se ona najbrze izvodi, a brzina kod crossovera, uz adekvatnu varku telom, je najbitnija. Naravno, postoje i oni posle srednje i zadnje promene, koji mogu biti podjednako efektni, iako su po defaultu sporiji. Cesto se koristi dupli crossover sa adekvatnim laznjacima u svim kombinacijama 3 promene i to je ubojito oruzje u rukama dobrog ball handlera, a ako pored toga ima urodjen brz refleks i ubrzanje, onda dobijamo prave umetnike cossovera.

Kapiram da ti nije jasno, jer imas normalan mozak i ne bi ti nikada palo na pamet da se budze statsi jos od pionira. Ja sam bio toliko sokiran, da sam proveravao pricu na 3 razlicite strane i na kraju, kada sam dobio potvrdu da je tacno, smejao se naglas jedno 10 minuta, iz ocaja i neverice. E sad, ko uspe da izadje iz normale i predje na drugu stranu, on moze da ukapira zasto se to radi. Nije cilj Partizan ili Zvezda, niti bilo koji tim iz Srbije. Ovde ipak ima ljudi koji pazljivo prate mladje kategorije, ima ih i na ovom forumu. Neke price su javna tajna u krugovima koji prate i znaju, tako da se tesko moze desiti da se u Srbiji neko zahebe i uzme klinca samo na osnovu statistike. Cilj je da se smulja neka srednja skola napolju, kasnije i koledz i slicno, a tu glavnu rec vodi statistika, rec menadzera (koja je po defaultu ultra afirmativna) i highlightsi (jasno je da se montazom najboljih poteza od skoro svakog igraca moze napraviti zanimljiv prospekt). Na ruku ovoj prici ide visegodisnji trend, pre svih Turaka i Spanaca, koji nase mlade igrace uzimaju "na kilo". Upravo ovih dana, dvojica nasih klinaca koji su 2007. godiste putuje ka Turskoj, u poznati i renomirani klub. Nista novo, deca nam se svakodnevno rasipaju po belom svetu, a mi se i dalje tripujemo gde su nam igraci na prelasku u seniorsku kosarku. Edit slovo

Nabija Miško statistiku i bukvalno. Placa se 50e po mecu zapisnickom stolu da friziraju statse. Uglavnom oko procenta suta. Vedeta koja se gura ce svakako ubaciti 25-30 ili 30+ poena, jer je svaki napad njegov. Onda se lepo umesto 6/16 za 2 i 5/25 za 3, namesti da je sut iz igre oko ili preko 50%. Ukrade se od saigraca po koji skok i asist, sudije dunu jedno 15 bacanja po mecu i eto indeksa hiljadu. Pricam o mladjim kategorijama, za dvojicu igraca za koje znam. Jedan ima veze sa Miskom, drugi ne. Provereno i potvrdjeno. Nije Jovic, koliko ja znam, da ne bude zabune jer se spominje u quotovanom postu.

Ako uzmemo kao tacno da su 1 i 5 najbitnije pozicije u kosarci (o cemu se moze polemisati), onda su one najbitnije svim klubovima, a ne samo nama. Sto bi znacilo da su najtrazenije na trzistu, a to opet znaci najskuplje. Znamo da smo teski donji dom EL po budzetu od kako igramo to takmicenje i da kroz novac nismo konkurentni, pa eto glavnog dela odgovora na tvoje pitanje. Dalje, nasa skauting sluzba prosto ne postoji, sto ide na dusu iskljucivo N. Covicu, koji 10 godina nece, ne zna ili ne ume da prepozna znacaj takve sluzbe. Posto nemamo ozbiljan skauting, to nam dodatno smanjuje sanse da kompenzujemo manjak para dovodjenjem dobrog igraca ispod radara. Trece, lose se radi u mladjim selekcijama, pa i u Zvezdinim. Ako je Uskok, a nekada recimo Rebic nesto najbolje sto mozemo da izbacimo i ponudimo seniorskoj ekipi, onda da zatvaramo radnju polako. Osim toga, vec duze vreme je u nasoj kosarci prisutan efekat Misko Raznatovic, koji prvi bira od one sice od koje moze da se probere, pa smo kao klub i brend i tu bitku za renome, ugled, ali i destinaciju gde mladi talenti dobijaju sansu da se razvijaju izgubili. Nevezano za Miska, a vezano za temu, imamo veliki broj dece koja imaju odredjeni talenat i koja direktno, sa 14, 15 ili 16 godina idu napolje, pre svega u Italiju, Spaniju, Tursku i USA u potrazi za sansom da svoju karijeru razvijaju kvalitetnije nego sto bi to bio slucaj u Srbiji i tako manje-vise potpuno izlaze sa radara ljudi koji bi trebali da prate te mlade talente.

Partizan je ove sezone uradio za sada dve dobre stvari. Prvo i najbitnije, doveo je Zeljka Obradovica, sto bi moralo da ima pozitivan impact na kosarku u Srbiji, ali i okruzenju, kako kvalitativno, tako i marketinski. Druga stvar, jako mi se svidja sto se legendi kluba, a Novica to jeste, priredjuje oprostajni mec protiv aktuelnog osvajaca EL. Sto se tice rostera, kako je jako krenulo, sa dve bombe, tako se i utisalo pred kraj prelaznog roka. Ocigledno je da ce doci startni centar, ali ja ocekujem jos jednog igraca spoljne linije. Ono sto sam video protiv Cibone je prilicno tanko. Ne govorim o procentu suta, neuigranosti i izgubljenim loptama, jer je to normalno za preseason, vec o gabaritima ekipe i fizickoj snazi, posebno na pozicijama 1 i 2. Avram, Moore, Madar i Punter je bas onako mrsavo, laka konjica. U poredjenju sa timom u kome su bili npr. Jaramaz i Walden, vidi se jasna razlika u cvrstini. Ocekujem da sa ovakvim backcourtom Partizan igra izuzetno brzo i na mnogo poseda, a uspeh ovog dela ekipe ce zavisiti primarno od suta za 3. Ako to bude na nivou, otvorice se teren i za ulaze, gde su sva cetvorica vrlo opasna. Taj centar vam moze potpuno promeniti ravnotezu i dovesti u balans unutrasnju i spoljasnju igru, jer vi trenutno nemate igraca kome bi se dole spustila lopta, ako izuzmemo eksperiment sa postovanjem Zagorca. LeDay igra licem ka kosu, a Kurucsa nisam uspeo da provalim na osnovu jedne utakmice. Mozda neka strech4 koja ce da pomaze u skoku i katuje kada se ukaze prilika. Nesumnjivo da ce Punter biti apsolutni lider sa kljucevima tima, to je sjajan two-way bek i isporucice svoje, siguran sam. Ipak, ocekujem jos jednog kapitalca na centru, pa da se baci akcenat i na post igru. Znajuci Zeljka i njegove timove, nezamislivo mi je da se gura sezona sa ovakvim frontcourtom. Ide vam na ruku raspored u ABA, gde nemate jace meceve do osmog kola i Derbija, pa postoji vremenski odusak za dovodjenje centra. Ballhandling vam je dobar, za protok lopte i tacne pasove cemo videti kada se uigrate. Agresivnost ce biti na max, verujem i da ce se skok dobro krpiti i sa pozicija 3 i 4, gde imate i visinu i solidan gabarit. Tesko je predvideti domete ovog tima. Zeljko je vrhunski strucnjak, ali nije madjionicar. Ako centar bude bas dobar ubod, onda cete uci u vrh favorita u ABA, za EC ne znam, ne pratim to takmicenje.

Bravo za temu, Cacak to definitivno zasluzuje. I hvala za detaljnu pricu, mozda ce forumasi iz drugih gradova Srbije prihvatiti "izazov" i napisati koju rec o lokalnim timovima. Da probudimo kosarku i van Beograda, makar to bila samo pisana rec.

Ako Srecko Jaric, najbolji igrac basketa koga sam ikad gledao i sa kojim sam imao neverovatnu srecu da igram, kaze da je to bio Ranc kod starog Merkatora, onda je to to. 😁 Mnogi velikani su igrali tamo, znam iz prica, ali ih nisam gledao. Zato sam gledao Saleta Djordjevica iks puta, ali nikad nisam igrao protiv njega ili sa njim, na zalost. Igrao sam par puta u Zemunu u dvoristu neke srednje skole (zaboravio sam koje) gde su imali tablu u bojama zastave Jamajke. Tu je bas bilo jakih ekipa, klanje uvek. Isto u Zemunu u skoli Lazar Savatic, mnogo jak basket. Kad smo kod lokala, da spomenem i moj kraj. Na terenu kod stadiona Cukarickog se pikao ozbiljan basket. A onde se dosta ljudi slilo na Adu na koseve, gde sam najvise i igrao. Znalo se, na prva dva kosa igraju najbolji i random likovi tu ne mogu da udju. Meni je trebalo jedno 3,4 godine da me pozovu tamo i da posle mogu da uletim i prijavim ekipu. Ali sam uvek gledao da tamo dodjem sa dobrom ekipom, da se ne blamiramo bzvz, puknemo npr. 21:5 i susimo dva sata. I kad smo vec krenuli da oftopicarimo, da zloupotrebim to za jos par redova. Sa Ade i generalno sa tih basketa ima puno anegdota, ja cu dati tri koje su subjektivne prirode. Prva je o Biciklisti. Tako smo zvali lika koji je stalno dolazio bajsom, onim trkackim. Lik je bio sajla, odbijali su se od njega i mnogo tezi, krupniji, visi igraci, bio je jak kao bizon. Nisi mogao da ga pomeris sa mesta, bilo da se gradi u skoku ili kad pokusavas da zidas preko njega. Ne znam da ga je iko ikada ugurao u kos ili mu uzeo skok bez faula. Kad se on pojavi na terenu, a uvek je dolazio sam jer nije imao ekipu, znalo se sta nas ceka. Gomila masnica, zakucavanja iz mesta preko igraca i umor posle jednog basketa kao da si kopao ceo dan. Taj dan kad smo ga dva puta dobili za redom sam bas zapamtio. I taj osmeh na nasim licima kada smo Biciklistu bacili na pleca. Drugo, isto na Adi, bio je neki neupadljiv lik, blago pogrbljen, levoruk. Onako na prvi pogled, niko ga ne bi uzeo u ekipu. Ali, njegov levi ulaz i polaganje o tablu pod svim uglovima i na sve nacine je bio jednostavno nezaustavljiv. Imao je i sut, pa ako mu pridjes previse on iskoristi nevidjeno brz prvi korak i onda mozes samo da gledas kako posle ulaza i od vrha table lopta ulazi u kos. Mnogo sam igrao protiv njega i nisam mogao da ga zaustavim, ali ni on mene. Onda, jednog dana kada su mi se kockice slozile, krenem da ga pratim na svakom ulazu i da ga lepim. Prva blokada, ok. Druga blokada, cekaj malo. Treca blokada, vec se ljudi skupljaju okolo i komentarisu. Cetvrta, peta. Gotovo, usao sam mu u sistem i lepim ga na svakom njegovom ulazu. Posle mi bilo malo neprijatno, dobacivanja sa strane su bila brutalna, ali jbg takav je basket. Nisam ga posle vidjao na Adi. I trece, kod mene u kraju, OS Djordje Krstic. Dosao sa ortacima iz srednje i prijavili ekipu. Dobijamo prvi basket lagano, nisu momci neki kvalitet. Tada dolaze tri lika, klasicni Dizelasi, celavi sa kajlama. Sedaju na stepenice pored kosa i skidaju se, a ispod utoke preko kojih stavljaju jakne i dukseve. Ok. Krece basket. Prvi moj ulaz, koleno u koleno, lakat u vrat i udarac sa ledja po glavi. Drugi ulaz, rame u grudi, padam na beton. Nastavlja se basket, tuku oni mene, ja ne trazim ni jedan faul. Dobijamo nekako na moj inat 21:19. Oni nadrkani, samo cekam da krenu po utoke, spreman da preskacem ogradu i bezim koliko me noge nose. Najveci od niih, koji me je najvise tukao mi prilazi. Pruza mi ruku i cestita. Ostala dvojica rade isto, mada nevoljno. Kaze mi ovaj, odakle si tebra. Ja kazem odakle sam. Kaze ovaj najveci, brate ako te ikada neko cima, javi se meni, super si ti lik. Kazem, vazi brate. Gledam dvojicu mojih drugara, prebledeli. Vracamo se kuci i oni mi kenjaju sve vreme, jebo te basket i tvoje ludilo da moras da pobedis, umalo nas ne izrokase danas. Ja izubijan, koleno me boli, vrv sa polomljenim prstom na saci, ali srecan. Baket je to. Udavih. Ali tako je bilo tada. Danas kada prolazim kolima pored terena po gradu, ne vidim ljude da igraju. Kada se setam Adom, pa prodjem pored koseva, nije to to. Valjda sada svi klinci koji vole kosarku su po klubovima, basket igraju oni 30+, 40+ ili bas klinci od 12, 13 godina. Steta, znam koliko je basket bitan za kosarkasa, zna to i gomila nasih proslavljenih igraca koji zele da pricaju o tome.

Stari druze, ja tebe potpuno razumem. I u pravu si. Svako neka koristi ono sto mu je lakse, kao sto sam i napisao. Bez pretenzija da sebe predstavim kao neki kosarkaski autoritet, ipak moram reci da se ovim i slicnim postovima obracam advanced publici, ili onima koji bi detaljnije usli u posmatranje ovog sporta. Ima li krucijalne razlike izmedju stavova "Zvezdi treba centar" i "Zvezdi treba faceup scorer"? U principu ne, ali u kolicini informacija da. Na to se sve i svodi, ko koliko informacija o kosarci zeli da primi, obradi ili prihvati. Ovakvim postovima zelim upravo to, da ponudim. Ali i podstaknem mladje i pametnije da nastave da istrazuju, dopune, isprave.

Eh druze, ja ovo pisem i objasnjavam poslednjih 6-7 godina po raznim forumima. Strasno sporo ide prihvatanje nove nomenklature, koja nije hir i mondenstvo, vec oslikavanje realnog stanja na terenu (pun intended). Cak i na uskokosarkaskim mestima poput ovog, gde bi po pravilu trebala biti znacajno veca koncentracija poznavalaca kosarke nego u populaciji. Sto se tice ove tvoje tabele versatilnosti po pozicijama, ona je ok, neko kompromisno resenje gde bi se zadovoljila stara nomenklatura od PG do C (ili od 1 do 5), ali i unele odredjene varijacije po pozicijama. Po mom shvatanju, koje je jos liberalnije, navedene pozicije treba potpuno izbaciti i igrace posmatrati iskljucivo preko skillseta, odnosno onoga sto mogu da pruze na terenu u oba smera. Npr. meni donekle combo guard, ali mnogo vise scoring wing nisu dobre odrednice za old school poziciju PG, jer svojim znacenjem ne govore da takvi profili igraca mogu igrati u ulozi klasicnog keca. One doduse nagovestavaju mogucnost kreiranja za sebe, ali ne i za druge. Mislim da je preciznije da se za poziciju tzv. pleja koristi izraz ballhandler kao odrednica. Onda bi imali ofanzivne ballhandlere (koji po starom shvatanju mogu biti igraci na pozicijama 1, 2, 3, pa i 4), defanzivne ballhandlere, pass first ballhandlere itd. Floor general je sasvim jasna odrednica, ali ne mora biti iskljucivo vezana za tzv. poziciju 1. Recimo, meni je LeBron klasican floor general i nije cudo sto ga stavljaju kao Point forwarda. Takodje, svedoci smo da Jokic trenutno redefinise poziciju C, pa bi lagano mogli i njega smatrati floor generalom, uze gledano Point centrom. Dakle, floor general je floor general, bez obzira na njegovu visinu, brzinu, klasicnu poziciju. Isto vazi sa sve druge pozicije iz ove zastarele podele. Ono sto moram da naglasim je da ne mislim da je pogresno reci da je neko plej ili bek ili centar. Samo mislim da je mnogo preciznije koristiti izraz pass first ballhandler, rim protector ili point forward jer onda odmah znas sta odredjeni igrac ima da ponudi timu i da li ti to treba, ili ces traziti neke druge varijacije i profile koji su bolji fit timu.

Drugar iz osnovne na casu fizickog u 7. razredu, dok smo naravno cepali fudbal, sutne loptu i pogodi nastavnika u glavu, razbije mu naocare. Ovaj popizdi i zabrani nam fudbal do kraja skole. Kaze, e sada cete mao kosarku. Mi svi u bedaku, posebno ja koji sam igrao kao petlic, kasnije i pionir za Cuku sa B. Brda. Elem, uzmem basketaru prvi put u ruke i tu je pocela ljubav koja traje i danas, 30+ godina kasnije. Bas u to vreme, na radiju b92 ze upoznam sa carima rap muzike, preko emisija legendarnog Mjehura. I pre nego sto je to postalo klise i enormno ekploatisano u medijskom prostoru, spojim rap i hip-hop sa kosarkom. Kraj osnovne i celu srednju sam pikao basket u ritmu gengsta repa, u istom taktu, sa istom agresijom na terenu. San mi je bio da igram basket u nekom getu sa crncima, iako sam znao da na njihov court ne bi mogao ni da udjem. Krajem 80-ih sam ozbiljno poceo da pratim NBA, dobijao VHS od ljjudi koji su bili napolju, visio u Americkoj citaonici u Cika Ljubinoj i do detalja analizirao sitan tekst u svakom NBA digestu na koji sam mogao da naidjem. Za desetak godina, kroz vesele 90-e,sam obisao maltene sve basket terene u Bg, igrao sa i protiv poznatih imena tog doba, ali i protiv mnogo fantasticnih amatera, koji su na zalost ostali kosarkaski anonimusi. Iz celog tog miljea se izrodio nick madafaka, koji sada, kad imam punih 48 godina, nije bas najprikladniji. Ali sam ga zadrzao jer i dalje u mom bicu postoji ta iskra ljubavi prema kosarci koja me pokrece. Uostalom, godine su samo broj.

Jel tema Jokara ili repstacija? Ili je to jedna ista tema? Mene, onako ljudski a ne kosarkaski, zanima kako se osecao Jokic tokom neuspelih kvalifikacija i kako se oseca sada, kad se malo slegla prasina. To bi bacilo pravo svetlo na problem - info iz prve ruke, iskren koliko je to moguce da bude. Posto to najverovatnije necemo docekati, onda ostaje svakom Srbinu da kroz slucaj Jokic reflektuje svoja vidjenja problema igranja za reprezentaciju. I to je ok. Samo ne treba da se udje u zamku spocitavanja sta ko treba da misli i cuvanja ekskluzivnog prava na istinu, nebitno je li stav pro ili contra. Jer mi smo posmatraci i nemamo nikakav subjektivni osecaj, tj. tesko mozemo da udjemo u kozu i glavu Nikole i vidimo sta se tu desava. Posebno oni kojima empatija nije jaca strana, a ima ih mnogo u Srbiji, logikom dedukcije i na ovom forumu. Ja bih iskoristio priliku da kazem dve, tri stvari vezano za predmet rasprave. Prvo, mislim da postoji odredjena nelagoda kod Jokica u celoj prici oko repke. To je psiholoski fenomen i nema veze usko sa kosarkom, njegovim planovima vezano sa istu, tj. strategijom razvoja njegove profi karijere. Ali, daleko od toga da je nebitan faktor, naprotiv. Imamo mnogo slucajeva u raznim sportovima gde igraci idu protiv "logike" i dolaze na pripreme, pa i takmicenja vodjeni unutrasnjim motivom, tj. emocijom. Ta osecanja su vezana za sam boravak u odredjenoj grupi igraca, osecaj pripadnosti, rodoljublje itd, a mogu biti pozitivna ili negativna. Upravo od tog predznaka mnogo zavisi kada igrac donosi konacnu odluku. Kod Nikole smo imali dve situacije (koje su meni poznate, a vrv ih je bilo jos) koje su prevagnule ka negativnom. Prva je bila nepotrebno, stetno, u krajnjoj liniji i netacno drljanje po medijima o tome koji igraci iz sadasnje generacije bi mogli da igraju sa onima iz prethodnih, zlatnih. Pa je u tom infantilnom blebetanju, koje svoje motive ima i u odredjenim mehanizmima odbrane, kao i zadovoljavanju povredjenog ega, knjiga spala na jedno slovo koje nije bilo Nikola Jokic, tadasnji zvanicno proglaseni najbolji centar NBA lige, citaj sveta. Druga je detalj sa treninga repke, gde je najbitniji covek iste, pred jedno 6-7 svedoka, medju kojima je bio i Jokic, naglas prokomentarisao dolazak naseg igraca u stilu "koji ce mi *urac ovaj ovde". Info je kontroverzan, ali i potvrdjen od nekoliko ljudi koji su to culi. Imena poznata redakciji. No, promenili smo selektora, dosao je Kokoskov. Da smo birali pogodnijeg za premoscavanje barijere NBA - reprezentacija, tesko da bi izabrali boljeg, bar na papiru. I ne samo to, nastup Kokoskova i ophodjenje prema igracima je zaista na najmanju meru svelo potezanje autoriteta i mahanje diplomom ili CV-jem u nedostatku argumenata, sto je u proslosti cesto bio slucaj. Skolovan u pragmaticnoj sredini i bez nepotrebnih izliva emocija, Kokoskov je vidjen kao dobro resenje, neka pozitivna mesavina srpskih korena i zapadnjacke profesionalnosti. No, sve to nije bilo dovoljno da se privoli ovoga puta aktuelni MVP NBA da zaigra za reprezentaciju. Bez obzira na nedolazak Jokica, poraz od Italije na domacem terenu, a posebno nacin na koji je dozivljen, posmatram kao apsolutni neuspeh koji ne moze biti opravdan bilo cime. Mi smo i energetski i takticki bili nadigrani na tom mecu do te mere da se sa pravom postavljalo pitanje hemije u ekipi, motivacije, ali i postojanja bilo kakvog skautinga protivnika i ingame reakcija, sto su sve do jednog propusti koji po defaultu idu na dusu struci i njenom prvom coveku. Za mene posle tog meca nije bilo dileme da li Kokoskov treba da ide ili ne. Neuspeh, dovidjenja, vidimo se mozda ponovo za iks godina, ako ze kockice sloze. Sada se spominje Kari Pesic (zaista nisam u toku, pa se izvinjavam ako nemam aktuelan info). Ili neko drugi. Spominje se ideja da selektor vodi samo repku i da se fokusira na taj posao 365 dana u godini. Pricaju se i neke druge stvari, iznose nove/stare ideje. Ko god da personalno bude selektor, to per se ne znaci nista. Nama treba jasan sistem u KSS, struktura koja ce imati i strucni i energetski potencijal da se uhvati u kostac sa novom paradigmom koja se sve vise nadvija nad reprezentativnom kosarkom. Trebaju nam ljudi koji razumeju problem, koji imaju sirinu pogleda na isti ii koji su u konstantnoj komunikaciji sa potencijalnim reprezentativcima, ali koji taj kontakt zasnivaju na uzajamnom postovanju i razumevanju. A ne na nastupanju sa pozicije sile, vredjanju igraca ili njihovom provlecenju kroz medije fingiranim clancima ili serijom istih, samo da bi sakrili sopstvenu nesposobnost i prebacili krivicu na drugu stranu.