madafaka73

Pod Radonjom je JOB zestoko izdivljao jos u Baru. Nekoliko polu ili nerezonskih trojki prakticno u nizu. Srecom po nas, vise takvih i slicnih suteva mu je tada uslo, ali svi znamo da je Radonja alergican na te revolveraske obracune u 5. sekundi napada. Sto se ne moze reci za prethodnika na klupi. I tu treba traziti neko opravdanje za JOBa - promena trenera, a samim tim i filozofije igre, kao i drugacija uloga ovog igraca u novom sistemu. Da je JOB "malo na svoju ruku" moglo se videti iz prve njegove izjave za medije nakon potpisivanja za Zvezdu. Prilicno samouverena izjava, da budem blag u oceni. Niti je Zvezda krs tim, niti je JOB Dzordan da bi ovakva izjava mogla da se uzme kao ozbiljna. No, na klupi nam je bio trener i covek koji deli ovakvu filozofiju i koji daje svojim igracima mozda i previse slobode, pa se moze reci da su njih dvojica kliknuli u startu. Dok se shvatilo da je JOB, sa onakvim ovlascenjima u igri, u stvari minus igrac u kontinuitetu, bilo je prekasno, pa je trener, sa punim dzepovima kamenja od kojih je jedan od tezih bio JOB, poceo da tone. Radonjine intervencije na utakmicama, pa i na treninzima su vrv isle u smeru da mu objasni novu ulogu, da nije prva opcija u napadu po defoltu cim kroci na parket. Dodatna otezavajuca okolnost je bila i povratak Nnoka, koji je sa pravom uzeo poziciju startnog centra, pa se Dzoni vrv upitao gde su njegovi minuti i njegova pozicija, jer svi znamo da je skoro od pocetka on igrao na 5. Da li je nesto receno na poluvremenu ili nije, to ne mozemo da znamo, ali svakako da bi mogla da se ispegla situacija posle isteka suspenzije, osim ako nije bilo nekog fizickog nasrtaja ili nekog tezeg verbalnog prestupa. Ono sto mene kopka je ono sto me uvek kopka kad je KKCZ u pitanju - N. Covic. Ako je on odlucio da mu JOB vise ne treba, najmanji je problem nekom vrstom provokacije, kao sto je izvodjenje posle 2,3 minuta i ostavljanje na klupi, izazvati neprimerenu reakciju igraca i onda to iskoristiti za svoj cilj. Pisanja portala bliskih klubu o JOBu koji ide na *urac igracima od kako je dosao u klub, odnosno isticanje istog kao remetilackog faktora, je na tragu modus operandi prvog coveka naseg kluba. A stit u vidu odluke trofejnog trenera Zvezde je vec podignut i on je dovoljno veliki da se iza njega moze sakriti jedna tako mala osoba kao sto je N. Covic. Kako god, niti velicam JOBa kao igraca, niti smatram da je nemac pojma. On je jedan od onih koje smo morali uzeti, jer nemamo dovoljno para ili znanja da se ugrabi bolji igrac. Dzoni ima upotrebnu kosarkasku vrednost, posebno za nivo takmicenja i protivnika gde jos imamo neke sanse za ostvarenje cilja, pa bi najbolje bilo za obe strane da se problem resi.

Pokusacu da budem kratak, jer ima dosta tekucih stvari o kojima bih pisao (poraz od Asvela, situacija oko JOB, kontaktiranje Stimca), pa da polako zavrsavam ovu razmenu misljenja koja se rastegla na 10 strana. Stalno potenciras druge klubove u ABA, pretendente na tron i koristis ih kao neki argument koji je suprotstavljen mojim pogledima na stvar. A zapravo, oni idu u prilog moje teze, sta vise, opstepoznate cinjenice, da je KKCZ u periodu pod Covicem uspela, posle par neuspeha, da se profilise u lidera regiona, sa 4 titule u poslednjih 5 sezona. Ja to ne sporim Covicu, to je fakat. Prvi je u selu. Pa ako razmisljamo u tim uskim okvirima, Covic je bio i ostao najbolje resenje, gledano iz ugla navijaca kojeg samo uspeh zanima, ne zadrzavajuci se na moralnim i polulegalnim akcijama koje to prate i koje su na tragu maksime "cilj opravdava sredstvo". Problem je prelazak na visi rang takmicenja, tj. EL o cemu sam nasiroko pisao. I oko ove tvoje druge primedbe su stvari jasne, jer sam ih takodje objasnio u prethodnom postu, ali mi nije tesko da ih elaboriram. Mi navijaci, koliko god da smo razliciti po raznim parametrima, da li manje ili vise poznajemo kosarku, da li idemo na utakmice ili gledamo preko TV, da li smo bliski klubu ili ne znamo nikoga - kako god, mi imamo jasne limite kada je uticaj na klub u pitanju. Ti limiti su mozda probijeni u slucaju Junior u EL Zvezdi, na nasu srecu uspesno, ali su ipak izuzetak koji potvrdjuje pravilo. Ocekivati od navijaca da bitnije utice na personalne promene na najvisem nivou, je naivno, u najmanju ruku. Moja obaveza, kao nekog ko voli klub, je da ukazujem na probleme kako ih vidim, da pricam o principima i objasnim ih, a ne da jurim po Srbiji ili belom svetu potencijalna resenja za mesta sportskog direktora ili prvog coveka kluba, lobiram po kosarkasim kuloarima Evrope. Mozda nemam vremena zbog licnih ili porodicnih obaveza, mozda nemam ni dovoljnog upliva u vode sportskog menadzmenta ili politike, mozda nesto trece. Sta god da je u pitanju, to me apsolutno ne moze diskvalifikovati da na kosarkaskom forumu iznosim svoje stavove i branim ih. Zamena teza je u pitanju - ukazivanje na problem ne mora nuzno zahtevati i konkretno resenje istog. Ali shvatanje da problem zaista postoji je prvi korak na putu njegovog resavanja. Od mene dosta, neka preuzmu pametniji i sposobniji.

Prvo, ovaj pokusaj poentiranja kako sam ja ustvari dao kompliment Covicu je propao u startu jer si omasio celu sustinu price oko trofeja u ABA. Meni ni jedan trofej Zvezde nije uteha, vec nesto sto izuzetno cenim i sto ostaje za istoriju. Bio on iz KLS, Kupa ili ABA. Ono sto je bila poenta je realna mogucnost da od ove ili sledece sezone trofej ABA mozda nece biti dovoljan da se igra EL, zbog tendencije zatvaranja ovog takmicenja. Trend zatvaranja EL kroz davanje dugogodisnjih licenci i onih utesnih na par sezona je nesto o cemu se dugo pricalo u kosarkaskim sferama Evrope, dok na kraju nije zazivelo kao realnost. Timovi, a medju njima i mi, su imali dovoljno vremena za pripremu, lobiranje, na kraju i egzekuciju vitalnog plana svake ekipe koja u buducnosti pretenduje da igra elitno kosarkasko takmicenje i od toga zivi, ili prezivljava. Gde je Zvezdi A licenca? Ili neka druga? Nema je, a kako stvari stoje, nece je ni biti. I onda ja pitam sve Zvezdase - hocemo li se zadovoljiti da budemo prvi u selu ili nam je mesto u eliti? Znam cime bi se Covic zadovoljio, a onda u prepoznatljivom maniru spin majstora objasnio i Zvezdaskoj javnosti da je to zapravo veliki uspeh. Kao sto je veliki uspeh jedan F8 u iks godina takmicenja u EL. Meni to nije uspeh, naprotiv, to je pocetak kraja nasih ambicija u Evropi. Ali dobro, razliciti smo po karakteru, ambicijama i viziji KKCZ, pa ce se i oko ovoga, kao i mnogo puta ranije, podeliti zvezdaska javnost. Neki ce da kukaju na "realne" okolnosti u vidu budzeta, logistike, nazavidnog statusa drzave iz koje dolazimo, ali to su samo izgovori, odbambeni mehanizmi koji stite ego svakog pojedinca koji svoje licne (ne)uspehe vezuje za (ne)uspehe KKCZ i obrnuto. Nema izgovora i opravdanja, nema "nisam znao" ili "nema uslova" - ti si tu da se boris za Zvezdu u eliti ili te nece biti. Ako ne mozes i ne umes, izvuci dupe iz fotelje i skloni se u stranu, pa pusti da neko drugi pokusa, neko ko tu "tesku realnost" ima snage da promeni u svoju korist. Ima li takvih? Mozda ima, mozda nema, ali to je manje bitno. Bitan je princip, onaj koji kaze da svako ko nije sposoban da ostvari cilj, mora biti sklonjen. Na taj nacin Zvezda se stavlja ispred svakog pojedinca, sto sa Covicem nije bio slucaj (Zvezda - to sam ja), a pojedinac je tu da sluzi Zvezdi, da bude njen cinovnik, a ne gazda. Drugo, zasto ne udeliti kompliment Covicu gde zasluzuje? Kao sto sam pisao, preuzimanje primata u Srbiji, ali i 4 titule u regionu je nesto pozitivno iz njegovog predsednikovanja, ali svi uspesi osim onog Tomica u ABA se vezuju za g. Radonjica koji ima apsuluto najvise zasluga za iste. Uostalom, neretko se moze procitati iz objektivnih stranih novinarskih i analitickih tekstova da se taj period uzdizanja Zvezde skoro uniformno naziva erom Radonjica. Sa pravom, ali Covic ima zasluga jer ga je istrpeo i dao mu sansu da radi u kontinuitetu. Posle 2017. krece lutanje, smena trenera kao na traci, nekonkurentnost u EL, gubitak bitke za licencu... Tlo pod nogama je pocelo da klizi i Covic poseze sa jedinom opcijom da bi koliko-toliko odradio damage control - vraca g. Radonjica, nadajuci se da ce se istorija ponoviti, ali i koristeci ga kao svojevrsni stit koji bi trebao da zadrzi lavinu kritika na sebi. Radonja nije glup covek, svakako nije ni neiskusan lik, pa se nadam, za njegovo i nase dobro, da je pazljivo odvagao svoju odluku i da ce biti u stanju da hendluje veliki pritisak koji je sada iskljucivo na njemu. Dosao je u tim koji nije selektovao, usred sezone, sa losim skorom u EL i onim u ABA koji ne garantuje prednost u eventualnom finalu. Sva tezina je na njemu, ovoga puta nema ni izuzetno bitnu podrsku sa tribina, pa nam jedino ostaje da verujemo u njega i tim. Ako bude kako se nadamo, on ce svoj deo posla odraditi, a kao "nagradu" moze da dobije zatvorena vrata EL, jer neko drugi nije odradio svoj. Kao neki zakljucak, hajde da se svi slozimo da je simbioza Covic-Radonjic donela dobre stvari za KKCZ. Hajde cak da se slozimo da obojica imaju podjednake zasluge za to. I to mogu da prihvatim, iako bih svoju granicu tolerancije na jasnocu cinjenica rastegao do maksimuma. I dalje je to nesto sto je bilo u proslosti, tamo negde 2014, pa do 2017, sto je prilicno daleko kada se uzme u obzir koliko se brzo desavaju stvari u svakoj sferi nasih zivota, koliko brzo se svet menja, a sa njim i sport, konkretno kosarka. Sta je sa buducnoscu? Ima li ikakavih vizija, ikakvih sansi da Covic zavrsi licencu? Ako nema, a to ce vrlo brzo biti opstepoznata cinjenica, da li mi treba i dalje da jasemo sa njim na celu i da li cemo se zadovoljiti time, spustiti glave i mrmljati sebi u bradu "cuti, moze i gore". Ili cemo jasno i glasno reci "moze i bolje!" i raditi koliko je u nasoj moci da tako i bude. Probudi se Zvezdasu, probudi se Srbine.

Nisam nigde napisao da smo trebali da budemo u vrhu EL (sto bi znacilo i da je uzmemo bar jednom, uz prisutnost na F4 i podrazumevanje F8 - ono sto rade Real, Barsa, CSKA, Fener...). Dakle, sledeci put pazljivije citaj sta je ko napisao, posebno ako zelis tom nekom da repliciras, jer deluje neozbiljno polemika oko necega sto nije ni receno i svima oduzima vreme... A moze se protumaciti i kao podmetanje, sto je protivno pravilima foruma. No, posto sam dobre volje, da ti ponovim sta sam napisao kroz parafraziranje dela svog prethodnog posta: u tzv. eri N. Covica, da je imalo pameti i znanja, Zvezda je, kao lider u regionu i predstavik ovog kosarkaskim talentima punog dela Evrope, morala bar svake druge godine biti u Top8, uz malo ili malo vise srece, mozda i jednom na F4. Da li je ovo realno ili nije ostavljam svakome da sam zakljuci. Ja mislim da jeste i ne bih odmah i to na prvo mesto bitnih faktora stavljao budzet, jer ako postoji narod koji je vekovima pokazivao kako novac i ogoljenu silu vesto ponistava svojom inteligencijom, talentom, hrabroscu, upornoscu i verom, onda je to narod ciji je jedan od stubova, kako volimo da kazemo, bas nasa Zvezda. No, posto kod Srba sve zavisi od lidera, tj. vodje, tako smo i mi u KKCZ podelili sudbinu jednog nedovoljno inteligentnog i strucnog coveka, na ciji se moral i karakter takodje mogu staviti ozbiljne zamerke, pa nije ni cudo sto se vremenom kreirala citava armija navijaca koji jedan nastup na F8 u ne znam koliko sezona smatraju za veliki uspeh. Taj covek koji je bio alfa i omega KKCZ niti je bio spreman za iskorak van svoje avlije, niti je shvatio istorijski znacaj ovih 6,7,8 sezona u eliti, vec je kao i svaki provincijalac koji prvi put ugleda svetla velegrada, samo stajao i blenuo u izlog nekog skupog butika, ocaran svojim odrazom u njemu, samodovoljan i motivaciono namiren cinjenicom da su njegovi iz sela i dalje tamo, a on je ovde, u centru velegrada. Njegova suptilnost i pamet nije otisla dalje od pukog uzimanja kamena sa plocnika i razbijanja tog izloga, kupljenje robe na brzinu, da bi se kasnije sepurio u svom selu necim sto je prigrabio i predstavio kao svoje. Nije, na zalost, uspeo da uzme ni najbolja odela ili cipele, vec onako na brzinu, sta mu je palo pod ruku - gledaju ga ostroumni srpski seljaci i vide nista vise od jedne nakindjurene seljacine koja sramoti i sebe i taj butik odakle je pokupio svoj novi identitet. Ako je sudbina N. Covica bila da stavi tacku na crno-beli svet, onda je on svoju misiju ispunio. Ako je postavio Zvezdu kao stabilnog lidera regiona, svaka cast i za to. Ali tu se zavrsava njegova moc, on dalje od toga ne moze da dobaci. Hoce on, jako je ambiciozan, ali jednostavno ne ume. O ovome sam pisao tada kada je to bilo aktuelno, da me ne optuzi neko za naknadnu pamet. Tada je trebalo napraviti rez i okupiti ljude koji mogu Zvezdu da popenju stepenik vise, onaj na kome se koljemo sa evropskim velikanima i gde bi bili odmah iza 5, 6 timova koje je tesko dostici iz mnogo razloga. Reci ce neko, pa klali smo se sa velikanima, dobijali ih sve, imali niz od toliko i toliko pobeda... Da, ali to je era g. Radonjica, a ne N. Covica. Jer pre i posle Radonje niko nije uspeo da izdigne Zvezdu iz teskog proseka, a sve vreme je Covic bio tu. Posebna farsa i veliki minus u napretku Zvezde pod Covicem je njegov privatni klub FMP. Umesto da bude razvojni klub MLADIH DOMACIH igraca i to u rangu takmicenja ispod Zvezde, FMP je mutirao u neku vrstu sigurne luke za N. Covica, ako i kada se fotelja zaljulja. Farsa je i onaj izlet Juniora u KKCZ, gde je njegov tata potpuno ogolio svoju bahatu prirodu, urlajuci na sve Zvezdase u fazonu - napravite svoj klub pa sastavljajte tim, frojdovskom omaskom pokazujuci svima nama da on misli da ne vasnik Zvezde. Nisi ti druze vlasnik Zvezde nista vise od mene ili bilo koga drugog ko za nju iskreno navija i koji je voli. Ti samo imas mnogo vecu odgovornost jer ti je dozvoljeno da njome upravljas, a u ime svih Zvezdasa. Ogroman minus koji je posebno poguban je rad u mladjim kategorijama. Ima mnogo talenata, ali sansu dobijaju menadzerski projekti i tatini sinovi, dok gomila dece napusta kosarku razocarani i nespremni da izdrze sve te udare. I nema nikog da im pomogne. Zvezda kao lider u seniorskoj kosarci Srbije, a i sire, je morala da preuzme lidersku poziciju kada je rad sa klincima u pitanju, da iskoristi svoj uticaj i nametne bolji i novi model rada. Ali kako kad prvi predsednik koristi drazi nepotizma i sta ocekivati od ostalih ispod njih. Gde je skauting sluzba, gde su nebruseni dijamanti koji mogu doneti Zvezdi i uspehe i pare? Da li svi oni nestaju u masini za mlevenje mesa koja se zove mladje kategorije? Gde je skauting starijih igraca koji igraju po slabijIm evropskim ligama ili drugim ligama onih jacih zemalja? Mozemo li mi kao najveci klub na ovim prostorima u poslednjoj deceniji da dovedemo bilo kog velikog potencijala, a da to nije sema trenutnog trenera ili svemogucih menadzera, pa da nam ostane samo da se prekrstimo i levom i desnom da ce od njih nesto biti? Ovo sve je samo jedan deo propusta koji nas klub pod N. Cocicem pravi u kontiuitetu i niko me ne moze ubediti da je to maksimum Zvezde, dok je valjda jasno da je to zapravo maksimum N. Covica.

Mi smo u sezonu usli sa pola pleja (Hall kao backup). Da me sad ne mrzi, kopirao bih ovu recenicu jos 5 puta i nakalemio jednu ispod druge. Pa onda nekoliko redova razmaka, oponasajuci dramsku pauzu u govoru, sve sa ciljem naglasavanja ove krucijalne cinjenice. Sasa Obradovic, fanatik i optimista, koji je cesto glavom isao gde neko ni kopacku ne bi stavio, tu osobinu je iz igrackih dana preneo na trenerske, pa je tako njemu gore navedena cinjenica bila tek jos jedan izazov, jos jedan zid koji glavom treba probiti, zanemariti evidentne probleme i ponistiti sve izgovore. Bez kompromisa i kukanja, covek je hrabro gurao svoju pricu, sve dok ta hrabrost nije presla tanku liniju razgranicenja i presla u ludost. Kada je djavo odneo salu, odnosno kada je reality check opalio svim Zvezdasima nekoliko samarcina da se treslo podno Kalemegdana kao da Turci i dalje granatiraju beogradsku tvrdjavu, usledio je pokusaj gasenja vatre od tudjinove dzebane u vidu igraca koji je bio sve samo ne adekvatno resenje za problem na poziciji necega sto se i dalje kolokvijalno naziva plej. Naravno da se to dvomesecno resenje pokazalo kao promasaj, pa je po isteku probnog roka napusteno, cime se jos vise produbila kriza, a vreme neumitno pojelo sve nase ambicije u EL, te dobrano poljuljalo i one u ABA. Prateci propast svoje filozofije, koju nije do kraja i dosledno ni ispratio, Sale se povukao i to je bilo ocekivano razresenje na osnovu svega sto smo videli u pocetnom delu sezone. Sta sada imamo? Imamo novog/starog trenera i minimalno doselektovanu pozciju pleja igracem cije limite svi znaju, a ciji je peak diskutabilan u najmanju ruku. To je, po mom misljenju, minimalno unapredjenje situacije od onomad, svakako zakasnelo i kvalitativno nedovoljno da se od EL izvuce bilo sta vise od izbegavanja blamaze u vidu 17. ili 18. mesta. Sto se tice ABA lige, postoje realne sanse da izguramo kako treba, uprkos svemu, ali da bi tako i bilo mi moramo imati zdrave nosioce igre kada bude najbitnije, tamo u plejofu. I sada ja da pitam, kome na dusu da ide jos jedna sezona u EL koju su pojeli skakavci? Hoce li tu tuznu istinu ublaziti novi trofej u reginalnom takmicenju, koji nam btw cak mozda nece biti ni dovoljan da opet zaigramo u eliti? Pa kad onda zasednemo u drugorazredna evropska takmicenja i kada to postane nasa realnost, sta ce nam onda ostati, osim da sa setom raspredamo price o dugogodisnjem EL putovanju gde, osim bljeska u jednoj sezoni, nismo realno nista znacajno uradili. Nece se Covic pamtiti kao neko ko je uspeo da od Zvezde napravi tim koji je stabilan evroligas u smislu rezultata, koji moze bar svake druge godine napasti plejof, uz malo srece i F4, vec kao lokalni serif koji je jedino uspeo da u svom selu bude prvi, dok ga svaki put zabole oci od svetala velegrada. Mozda je to nekim Zvezdasima dovoljno, mozda su srecni sto smo ispred vecitog rivala, Slovenaca i Hrvata, te zabludele brace, ali meni nije. Mislim da je Zvezda prokockala veliku sansu, dugogodisnju mogucnost da ozbiljnije zasija na nebu elite Evrope, a toga cemo, kao po dokazanom pravilu, svi postati svesni kada ga izgubimo.

Zanimljiv podatak i za Dobrica i za ostatak tima. Medjutim, treba videti ko su ball handleri koji napadaju Ognjena. Da li su to tzv. primarni ball handleri (obicno plej), ili bekovi/krila kao sekundarni. Dobric tesko moze da cuva protivnicke plejeve, posebno one iz EL, pa pretpostavljam da je gro tih dobrih po nas procenata realizacije pika doslo iz nekih sekundarnih opcija P&R igre protivnika. Dalje, trebalo bi videti ko je njegov partner u odbrani kod tih pikova, da li su to nase petice ili cetvorke i koje, jer nije isto ako se brani pik u paru sa Kuzom, Reathom ili recimo MJK. Kako god, ono sto je dobro kod Ognjena je sto razume sta se od njega trazi kod odbrane pika i ima dovoljno dobre fizikalije da to i ostvari. Cak i ako ga nizi i brzi igrac probije u prvom koraku, on ima mogucnost da ga blokira kod polaganja, pa i nekog suta ako se napadac odluci za naskok i sut. Dugacke ruke, solidna visina i odraz, kao i brzina skoka su svakako njegove prednosti koje u vecini slucajeva mogu da otezaju protivnicku realizaciju oko obruca. I jos jedna sitnica koju sam primetio tek nedavno. Dobric, kao kod skolskog close outa, koristi step u defanzivnom stavu, seriju sitnih koraka u mestu koji mu pomazu u brzini reakcije nogu kod odbrane ofanzivnog driblinga. Moguce da je to koristio i ranije, a da ja nisam primetio, a moguce je da je to nesto sto mu je preneo kouc Obradovic, znajuci da Dobric u svom karakteristicnom def stavu sa previse rasirenim nogama i sa celim stopalom na parketu debelo kasni kod reakcije na prvi korak napadaca. Neka mu ta promena donese i delic sekunde ubrzanja vise, to je dovoljno da unapredi svoju odbranu ball handlera. Inace, treba ocekivati bolju odbranu od P&R u nastavku sezone, sto zbog Radonjinih zahteva, sto zbog cinjenice da ce Nnoko imati sve vise minuta na parketu. Kada je raspolozen, a to je jednom u mesec dana, Kuz je i dalje dobar defanzivac kod pika, dok JOB kuburi sa brzinom nogu, pa i sa taktickom obukom da bi bio zado oljavajuce resenje. Moze se kod njega popraviti nesto, pre svega kod pozicioniranja, pa hajde da budem optimista i ponovim da ce odbrana pika biti znacajno bolja vec kroz mesec dana. Edit Za dvojicu dragih forumasa koji su me pitali u vezi mog prethodnog posta: da, imao sam problem sa tabletom na kome kucam, pa je otislo pola posta umesto ceo. To sam ispravio, pa se mozete vratiti i procitati kompletan post.

Bitna pobeda u Baru koja nam otvara mogucnost da uz potencijalnu u Podgorici overimo prvo mesto pred plej-of ABA lige. Ko zna, mozda I bude navijaca tamo na prolece, pa da prednost domaceg terena dodatno dobije na znacaju. Odbrana nam je donela pobedu, bila je dovoljno dobra da neutralise bezidejnost nasih ofanzivnih kreatora. Srecom, sjajni procenti suta za 3, kao I broj istih koje smo ubacili su kompenzovali skroman sut za dva I nepostojanje realizacije iz reketa. Rekao bih nesto o dva igraca koja su, promenom trenera, dosla u fokus zvezdaske javnosti. Ognjen Dobric je specifican igrac I potrebno je prvo razumevanje njegove kosarkaske upotrebne vrednosti, a onda I poverenje trenera, da bi jedan takav, ne do kraja tehnicki obucen igrac, uopste imao minute, a na kraju I da bi doprineo uspesima tima. Kouc Obradovic tesko da je imao bilo koji od dva potrebno uslova, pa se tako, uz fantasticne role I liderstvo Loyda, nije otvorio prostor za Dobrica. G. Radonjic ima oba ranije navedena uslova, ali nije imao fit Loyda I tu sansu je Ognjen u potpunosti iskoristio. On po potencijalu nije material za prvu opciju u napadu na spoljnim pozicijama, ali se pokazalo I u ranijim sezonama da moze biti odlican microvawe skorer sa klupe. Ono sto danas pokazuje je I vise od toga - stabilan suter tokom celog meca, pa ako se takav trend nastavi, eto nama u Dobricu I Loydu odlican par wingova, koji se u potpunosti uklapa u trenersku filozofiju, ali I daje dodatnu dimenziju u napadu, gde se fokus odbrane ne moze suziti na samo jednog koji protrcava kroz blokove, sutira ili napada ulazom. Ognjen Dobric nije upgrade-ovani Branko Lazic, kako su isle price po kosarkaskim forumima. Nemam pretenzija da ih uporedjujem I ocenjujem ko je korisniji ili bolji, jer su oni prilicno razliciti tipovi igraca I kao takvi su komplentarni na parketu - jedan radi bolje ono gde drugome skripi. Poenterski, Dobric je za klasu iznad, kao sto je Lazic za klasu bolji kod defanzivnih zadataka. Od Lazica se ne ocekuje gotovo nista u poenterskom smislu I sve sto ubaci je bonus, uz podrazumevanu dobru individualnu I timsku odbanu. Vec kod Dobrica je drugaciji slucaj - on mora ubaciti bar 10-15 poena da ne bi bio minus igrac, jer koliko god da upada u oci njegov hustle u odbrani, on jednostavno nije previse dobar defanzivac, posebno na igracu sa loptom. Loyd, koji je IMHO najkompletniji stranac na spoljnim pozicijama koji je ikada igrao u Zvezdi, sepo Edit: nekompletan post, govno od tableta preko kojeg kucam poruke je nesto zabagovalo i poslalo pola teksta. Izvinjavam se, ispod sledi nastavak. Loyd, koji je IMHO najkompletniji stranac na spoljnim pozicijama koji je ikada igrao u Zvezdi, se polako vraca u formu i bice jako dobro za nas ako u tandemu sa Dobricem nastavi sa kvalitetnim igrama na obe strane terena. Drugi igrac o kome bih rekao par reci je Aleksa Radanov. Zaboravljen i prezaljen, tavorio je na klupi Zvezde pocetkom sezene, ostavljajuci i sebi i nama mnogo povoda o raspredanju prica o jos jednom propalom talentu. Dolaskom g. Radonjica i ovaj igrac je "vaskrsao", izborio svoje mesto prvo u 12, a na par meceva cak i u startnih pet. Ono sto je nas iznenadilo je njegova odbrana koju je igrao, usudjujem se reci, na EL nivou, sa samopouzdanjem veterana. Bez nepotrebnog kontakta i brzih nogu, uz solidan body frame i odlucnost, Radanov je pokazao kako se igra odbrana na igracu sa loptom, dok je bio sasvim korektan i na strani pomoci. Prisutan na skoku, hrabar kod napadackih opcija gde je izmisljao poene, stabilan u svakom smislu i fokusiran na igru. To je neki novi Radanov, igrac vise i legitimna opcija u rotaciji. Svakako da je taj njegov uzlet usko povezan sa dolaskom novog trenera, ali ne treba zaboraviti ni starog, jer verujem da je Sale Obradovic dosta radio sa njim na treninzima oko odbrane, ipak se ne moze se preko noci usvojiti postulati igranja dobre odbrane, koliko god da je igrac talentovan. Odsustvo Loyda, pa i Halla na duze vreme, propali eksperiment sa Rochom, promena trenera imali su evidentne negativne posledice po rezultate kluba (2 poraza u ABA, gubljenje koraka za konkurencijom za 8. mesto u EL), ali se iz cele price dobilo i nesto dobro, gde po znacaju svakako prenjaci dobitak u vidu ova dva igraca o kojima sam pisao. Bice tu uspona i padova kod obojice, ali bar se pokazalo da se moze ozbiljno racunati i na jednog i na drugog, na svim nivoima ovogodisnjeg Zvedinog takmicenja. Znanja, pameti i iskustva na klupi imamo i uz jos kvalitetniji rad ova dva igraca, ali i ostatka ekipe mozemo se nadati jos jednom trofeju u ABA i dostojanstvenom zavrsetku EL

Poz Cigani forumasi. Napravih malo duzu pauzu u pisanju, jer realno, nista novo nisam imao da kazem. Sve je vec bilo objasjeno, dosta toga I po nekoliko puta, pa mi ostade da se pritajim I sopstvene frustracije brojnim problemima u nasem rosteru zadrzim za sebe. K'o da vam je I trebao jos jedan koji javno lamentira nad sudbinom kletom... Velika ciganstura I covek koga I dalje volim I cenim, kouc Obradovic, se slomio pod pritiskom. Put ka paklu je poplocen dobrim namerama, a nas Sale se bas potrudio da svaka sledeca ploca po kojoj treba hodati bude nedvosmisleno ona koja upravo tamo I vodi. Pod pritiskom licne ogromne zelje da uspe u Zvezdi I Zvezda sa njim, Sale je usao u niz kompomisa sa sopstvenom filozofijom igre I na kraju zavrsio na nepoznatoj teritoriji, bez orijentacije, bez resenja, bez opcija. Kao figura na sahovskoj tabli koja izgubi sustinski znacaj za pozitivan ishod partije, tako je I kouc Obradovic sklonjen sa iste, u najbolju ruku zrtvovan zarad boljih sansi po ishod maratonskog meca koji se zavrsava u junu. Na Kalisu, nadamo se. Sale nije uspeo da izgradi svoj sistem, kao sto rekoh, izgubio se tokom svog putovanja u nepoznato, jedno pogresno skretanje je dovelo do sledeceg I tako sve do table na kojoj je pisalo - kraj puta. Ostaje zal sto smo velikog Zvezdasa I perspektivnog trenera potrosili na ovaj nacin, ali siguran sam da ce on iz ovoga izaci jaci, jer je borac koji se ne predaje I koji uvek gleda napred. Ova partija saha je za njega gotova, ali bice jos partija I turnira u buducnosti, kada sudbina bude naklonjenija I njemu I nama, pa da mu, ako nista drugo, ono bar ispunimo najvecu zelju zbog koje se prihvatio posla trenera u Zvezdi - da zagrmimo sa sve cetiri strane Arene ili Pionira, dok njegov I nas tim melje protivnika. Doveden je drugi covek da pokusa uspostavljanje svog sistema, ako nista drugo, vrlo dobro znamo da on to moze I ume. Gospodin Dejan Radonjic. Legenda novije istorije KKCZ je dosao da svoj ljudski I trenerski pecat utisne jos jednom u nasa crveno-bela srca, u nase igre I uspehe, na krlima proslosti poleti u buducnost I predvodi tim sopstvenom primerom znanja I zalaganja. Dobro nam dosao ponovo, Radonja. Nece u ovom postu biti reci o imenima, taktici, mecevima ili kosarci u uzem smislu. Ima vremena za to. Sada mi je mnogo bitnije, kao iskrenom Zvezdasu, da posaljem jedan pozitivan impuls ka nasem klubu I Ciganiji okupljenom oko njega, da izrazim nadu u povratak identiteta, casti I obaveze koju svako ko natopi crveno-beli dres makar jednom kaplicom znoja ili krvi, mora da ima. Borba do kraja, do poslednjeg na bojnom polju jer branimo svetinju. Sve manje od toga nas udaljava od nase sustine, od onoga sta predstavljamo I cemu ucimo nasu decu vekovima unazad. Neka nam je srecan novi pocetak.

Jbg, dočekali smo Sašu Obradovića kao spasioca i budućeg velikog evropskog trenera koji će, zajedno sa timom, rasti tokom sezone. Ili sezona. On to može i da postane, a i ne mora. To je još uvek otvoreno pitanje koje zavisi od mnogo faktora. Saša je veliki radnik, zaluđenik za košarku, a dodatni pogon njegovoj mašini daje nesumnjiva ljubav prema crveno-belom dresu. To je za mene dovoljno za početak, jer - da, on je tek na početku svog puta sa KKCZ. Igra i rezultati su za mene očekivani kada se sve okolnosti oko rostera i van njega uzmu u obzir. E sad, ako je neko od njega očekivao da zamahne čarobnim štapićem i za dva meseca od Zvezde napravi evropskog giganta, taj je napravio pogrešnu projekciju u startu, pa na osnovu te pogrešne procene ocenjuje sve što je sledilo i što tek dolazi. Trebalo smo da dobijemo onu utakmicu, trebali smo ovu, trebali smo juče Efes da dobijemo... Ljudi, nismo trebali. Jer da smo trebali, dobili bi sve te mečeve. Ili bar većinu njih. Ovakav roster na ovom nivou takmičenja ima skor 4/7 i to je naša realnost. A zašto je tako treba tražiti u selekciji pre svega na poziciji 1, gde smo doveli legitimnog pleja Halla (kao backup igrača), a on je silom prilika postao prvi plej (propao Pangos, ni jedna alternativa nije dovedena). Zatim je došao Walden koji nije plej, već u najboljem slučaju 2 na 1. A zatim, kao šlag na tortu, Roch koji ne znam ni sam šta je. Verovatno ne zna ni on. Dakle, počelo je sa kompromisima. Prvo, Laza kao starter, onda Roch sa kojim na parketu gubimo naše najjače oružje - odbranu, a dobijamo nedovoljno u kompenzaciji njegovom napadačkom igrom. Zato sam pisao, a i sada pišem, bolje bi bilo da smo doveli nekog "no name" pleja iz G lige koji će biti vojnik u sistemu Obradovića, koliko god njegov kvalitet bio upitan za EL nivo u momentu dovođenja. Ali, on bi imao odbranu, tranziciju, po koji asist i prostor za napredak tokom sezone i tako sa Hallom predstavljao koliko-toliko solidno rešenje u smislu kontinuiteta stila igre koju forsira Obradović. Mislim da nam je kouč Ra doslovno nacrtao da se individualne manjkavosti kada je tehnika, pa i BBIQ u pitanju, mogu nadomestiti postojanjem jasnog sistema igre i precizno podeljenim ulogama u timu. VIdeli smo to svojim očima, iz godine u godinu. I videli da to radi. Isto treba i Obradović da uradi - da forsira svoj sistem po svaku cenu, a ne da raznim eksperimentima narušava sopstvenu koncepciju. Ja razumem želju da se dovede jedan kvalitetan igrač koji na svojoj poziciji može biti dominantan, čak i u EL (JOB), ali isto tako razumem da možemo izgubiti mnogo vremena, pa i mnogo utakmica dok se takav igrač integriše u roster i u sistem. To je do procene - da li dobijamo više nego što gubimo - a to će se videti u sledećih 10-ak mečeva u EL. Stalno se zaboravlju protiv kakvih timova mi igramo iz nedelje u nedelju, nekada i dva puta u 7 dana. Jedan Real... Vidiš ih na kolenima, vidiš da Kampaco ne može vola da ubode, Ljulj takođe, da je Tavares van igre. I šta se desi? Ljudi stisnu odbranu bukvalno na par minuta i dobiju lagano meč. Dođe ti osakaćeni Efes, koji te opušteno rutinira trojkama, da se ni ne oznoje. Neka njihova sedamnaesta opcija Moerman ti ubaci 5 od 6 trojki, uzme 9 skokova i 3 ukradene i sam te dobije, uz Larkina koji je verovatno i ove godina najbolji igrač EL. Izgubiš dva meča jer JOB dobija prerano previše protagonizma, a onda sledeća dve jer isti igrač ne dobija protagonizma uopšte. Mislim, nije ovo neka kritika, da se razumemo, traži se i proba sa svim igračima koji su naknadno dovedeni i normalno je da rezultati trpi. Jeste, imali bi pobedu ili dve više da smo imali više sreće, ili da protivnici nisu ubacivali sve kada je trebalo da ubace, ali ni to ne bi suštinski ništa promenilo. Skor 6/5 umesto 4/7 nama ne predstavlja neku ne znam kakvu sigurnost da imamo tim koji je spreman da napadne to osmo mesto. Promene su nužne. Da li bukvalno, u smislu promene igrača (Roch), da li do redefinisanja nekih uloga (Davidovac, Dobrić) i minutaže (Laza, Simon) - to je na struci da proceni. Ako sve ostane osto, očekujem u sledećih desetak mečeva slične rezultate kao u ovih prvih 11, pa ne znam čemu da se nadamo u poslednjoj trećini lige sa nekim skorom 8/15. Druga opcija je da sve ostane isto, a da naprasno Roch počne da ubacuje 15 ppg uz 6-7 asista, da protivnici zanemare pokazano dobar skauting na Loydu, da Kuz doživi drugu mladost, a JOB postane prva četvorka EL. Koliko je sve ovo realno, ostavljam svima da procene sami. I da, da ne bude zabune. Sve što pišem na ovoj temi se odnosi na KKCZ u EL. Za ABA ligu smo dovoljno dobri, tj. konkurencija je dosta slabija i tu smo bili i ostali favoriti za titulu, koliko god da smo omašili u doselekciji.

Mi imamo dva za EL sasvim dobra backup igrača na spoljnim pozicijama - Halla i Waldena. Imamo solidnu startnu EL dvojku - Loyda. Imamo pokušaj sa Rochom za koji od početka pišem da je promašaj, što koncepcijski, što zbog realnog dometa ovog igrača u ovom momentu njegove karijere. Treba nam ili legitimni startni plej, ili bar neko sličan Hallu - two way igrač koji od svega zna po malo, pa da dele minutažu. I treba nam bek šuter, jer mi sa pozicije 3 teško da imamo poentersku pomoć (Lazić, Simon, Davidovac, Dobrić su krajnje nekonstantni za EL nivo). Poredeći prošlogodišnju spoljnu liniju Zo, Baron, Punter, Jenkins sa ovogodišnjom Hall, Walden, Loyd, Roch ja jednostavno ne vidim koje su to prednosti sadašnjeg backcourta u odnosu na prošlu sezonu. Možda za nijansu veći plafon u igranju dobre individualne odbrane (sa izuzetkom Rocha), ali sa druge strane, poenterski, pa i po kreaciji, prošlogodišnja grupa na spoljnim pozicijama ima daleko više potencijala. Da ne idem toliko daleko i tvrdim da bih dao Halla, Waldena i Rocha za samo jednog Zoa, mada sam blizu ovog stava. Toliko o tome, čisto da stavim u perspektivu kvaliet jednog dela našeg rostera u odnosu na neke (ne)realne ambicije kluba i navijača. Naravno da oni mogu bolje, bilo je takvih partija, biće ih još, ali limiti ove grupe su vidljivi već sada i ne daju mi neku realnu mogućnost da ih posmatram kao dovoljne u ozbiljnijoj borbi za Top8. Integracija JOB-a u tim je donela dva mučna poraza u dve vrlo slične utakmice. I protiv Himkija i protiv Bajerna pali smo u 4/4, celim tokom mečeva se mučili da uhvatimo bilo kakav napadački ritam. Izolacije za JOBa i Loyda do besvesti nisu donele ništa dobro za tim i biće zanimljivo pratiti dokle će Obradović nastaviti sa odstupanjem od plana igre kojeg je gurao do dolaska JOBa. On ima kvalitet, to nije sporno i to se vidi. Ovako nespreman je solidno odigrao oba meča, sa procentima šuta preko 50% i trebalo bi da bude samo bolji. Ja razumem želju tenera da novog igrača što pre vrati u takmičarski ritam, ali mi smo u tom procesu izgubili dva meča u EL koje smo mogli dobiti, pa se postavlja pitanje opravdanosti ovolikog protagonizma jednog igrača. Jer realno, šta će nama značiti JOB u top formi tamo za mesec dana, ako budemo imali skor koji će nas već tada držati prilično daleko od tog osmog mesta... Da pohvalim Waldena za jako dobar meč u odbrani, pa i trenera koji je klupirao kapitena posle gluposti na terenu i pored njega. Nezamislivo mi je da ni jednu akciju nismo odigrali na Kuza u reketu, a i inače naša cela centarska linija je uputila samo 3 šuta (Terry) za zbirno 33 minuta na parketu. Davidovac je nestao sa terena u poslednja dva meča u EL, on je jednostavno izgubio svoju ulogu na poziciji 4 dolaskom JOBa, a na poziciji 3 ima problema koju su bili evidentni još i ranije. Možda pokušati više sa njim kao point forwardom u postavljenom napadu, on bar ne tapka loptu do iznemoglosti, konkretniji je, ima bolji ugao dodavanja i pregled igre za dobar pas. Jbg, škripi nam tamo gde bi morali biti najbolje podmazani - na pozicijama 1 i 5. Organizacija igre nije ništa dobila dolaskom Rocha, a jalovost Waldena da išta iskreira za ekipu i limit Halla na elitnom evropskom nivou je dovela do sve češćeg rabljenja Loyda, što dovodi do prekomernog zamaranja ovog čistog šutera. Kad se doda i ozbiljniji skauting ovog igrača, dolazimo do toga gde smo sad. Rotacija Kuza, Terry-ja i Reatha na 5 je samo to - rotacija igrača bez nekog plana igre i lopti za realizaciju koje bi svako od njih morao da ima. Osim alley-oopa Terry-ja (što se ne može smatrati legitimnom akcijom tokom jedne sezone, već kao sporadično iznenađenje za protivničko branjenje pika) i neopravdano retkih streč trojki Reatha, mi nemamo ništa drugo da ponudimo, posebno u reketu. Zato ne čudi zidanje MJK kao deo plana igre u napadu i varijacije JOB sa uglavnom levog lakta. Četvorke nam rade posao petica. Ne znam kako će se ove koncepcijske rupe poravnati tokom sezone, to je na struci da pegla, ali hajde za početak da izgurama ova dva meseca Rocha, pa da dovedemo bolje rešenje. Frontcourt ne bih dirao, tu je sve do preraspodele uloga i minutaže, ima dovoljno kvaliteta, mase i visine da se nosimo sa protivnicima. Pozicija 3 je kritična. Hibrid Davidovca i Dobrića bi nam rešio probleme, ali ako ovu SF ideju na polju genetskog inžinjeringa odbacimo kao fantaziju, ostaje nam surova realnost da ni 4 igrača u rotaciji ne mogu doprineti kao jedan kvalitetan, da ga imamo.

Da dozvolim sebi određeno preispitivanje taktike našeg trenera protiv Himkija, ali i ostalih ekipa protiv kojih smo do sada igrali u EL. Očigledna je logika našeg trenera (kao i svakog drugog u EL ili bar velike većine) da ozbiljno akcentira protivničke skorere na spoljnim pozicijama i da mu to bude primarna skauting strategija meča. U prvom kolu @Fener, uspešno smo zaustavili De Coloa (2/10 iz igre), protiv CSKA Mike Jamesa (2/9 iz igre) i sada Shveda (3/10 iz igre). Primetno je da ne samo da su im procenti šuta bili mizerni (zbirno 7/29 ili 24%), nego smo ih sveli na relativno mali broj uzetih šuteva, što posebno dobija na značaju kada se zna da su sva trojica poznati kao volume skoreri. Oni su svoje poene postizali mahom sa bacanja (Shved 8/8, James 5/6 i De Colo 7/7) gde su na žalost po nas, ali očekivano s obzirom na njihov rejting, imali odlične procente (95%). Trend je dakle - jaka odbrana, sprečavanje poentiranja iz igre i ulaženja igrača u neku seriju pogođenih šuteva, po cenu svega, pa i slanja na liniju bacanja. Treba dodati i uspešnu odbranu na Henry-ju iz Baskonije (3/9 iz igre), ali i propust sa Lekavičijusom (6/7 iz igre). Dakle, na 4 od 5 mečeva smo, gledajući postignute poene i procente šuta, uspešno zaustavili primarne napadačke opcije protivnika na spoljnim poticijama. I to je skroz ok. Međutim... Šved 12, Henry 10, James 8 i De Colo 7 asistencija (u proseku preko 9 apg, što je daleko iznad proseka najboljeg asustenta EL trenutno - Calathes 6 apg) je nešto što mora da zabrine i baci senku na prethodni dobro odrađen zadatak što se poena i procenta tiče. Dalje, da kažem uslovno sekundarne opcije su nas bukvalno zatpale. McCollum 23, Zo 17, Hackett 29 i to sva trojica uz odlične procente šuta (24/34 ili 71%). Ne bih sada da ulazim u preveliku analizu (premali uzorak), jer razloge možemo tražiti u gomili stvari - u mogućoj disproporciji u odbambenom potencijalu naše prve i druge petorke, neuigranosti timske odbrane, padu koncentracije nekih igrača, pa i kvalitetu istih, u kompoziciji petorki na terenu ili možda u prevelikom naglašavanju primarne opcije našeg plana odbrane. Ali se svakako uvek može istaći često postavljano pitanje: da li je bolje "dopustiti" Švedu, Jamesu ili De Colou, koji su godinama u vrhu liste strelaca EL, njihovih 20-25 ppg uz što manje procente šuta, a zaustaviti ostatak tima, ili ovo što mi radimo u prvih 5 utakmica - zaustaviti lidere, ali im dopustiti da razigravaju ostatak ekipe. Treba napomenuti da su posebno CSKA, ali i Fener, pa i Himki potentne napadačke ekipe sa mnogo talenta, pa je meni malo i čudno ovoliko akcentovanje jedne stavke u skautingu na uštrb ostalih. Ili mi trenutno nismo sposobni za više. Da ne bude da samo mračim posle 5 mečeva, raduje me činjenica da rano u sezoni ovako kvalitetne napadače možemo da držimo na malom broju ubačaja iz igre uz slabe procente. To je svakako dobra stvar i neka polazna osnova na kojoj treba da se bazira naša odbrana. Ostaje da sačekamo bar još ovoliko utakmica i vidimo da li se i kako ovaj trend menja, koliko možemo da unapredimo našu timsku odbranu i koliko iz toga profitiramo.

Kako čovek da mrači posle ubedljive pobede nad jednim od konkurenata za trofej u regionu... Ok, neću da mračim, samo da ubacim "neki kamenčić u cipelu", radi uroka 😉 Tri nova igrača u rotaciji, predviđeni da imaju manje-više solidne minute u istoj, moraju da promene kompoziciju rostera i o tome se pisalo na prethodnim stranama. Neću se baviti kvalitetom ovih promena, samo činjeničnim stanjem, a vreme će pokazati kako se to reflektuje na naš tim i njegovu igru, rezultate. Spoljna linija Povratak Rocha kome odbrana nije forte povlači kao imperativ ostanak Lazića u rotaciji, kao jedinog krilnog igrača koji može da brani pozicije 1 i 2. Nije da se očekivalo da će kapiten ispušiti, zbog raznih razloga, niti je on danas brži na nogama nego pre par godina, naprotiv, ali teško da Dobrić ili nešto viši DeDa i Simon mogu da odbrane bilo šta spolja i pruže ispomoć bekovima, pa je tako i definitivno Lazićevo mesto/uloga zacementirano. Na ovih nekoliko mečeva što smo odigrali, zbog stila igre koji forsira Obradović, bio je primetan problem opterećenja ličnim greškama naše spoljne linije. Juče Walden, ne nekim pređašnjim i Hall i Loyd i Walden... To je trend i negativni aspekt peglanja pitbull odbrane (da dodamo i skoro siguran nepovoljan sudijski kriterijum kod sviranja faulova na perimetru u nekim sledećim EL mečevima), za koji dolaskom Rocha, koji je sve samo ne two way igrač, nismo našli rešenje. Verujem da ćemo to pokušavati da kompenzujemo timskom odbranom i udvajanjima, odnosno zatvaranjem prostora za prodor, gde pametni DeDa i Kuridža, odnosno atletski moćni Terry mogu da doprinesu sa pozicije 4 u stopiranju te neke primarne akcije, posle čega ostaje da rotacija u odbrani i niz switcheva dovedemo na dobar nivo. Sa druge strane, tj. napadački, kao što se i pisalo, Roch će biti osveženje. U prvom delu meča protiv Mornara, on je igrao na poziciji 2 u tandemu sa Waldenom, a kasnije ga je Sale probao i na poziciji 1 i mogu da kažem da je na obe zadovoljio, iako mi se i dalje čini da bi mogao biti opasniji sa pozicije 2, gde bi mu se ograničilo vreme poseda lopte na 4-5 sekundi, što je njemu sasvim dovoljno da iskreira za sebe ili druge. Iako se teško probija kroz blokova i ima evidentan problem da prođe 1 na 1 bilo koga, Roch je uspeo da sa 7 asista za kratko vreme na parketu bude plus igrač i legitimna opcija u napadu. Jasno je da ne znamo u kakvom je fizičom stanju i da mu je ovo prvi meč sa novom ekipom, tj. možemo da pretpostavimo da će biti samo bolje, ali on je ovo izneo na svežinu i želju i ako ništa drugo, pokazao kako može da se koristi u napadu, sa kojom minutažom i ulogom. Mornar je bio kakav-takav lakmus test, a onaj pravi dolazi protiv CSKA i dalje tokom sezone u EL. Unutrašnja linija Ja bih to nazvao "slatkim mukama", pre nego da tražim rupe u igračima pojedinačno (koje jesu evidentne), jer mislim da se bukvalno svaki igrač može lepo iskoristiti. Sve je do kompozicije petorke na terenu, gde naš trener treba da upari unutrašnju liniju na način da se dupunjuju na obe strane. Ja sam recimo jedan od onih koji je, za vrlo kratko vreme i na relativno malom uzorku, izuzetno zgotivio Reatha. Mislim da ima veliki potencijal i to na EL nivou, ali isto tako su mi jasni njegovi problemi kod timske odbrane, pre svega u teorijskom smislu. Pošto je to teorija i pošto srećom nije limitiran fizikom, može se naučiti tokom sezone i stvarno ne bih voleo ako bi se povukao neki drastičan potez tipa uklanjanja ovog igrača iz rostera na celu sezonu. Dijametralno suprotan primer je MJK, koji ima glavu i znanje da odradi većinu stvari koje mu se zadaju, ali ima problem sa fizikalijama, što u visini, dužini ruku ili frame-u, protiv atletskih visokih u EL. Kuz je misterija. Bio i ostao i dalje, na žalost. Ipak, valjda je svima jasno, posebno jer je produžio ugovor na više godina, da on jednostavno mora biti u rosteru. Ne prija mu brza igra i tranzicija, to se vidi. Meni recimo nije jasno zašto ne dobija više lopti dole, dovoljno smo opasni spolja da možemo u nekoliko akcija spustiti loptu Kuzu u reket, bez opasnosti da stigne brzo udvajanje. Znamo da nije najbrži centar koji će se brzo odmotati iz picka, ali držati ga napolju da bi se otvorio prostor u reketu mi je nekako potcenjivanje napadačkih, tj. centarskih mogućnosti Kuza u napadu. Ipak, mi nemamo pojma kakvo je njegovo realno stanje (psihofizičko), dok trener zna, pa se u toj razlici u količini relevantnih informacija verovatno krije cela zabuna oko našeg centra. Terry... Jedan meč, 17 i kusur minuta. Premalo za bilo koju ozbiljniju analizu. Ono što se vidi golim okom je njegov size, koji nije impozantan, posebno za poziciju 5, ali isto tako i velika energija i želja sa kojima igra i epski vertical, naravno. Tek treba da vidimo koliko razume košarku i da li može biti naša snaga sa strane pomoći recimo, ili kod switcha u odbrani nad nižim igračima. Pitanje je i građenje igrača i rim protection, to ćemo sve videti u utakmicama koje slede. Za kraj, poslednje pojačanje Johnny O'Bryant. Tu je stvar jasna, dati mu neograničen pristup manga materijalu i završili smo posao. Šalu na stanu, ozbiljan frame, potencijalno dosta poena u rukama i iz šuta (može da širi, može i poludistanca) i iz poena oko/ispod obruča. Ostaje pitanje njegove fizičke spreme i posebno agilnosti, a još konkretnije brzine njegovih nogu, jer mi se to na ovih 5-6 klipova što pogledah, učinilo kao problemčić. Onda sledi isto pitanje kao i kod Terry-ja, razumevanje košarke, uklapanje u sistem i saradnja sa saigračima. Zato i napisah na početku ovog pasusa, slatke muke trenera i saradnika i stvarno bih na celu našu unutrašnju liniju voleo da gledam kao na odbair između više dobrih rešenja, nego kao na škartiranje nepotrebnih. Hall, kao primarni plejmejker i lider ovog tima. Walden i Roch kao kombo bekovi. Loyd kao SG. DeDa kao tweener 4/3 i pravi glue guy. Lazić kao def spec. Dobrić isključivo na 3 kao spot up ili catch and shoot, role play igrač. Kuz kao old school C. O'Bryant kao hibridna 4, koja može i ispod koša i kao strech4. Reath kao strech4 i vrlo kratko na 5, ako se mora. MJK samo na 4. Terry na 5, kada je dominantna 4 na parketu (O'Bryant) kao ispomoć u skoku i size-u. Simanić je vrv bivši igrač KKCZ. Simon, Radanov igrači primarno za ABA, po potrebi EL. Uskoković no comment. Potencijalni problemi doselekcije Prevelika zavisnost od Lazića kod odbrane spoljnih pozicija, što će mu svakako podići minutažu na veću od poželjne. Što je posledica dovođenja Rocha koji ne može ozbiljnije igrati odbranu i koji će biti posmatran isključivo kroz balans poena koje postigne/asistira u odnosu na one koje ćemo svakako primati preko njega. Spuštanje Davidovca na 3, gde ima problem sa nižim i bržim krilnim igračima i gde ga gubimo na skoku ako juri igrača po liniji za 3. Iz istog razloga, izgubiće solidan deo kreatorskih minuta kao point forward. Terry kao nedovoljna snaga na centru koji zahteva ispomoć sa pozicija 4 i 3. Potencijalne prednosti doselekcije O'Bryant koji u teoriji može biti ogromno pojačanje sa mnogo opcija i potencijalno jedan od lidera tima, uz Halla, Loyda i Davidovca. Roch kao volume skorer sa dobrim procentima u kratkim epizodama na terenu. Terry kao igrač koji će dodatno ubzati tranziciju sa pozicije 5 i obogatiti pick igru. DeDa kao spot up šuter sa pozicije 3. Neki preliminarni zaključak bi bio da ovaj tim može i treba da raste kako sezona bude odmicala. Trener je tu najveći garant i u njegov rad i posvećenost ne treba sumnjati.

Sjajan post, košarkaški izuzetno pismen i drago mi je si odvojio vreme da sve ovo podeliš sa nama. Već sam o potentnosti spoljne linije odgovorio jednom forumašu, pa ako nađeš, molim te pročitaj, da ne pišem ponovo sve isto. Isto tako, pisao sam o našim najvećim problemima na pozicijama 3 i 4 gde su nas Uljanovas i Barthel bušili sistemski, a i drugi će. Nisam ja Rochu ništa namenio, samo mi ni na kraj pameti nije moglo pasti da će iko ozbiljno razmatrati 20+ minuta za njega u ovom momentu njegove karijere i u ovakvom sistemu igre (osim ako bude, ne daj Bože neka povreda ili slično). Tako i dalje mislim i nisam zaista spreman da se upuštam u rasprave oko Rocha kao ravnopravnog nosioca igre, zajedno sa ostalom trojicom, jer mislim da je malo verovatno. Ako se to ipak desi tokom sezone, tu sam da analiziramo i vidimo kako to izgleda. Oko small balla se slažemo, ali i tu dolazimo do poente da Roch nije two way igrač koji će se dobro snaći u brzoj igri, tranziciji. Naprotiv. Sad malo oko podmetanja. Nigde nisam napisao da je Roch divljak ili neefikasan skorer (naprotiv, napisao sam da je uvek imao poene u rukama), pa te molim da ubuduće ne praviš ovakve omaške, ne zato što sam se uvredio, jer nisam, nego istine radi. Pisao sam da previše drži loptu u posedu, da je to nekada kontraproduktivno za tim, jer izbacuje iz napadačkog ritma ostatak ekipe, pa se može okarakterisati kao ball-stopper, a imamo trenera koji insistira na velikom broju pasova i brzoj igri kao posledici toga, pa otuda moja sumnja oko ovog njegovog segmenta igre. Pisao sam i o tome da su njegovi asisti, na koje sam posebno obratio pažnju i vraćao svaki meč EL te sezone, proizvod činjenice da ima najduže loptu u posedu, a ne nekih briljantnih pasova tipa MWilla ili sjajne pik igre Jovića, dakle situacionog su tipa. Tvoja poslednja rečenica je ključna. Roch će morati da se prilagodi definitivno, samo da vidimo u kojoj meri, sa koje pozicije i sa kakvom ulogom.

Kao što sam već nekoliko puta naglasio, po meni, Roch na 2, Walden na pleja. Rocha ne možemo koristiti ni kao mamac za odbranu jer će ga retko ko ili niko udvajati, dok je Walden agresivniji i opasniji i zahteva veću pažnju odbrane. Više volim da gledam ulaz Waldena koji navlači odranu na sebe i daje pas Rochu za 3 poena, nego obrnuto. Više volim da mi Walden igra pik sa Kuzom, Reathom ili Terijem, nego Roch, jer mislim da je sposobniji za to od ovog drugog. Isto tako, više volim da vidim Rocha samog na trojci nego Waldena, jer mislim da će imati bolje procente. Dakle, ovde se diskutuje o najboljoj podeli uloga na osnovu onoga što imamo. Hall je doveden kao back up plej, posle Pangosa je ostao kao prvi. Walden je odličnu rolu u Partizanu pružao sa pozicije 1, mi ga stavljamo na poziciju 2. Loyd nikako ne može na 1, pa srećom oko toga nema rasprave ovde. I ostaje ti taj četvrti koji bi morao da pokrpi sve te nedoumice u spoljnoj liniji, posebno oko organizacije igre i plejmejkinga, a mi dovodimo Rocha koji zaustavlja protok lopte, ne postoji u tranziciji i shoot first je tip igrača. Možda bude kako većina misli, možda tako misli i struka - Roch na pleja, Walden kao skorer i možda sve to ispadne dobro. Niko ne kaže da sam ja u pravu, samo javno iznosim neke ideje i razmišljanja radi, nadam se, kvalitetne diskusije iz koje svako od nas ko voli košarku može nešto novo da nauči.

Nije problem ako se ne slažemo. Ja mogu da objasnim zašto ovako mislim. Walden, Hall, Loyd, DeDa, Reath, Dobrić, Boriša pa čak i MJK - OSAM igrača koji mogu da ubace za 3, tj. ne bi trebali da imaju katastrofalne procente tokom sezone (+30%, neki će ići do i oko 40%). Ako uspemo da vratimo Lazića, a posebno Simona, to je ukupno 10 igrača koji prete spolja i šire igru bukvalno sa svih pozicija od 1 do 5. Tu zaista treba biti vrlo kritičan, pa reći da smo u šutu za 3 bezopasni. Kao posledica širenja igre - Walden, Hall, Loyd dobri na ulazu, samo da im neko napravi livade. Hall i Loyd dobra poludistanca, ali hajde da se ne zadržavam na tom šutu koji polako ide u istoriju. Tranzicija: Walden, Hall. Loyd u svim kombinacijama, a Dobrić, Lazić, Simon kao egzekutori, DeDa dobro prati igru generalno pa i on može da ubaci iz tranzicije. Čekaju se Teri i Reath za eventualne poene iz kontri sa centralne pozicije iz trčanja. Ovo je sve na papiru, a kako će biti u realnosti ostaje da se vidi, a za to treba vremena. Meč protiv Fenera nije ništa ogolio, a što se nije znalo ranije i to je naš problem kod te doselekcije jednim spoljnim igračem, koji nam je jako bitan. Nama su veći problem pozicije 3 i 4. Na 3 se tvrdoglavo gura Lazić i to kao strater. Na 4 DeDa kao iznuđeno rešenje, iako počinje MJK. Volim Simona i cenim ga za sve što je uradio za naš klub, ali taj 3 na 4 tweener je morao biti neko ozbiljno ime, tj. kvalitet. Što je najgore, Simon je u toriji najbolje rešenje u odbrani i na 3 i na 4, ali je veliko pitanje njegove forme, godina, izdržljivosti itd. Ako se nema para, a nema se, plus je roster na 3 i 4 prenatrpan, onda možda ne bi bilo loše da se igra sa 3 mala i dva pokretna velika, gde opet dolazimo do tog novog igrača spolja i do nekih karakteristika koje moraju od njega da se traže u OBA smera.

Pokušaću da objasnim. Cibona nema kvalitet da nam zaustavi tranziciju, ali Fener ima. Šta tu suštinski može da promeni Roch, u oba slučaja? Ništa. Niti može da doprinese da dobijemo Fener (jer eto stala nam je tranzicija, pa će on sada da izmišlja poene i da sipa asiste), niti nam je potreban da bi se dobila Cibona i slični timovi u ABA. Jednostavno, ne vidim ga kao faktor na pleju u EL, za šta sam dao neke razloge, a za ABA nam nije neophodan. Još jednom da naglasim, neću čupati kosu ako Roch dođe, jer mislim da ima načina kako da se iskoristi u EL, ali mislim da smo mogli i bolje da prođemo.

Nismo Real, ali nismo ni nižerazredni klub. Ipak igramo EL. Sve što sam pisao je u kontekstu takmičenja u eliti. Za ABA nam Roch nije neophodan, bez želje da umanjim uz nas dva ozbiljna favorita Partizan i Budućnost. Bio sam prilično jasan u stavu pod kojim uslovima vidim Rocha kao pojačanje i tu je sada sve do trenera. Ali, ne mogu da se otmem utisku da bi dovođenjem Taylora izgubili dosta toga u EL trci, a dobili u ABA. To se poklapa sa onom starom mantrom "ABA je prioritet", pa eto u tom kontekstu Roch je dobro rešenje. No, da se onda više ne ložimo oko EL i nekog volšebnog napada na Top8, jer Roch to ne može da isporuči kao što bi mogao neki ubod poput prošlogodišnjeg sa fringe igračem kao što je Zo. Ok, nije se klubu rizikovalo ponovo, finansije nisu sjajne, ističe polako vreme za formiranje tima itd itd. Sve ok. Druže, da li zaista misliš da Roch u ovom momentu karijere može sebi lagano kreirati šut protiv mahom jakih odbrana u EL gde je on protiv svakog u mismeču? Da li zaista ti i drugi mislite da Roch može da ubaci 15 poena za 15 minuta u kontinuitetu, tokom cele sezone? Ovde se debelo prenaglašavaju njegove mogućnosti u poentiranju i to još na osnovu prethodnih sezona, posebno one kada je bio u KKCZ. Pre 3 sezone u Zvezdi: 13.4ppg za 26 minuta sa svom slobodom ovog sveta da uradi šta mu padne na pamet. Kao roll play igrač, 3 godine kasnije, koliko je poena realno očekivati za njegovih 10-15 minuta po meču? 5, 6, 10? Ali, nije ovde čak ni pitanje poena, ja i dalje tvrdim da smo mi poenterski potentna ekipa spolja, već je mnogo veće pitanje uklapanja tog novog igrača u koncepciju igre našeg trenera. Ne može nam meč protiv Fenera na strani, koji ima daleko kvalitetniju ekipu i sjajnog trenera, a uz to je premijerni meč u EL biti merilo bilo čega. Tranzicija nije išla jer tranzicija kreće od odbrane, a mi se tu još uvek tražimo, svakako nije bilo realno očekivati da "procvetamo" u ovom segmentu protiv ekipe kakva je Fener, koja je dodatno akcentovala zaustavljanje naše tranzicije i napadala slabe tačke na 3 i 4. Zašto nam Cibona nije zaustavila tranziciju? Pitanje svih pitanja je da li će Sale Obradović odustati od svoje filozofije košarke - jaka odbrana sa pressom, brza igra, dosta pasova, tranzicija samo zarad igrača kakav je Roch koji sve te pretpostavljene trenerske zahteve jednostavno ne može da isporuči sa pozicije jedan? Zbog čega bi odustao? Zbog 8-10 poena i 3-4 asista za njegovih 15 minuta na back up pleju zarad menjanja kompletne strategije igre? Ja tu ne vidim nikakvu logiku i mislim da eventualni povratak Rocha kod nas ne treba posmatrati kao nešto epohalno, da ga treba gledati kao jednog od igrača u rotaciji, nadam se na poziciji 2, sa jasnom ulogom kao Page kod Trinkija. Problem je što nam treba i Walden kao kod Trinkija, dakle plej sa limitiranom poenterskom slobodom, a mi za sada imamo Waldena koji se diže na šut i sa 9 metara i ne vidi saigrače.

Pih, prilično podeljeno mišljenje kada je eventualni dolazak/povratak Taylora u pitanju. Lično, potpisujem sve što je Guru pisao o ovom igraču, kada je analiza njegove pozicije i uloge u timu u pitanju. On je jednostavno ofanzivni ballhandler i kao takav je rešenje za samo jedan deo problema naše spoljne linije. Da, on je uvek imao poene u rukama, ali je za njih morao puno da radi (trči), uglavnom sa loptom u rukama, pokušavajući da zaobiđe čuvara zahvaljujući stavrno dobrom ballhandlingu. Njegova konstitucija i mentalna barijera da uđe u kontakt su ga uvek sprečavali da napadne čuvara "onako kako treba", dakle uz kontakt telom i najkraćom putanjom. U tim zaobilaženjima uz mnogo driblinga i promena ritma "jeo je " puno napadačkog vremena. A kao posledica toga što mnogo voli loptu u svojim rukama, dolazilo je do fizičkog i mentalnog isključivanja saigrača u po nekoliko napada za redom. To je one-way igrač, ball-stopper i shoot first kombo i ja ne vidim kako se bilo koja od ove tri karakteristike uklapa u igru koju želi da forsira kouč Obradović, posebno kada se vidi da u ostaloj trojici na spoljnim pozicijama imamo potentne šutere, ali ne i asistente, razigravače. Kada sam već kod asistencija i ponavljane cifre od 5ass/pg, samo da kažem da sam u sezoni kada je Roch igrao kod nas detaljno analizirao svaku njegovu asistenciju i video da 4 od 5 asista ide kao proizvod činjenice da je Roch poslednji u nizu dodavača pre ubačenog šuta. Dakle, nikakva kreacija ili spajanje igrača sa košem, nikakav sjajan p`n`r, već očekivan broj asista za nekoga ko ima najviše loptu u rukama. Gledao sam ga posebno i u tranziciji gde on jednostavno nije imao rešenja koje jedan prirodni dodavač treba da ima. U značajnom procentu je kočio kontre i uvodio ofanzivu u postavljen napad, čak je vrlo retko bacao i taj drugi pas posle def skoka koji bi omogućio tranzicionu igru. Vrlo je lak za skautiranje kada je na poziciji jedan, sve što treba da se uradi je da ga čuvar izgura daleko iznad linije za tri. Tu protivnik dobija minimum 10 sekundi dok se Roch ne izvuče iz problema nizom driblinga, što će dodatno usporiti naš za sada ionako spor napad na postavljenu odbranu protivnika. Ipak, to je bio Roch od one sezone i sa ulogom neprikosnovenog lidera na parketu. Iako je sada nekoliko godina stariji, to ne mora nužno da znači da neće imati bolji imact na našu ekipu, pre svega ako mu se dodeli uloga back up igrača sa limitiranom minutažom. No, čak i tada, mnogo ga je bolje koristiti kao klasičnog SG nego PG, jedno od rešenja može biti pokušaj da se igra sa dva ballhandlera plus Roch. Ionako ćemo pičiti ultra small ball. Spot up dobar, šut iz driblinga takođe, ako još ima snage u nogama da trči kroz blokove, eto solidnog rešenja za nas kada su poeni u pitanju, nešto slično onome kako je Trinkijeri koristio Page-a prošle sezone. Moje neko skromno mišljenje je da bi bukvalno trebalo preslikati tu situaciju i onda bi verovatno nešto dobili od Taylora, u smislu da može biti plus igrač (ne zaboraviti kakva je njegova odbrana, što na čoveku, što timska, o switch-u ili branjenju pik igre da ne pričam - nema protivnika koji ga neće napadati u bilo kojoj varijanti kada je na parketu). Neki zaključak bi bio da smo koncepcijski mogli mnogo bolje, pre svega sa nekim G igračem dobrih fizikalija koji bi unosio energiju kroz odbranu i tranziciju i sa tendencijom da napreduje kroz sezonu (kao što je npr. Reath). Ali, šta da se radi, ako Roch potpiše, verujem da će Sale naći načina kako da ga najbolje iskoristi, jer Roch ipak nije penzioner, ali nije ni u svom prajmu, pa će trenersko znanje i u dodeli uloge i tokom samih mečeva, tj. kod prepoznavanja kada je momenat za Rocha, kao i bilo kog drugog roll play igrača, imati posebnu težinu. O Tayloru kao nosiocu ne želim ni da razmišljam.

Meni je utisak tekme kako je Kokoškov ekonomisao sa svojim rosterom da bi došao do jedinog cilja na otvaranju EL kod kuće - pobede. Sjajno podeljeni minuti po rolama, gde je De Kolo bio jedina konstanta na obe strane terena, uz nikad prežaljenog Zoa, a ostali uskakali po potrebi. Da ga nisam gledao kako jednu ipak skromnu reprezentaciju Slovenije dovodi do pehara, možda bih pomislio da je ovo sa odličnim epizodama Uljanovasa i Alija slučajnost. Čovek ima osećaj za igrača, zna kada koga treba da forsira i uz neosporno znanje košarke, komunikativnost i lepo vaspitanje ima sve karakteristike da postane jedan od najboljih trenera u Evropi. Ako tu ostane. Sa druge strane, kouč Obradović (uz opasku da je imao znatno slabiji tim od protivnika na klupi) je pokušao da gura po inerciji svog dobro poznatog plana igre, ali je njegova laka konjica naletela na zid fizički jačeg protivnika, dobro pripremljenog kroz skauting i sa velikom željom da pobedi. Jedina značajnija izmena koju sam video je prebacivanje Davidovca na poziciju 3, što je bilo iznuđeno "fantastičnom" rolom kapitena u prvih minut ipo tekme, kao i zbunjenim Simonovićem koji je izgledao ne kao EL veteran, već kao ruki. Naravno da DeDa ne može na 3 u EL, plastično će to demonstrirati bilo koja trojka koja širi igru (a 99% je takvih). Problem u postavljenom napadu je bio evidentan, pre svega jer ne možemo da zapretimo najfrekventnijim oružjem moderne košarke - pikom. Čeka se Kuz i dalje, on bolje izgleda na terenu i neka tako nastavi, a čeka se i Teri, pa ćemo onda videti kako će pik igra da izgleda. Do tada, moramo se zadovoljiti kreacijom Halla (svaka čast za partiju) i možda nekim pokušajima za 3 iz pop-a Rita ili Simona (često koristio Radonja) posle visokog centralnog pika. Nemogućnost ostvarivanja tranzicione igre (koju je Kokoškov po svaku cenu hteo da nam spreči) nam je izbila iz ruku još 10-15 poena i tu se naš napadački trud završio. U našem rosteru, ako se ovo bude ponavljalo, najviše će da trpi Walden jer on nema organizatorske sposobnosti Halla, tj. više je bek nego plej. I u ovom meču se videlo da nam je potrebniji organizator, ballhandler sa asistencijom, nego neko tipa Loyda, koga protivnik akcentira i zatvori, a ostavi odušak na nekoj drugoj strani sa kojim može da živi. Ništa novo, ništa specijalno. Čekamo da se kompletiramo pa da vidimo gde smo. Poraz od Fenera u gostima nikada nije kiks, ne znam zašto bi bio sada.

Trener ima u glavi sistem koji želi da primeni na obe strane parketa. U skladu sa tim, trener bira igrače koji su potrebni da taj sistem zaživi i da daje rezultate. Onda dolaze finese u vidu rola tj. uloga na terenu. Pa balans između 1st i 2nd unita. Kada se sve to postavi na papiru, idu jake i ozbiljne pripreme. Pa onda kontrolni mečevi i fina kalibracija u hodu. Znanje trenera i njegovog tima pomoćnika, odnosno postojanje jasnog sistema igre i doslednosti u njegovoj primeni je obrnuto proporcionalno šansama da se pogreši u skautingu igrača. Saša Obradović je za sada ispunio sve zahteve koje se stavljaju ispred jednog kouča i njegovog tima. Zdravstveni problem Nnoka je izuzetak, ali je on na vreme primećen i ispravno rešen. Ako sezone uopšte bude, nemam nikakvu dilemu da će se roster popuniti na najbolji mogući način u zavisnosti od stanja na tržištu i finansijskih mogućnosti KKCZ. Posle dva pogledana meča vide se prilično jasne naznake kako će Zvezda igrati. Pre svega sa puno trčanja, mnogo kretnji bez lopte, čitanjima odbrane (gleda se stalno koji je naš napadač u mismatchu) i sa mirnoćom i strpljivošću oličenih u jednoj novini - extra pasu. Nesrećni izostanak projektovanog prvog centra je uslovio i izostanak klasične PnR igre i prikucavanja oko obruča posle alley-oopa ili poena iz pop-a, mada je dobar procenat napada počinjao iz picka, posle čega su se kroz kretnje igrača bez lopte otvarale određene mogućnosti, a na ballhandleru je da izabere jednu od njih. Kad sam već kod ballhandlera, i dalje sam, protivno većini mišljenja ovde, za ideju da nam je potrebniji još jedan ballhandler nego klasičan bek šuter. Gledajući Loyda i Halla po prvi put duže od pet minuta u kontinuitetu me je učvrstilo u ovom mišljenju, pa sam svakako bliži tome da smatram kako nam je potrebniji igrač tipa Zoa, nego igrač tipa Barona. Mi ćemo poene imati u Loydu, Hallu i Waldenu i to ne samo kao proizvod timske akcije, nego i iz neke vrste ISO napada, čišćenja strane, pomoći iz visokog pika posle čega se ide na prodor (koji Sale primetno forsira) itd. Ako se na to dodaju poeni iz tranzicione igre, što je jedan od tm kouča Obradovića, odnosno poeni iz šuta za 3, za koji ne sumnjam da nam je već sada potentan, pa i na poene iz reketa koje ćemo svakako dobiti, što od Kuza, što od zamene za Nnoka - onda postaje jasno da naša ofanziva ne bi smela da trpi ako se ne dovede taj neki SG. Dalje, dovođenjem još jednog ballhandlera, ne nužno boljeg od Halla i Waldena, dobićemo mnogo više od sirovih poena Loydove izmene - dobićemo igrača koji će dodatno učvrstiti folozofiju Sašine igre i broj "praznih" minuta nejgovog sistema svesti na minimum. Nama sa loptom u rukama može da kreira 3-4 igrača, ostali su prilično bezopasni. Dobrić, Lazić, Simonović, Simanić. Kuz, MJK, Reath - više od pola rostera nam čine igrači koji teško i za sebe da mogu kreirati. Srećom, sada imamo trenera koji i ume i može da od njih napravi korisne, ili bar ne minus igrače u napadu, kroz određene taktičke varijente svog sistema. Meni je čak i Loyd uvde upitan, jer nisam presrećan, da iskoristim eufemizam, kakav je, za početak, njegov footwork. Jasno mi je da su to samo dve pripremne utakmice, teške noge itd, ali on je konstantno bio na granici da napravi korake, bacao pasove iz skoka posle zatvaranja ulaza i generalno mi se na ova dva meča učinio kao neko ko nema baš sjajnu tehniku da bi mogao mirne duše da ga svrstam u red dobrih ballhandlera. On je dobar skorer i pegla sjajnu odbranu za sada, ali ja ne vidim njegov pas, ne vidm kretnju a da nije prilično jednodimenzionalna. Njegove fizičke predispozicije kompenzuju ove nedostatke, bar jesu protiv Turk Telekoma i Karšijake, ali ne znam da li mogu protiv CSKA, Barse, Reala, Efesa... Ovo nikako ne znači da nisam zadovoljan dovođenjem Loyda, naprotiv - to je sjajan ubod kada se pogleda naš EL rejting. Samo apostrofiram da je on finišer, a ne kreator i po toj stavci je bliži grupi gde su Simon, Dobrić i Boriša nego onoj gde su Hall, Walden i DeDa. Uskokovića ne bih komentarisao, on je tu da skuplja iskustvo kroz treninge i da se priprema za sezone koje dolaze. Radanov je i dalje enigma, može puno toga, a može i da ode u teški minus. Reath, kao što sam pisao uoči njegovog potpisa je sjajno rešenje na poziciji strech4, na ove dve tekme zbog prinude i na strech5. Ima potencijala u svakom smislu da postane ozbiljan EL igrač u rotaciji već ove sezone, uz rad i pomoć trenera. Ipak, ne treba se mnogo zanositi idejom da on igra isključivo na 5. Dečko nema ni masu ni iskustvo da brani ozbiljne, jake ili namazane EL petice. Ona dva brza faula u 1/4 su neki nagoveštaj šta bi se dešavalo ako krenemo sa njim na 5 u nekom ozbiljnijem meču. Petica slična Nnoko-u, balhandler bar u rangu Halla i Waldena i da peglamo, ako Bog da.

Da iskoristim ovo kao slagvort, iako je jasno da je sala u pitanju. Citam i ovde i na drugim mestima nesto tipa "x i y igraci su dobri za nas jer su kompatibilni". Pri tome, govori se o igracima na istim pozicijama. Npr. ovaj plej/bek je nizak i slasher, a onaj drugi sporiji i pass first - odlicno se dopunjuju. Ili primer koji je Haggard dao, vezano za centre. Nikome nuzno ne trebaju "kompatibilni" igraci na istoj poziciji i na to ne treba gledati kao na a priori dobru stvar. Svakako da je dobro imati pleja koji moze da uspori igru kada je potrebno. Ali, savremena kosarka je prevazisla fazon "ubaci ovog i izbaci onog" da bi se dobio zeljeni rezultat. Od igraca, u ovom primeru od pleja, se trazi da ima kontrolu tempa meca, da zna kada treba usporiti, a kada ubrzati, te da ima adekvatan decision making u zavisnosti od opcije koja se gura kao takticki prioritet. Jasno da su takvi plejevi retki, pa su zato i na ceni. U novijoj istoriji KKCZ imali smo dva takva igraca, Jovketa i Lorenza i obojica su u svom prajmu karijere/sezone bili neprikosnoveni na poziciji 1. Kada tim nema kvalitetnog igraca koji moze da odgovori na takticki zahteve, bilo zbog fizikalija, skill seta ili bbiq, onda se na tu poziciji dovode dva igraca koji dele minutazu u priblizno istoj srazmeri i rotiraju se po potrebi. Preneseno na nas (dosadasnji) roster, izgleda da cemo imati Nnokoa i Loyda kao neprikosnovene na pozicijama 5 i 2, dok ce se ostatak rostera rotirati u zavisnosti od taktickih ideja, trenutne forme ili nekih posebno pripremljenih skauting resenja. Kada je uklapanje ili dopunjavanje u pitanju, ono sto zapravo treba imati je kompatibilna petorka na parketu, koja zajedno moze mnogo toga u oba smera. I tu je draz trenerskog posla - sastaviti kompatibilnih pet koji prate takticke ideje i koji su razovrsni u napadu i kompaktni u odbrani, pre svega kod pick igre i kod pomaganja/preuzimanja, kontrole skoka, tranzicione igre...

Nesto malo sam gledao Reatha, mnogo vise Kuridzu. Neki subjektivni osecaj je da ni jedan ne moze na 5 u duzem period u utakmice/sezone. Sto se tice MJK, nije dovoljno da si visok (a nije nesto ni visok, 205) i jak da bi igrao centra. On ima jasne limite koji mu ne dozvoljavaju da bude ozbiljnija opcija na centru. Npr, upitno je kako bi on ispod obruca branio protivnicke 210+ igrace sa dobrom atletikom ili tehnikom tj. da li bi njegov dobar frame mogao da kompenzuje manjak centimetara, krace ruke i prilicno spore noge. Isto vazi i za napad, gde bi jedinu prednost sa njim imali u opciji strech5. Po meni premalo pluseva u odnosu na negative stavke. Sa Reathom (ako potpise) se mora polako. Najmanje sto nam treba u ovom momentu je da jedan zanimljiv prospekt gurnemo na poziciju moja mu ne odgovara. Da, njegovih 211cm i 110kg je za respekt i logicno je pretpostaviti da sa takvim ciframa mi u njemu imamo legitimnu opciju na centru. Medjutim, njegov still igre u oba smera pokazuje da se oseca komfornije u ulozi strech4 (odlicni procenti za 3, moze i hoce da napada licem, dobra strana pomoci i skok is drugog plana), gde je hodajuci pozitivni mismatch protiv velikog broja suparnickih timova, posebno u ABA. Pitanje je da li bi bio toliki plus za nas ako bi zaseo iskljucivo na 5. Mnogo zavisi od toga koliko moze Kuz, kao i od statusa Borise. Ako obojica budu u rosteru, meni je skroz OK uparivanje Nnoko-MJK, odnosno Kuz-Borisa/Reath kao neka standardna postavka naseg front courta. Adaptacije su moguce u toku samog meca u zavisnosti od potrebe da se ubrza igra preko small balla sa npr. Simonom na 4, pa i Reatom na 5, ali to su samo kratke takticke varijacije za koje trener treba da eksploatise u pravom moment i ne predugo.

Ovo je tekst is 2015-16 (*edit: pre ce biti jos ranije, mozda 2012-13) koliko se secam. Nisam author, vec samo prevodilac. Ne slazem se ni ja sa nekim stavovima, ali sam pomislio da nije lose ubaciti ga ovde, jer govori o "originalnom" Trouglu, samim tim je i deo kosarkaske istorije. Kao sto se vidi is teksta, prica prati razvoj trougla punih 60-70 godina (sa akcentom na dve ere: Bullsa i Lakersa, odnosno jednog trenera koji ih je vodio) i ostavlja dosta prostora za update, sto si ti lepo primetio i naglasio.

NAPAD U TROUGLU Počeci napada u trouglu (Triangle half-court offense) se vezuju za Justin McCarthy "Sam" Barry-ja sa University of Southern California, gde je radio od 1929-1940 kao pomoćni, a od 1940-1945 kao prvi trener.Ovu vrsta napada je kasnije usavršio njegov igrač Tex Winter, nekadašnji trener Kansas State (čak i napisao knjigu o njemu 1962. godine pod nazivom "The Tripple Post Offense"), da bi finalne obrise dobio u Chicago Bulls-ima gde je Tex bio pomoćnik Phila Jacksona. U poznim godinama, Tex je pratio Phila u Lakerse u vidu konsultanta, a sa njim se i Triangle offense preselio u LA.Neka bazična postavka ovog napada, koji podrazumeva formiranje trougla tri napadača, je centar na niskom postu, krilo na 45° i bek u ćošku. Spacing je ključan, igrači bi trebali da stoje 4,5-5,5m jedni od drugih. Na slabijoj strani, drugi bek je na 90°, a preostali igrač u oblasti između lakta i linije za tri, u visini linije za slobodna bacanja. Ovakav raspored igrača širi odbranu na obe strane polja napada, te pravi probleme kod strane pomoći i defanzivnih zamki. Objašnjenje svega ostalog bi zahtevalo tablu i kredu i godne iskustva. ŠTA SE DESILO SA NAPADOM U TROUGLU? Napad u trouglu je nesumnjivo bio najdominantniji tip napada u periodu od dve decenije. Od 1991. do 2011, timovi koji su ga koristili su uzeli 11 od 20 mogućih NBA titula. Ali, ova statistika može i da zavara: tih 11 titula je doneo jedan jedini head coach i osvojila tek dva tima (pri tome, oba su imala veći kvalitet od svojih suparnika). Stavite Michael Jordana ili Kobe Bryanta u bilo koji ofanzivni sistem i pobedićete u 60+ utakmica u sezoni. Napad u trouglu nije bio isključivi razlog zbog kojeg su Bullsi uzeli šest titula, a Lakersi pet. Ali je taj napad korišćen ekskluzivno baš u ta dva kluba. Nije objašnjenje za njihov uspeh, ali je zauzimao centralno mesto njihovog funkcionisanja, bio bitan sastojak njihove dominacije. Tim je čudnije da ga u 2012. godini ni jedan klub ne koristi. To je mrtav napad.Ok, zašto je umro?Lakonski odgovor bi mogao biti - zato što je previše kompleksan. Po pravilu, teneri u svakom sportu su plagijatori. Kada vide nešto što funkcioniše, njihova prirodna reakcija je da ukradu ideju i primene je. Izuzetak je, izgleda, samo kada je taj sport košarka i kada je ta ideja Napad u trouglu. On je tajanstven i zastrašujući. Svi ga razumeju po malo, ali ga skoro niko ne razume u potpunosti, on je istovremeno i misteriozan i blizak: paktično da nema NBA simpatizera koji ga ne može prepoznati po imenu, ali isto tako niko van trenerske sfere Phila Jacksona za njega ne može jasno reći kako funkcioniše. Ali taj nesklad, kaže ovaj trener, nema preteranu važnost."Trougao je krajnje jednostavan", insistira Jackson. "Treba vam samo dovoljno energije za kretanje gore-dole po parketu, zato što je to napad koji se primenjuje po celom terenu (94-foot offense). Sve se događu u taktu 4/4, kao rap muzika. Tako uvek objašnjavam njegov tempo igračima".Naravno, ono što Jackson podrazumeva pod "nekomplikovanim" ne treba prihvatiti bez rezerve, jer par minuta posle tvrdnje da je Trougao "krajnje jednostavan", on spominje da postoji približno 35 različitih opcija koje se mogu koristiti kada se lopta vrati na vrh reketa. Napad u trouglu se oslanja na mogućnost učesnika u njemu da čitaju protivničku odbranu u realnom vremenu, pa je on zaista onoliko prost koliko i "najgluplji" igrač odbrane na parketu. Tu leži deo razloga zašto nikada nje postao normativan. Drugi deo može biti u samoj percepciji Jacksona, kao lika koji je duboko u Zenu, od čega običan čovek obično ustukne. Ali, ima ovde nečeg važnijeg što je teško izmeriti; postoje predrasude o Trouglu koje idu van njegovih tehničkih detalja. Skoro kao da postoje neki ljudi koji žele da Trougao nestane."Ljudi ponekad posmatraju neki tim i kažu - `Ovi igrači neće funkcionisati u Trouglu. Trougao neće ovde raditi.` To je tako besmisleno", kaže Phil. "Ljudi imaju takav stav prema Trouglu, kao da je kuga. To je potpuno pogrešno. Jednostavno, zahteva određeno vreme".Ako vam Philova upotreba reči "kuga" deluje previše dramatično, razmotrite ovo: priznati američki esejista i kritičar američke pop kulture Chuck Klosterman je imao priliku da razgovara sa jednim trenerom o Trouglu i razgovor je trajao više od sata, ali tek kada je obećao da će razgovor ostati off the record. Razlog za to? Nije želeo da bude prepoznat kao Triangle kouč, jer se plašio da bi mu to ugrozilo reputaciju. Chuck je iz ovog razgovora zaključio da o trenerima koji vole da koriste Trougao vlada mišljenje da su kruti u svojim principima i nevoljni da prihvate nove saradnke. Kada god se timovi koji koriste Trougao muče u igri, krivica se svaljuje na Trougao. I pošto postoji vrlo mali broj ljudi koji znaju kako (i zašto) Trougao funkcioniše, to onda postaje opšte mesto za kritiku. "Šta god da kažem u ovom intervjuu", kaže taj trener, "niko neće razumeti ovu vrstu napada. Nemoguće ga je objasniti preko telefona". Da je ova tvrdnja tačna, potvrđuje i sam Klosterman, navodeći da i posle nekoliko intervjua sa relavantnim sagovornicima nije načisto kako bi Napad u trouglu trebao da radi.Neimenovani trener je istakao sledeće:1. Napad u trouglu se smatra vrstom "flow offense" (https://medium.com/@CoachKj22/the-fl...e-b0ef90ef7ff2), u kome su kretnje igrača najbitniji detalj. Smatra se i "napadom u ogledalu", jer se iste stvari dešavaju na obe strane parketa. Ni jedan od ovih kvaliteta nije unikatan za ovaj napad, nije čak ni neuobičajen.2. Snaga ovog napada je u tome da svih pet igrača mogu da se menjaju u trouglu i da svaki od njih može da se u određenom momentu pojavi na postu i iskoristi povoljan matchup.3. Postoje pasovi koji se automatski bacaju, kada igrač primi loptu u određenoj poziciji i protiv određenih defanzivnih postavki protivnika.U eri Bullsa, tokom 90-ih, ključnu adaptaciju osnovne postavke ovog napada Phil Jackson je napravio tako što je zamenio uloge beku i krilu, tj. igrao sa Jordanom kao krilom, a Pippenom kao bekom. U LA Lakersima slično podešavanje je učinio sa Kobe Bryantom i Lamar Odomom. Ovi igrači bi bili uspešni u svakoj ofanzivnoj postavci, to nije sporno, ali ono što Trouglu daje prednost je ono šta pruža igračima sa manje ofanzivnog potencijala. Većina NBA setova je statična, zahteva od igrača na perimetru da kreiraju svoje šuteve, obično iz driblinga. Konstantno kretanje bez lopte kod Trougla omogućava da i igrači koji šutiraju bez driblinga daju doprinos, i to u okviru svog već postojećeg skill seta. Zato je Trougao toliko pogodovao Johnu Paxonu ili Steve Kerru, pa i Saši Vujačiću i Luke Waltonu. Ne treba vam 4 ili 5 atletski moćnih skorera da bi Trougao funkcionisao. I dvojica su više nego dovoljni, jer Trougao naglašava vrednost igrača uloge."Kada sam gledao Oklahoma City Thunder iz sezone 2011/12", reče anonimni trener iz ove priče, "video sam tim koji je kao stvoren da igra napad u Trouglu. Oni su praktično bili Bogom dani da ga igraju". (to je tim u kome su igrali, između ostalih, Kevin Durant, Russell Westbrook, James Harden, Derek Fisher i Serge Ibaka). "Zamislite da na slabijoj strani igraju dva na dva sa Durentom i Westbrookom. Ko bi dođavola to mogao da zaustavi?"U teoriji, niko. U praksi, svi, jer Oklahoma City nije igrala Trougao. Niko ga nije igrao. A ta činjenica je još manje razumljiva nego sam napad.Phil Jackson je u CBA vodio Albany Patroons i praktikaovao Flex napad. Prebacio se na Trougao tek kada je postao asistent Doug Collinsu u Chicagu. "Kada sam došao u Bullse, Tex Winter i Johnny Bach su bili pomoćni treneri", kaže Jackson. "Tada nisam bio mnogo upućen u ofanzivne sisteme u NBA. Tex je bio veliki propagator svog napada. U to vreme, imali smo u timu nekoliko neefikasnih plejmejkera. Kyle Macy. Sedale Threatt. Sam Vincent je takođe doveden. I Craig Hodges je bio tamo. Ali, Tex je uvek tvrdio da ti ne treba vrhunski plej da bi pobeđivao u NBA. Ono što je prilično očigledno kada se pogleda moja trenerska karijera je da nikada nisam jurio dominantne plejeve. Jer, kada to uradite, odbrana može da postavi svoju igru tako da vam zaustavi tog momka. Mogu da ga pritiskaju na prenosu i generalno da zatvore svakog kod koga ne žele da bude lopta. To je uvek bila moja defanzivna filozofija protiv igrača tog tipa, posebno John Stocktona ili Isiah Thomasa".Čini se da je ovo jedan od manje poznatih motiva zbog kojih je Phil Jackson igrao Trougao. Smanjenjem uloge prvog pleja i posedovanjem dva ball hendlera, fokus napada je pomeren ka čeonoj liniji. Ovaj način razmišljanja je u sukobu sa preovlađujućim trendom u poslednjih 5-6 godina u NBA, gde je veliki broj plejmejkera izrastao u superstarove svojih timova i cele lige. Takođe, objašnjava zašto je Trougao nailazio na veliki otpor u Chicagu, sve dok ga Jackson nije preuzeo 1989. godine."Doug Collins je imao problema sa Trouglom jer je bio pod velikim uticajem Hank Iba-e, koji ga je trenirao na OI 1972", kaže Jackson. "On je zaista verovao da plej mora biti na polovini terena u momentu kada se upućuje šut na koš, da bi sprečio tranziciju, pa mu se zato nije sviđala ideja o bekovima u ćoškovima terena".Kada je upitan o razlozima nestajanja Napada u trouglu, Jackson je odgovrio da je to težak napad za nestrpljivog čoveka koji to treba da prenese svojim igračima. "Problem kod Trougla je što moraš igrače naučiti osnovnoj veštini: radu nogu. Gde stojiš na terenu. I ako imaš takvog igrača koji želi da napada koš odmah po prijemu lopte, on će naškoditi ovom napadu". Generalno, Jackson smatra da NBA bezglavo juri od igre na postu. "Košarka evoluira u igru šutiranja trojki. Ne možeš osvojiti prsten igrajući Evropski napad (European Ball Screen Continuity Offense), ono što je Phoenix igrao u periodu oko 2010. godine. Ali izgleda da je to stil koji mnogi kopiraju. Uvek postavljam pitanje: Ko će da poentira sa posta? Unutrašnja igra je i dalje ključ uspeha, čak i ako nemate vrhunske poentere u centarskoj liniji".Jackson se smatra za arogantnog čoveka. Njegova suruva iskrenost i spremnost da iz dana u dan daje mišljenja ne mareći za posledice doprinose tome. On izaziva ljubomoru među kolegama i izgleda da uživa u tome. Ima vrlo malo sledbenika - za razliku od mnogih velikih i uspešnih trenera, Phil Jackson nije iznedrio ni jednog značajnijeg trenera-naslednika među njegovim pomoćnicima. Nešto poznatija imena su Kurt Rambis i Jim Cleamons. Ni jedan od njih nije igrao Napad u trougu u celini. Uticaj Jacksona na NBA je bio ogroman, ali njegov trenutni i budući uticaj će biti ugašen. Izgleda da neće ostati zapamćen po tome što je najbolje primenjivao Napad u trouglu, već po tome što ga je jedini primenjivao. Ako Trougao zaista umre, umreće sa Phil Jacksonom.

Čovek sve lepo zapisao, nešto je i u glavi držao zbog potencijalnog curenja informacija, ma sve bilo super. A onda mu đavo nije dao mira, pa je otvorio ovaj topic. Tu je saznao mnogo toga novog, jer ipak on nije toliko iskusan trener, ima još mnogo da uči. Šta je to i osvojio, neke kupove i to je to... Zanemevši pred vaskolikim znanjem forumaša, počeo je da ga izjeda crv sumnje. Pa je lagano krenuo da preispituje svoje ideje, koje su, koliko do juče, bile kristalno jasne i počeo da shvata da možda i nije toliko u pravu koliko je mislio. Prošao je jedan dan, čita Sale o problemu integracije Štimca u sopstveni stil košarke i shvata da je forum u pravu. Stopira već viđeno produženje Štimeta, nastaje mala zabuna u klubu, ali on mudro ćuti i samo kaže - Polako, ima vremena. Prolaze još dva dana, sada je na tapetu spoljna linija i Sale izluđen i iznuren pritiskanjem F5 na spomenutoj temi, sa strahom u očima shvata da ovo što pišu cenjeni forumaši, veliki stručnjaci i još veći Zvezdaši, ima smisla. Više ne zna da li mu treba pass first plej ili neki trpač sa pozicije beka šutera. I jedno i drugo izgleda logično, ali ne mogu oba, nema se para i on se već hvata za slamku spasa u vidu kombo beka. Izdaje naređenje svom saradniku-skautu šta da traži na tržištu, koji ga zbunjeno pogleda, ali ne reče ništa. Četvrti i peti dan je bio pravi pakao. Tu je u detalje čitao kako nema dovoljno kreacije sa drugih pozicija, pa krenu da proklinje sebe što je pomislio da Davidovac može nešto da doprinese sa pozicije point forward. - Gde mi je bila pamet, pomisli Sale - da onog smotanka, koji uz to i cepa paklu pljuga dnevno, uopšte i razmatram kao small ball četvorku. I što sam mislio da Dobrić ne može na beka? Naučiću ga ja da dribla za mesec dana, ima vremena. Vikend ga je potpuno izludeo, jer ga je proveo u ponovnom iščitavanju teme, tražeći neki post, bilo koji post, koji mu je možda promakao, a u sebi zadrži infornaciju zlata vrednu za sklapanje tima. Trud mu se isplatio, pa je tako Sale saznao da sezona možda neće ni početi tamo do decembra, ako uopšte i počne. Da ćemo skoro sigurno igrati bez publike dobar deo sezone i on odmah otvori tefter i izbrisa već zabeležene 3 pobede u EL, jer toliko otprilike dobijamo kao domaćini na publiku u sezoni. Dok je besno precrtavao te utakmice, Dušan Ristić ga upita - Šefe, može li se do toaleta? i Sale podivlja što ga ovaj prekida u sred misli, pa otrča do Nebojše gde zatraži promptni trejd ovog igrača. Nebojša samo klimnu glavom u znak odobravanja, jer to je poznata dobra duša koja se nikada ne meša u posao trenera. Dok se Sale uzrujan vraćao na trening tima, pade mu na pamet da njegova pozicija trenera i nije toliko stabilna koliko je mislio. Iako je imao pomoćnike i asistente, kao i podršku celog kluba, on je znao da mu treba još neko. Setio se Simona, njegovih afiniteta ka trenerskoj poziciji, ali i njegovih sjajnih ljudskih kvaliteta koje bi mu dobro došle u ovom teškom momentu, pa momentalno izvadi telefeon i okrenu Simketa. Dogovorili su se za dva minuta. Saopštio je to Nebojši i ovaj ponovo, samo klimnu glavom, sa blaženim smeškom na licu, srećan što ima tako preduzimljivog trenera koji tačno zna šta hoće. No, iskusnom vuku kakav je bio Nebojša, ne promače senka tuge i zabrinutosti na Saletovom čelu, pa ga, onako očinski brižno, ponudi da sedne i da mu kaže u čemu je problem. Sale sede i izjada mu se o svim detaljima koji su ga morili nedelju dana. Ispriča mu u jednom dahu o problemu backup centra, brizi oko mentalnog stanja Kuza koji će sigurna u zatvor na iks godina, nedostacima Štimca, nepotpunoj spoljnoj liniji, a Boga mi i o njenom EC kvalitetu, potrebi za jednoj 4/5 zveri i o još mnogo toga što je pročitao na uvaženom forumu. Nastade duga pauza i Nebojša, paleći tompus i sipajući viski u čašu sa ledom, tiho progovori - Vidi Sale, ne znam ti ja mnogo o košarci. Te četvorke i petice, small ball i kreacija sa visokih pozicija... Tu ne mogu da ti pomognem, ali imam neograničeno poverenje u tebe da ćeš uspeti da sve probleme prevaziđeš. Međutim, - reče Nebojša ispijajući guljaj viskija, dok mu je oblak dima lebdeo nad glavom - nekada sam sa ortacima pikao basket u kraju. I šta ću, onako nizak i malecan, morao sam na pleja... Tako da ponešto znam o tome. Znaš, Sale... nije da namećem, išta, ali ima jedan mali... Mislim da će ti leći kao budali šamar, što kažu. Iskusan, odličan pick igrač i asistent, ima iskustva i u ABA i u EL. Dobro ga znam i mislim da ću moći malo da pomognem da se odluči za nas, iako ima brojne inostrane ponude. Dok je ovo izgovarao, oči mu zacakliše, a Saletu se učini da je možda i suzu video, ali ne beše siguran. - Pa dobro, nek dođe taj igrač, - reče skrušeno kouč Obradović - pa ćemo videti. Polako, ima vremena...