Leaderboard

DV nikako nije bio svetac, bio je daleko od toga, to ne mogu da opovrgnu ni njegovi najveći ljubitelji, tzv. derviši. Međutim, čovek je bio košarkaška gromada, pri tome potpuni unikat i kao trener i kao lik. Košarka je siromašnija odlaskom tog čoveka. Ovde sad imamo 2 grupe navijača KKCZ: - prva grupa (gde spadam ja) su ljudi koji pre svega obožavaju košarku, pa tek onda klub za koji navijaju, meni recimo boćarski ili veslački ili džudo klub Crvena Zvezda ne znače apsolutno ništa u životu; čak i fudbalski klub koji je simbol SD CZ i simbol celokupnog sporta na ovim prostorima u meni ne budi više neke specijalne emocije, to je pre svega zbog ljudi koji ga vode ali i reprezentuju na svakom koraku, ali delom i zbog toga jer više volim košarku nego fudbal; sa navijačke strane - ja sam pre svega navijač KKCZ, što znači da sam propatio u životu i uglavnom bio "donji" između ostalog, pa je i taj Vujošević na nesumnjiv način obeležio 20 godina mog života, nikad ga nisam voleo ali je on između ostalog i doprineo da i KKCZ bude bolja, a morala je da bude bolja u svakom smislu da bi pobedila baš njega i njegovu dinastiju. Zato je pobeda nad DV Partizanom za mnoge cigane, uključujući i mene, bila maltene kao da smo osvojili Evroligu. Drugo, taj čovek je takođe bio i naš bivši trener i, znajući njegov karakter, ne verujem da je lelemudao i hvatao krivine dok je obavljao taj posao. Na kraju dana, DV je bio čisti košarkaški fanatik i ne dozvoljavam da se njegovo ime vezuje isključivo za klub koji simbolizuje, on je pronosio barjak srpske košarke na vrhunski način, a meni lično je srpska košarka nešto vrednije od bilo čega u ovoj zemlji i vrednije od bilo kog kluba, pa i mog. - druga grupa su navijači sportskog društva CZ kojima je primarna esencija taj otrovni rivalitet između dva privilegovana blizanca, o kom god sportu da se radi. Ja previše volim košarku da me odlazak jednog takvog velikana ne bi pogodio. Od DV verovatno ne postoji osoba koju sam na svetu toliko prezirao u mladosti, sa toliko antagonizma posmatrao, pokušavao da ga "lovim na grešku" i kad je ima i kad je nema i koju sam toliko želeo da moj klub nadraste i pobedi, pa ipak sada sa 40 godina sprcanih u guzicu mogu reći da je to samo jebeni sport i da ima toliko važnijih stvari. Na kraju dana, Dule je na onaj svet otišao kao čovek koji se držao svojih principa, kome je srce bilo na pravom mestu bez obzira na grube ili nevešte manifestacije tog stanja i koji se nije priklonio mnogo većem zlu nego što i jedno sportsko nadmetanje može da ga izazove, za razliku od mnogih oportunističkih jajara. Otišao je kao gospodin. Zbog svega toga, iako kao najljućeg rivala ikada ne mogu da ga volim, ja ga neizmerno poštujem i osećam prazninu jer je košarka ostala bez jednog giganta sa kojim sam živeo na ovaj ili onaj način veći deo svog života. Toliko od mene na ovu temu.

Дозволите ми да се као звездаш једним уписом опростим од Дулета Вујошевића. Урадићу то на овој теми, јер на друге не залазим, и јер бих желео да избегнем полемике са гробарима о стварима око којих тешко да можемо да се сложимо. Данашњи клинци никада неће моћи да схвате у којој мери је тај човек обележио живот навијача Партизана, а у одређеној мери и навијача Црвене звезде, поготово генерација које су у његовој ери стасавале и почињале да навијају. Као клинац никада нисам волео Дулета. Био ми је сувише пргав и намазан, сувише спреман да се за победу бори на сваки дозвољени и недозвољени начин. Део те личне нетрпељивости према њему свакако је био и последица чињенице да је нама звездашима деловао као непобедиви генерал непријатељске војске. Буквално смо могли да набројимо све победе Звезде над Партизаном у његовој ери, јер их није било много. Долазак Небојше Човића у Црвену звезду донео је један од најзанимљивијих периода у историји савременог ривалитета вечитих ривала, јер, колико год навијачима Партизана било непријатно да ово прочитају, њих двојица су, кад је у питању спремност да се хода по ивици дозвољеног, били методолошки слични. Отуда и она чувена епизода Утиска недеље у којој је између њих варничило на ивици физичког сукоба. Оно што је Дулета одвајало од свих других спортских радника био је интелектуализам и склоност да проналази аналогије између спорта и уметности. Слушајући га како прича о Богдану Богдановићу, човек је могао да научи нешто о књижевности или сликарству. Кад је говорио о кошарци, више него на спортске, позивао би се на књижевне ауторитете: од Ане Ахматове до Меше Селимовића. Тиме се врло упадљиво издвајао из спортског еснафа у Србији у којем, част изузецима, образовање никад није било јача страна. Верујем да му је управо познавање књижевности и уметности омогућило да боље разазнаје људске карактере, па су у тимовима које је он тренирао доминирали играчи које бисмо могли описати са две речи: ратници и радници. Методе које је примењивао у алхемијском процесу претварања талената у играче нису увек биле елегантне, неретко су биле и грубе, али му нико не може оспорити да су биле ефикасне. На крају каријере, а на почетку напредњачке ере, већ тада видно нарушеног здравља, Дуле је вешто играо и неке друге игре, надгорњавајући се са првим човеком режима на терену спорта и политике, који у Србији никад нису били баш сасвим одвојени. И у том надгорњавању је био бескомпромисан као што је био мало ко или нико после њега. Тек у контрасту са начином на који је завршена политичко-спортска перипетија са Жељком Обрадовићем, Дулетов приступ је ретроактивно изгледао још храбрији, још пркоснији. Никада себи није дозволио да конференцију за штампу заврши недоречен. Нека је вечна слава великом ривалу и великом спортском раднику. Био је од јединствене сорте људи, каквих је све мање у овом времену.

Tokom 17 godina (je-bo-te) na forumu, ova tema mi je često bila terapija. Danas nisam mogao ni da priđem ovde, nisam mogao ni sa kim da pričam ni uživo, prva reakcija i potreba je bila da se zaključam i izolujem od svakog dodira sa spoljnim svetom. Razbilo me ovo u sitne komadiće. Mislio sam da se polako sastavljam malopre kad sam se zajeb'o da kliknem, i jedino što imam da vam poručim je da se terate u kurac, svi. Dok ponovo sakupljam svoje deliće moram i ja da izbacim iz sebe nekoliko crtica. Pamtim sve epohe Partizana počevši od generacije Kiće, Praje i Arsenija Pešića. Svaka od tih epoha i generacija je imala nešto posebno i nezaboravno. Ali nivo emocionalne povezanosti, snaga čitavog spektra osećanja pre, za vreme i posle utakmice, svedočenje kako jedan čovek od trenera koji poprilično iritira svoje navijače dolazi do statusa božanstva, kako navijanje za sportski klub prerasta u religiju, kako se trener, igrači i navijači jednog kluba stapaju u porodicu u najpozitivnijem smislu...sve to je ekskluzivitet samo jednog perioda, čiji je početak i kraj Dule u svom najdužem mandatu u KKP. Ja sam tek danas ukapirao, bar što se mene tiče, sve nakon Duleta je pokušaj čuvanja vatre, pokušaj recikliranja ili pokušaj da se ponovo dosegne taj nivo emocija, ta bajkovitost cele priče ali jbg, više nikad nije bilo isto i verovatno nikad i neće biti. Mnoge stvari će mi nedostajati, i to sam danas skapirao, recimo večeras mi je nedostajalo i to da trener KKP uleti u teren i krene da sipa tople pozdrave sudijama u neprekidnom nizu sve dok ima daha, sa mimikom i ekspresijom koja omogućava da svako slovo razumeš i kada ništa ne čuješ. I sve vreme pišem sebično, o tome šta sam ja izgubio. Jbg Dule, mnogo više si dao Partizanu i svima koji smo u nekom trenutku bili deo te priče nego što si dobio nazad. Hvala ti i načestitaj se nove godine nekom gore koji ti je prerano i nepravedno dosudio drugu tehničku.

Ovo je toliko bedno, nekada u životu jednostavno treba znati kada ćutati.

Mnogo toga ste već rekli ali nekako imam potrebu da se i sam oglasim. KKP je imao više nekih faza u svojoj istoriji pa smo tako imali uspon sedamdesetih sa Žeravicom, pa prvi trofeji sa Dudom, pa eksploziju sredinom osamdesetih pod Kićom kada je stvorena jedna fantastična generacija koja je osvojala i domaća prvenstva i evropski Kup Koraća i bila treća u Evropi na F4 u Gentu (Ganu) u prvoj Duletovoj fazi i koju je samo nenormalno jaka konkurencija u vidu Cibone i Jugoplastike sprečila da nešto više uradi i u drugim godinama, da bi ipak nenadano ta neka nepravda bila ispravljena 1992. sa najmlađim timom u Evropi, kada niko ništa nije očekivao i kada je dosta igrača već otišlo iz te generacije. Onda sledi period devedesetih i sankcija...u isto vreme KKP i dalje pravi reprezentativce dostojne nekadašnje SFRJ škole. Nakon skidanja sankcija, vraćamo se u evropska takmičenja i 1998. krunišemo opet tu neku dominaciju srpskom košarkom odlaskom na novi F4. Ubrzo posle promena dvehiljaditih i dolazi i On ponovo u svoj Partizan i započinje nova Duletova era. Malo je reći da je on oblikovao hiljade i hiljade navijača KKP-a i učinio naše đačke i studentske godine mnogo srećnijim. Teško da će se opet ponoviti neka takva epoha - i da imamo takav autoritet, toliko posvećen svom poslu i svakom pojedincu da od njega napravi boljeg čoveka i boljeg sportistu, da nas vodi taj neki optimizam i polet koji je vladao dvehiljaditih da će zemlji krenuti nabolje, da imamo mogućnost da sa limitiranim budžetom dostignemo F4....jbg...možda je samo nostalgija za mlađim danima, a možda ima i neke istine... Na pokojnom B92 forumu sam bio registrovan od 2007. a počeo aktivnije da pišem tamo negde 2009. Zajedno sam sa mnogima koji su i danas tu proživljavao zapravo te najbolje godine Duletove faze, prvo nezasluženo ispadanje u TOP8, pa onda i nezasluženi poraz na F4 u Parizu kome sam i uživo prisustvao...Otišao je Dule iz svog Partizana nažalost bez titule prvaka Evrope tada, ali se vratio i ponovo okupio jednu grupicu ekstra talentovanih momaka. Da je bilo malo više sluha u finansijskom smislu, malo više sreće sa povredama i malo manje političkih pritisaka verujem da bi on i tu generaciju kroz par godina doveo na F4. Ovako se nažalost sve raspalo tamo iza 2015. i Dule nateran da ode iz Partizana što je bila velika šteta jer bismo u nekim normalnijim okolnostima verovatno gledali još mnogo duela njega i Radonjića u predstojećim godinama i vrhunske duele za titule. Tu smo i mi svi krivi jer nismo stali svom snagom iza Duleta i poručili poglavaru da ili on ostaje ili možemo da se ugasimo slobodno. Svestan sam da Dule nije bio omiljen svima i da ga komšije nisu podnosile u to vreme (verovatno bih se i sam tako osećao da sam na drugoj strani) i bilo je mnogo razloga za to ali sam duboko uveren da on nikada nikoga nije mrzeo niti mu želeo zlo već je bio toliki fanatik u svom poslu da nije hteo da dozvoli da mu ni najmanja vankošarkaška aktivnost sruši ono što je on gradio mesecima na danonoćnim treninzima. Jeste zbog toga verovatno često i upadao u paranoju i možda video neprijatelje tamo gde ih nije bilo ali to je bilo deo celog paketa njegove ličnosti. Uostalom iz današnje perspektive možemo da vidimo da nije baš toliko grešio i da je još tada dobro rezonovao po pitanju karakternih crta nekih likova kao što su Goran Vesić, Igor Žeželj i sl. Na kraju ga je tolika posvećenost poslu koji voli verovatno i koštala zdravlja. Uglavnom, kao što već rekoše razni, možda i poslednji izdanak te prave SFRJ škole sa specifičnim intelektom, specifičnim pristupom svakom igraču i posvećenošću koja će se dana retko naći. Iako nije osvojio mnogo značajnih trofeja, jučerašnja i današnja obraćanja klubova širom Evrope i sveta, velikih sportista, umetnika, glumaca pokazuju koliko je bio poštovan kao pre svega stvaralac i koliki je trag ostavio u evropskoj košarci. Zbogom Dule i hvala ti za sve! Mi ćemo se valjda potruditi da čuvamo tvoje nasleđe i da zadržimo tu posebnu emociju prema KK Partizan u decenijama koje slede. Bez obzira na to koliko je košarka danas drugačija kao igra i koliko su igrači karakterno i po temperamentu različiti moramo da se držimo tih Duletovih kriterijuma i da usadimo svakom novom igraču taj specifičan odnos prema dresu Partizana, istoriji, tradiciji i svim legendama koje su ga stvarale.

"Dule Vujošević (1959-2026). Fotografija iz 1978. godine iz indeksa, kada je upisao Višu trenersku školu u kojoj sam, kao asistent, bio sekretar i predavač. Tada smo se upoznali. Diplomirao je među prvima. Život, voljeni Partizan kasnije nas je spojio na košarkaškom terenu. Prošli smo mnogo toga zajedno u Partizanu, zatim u reprezentaciji Crne Gore, pa nastavili druženje, saradnju i kasnije. Dule je veliki trener koji je spojio nespojivo: razvijao je mlade igrače, davao im šansu i pravio rezultate. Nije školovao samo igrače, već i članove stručnog štaba - stvarao je dobre igrače i trenere. I po tome bio jedinstven, nenadmašan. I ono lično - voleli smo se i poštovali, sjajno sarađivali, ali nikada lako. Sve je prolazilo ozbiljnu proveru, analizu do detalja. Tražio je od svih nas, posebno od sebe, bezrezervnu posvećenost do ivice samouništenja. Pamtim žestoke tajmaute, poluvreme u svlačionici, pakao za vreme utakmice koji se najčešće pretvarao u raj, u pobedu. Pamtim i potpunu iscrpljenost na kraju utakmice kada nismo imali snage da se radujemo... Ali, Dule se ljutio samo kada su mu vređali boginju Košarku, onakvu kakvom je on vidi. Kao da mu vređate majku, ćerku, otadžbinu. Tada je bio spreman da ubije i pogine za tu ljubav, za odbranu časti. Pamtim i kraj sezone sa tri titule, pripremljen dugačak govor igračima i stručnom štabu, koji se sveo na samo jednu njegovu rečenicu: "Ne bih voleo da iko od vas pomisli da ga ne volim". A zatim nagli odlazak sa sastanka u suzama. Volimo i mi tebe, veliki naš DULE. Vreme je da bude ono što nikada nisi sebi dozvolio - da se odmoriš. Laka ti zemlja i VELIKO TI HVALA. Tvoj Profa" Vladimir Koprivica

Za saučešća, želje i čestitke na odgovarajućoj temi. Na ovoj temi nema mesta za osobu kojoj je najveći prioritet u trenerskoj karijeri bio da ugasi naš klub po svaku cenu (zli jezici bi rekli i da je uspeo), služeći se svim mogućim sredstvima gde je sa svojim podlim osmehom uživao u tome i u svim tim godinama gde Zvezda nije smela da bude šampion.

Tipično za PAO. Pucaju pod pritiskom.

Kodiju fali 14 asistencija da obori Kalatesov rekord u broju asistencija u jednoj EL sezoni (nemam podatak ali sam gotovo siguran da je Kalates to uspeo na manjem broju utakmica). 273 vs 286 14 asistencija svakako nije nedostižno u dve utakmice, posebno ovoj prvoj sutra.

Litvanci definitivno imaju taj momenat da doživljavaju nas i našu košarku kao nešto što je njihov arch enemy, a Zvezda jelte kao "stub srBstva" im je poseban trn u oku, objašnjeno gore i zašto. Litvanci, izuzev košarke, nemaju baš previše za ponuditi svetu i nekako se ni u jednom drugom segmentu ne ističu ni po dobrom ni po lošem, pa na taj način verovatno sebi malo bustuju ego i značaj u nekim evropskim okvirima. Njihova košarka svakako zaslužuje veliko poštovanje. Pretpostavljam da i tamo ima kriminala, al čisto sumnjam da im kriminalci drže tribine i rade poslove za državu tako da je u pitanju prava košarkaška publika koja je vrlo odana i prisutna svuda po Evropi gde igra Žalgiris ili njihova reprezentacija. Litvanija je, uz Filipine, valjda jedina država u svetu gde je košarka po popularnosti sport broj 1. Naravno da se njihovi "tifozi" ne mogu meriti sa našima koji su organizovani kao militantne grupe i kriminalne organizacije koje u saradnji sa pandurima unose pirotehniku, lasere, oružje i ostalo, i to sve uglavnom nekažnjeno i čak podstrekavano od strane onih kojima takve grupe služe kao pešadija i pretorijanska garda. Jako mudo inače ko će jače da arlauče na stadionu/hali, ja sam mislio da se ta vrsta "uspeha" ostavlja još posle osnovne škole.

Fino neko društvo ❤️

Called it.

A rezultat toga je da su na vlast doveli najvecu budalu u svojih 250 godina postojanja i ponovo se posle decenija bore sa epidemijama malih boginja. Internet nista manje ne zatupljuje mase od rezimske TV.

Parkirao je cesto blizu moje gimnazije onog svog crnog SsangYonga. Znala je nekad ciganija da mu digne brisace. Kako je znao onako njemu svojstveno da se osmehuje kada se desi da mu par njih zapeva ono svinjo, debela kad ga vide da prilazi... Jednom sam video Dalloa kako pretrcava pesacki u Zdravka Celara i kao manijak se strmopizdjuje pored Dzidzi Midzija ka Pioniru. Ona torba se bacaka oko njega, udara ga po ledjima, nogama, leti na sve strane. On trci kao da ga demon goni. Kasnio je na trening... To sam posle saznao.

Da, Zvezdu baš ne vole, a za Partizan naročito dok je vodio Željko su imali dosta simpatija. Mislim da je ta netrpeljivost prema nama prouzrokovana time što su Delije potpuno ruska priča, i uvek imaju neke političke poruke, plus ona utkamica gde nismo želeli da držimo ukrajinsku zastavu na kojoj je pisalo Stop War i da oni to doživljavaju bukvalno kao borbu protiv Rusa koje ne podnose.

Валенсија је најлепша кошаркашка прича у Европи, не само ове сезоне, већ уназад неколико сезона. Делују као да су дошли из будућности, из 2035. године у којој се кошарка игра много брже и једноставније, са много кретања без лопте и много шутирања без оклевања. Педро Мартинез је успео да поквари журку великанима, не буџетом, већ концептом. Ретки су тренери иноватори, зато га треба поштовати. Он иначе категорички одбија поређење са Паризом, инсистирајући да је једина сличност што оба тима играју на много поседа. Да овај успех није случајан говори и чињеница да је Фурније још крајем новембра написао да би Валенсија могла бити највеће изненађење у Евролиги ове сезоне. Што се мене лично тиче, навијаћу за њих ако се Звезда не пласира у плеј-оф.

Koliko je Dule veliki govori i što na dan naše veoma veoma bitne utakmice polemišemo o njemu ovde. Nadovezujem se sada na Vujketov posr, ja sam deo generacije koja je košarkaški odrastala u Duletovoj eri. I slasno sam ga mrzeo i vređao. Ali iz ove današnje perspektive kada ga sagledam, moram da mu skinem kapu. Zbog svega što je uradio sa Partizanom, zbog specifične ličnosti i zbog bezkompromisne borbe protiv zla do poslednjeg dana. Bezbrižni i lagodni su bili moji dani kada sam najviše mrzeo gospodina Duleta Vujoševića...

https://sportklub.n1info.rs/kosarka/euroleague/veseli-emotivno-na-instagramu-rec-ne-mogu-da-opisu/ + https://sportklub.n1info.rs/kosarka/euroleague/bogdanova-poruka-tera-suze-na-oci-ti-i-ja-sami-u-pioniru/ Hvala mu za svu ljubav prema klubu koju nam je usadio.

Ako uzmemo kao pretpostavku da ćemo izgubiti u Madridu, pobeda Barse nam život znači. Oni u poslednjem kolu imaju Bajern kući, tako da bi sa dve pobede otišli ispred nas i ne bi nas uništavalo u krugovima tih 0-2 sa njima. Monako bi svakako onda pobedom protiv Hapoela mogao da uđe u krug s nama, što nam jelte odgovara. Svakako je bitnije da izbegnemo Barsu u krugu nego da budemo sa Monakom u istom.

Prva suza zbog čoveka koga nikad nisam upoznao - Kobe Bryant. Voleo sam ga u mladosti, ne tako pod stare dane, ali me je pokidao prerani odlazak,pogotovo što je poginuo sa ćerkom. Druga suza - Deki Milojević, ne treba stvarno ništa da objašnjavam. Treća suza - Dule. Napisao sam posle smrti Boža Koprivice i Duletovog boravka u hitnoj nedavno, da se ovoga pribojavam. Nije me toliko iznenadilo kad sam dobio poruku od svoje supruge gde mi izjavljuje saučešće - znao sam odmah ko je u pitanju. Duško nas je navukao na BorbaBre, na tehničku kad je nepravda, na 65 poena za 40min, na krvava kolena, na vidimo se u Beogradu, na defanzivni skok je kluč pobede... Pokušavam da patetišem, ne vredi, pišem / brišem, raspadam se... jednostavno KOŠARKA - TO JE PARTIZAN , DUŠKO VUJOŠEVIĆ - TO JE PARTIZAN

Dosta kuknjave za prosuttim mlekom. Treba nam pobeda sutra i samo se na to treba usmeriti. Kp je veruje da možemo pobediti ne treba ni da gleda sutrašnju utakmicu.

Cuti kad PAO nije odvratan.

Istina, ali ja iskreno računam da je naš voz za top 6 (koji nam se btw crtao) uveliko prošao ovim idiotskim porazima kod kuće. Borba za živu glavu je nažalost puno realnija - pre svega izbegavanje da se ispadne iz 10 što bi već bila totalna katastrofa i ako je moguće da se nekako uhvati bar to deveto mesto i jedna PI utakmica kod kuće. U slučaju da sedmo i osmo mesto zauzmu recimo Žalgiris i Barsa, nisu to ekipe protiv kojih se u jednoj utakmici ne može pojuriti plejof. Otvoren sam za iznenađenje u Madridu i ovo jeste ekipa koja može da igra sa svakim, ali s obzirom da je u pitanju poslednje kolo i da će i Realu i te kako trebati ta pobeda za top 4 ili top 6, sumnjam da imamo neke ozbiljnije šanse tu. Poguraće ih i sudije ako zatreba. Ali u teoriji taj meč definitivno jeste dobra prilika za ekipu da "okaje" grehe i jednom herojskom pobedom se ugura u plejof ili gornji deo plejina.

Ipak je Kristina Tomic 😂 Kaze fali mu snage u nogama, pa brate ne moras ti sve da radis 🤣

3 dana

Svi smo tacno znali... Kad ide standardna izmena. Kad ce neko da fasuje klupu prvom prilikom jer je zasrao odbranu. Ko ulazi. Kada ide tehnicka da se okrene momentum. Kada ide tehnicka jer je popizdeo...

Odvratna je ova Valensija. Taman smo tu negde i ovaj mrtvak Kostelo sa 8m nam pakuje trojku...

67 godina jeste malo u današnje vreme, ali kada neko ostavi tako dubok trag na toliko ljudi, onda je to život koji bi Dule prihvatio da mu je neko ponudio pre 40ak godina. Zato tuga ostaje rezervisana za njegove najbliže, nama ostalima ostaje ponos što smo bili deo njegove ere i bezbroj priča za mlađe koji dolaze, za nas on praktično nikada neće otići. Ali ostaje i žal i bes što smo svi zajedno dozvolili da ne vidi kraj ovom zlu koje ga je oteralo iz kluba, da već od sutra to moramo jače da poguramo, dugujemo i sebi i njemu.

Kodi je vec oborio za regularni deo sezone Kalates je imao 18/19 268 u regularnom delu (iz 30 utakmica) i 18 iz plejof serije

O mrtvima sve najbolje... i neka je Vujoševiću laka zemlja, neka počiva u miru... Ko je pamtio njegovo ponašanje i izjave u kontinuitetu.... i sport i Zvezda su tu najmanji problem.... al' nije trenutak... Na kraju jbš sve, život prođe ... Zašto je nečiji stav "bedan" ako nije "main stream" i ako nije populistički... Pa možda je @Čočo i bio grub i bezobrazan ...al' ni pokojni Vujošević sigurno nije bio "umjetnik" i isključivo sportista da se ovdje prosipa neka priča i žalost... Pun mi je q... licemerja...

Večna slava Dušku Vujoševiću.

Zasad nam idu rezultati na ruku. Ultra važno bi bilo da Efes iznenadi sutra šta i nije nemoguća misija ali to sve pada u bodu ako mi ne dobijemo Asvel sutra.

Ja bih samo da napišem ovo na temu - nisu samo Litvanci "patološki opsednuti Rusima", to važi generalno za stanovnike baltičkih zemalja. A kome nije jasno zbog čega, nek otvori udžbenik iz istorije nek poseti npr. Muzej okupacije u Rigi, pa će mu, možda, biti malo jasnije da to nije bez razloga.

Možda to važi za neku drugu zemlju, al' ne biva baš svuda. Malo sam gledao šta kažu rezultati popisa, a piše ovako: Udeo kompjuterski nepismenih je 24,19%, a onih koji delimično poznaju rad na kompjuteru ima 29,62%. Ovi iz prve grupe su izgubljen slučaj, a u ove u druge spadaju oni koji jedva umeju da napišu email, Milisav koji jedva ume da okači na FB kako mu se oprasila krmača, Slavica koja je uslikala novu turu vanilica i slični. Na istoj strani malo iznad je data i obrazovna struktura. Onih koji nemaju ni osnovnu školu ima 6,28%, dok je samo osnovnu školu završilo 17,80%. Srednje obrazovanje ima 53,08%, dok ostatak otpada na fakultetski obrazovane i nešto malo stanovništva za koje se ne zna stručna sprema. Nisam tražio podatke o informacione pismenosti, ali imajući u vidu da postoje mnogi koji su na internetu saznali da će ih ubiti 5G, da ljudi nisu putovali na mesec, da živimo na ravnoj ploči, da su Srbi stariji od dinosaurusa, da se u Tumanu leči sve od šuljeva do tumora, da će Bil GejC da ih čipuje ili da ih iz aviona zaprašuju kojekakvim otrovima, moram priznati da baš nisam neki optimista po pitanju opšte informisanosti.

Zar ne bi drugi bold bas ukazao na to da mediji jesu bitni, odnosno da ljudi koji vise konzumiraju TV vise i glasaju za SNS? Sto se tice prvog bolda, 20% pad kod 35+ populacije je prilicno vague, mada svakako znaci da se i dalje TV konzumira dosta, a sigurno je raspodela takva da je i tu najveci pad kod 35-40, i sto se vise ide ka starijoj populaciji to je pad manji. Sve i da nadjemo konkretna istrazivanja na ovu temu nisam siguran koliko bi bila relevantna za nas s obzirom da se ne sprovode ovde, a ipak svetski trendovi ovde kasne.

Juce nisam plakao. Svega mi, ne lazem. Juce nisam...

Spanija poziva EU da prekinu sve odnose sa genocidasima iz izraela.

Nedostaje Panati neki Fontekio da napokon sloze slagalicu i postanu konkurentni.

Kada mediji ne budu bitni onda se ni hulja neće iz petnih žila truditi da uguši jednu kablovsku TV. Dozvoliće makar kome onu 5. nac. frek. i slično. Koliko kontroliše medije govori podatak da je čak i pisane medije kao i radio stanice pokupovao i kontroliše negde oko 90% i na tom polju iako jako malo ljudi sluša vesti na radiju ili kupuje novine. Iako raste udeo ljudi koji se informišu na internetu i dalje skoro svi ljudi gledaju TV, dok nisu skoro svi na internetu.

ebo vas Zalgiris više, ekipa kao i svaka druga. Ne znam samo od kud sada priča da ih i grobari mrze, bukvalno ne znam nikoga ko je zauzeo nekakav poseban stav u odnosu na njih.

Ponašaš se kao da sam ja to rekao. To su rekli Anthony Davis i Alex Caruso. Ja sam rekao samo da je zanimljivo. Da li sam ja to izmislio? Odi reci Carusu i Davisu što trebaju misliti i osjećati da tebe nebi pogodilo. https://youtu.be/fSiyeMtCRqo?t=18 https://youtu.be/eESLCDwZLdo?t=730 BOLD: urnebes - 2025. Thunder: Memphisu se ozlijedio Ja, Denveru MPJ i Gordon, a Indiani Haliburton - 2024. Celtics: Heatu uopće nije igrao Butler, Cavsima uopće nije igrao Jarret Allen, a ozlijedili su se i propustili par utakmica Donovan Mitchell i Caris LaVert, Pacersima se ozlijedio i propustio utakmice Haliburton - 2022. Warriors: Denveru nisu Igrali Murray i MPJ, Memphisu su su par utakmica falili Ja i Brooks ............... - 2018. Warriors: Houstonu se na 3:2 u seriji ozlijedio Chris Paul - 2017. Warriors: Blazersima se ozlijedio Nurkić, Jazzu se ozlijedio George Hill, a Spursima Parker i Kawhi -2020. bubble, Lakers: Blazersima se u 4. utakmici, pri rezultatu 2:1 za Lakerse, ozlijedio Dame Lillard, Heatu nije igrao Goran Dragić -2019 Raptors: Warriorsima falili Kevin Durant i jednu utakmicu Klay -2016 Cavs: Warriorsima falio Draymond Green Timovima falili glavni igrači, 1. i 2. opcija, ali najviše sreće je imao Denver jer su se nekome ozlijedili 3. 4. 5. ili 6.igrač u rotaciji, lol

Da su mediji slobodni, Vučić bi odavno pao sa vlasti, ne znam zašto se @McLeod toliko trudi da nam dokaže suprotno ali mene nikakvih 20% pada popularnosti televizije ne može ubediti u suprotno.

10 dana.

Evo su sad bumeri da objasne da je woke kriv za sve 😄 A još nisu uspeli tačno da definišu šta je woke i šta se tačno gura tu. Demokrate su izgubile izbore kada nisu na vreme izbacili novog kandidata, nego su kasnili sa tim i na kraju bili primorani da koriste Kamalu. Nema veze sa ideologijom koju guraju. Bajden bi oprao patos Trampom ponovo da nije totalno izlapeo godinu dve pre izbora. Jaguar kao brend propada godinama, ako ne i deceniju, i njihov rozi EV nije ništa drugo nego očajnički pokušaj da se spasu. Bud Light je sličan slučaj, samo dosta manje dramatičan. Oni su lagano gubili prodaju godinama, bili percipirani kao zastareo brend i pokušali da naprave zaokret pre nego što izgube još više novca. Na kraju se desilo ono ka čemu je išlo svakako, samo brže. Nije tu poenta neka duboka “woke agenda”, nego out of touch menadžment koji misli da možeš da koristiš identity marketing na zastarelom brendu i onda glumiš da si odjednom postao kul. Ali ako se tako posmatraju stvari, onda nije zanimljivo, pa je lakše reći “woke je kriv”

Ne mogu još uvijek sebi da dodjem, sinoć sam kao gledao tekmu ja nemam pojma ni ko je dobio ni ko je igrao.

Izrael je bacio 160 bombi na Liban u roku od svega 10 minuta. "Jedina demokratska država na BI", "primirje" i tako to. Zlo.

Povrede su najgluplji argument ikad jer se dešavaju u svakom plej ofu, ali su samo kod Denvera razlog osvajanja prstena. Nema nikakve veze što su te sezone bili najbolja ekipa u ligi, sigurno ne bi osvojili da nije bilo tih povreda nego bi ispali odmah u prvoj rundi. U mehuru se pred finale povredio Dragić, koji je do tog trenutka bio najbolji strelac Majamija, a povredio se i Adebajo tokom finala pa niko ne piše kako su Lejkersi zbog toga pobedili.

Izgoreo je u svojoj strasti čovjek čudan, prijek, isključiv, ponekad agresivan. Možda smo imali trofejnije, ali nismo imali odanijeg. Možda smo imali pametnije, ali nismo imali hrabrijeg. Umro je čovjek koji se nije plašio da svoj zanat mjeri savršenstvom. Stalo je srce Partizana.