Leaderboard

Da iskoristim post novog člana i poentu koju je istakao. Prelazni rok je u KKCZ godinama krajnje fluidna, nedeterminisana i nekonzistentna stvar na koju je uticalo mnogo faktora, od kojih dosta njih i nema neke direktne veze sa košarkom. Bilo je tu prebijanja dugova, vraćanja usluga, nepotizma, uslovljavanja... Bilo je i pogrešnih procena, ali to je i najmanji problem, jer su greške kod skautinga svakodnevica svih EL timova, pa se ne može mnogo ni zameriti, uz poslovicu "ko radi, taj i greši". Nerešeno pitanje sportskog direktora. kao i nepostojanje trenera od integriteta i znanja svih ovih godina je dosta doprinelo haotičnim prelaznim rokovima kojima smo svedočili u poslednjih 10+ godina. Tu je i jako bitno pitanje obezbeđivanje novca, tj. budžeta za predstojeću sezonu, da ne idem tako daleko pa kažem i za nekoliko godina unapred. U ovom prelaznom roku, rešili smo dve stavke - budžet i trenera. Duško Ivanović, da se ne osvrćem na debatu o njemu vođenu na prethodnim stranama, ima dovoljno i znanja i iskustva, a i karakter koji nam daju za pravo da verujemo u njegove odluke kada je dovođenje igrača u pitanju. Jedino bih mogao da stavim znak pitanja oko Tea, jer ne verujem da je Duško "grizao" da se on dovede, ali isto tako znam da nije toliko ni lud ni rigidan da a priori odbije takvog igrača. Za sve ostale sam siguran da ih je lično tražio, ili u najmanju ruku birao kao jednu od raspoloživih opcija. Ako je sve ovo blisko istini, onda možemo da kažemo da je naša struka sastavljala roster, što nije bio slučaj prethodnih godina. Kakav je taj roster, koji kvalitet ima i za kakve rezultate je to dovoljno, za sada možemo samo da nagađamo. Može da se sumnja, da se kritikuje, može da se opravdava ili uzdiže u nebesa, ali će na kraju parket pokazati gde leži istina. Pošto nisam vidovit, ja ne znam gde ćemo tamo, početkom juna, biti - sa štitom u ruci ili na štitu. Tako da, umesto da kritikujem ili opravdavam sklapanje ovakvog rostera, mogu da pokušam da razumem šta Duško želi od njega i kakvu ćemo vrstu košarke igrati, jer su to dve stvari zbog kojih je ovakve igrače i dovodio. Podela na pozicije po brojevima od 1 do 5 je meni smešna već skoro deceniju i smarao sam sa tom pričom i na ovom i na drugim mestima. Takođe mi je ireleventna podela na "visoke" i "niske" igrače i većina (kvazi)logičkih izvođenja iz ove podele. U savremenoj košarci, bilo koji broj od 1 do 5 može biti plej mejker. Slikovit primer je Jokić, plej sa pozicije C, LeBron sa bilo koje pozicije na kojoj igra, u evropskoj košarci Sikma sa pozicije 4 i gomila drugih SF ili PF igrača koji imaju mogućnost da iskreiraju i realizuju ofanzivne setova tima. Slično ovome, možemo imati bolje skakače na tzv. pozicijama 2 i 3, nego sa tzv. poziciji 5. Npr, ako ekipno branimo ofanzivni skok dobrim box out-om, onda će naši "niski" pokupiti mnogo skokova. Tu su i individualni kvaliteti igrača koji uključuju anticipaciju i predikciju gde će lopta da završi posle odbitka, što je nevezano za poziciju i visinu. Tek poeni mogu biti distribuirani na razne načine kroz roster, što zavisi od selekcije, kvaliteta igrača, taktike i protivnika protiv kojih se igra. Iako bi treneri želeli da u što većoj meri iskontrolišu svaki meč, iskoriste skauting pred isti na najbolji način, da objasne i motivišu igrače da cene svaki posed, to u praksi vrlo često izgleda drugačije, jer "svaka utakmica je priča za sebe". Ohrabruje činjenica da ne postoji samo jedan način da se dođe do pobede, košarka pleni lepotom i zbog ove činjeice između ostalog, pa se treba potruditi da se nađu alternativni načini, kada projektovani zakažu. BBIQ, kvalitet i iskustvo igraju veliku ulogu u ovome, a ako ništa drugo, mi takvih igrača ove sezone imamo više nego svih prethodnih zajedno. Naravno, neki bazični okvir, startegija i filozofija igre mora da postoji i mislim da će KKCZ to imati u ovoj sezoni. Problem je, narvno, veliki broj novih igrača koje trebe uklopiti u tim, upoznati ih jedne sa drugima i utvediti ko sa kim najbolje funkcioniše na obe strane parketa. Komplementarne petorke su ono što će se tražiti u ovom pripremnom periodu, kao i u prvih mesec-dva takmičarske sezone i to je nešto na šta moramo da se spremimo i prihvatimo kao neminovnost. Brzina integrisanja pojedinaca u kolektiv koji zna šta igra u odbrani i napadu je relativna stvar i zavisi od mnogo faktora. Niko ne može da predvidi koliko dugo će stvaanje tima trajati. Možemo da se nadamo da to bude više pre nego kasnije, ali pritisak rezultata će pretiti da se u jednom momentu preseče pre vremena i igra sa onim igračima koji su trenutno najbolje opcije. Balansiranje između rezultatskog i strogo košarkaškog motiva kod selekcije rostera, raspodele minutaže i protagonizma će biti ključ u ovih nekoliko početnih meseci. Šta će to Zvezda da igra? Fokus će, bez obzira na evidentni individualni ofanzivni potencijal, po meni, biti na odbrani, defanzivnom skoku i tranzicionoj igri. Išao bih toliko daleko i rekao da uspeh Zvezde zavisi od nivoa odbrane na kojoj će ovaj roster biti obučen da igra. Kod branjenja centralnog pika, vidim da smo sa prošlogodišnjeg switcha, počeli da praktikujemo hedge & recover, a biće tu još opcija koje se isprobavaju na treninzima. Pik na strani smo prošle sezone relativno dobro branili ice odbranom, nema razloga da se to ne nastavi. Duško u principu traži od SVIH igrača da budu spremni da brane SVE protivničke igrače u svim pozicijama. To je ideal koji je nemoguće dostići, ali će se od igrača tražiti da pruže svoj maksimum. Zbog specifičnih fizičkih karakteristika naša dva ball handlera, treba videti kako ćemo braniti sistemske mismečeve i postovanje istih. Tražiće se svakako čitanje igre u odbrani i dobra strana pomoći, gde bi Bjelica (ako bude u stanju da igra), Hanga, DeDa, Giedraitis, pa i Bolomboy mogli biti solidna rešenja. Imamo i manje solidne opcije u vidu nekoliko igrača koji ne prate dobro ofanzivne kretnje protivnika i na tome će se raditi u predstojećem periodu. Ni na jednoj od ove 4 utakmice nismo videli našeg projektovanog prvog centra, tj. kako se snalazi u odbrambenom sistemu Duška Ivanovića, a mora se reći da je to i najveća nepoznanica od koje će zavisiti mnogo stvari. Šta Tobey može u napadu otprilike svi znamo, a šta može u odbrani ćemo videti. No, svakako ćemo se truditi da igramo timsku odbranu, jer imamo nekoliko upitnih odbrambenih individualaca, pa će uigravanje i vreme potrebno za to biti jako bitno. Na žalost, toga nemamo na pretek, pa će se korekcije vršiti u hodu, kad se stigne, davajući prioritet rezultatu pre svega. Nije idealno, daleko od toga, ali tako je kako je. Za kraj, čekam da vidim kako ćemo i koliko uspešno braniti tranziciju protivnika, jer mislim da smo tu trenutno najtanji, baš zbog činjenice da imamo toliko novih igrača koji prvi put igraju zajedno. U napadu, moj je osećaj da će nam Shabazz biti prva opcija. Ja sam prijatno iznenađen njegovom igrom u ovih par mečeva. Nisam ga pažljivije pratio još od koledž dana, pa nisam mogao ni da znam kakve su njegove fizikalije i rešenja u napadu u ovoj 2023. godini. Sve što može Shabazz, može i Teo, ali sa manje minuta u igri. To bi trebala da budu naša dva primarna kreatora u napadu. Luka "short roll" Mitrović i DeDa imaju svoje mogućnosti kao sekundarni kreatori, a Hanga je verovatno definicija pojma glue guy u košarci. Jako bitan, ali ipak ne bih rekao ključan igrač u ovom rosteru Zvezde. Veliko pitanje stoji oko Nemanje Bjelice. Ako od njega budemo mogli da dobijemo makar 50% onoga što je nekada radio, to će biti nemerljiv doprinos našem timu. On bi dao jednu dodatnu dimenziju našoj igri, podigao kvalitet za makar jedan nivo iznad na obe strane parketa. Slab sam na Bjelicu, moje najdraže (potencijalno) pojačanje ovog leta. Otud i nerealna očekivanje od njega. Mislim, u najmanju ruku je suludo od igrača u tim godinama, sa povredom koju je vukao skoro cele prošle sezone, koji igra praktično na otvoreni ugovor očekivati bilo šta, a kamo li da bude ključ našeg uspeha, ali to smo mi - Cigani ludaci. Nedović bi trebao da bude lider 2nd unit-a, uloga koja mu je poznata od prošle sezone i koju bi mogao da iznese na pravi način. Simon i Yago su dva igrača kojima će verovatno trebati najviše vremena da se uklope u roster, ali kvalitet, želja i motivacija ne bi trebali da budu upitni. Ne znam u kakvim ulogama će biti Kuz i Dalibor, verovatno će mahom imati minute u ABA, pre nego u EL, ali i to je neka uloga u timu. Nije mi jasno ništa oko kapitena, ni koliko on može u ovoj sezoni da doprinese, ni kakav je njgov status po pitanju startne postave i minuta. Nadam se da tu nećemo omašiti i dati mu više protagonizma nego što on realno zaslužuje. Ostaje žal za malim Topom, rado bih ga gledao ove sezone u ABA, ali u našem dresu i na po nekoj EL utakmici, ali da se nadamo da je prelazak u Megu najbolje rešenje za njega u ovom momentu. Čekam da vidim kako ćemo u fullu iskoristiti Rokasa, ovo što za sada igra mi nije neki pokazatelj da će biti jedan od lidera. Po ulozi, rskao bih da je trenutno najbliži Hangi minus kreacija, jedan all around igrač koji neprimetno dolazi do svojih poena, skokova... Lično mislim da bi on mogao biti jako dobra opcija ako mu se da više protagonizma u napadu i očekujem da to vidim kako sezona bude odmicala. Versatilnost tima je naš veliki plus. Trčanje takođe, BBIQ, iskustvo, kvalitet u vrhu EL. Šut bi morao biti bolji nego bilo koje druge sezone. Ostaje problem uigravanja, usvajanja postulata timske odbrane i kristalizovanje uloga u timu. Nadam se da će to biti jedan prijatan proces koji ćemo pratiti sledećih meseci i gledati kako rastemo kao tim. U idealnim uslovima, KKCZ je jedan ozbiljan EL tim. Ne vrhunski, ali ozbiljan. Pošto idealno ne postoji, ostaje da se nadamo da će biti što manje povreda, makar onih ozbiljnijih i da će dubina rostera moći da kompenzuje manje probleme ovog tipa. Zato, da poželim pre svega dobro zdravlje svim našim igračima, za ostalo ipak manje brinem.

"Zvezda je zaslužila el licencu, ali prošle godine se desilo odvratno tužakanje i napadanje od strane raznih čudnih, da ne kažem konjoglavih funkcionera" Ćoki u formi

Ako se ikada budete osećali bezvezno u životu, setite se da ABA Superkup ima razigravanje od 5. do 8. mesta.

Imam osecaj da kad bi Cova sutra doveo mene da igram dvojku, Brat od Korneta bi napisao ,,Nema veze, nemojmo suditi, mlad je, ima dobar odraz. Nema veze sto nikad nije trenirao kosarku i sto ima 183cm, moze da iznenadi, niko ga nije skautirao. Ne igra za velike pare i nece da narusi atmosferu posto je sa foruma, nas je. Imamo za koga da navijamo. Puna podrska. Moze na 1 i na 2''

Sada kada su se utisci slegli, vreme je da se osvrnem(o) na Svetsko prvenstvo koje je za nama. Spomenula sam da bih volela da pišem o svim igračima i našem selektoru, pa evo jedne prilično dugačke škrabotine. Posle prvog okupljanja i kzš napisala sam baš na ovoj temi kako je moja jedina želja da se ponovi 2017. Neko, čini mi se @Miki28, me je pitao da li bih stvarno volela da nam se ponovi Slovenija? I onda smo mi četvorili dlaku oko toga da li smo tada bili favoriti na turniru ili ne. No, meni se na kraju želja ispunila. Momci su stigli do finala i, mada su izgubili od objektivno bolje ekipe, napravili istorijski uspeh. Bili smo tužni nakon ovog finala, delimično jer je to čak 4. izgubljeno finale od 2014. godine za ovu generaciju, čije je vreme još uvek prezent. Verujem da smo se svi nadali kako će nam se "vratiti" za prethodna tri srebra, Bogdanove suze na EP, poprilično glupe poraze od Italije, pa i sve ono što Sale Nacionale nije uspeo da ostvari kao selektor. Ali baš kako su i sami momci rekli, tek za nekoliko godina ćemo svi mi biti svesni srazmera ovog uspeha. Srpsku košarku nekoliko godina unazad stavljamo na veoma niske grane, a izuzev izleta beogradskih blizanaca u Evroligu i povremenih medalja mlađih selekcija, uspesi izostaju. Otkako sam se priključila ovom forumu, malo-malo pa načnemo temu kako nemamo kvalitetnu četvorku na vidiku, nema plejmejkera posle Tea i Jovića, niti ima bek šutera posle Bogdanovića (i Marinkovića). Ovo leto je, čini se, dalo nekoliko nagoveštaja svetle budućnosti naše košarke. Kao prvo, pojavili su se i četvorka i plejmejker koji mogu biti nosioci u godinama koje dolaze - dečaci istog imena, Jović i Topić. Kao drugo, nikada nije kasno da tvoja zvezda zasija, ako dovoljno vredno radiš - to je priča Alekse Avramovića. Ovom srebrnom medaljom, momci su nas katapultirali nazad u krem svetske košarke, dokazavši da mi jesmo košarkaški powerhouse. I da nas nikada ne treba otpisati, a pogotovo onda kada smo najranjiviji. Kao što kaže jedna od reklama pred ovaj Mundobasket: dolazimo na krilima slavne istorije koju su pisale legende ove igre. I došli su. Kao što spomenuh, ponovila se 2017, u smislu da su reprezentativci ispraćeni sa veoma niskim očekivanjima. Selektor je odavno obeležen kao matori, senilni Piroćanac za kog niko ne želi da igra (???) (ok, neke od kritika zaista jeste zaslužio), igrači uglavnom kao nedovoljno kvalitetni da bi prikazali neki visok nivo košarke. Međutim, od tog prvog okupljanja sam stvarno imala neki pozitivan osećaj koji me nije napuštao sve do finala. Taj gut feeling koji me je grejao iznutra i činio da srce zaigra pred svaku pripremnu utakmicu; što je stvarno čudno jer sam ja inače pesimistična osoba. No, povremeno me zarazi neobjašnjivi optimizam, a to se uglavnom dogodi kad je u pitanju košarka. I tako sam ja išla i govorila ljudima kako ćemo uzeti medalju; većina je odgovarala sa nema šanse, a dobar deo njih mi je verovatno iza leđa komentarisao kako sam ćaknuta. Košarkaška reprezentacija je u ovoj zemlji pitanje ponosa, ljubavi i časti. Ne stidim se da kažem kako je kod mene prisutan veoma romantičan pogled na nju; jebiga, za to je najviše kriva ova gorepomenuta slavna istorija. Zbog toga mi je prvenstveno drago što su momci predstavili srpsku košarku i ovu zemlju, kakva god ona bila, na najbolji mogući način. Kako je to @Arsenije Pesic lepo sročio, bilo je to sve što sam želela od reprezentacije. Čini se da, koliko god KSS loše radio, gurao košarku u mulj i blato, mi uspevamo da se izdignemo iznad toga i pokažemo šta znači sintagma zemlja košarke. Da li nam je to u genima, ili pak deo našeg kolektivnog nesvesnog; to ne znam, ali znam da je bilo prelepo. Ovako snažnu injekciju dopamina i serotonina ne pamtim da sam skoro doživela, a verujem da mnogi među vama dele taj sentiment. Sve što se izdogađalo od situacije sa Borišom je priča za dugometražni film, koji će se možda nekad snimiti, a bilo je i svojevrsna katarza. Makar ja znam da mi je došlo kao psihoterapija, isplakala sam sve suze i doživela ogromno emotivno pražnjenje, ali je to neka druga tema. Poruka o zajedništvu, neodustajanju, borbi, podizanju posle poraza, predanosti, veri i zalaganju je ona koju su reprezentativci poslali. I čini mi se da smo je svi čuli, jer je i među nama na forumu zavladalo jedinstvo kakvo odavno nije. Tako nam malo treba da se ujedinimo, a često nam baš to malo nedostaje. Bilo bi lepo da nam ovo pređe u naviku i da ne ostane samo neki doživljaj sa Mundobasketa. Mogla bih još da pišem o svim tim osećanjima kojima sam bila preplavljena od početka priprema. Ipak, ovde ću zastati i posvetiti naredne redove igračima koji čine tim, ali i selektoru koji ih je u isti ujedinio. Trio fantastiko Ili "tihi heroji srpske reprezentacije", kako ih je nazvala košarkaška javnost: Dobrić, Avramović i Davidovac. Tri momka bez čije borbenosti i zalaganja na obe strane terena, a pogotovo u odbrani, ne bi bilo ni ove medalje. Iza Ognjena je odličan turnir i nekako je simbolično da se on desio baš nakon što je napustio KKCZ posle mnogo sezona. I to u trenutku kad su mnogi, uključujući i mene, bili uvereni da samo tu može da igra. Neko bi rekao 8 pts na 44% iz igre, kakav je to uticaj? Ali kada se prisetimo da je uglavnom čuvao najbolje protivničke igrače spolja, njegovih 16 poena protiv Kanade gde je većinu dao u ključnim delovima utakmice... Ne volim one šbbkbb priče, no u ovom slučaju zaista mislim da bismo osvojili zlato da se on nije nesrećno povredio u finalu. Odradio je posao u oba pravca koji je nemerljiv statistikom, a u napadu još jednom pokazao da čak i kad najveće zvezde stanu, on će se pojaviti na utakmici (kao i par meseci ranije u KKCZ). Hvala ti, Šegi! Što b' se reklo, ustati pa izgovoriti ime Alekse Avramovića. Čovek koji je trenutno najpopularnija ličnost u zemlji, mali Čačanin je oduševio košarkaške fanove širom sveta, a istu energiju je prikazivao i tokom prethodnih sezona u Partizanu. Istina je da je ovog leta ona bila utrostručena jer kako on sam kaže: Pamtiće se kako nije vadio ruke iz džepova Litvanaca, dok je u svoj strpao Jokubaitisa i jednog SGA. Pamtiće se njegov 21 poen u finalu Svetskog prvenstva, kada je umalo sam režirao preokret i zlatnu medalju. Kako bi svog brata učinio posebno ponosnim. Pamtiće se pritisak na protivničkom prenosu lopte kakav dugo nije viđen na košarkaškim terenima i njegove reči nakon plasmana u polufinale. Pamtiće se i kako je uspeo da ujedini navijače Zvezde i Partizana. Dejan Davidovac je verovatno jedini srpski košarkaš koji može da sa 2 skoka (ili čak nijednim) ima ogroman uticaj na kontrolu skoka ekipe. Definicija timskog igrača koji je bio oličenje borbenosti na ovom turniru, ali je sve to nekako radio na svoj, uvek nenametljiv način. Povremeno me je nervirao u dresu KKCZ svojim govorom tela, ali posle ovoga želim da iskida predstojeću klupsku sezonu i pokaže koliko vredi. Plus, onaj bromance sa Avramovićem, mislim stvarno! Momci u najboljim godinama Red je da se zalijem pepelom zbog Nikole Milutinova. Priznajem da sam se pribojavala njegovog izdanja na ovom prvenstvu, pogotovo jer ga neko vreme nije bilo na najsjajnijoj evropskoj sceni. Začepio mi je usta fenomenalnom igrom i dominacijom u reketu kojom je otelotvorio onaj nadimak Hulkatinov. Uz prosečnih 12 poena (na 66% iz igre), 8 skokova i najveći indeks posle Bogdana, pamtiće se i kako je u QF izdominirao jednog od kvalitetnijih NBA centara. Njegov pik sa Bogdanom će treneri puštati klincima na budućim treninzima, s obzirom da onakvo otvaranje "autoputa" jednom beku odavno nismo videli. Žao mi je što se povredio u SF te u finalu ostao uskraćen za priliku da još jednom izdominira i tako uđe i u prvu petorku šampionata. O mogućnostima Stefana Jovića pred ovaj turnir se mnogo pričalo, ali je on možda i najbolji pokazatelj toga šta sve možeš kad se zainatiš. Mir i stabilnost u igri koje je unosio na teren još od priprema, uz zdravu dozu sportskog bezobrazluka, trenutno ne bi mogao da nam omogući nijedan plejmejker (čak ni Teo). Posle one tri trojke Litvancima u facu, sumnjam da će ga neko ponovo braniti ispod bloka, kakav god mu bio procenat šuta. Zanimljivo je da je imao gotovo isti broj prosečnih poena (5.9) i asistencija (5.6), a da je 3 od 4 trojke postignute na turniru pogodio upravo protiv Litvanije. Nekoliko vintage partija ga je lansiralo nazad na evroligašku scenu što je apsolutno zaslužio svime što je pružio kako u klupskoj, tako i u reprezentativnoj košarci. Mlade nade Nikola sad-znaš-koje-ti-je-prezime Jović je ta mladalačka energija koja nam je toliko falila prethodnih godina u reprezentaciji. Mislim da to nismo imali još od pojave Kalinića i Bogdanovića u nacionalnom timu. Razdraganost, napaljenost, kompetitivnost i ta radost što je uopšte tu sa njima. Spreman da uči ali i da se nadmeće, pokaže agresivnost i malo tog sportskog bezobrazluka (možda je stvarno do prezimena?) Za one suze posle izgubljenog finala će mu se sve, sigurna sam, jednog dana vratiti stostruko. Izdvojila bih dve njegove rečenice po kojima ću pamtiti njegov debi na Svetskim prvenstvima: Evo ga čiča (Davidovac), ovo je moj omiljeni igrač! Više mi znači što ću uz njih postati bolji čovek, nego što ću biti bolji igrač. U stopu ga je ispratio Filip Petrušev, dosta iskusniji ali daleko osporavaniji košarkaš. Za Ćoflu važi mišljenje da je nekako mekan, ali je i te kako pokazao čvrstinu na ovom turniru. Takođe i hrabrost da uzme loptu u finalu kad mnogi nisu mogli. Iako je grešio i promašivao, to više nije toliko važno jer je bitno iskustvo, koliko god bilo gorko. Uz to, sa dve pogođene trojke zaredom je Kanađanima zabio poslednje eksere u kovčeg poraza, poslavši ih u borbu za 3. mesto sa uvek neugodnim Amerima. Čekali smo ih i dočekali Marko Gudurić i Vanja Marinković su dva košarkaša na čiji smo reprezentativni breakout jako dugo čekali. Rekla bih da smo ga i dočekali. Bilo je dovoljno da Gudura bude izvučen iz uloge prinudnog plejmejkera kako bi pokazao šta i koliko može. Uz stalnu prisutnost u defanzivi, u napadu je bio takođe odličan, što se najbolje videlo protiv Kanade kada je pogodio neke ključne šuteve i plesao po terenu. Da, imao je niz loših poteza u poslednjim minutima finalne utakmice, ali i hrabrosti da preuzme odgovornost, za šta mu skidam kapu. To je košarka, nekad lopta uđe, nekada ne, a nikom nije teže nego njemu što je to promašio. Vanja je verovatno najveći šmeker u ovoj ekipi. Da, kažem to zbog ne dajem izjave za Telegraf, ali i one žvake koju konstantno mulja po ustima tako da deluje kako mu je ravno sve do... Vojvodine. On je uvek lagan, opušten, ne stresira se; verovatno je zbog toga najkoncentrisaniji i ušao u finale, bez ikakvog straha. Uvek prisutan u odbrani, obavlja "prljav posao", dok u napadu čeka svoje šuteve. Jedino što zameram Kariju je što ga je zaboravio na klupi nakon što je finale otvorio sa 9 poena. Zaslužio je Vanja veću minutažu i da zablista kad nam nije baš najbolje išlo u napadu. I da, deluje najzrelije od svih reprezentativaca, valjda jer je od tinejdžerskih dana navikao na ogromnu odgovornost. Kako da vam kažem, moraće da naprave novu listu (FIBA). Onaj koji je uvek tu Dušan Ristić zvani Rica Ubica je čovek bez kog bi svi ostali reprezentativci ovo prvenstvo gledali s nama preko TV-a. Najbolji centar među šuterima i najbolji šuter među centrima. Posebno mi je drago što je bio tu sa ostalima da podeli ovaj istorijski uspeh koji ne bi bio moguć bez njegovog doprinosa u kvalifikacijama. Generalno smatram da igrači koji igraju prozore zaslužuju i da odu na to takmičenje koje su izborili, koliko god njih može i neka je to ovoga puta bio Rile. Poslednji, ali ne i najmanje važan Za sam kraj ostavljam Borišu, dečka koji je ujedinio ne samo reprezentativce, već i čitavu Srbiju. Stojim iza toga da ono što se njemu desilo ne sme više nikada da se ponovi i da se na to moralo reagovati daleko ozbiljnije. Možda je neka poetska pravda da je baš Simanić, čiji je odlazak na prvenstvo bio najsporniji, na kraju bio glue guy i onaj koji je dodatno očvrsnuo veze između saigrača. Njegov karakter se najbolje ogleda u činjenici da je prvo što je uradio kada mu je bilo bolje bilo slanje poruke ohrabrenja saigračima. Mnogo mi je drago što su svi isticali kako je integralan deo tima, koliko je svima važan, upravo zato što je bio toliko osporavan. Nekada, zapravo često ne vidimo celu sliku i Boriša nas je na to podsetio, mada na bolan način. SVI za jednog, jedan za SVI Svetislav Kari Pešić do finala ovog Mundobasketa nije izgubio nijedno reprezentativno finale. Kao i GOAT MJ bio je na stopostotnom učinku u finalima, samo na 5/5. Dokazao je Kari kako u njegovom malom prstu još uvek ima košarke koliko u nečijoj celoj glavi, ali i da zajedništvo, zalaganje i trud jesu još uvek vrednosti na kojima (treba da) počiva nacionalni tim. Još od priprema se videlo da se jako vezuje za ovu grupu momaka te da su i u njemu, onako starom, iskusnom i ciničnom uspeli da probude nešto toplo i veliko. U njegovoj karijeri su se često zatvarali razni krugovi, pa je tako sada usud hteo da prvo finale izgubi upravo od ekipe čije se košarke smatra "tvorcem". Ono što je mene lično fasciniralo, pored toga što je uspeo da uspostavi sistem i svakom igraču nađe savršenu ulogu (mada je po tome i čuven), jeste to koliko je zapravo i dalje spreman da uči i prihvata moderne tekovine košarke. Kad je Bogdan izjavio da igramo moderan i brz basket, mnogi su se smejali, ali se to ispostavilo tačnim. Svetislav je uspeo da ubrza ovu reprezentaciju. Kao da konačno napuštamo voršipovanje spore igre, već igramo najviše u tranziciji, uz jaku odbranu i eksploataciju p'n'r. Zaslužuje Kari da svoj last dance odigra u Parizu i kao GOAT kakav jeste odjaše u svitanje srpske košarke. I posle svega, ako je nakon poraza ostao neki gorak ukus, sada kada sam sve ovo ispisala preostaju mi neka nada i jedvačekanje da se ovi momci ponovo okupe. Osećam da u svima nama gori neka nova vatra, iz koje će se poput feniksa podići neke nove, još veće pobede. Vidimo se u Parizu!

Misko o planovima za Topića: Nikola Topić je igrač Crvene zvezde, ali nije bilo izvesno da će dobiti više vremena. Odlučili smo da ostane u Megi i da igra 30+ minuta. Imaće dobru sezonu i videćemo šta će biti. Generalno, pošto je plej, mislim da bi bilo dobro da bude izabran na draftu i da ne ide odmah, već da sledeće godine igra godinu dana u Crvenoj zvezdi, jer će biti spremniji da igra nego sada. Na pripremama, protiv Kluža, koji je ekipa Evrokupa, umalo je imao tripl-dabl. Svake nedelje je sve bolji. Razgovaram sa njim, mislim više nego sa bilo kim drugim u mojoj karijeri. Nešto veliko dolazi. On je sjajno dete, veoma pametan, veoma fokusiran. Verujem da će se u ovoj situaciji, gde nema plejeva, desiti nešto veoma veliko. Na neki način, ovo ime je nešto neverovatno. Nikola Peković, Nikola Jokić, Nikola Jović, Nikola Topić. Mogao sam da budem agent samo za „Nikole”

E sad pametno u nastavku. Zabit im drugi i završit ovo.

..samo mala dopuna u vezi "bjelica je 5ica" teme; tačno je da je on u tih 15ak mins (10ak mins u plej ofu) često bio u golden stateu koji je uzeo titulu, streč-opcija koja čini da centri protivnika moraju da izađu dalje od koša. međutim, to je golden state, nije baš tvoj prosečno složen tim, pa je u tih 15ak ili 10ak minuta, bjelica najčešđće igrao u paru sa draymond greenom (29mins/32mins) ili kevon looneyjem (21mins / 20mins), koji su zapravo po svom načinu igre a i generalno, mnogo više 5ice nego što će bjelica ikada biti. inače, bjelica se u tih 10ak minuta po tekmi, proslavio u finalu čuvanjem jason tatuma, što, složićemo se valjda, nije baš nešto što radi centar, već PF/SF, jer tatum prima loptu na perimetru ili na laktu i gleda da te uništi dalekometnim trpanjem, ili mid-rangeom u najboljem slučaju. jeste bjelica spor ali ima neke druge kvalitete za PFa, dok se ne bih iznenadio da gedraitis ponekad odigra nešto na PF, kada to matchup dozvoljava.

... u top 40 dvojki u EL, znači sasvim solidno rešenje za tu ulogu, ko se ne slaže neka nabroji 40 boljih EL dvojki od Redstar0356... To što on nikada nije trenirao košarku ne znači da su ovi koji su trenirali automatski bolji, ja bih prvo sačekao da ga vidim a ne bih odmah pljuvao i mračio, ipak ga je odabrao Ivanović koji je jedan od najboljih evropskih trenera.

Ovaj Djiga mora da se istrpi. Klinac je, deluje da ima stofa, dobro je gradjen, pokretljiv, visok. Svakako nemamo dobre stopere, tako da treba mu dati ozbiljniju priliku da stasa uz Dragovica.

Djiga prilicno korektan. Malo uplasen na pocetku, ali oslobodio se.

Kome je do poseda, nek ide u katastar

Kad su zadnji put proveravali junk mail?

Pošto vidim da se neki smeju na moj post, evo spiska nekih bekova i njihovih indeksa korisnosti prošle sezone u EL: Gazi 0.1 Kurucs 0.1 Lukosiunas 0.1 D. Giedraitis 0.8 Strazel 1.0 Ziv 1.7 Mattsseck 1.8 P. Kalaitzakis 2.3 Ouattara 2.4 Lountzis 2.5 Hazer 2.5 Ko kaže da Redstar0356 ne može da ima bar ovakav, a što da ne i veći indeks, sam kaže da je mlad i da ima dobar odraz što znači da može dobro da katuje i koristi asistencije Tea, Šabaza, Jaga i Hange, a može i da ide na ofanzivni i defanzivni skok. Ako da po jedan koš iz kata i jedan iz tranzicije to su već 4 indeksna poena, uhvati jedan defanzivni skok i ofanzivni na svakoj trećoj utakmici to je još 1.3, iznudi 1 faul što može i da isflopuje i neka na svakoj trećoj utakmici baci najobičniji pas za šut za tri koji će biti asistencija, onda može da promaši po otvorenu trojku i napravi po 3 faula i opet će imati ukupan indeks 2.6 što je sasvim realno i ne vidim što to ne bi mogao da ostvari uz ovakve saigrače i vrhunskog trenera. Pritom je kao svi igrači koje sam naveo domaći što će nam značiti zbog Kupa i KLS-a, a naveo sam ih preko 10 znači da nije tačno da takvih igrača nema u EL što sam i dokazao, a sigurno su mi i neki promakli jer sam gledao na brzinu. Evo ja nudim opkladu svima koji misle da će Redstar0356 na kraju sezone imati manji indeks korisnosti od ovoga, ko izgubi opkladu ne piše dve nedelje, a ako ste tako sigurni da je on amater što navedeni igrači svakako nisu onda vam neće biti problem da se na to i kladite.

Ponajbolji je bio, preorao teren, jedini koji povremeno zalici na ove njihove zverke.

@Redstar0356 na pripremama KKCZ, 2023, kolorizovano.

Korejac je ozbiljan igrač.

Samo da dodam. I Kangva je odigrao odlicno ovo sto je igrao.

Oh dear, žali bože utrošenog vremena na gledanje utakmice. Korejac je bukvalno klasa, ako ne i dve iznad ostatka tima, svaki potez rutinski i adekvatan, svako trčanje sa razmišljanjem i kapiranjem šta će Siti da odigra, jedini igrač koji može da igra makar približno na ovom nivou. Od Ić-eva Ivanić je dobar (mada daleko od bilo čega ozbiljnog), Stamenić vrlo energičan i sa mnogo trčanja, Mitrović i Rodić su zonska liga, bukvalno mozgovi rade za 50% sporije, pokreti sporiji, kao na igrici kad krš igrači ulete na pro level. Sve u svemu, bolje od očekivanog. Šteta za onaj drugi golmanov gol.

Meni je ipak najteži poraz bio onaj protiv Turaka 2010e u polufinalu jer su nas flagrantno pokrali i sprečili da nam KD utrpa 40 u finalu.

Sto bih voleo neki X sutra sticajem nekih ultra-srecnih, nenormalnih okolnosti pa da presedne kolenica i brlja u birtiji ovim batadjoristima i govnarima koji se vec slade a da se sezona nije posteno ni zahuktala. Gresio je Bahar dosta u poslednje vreme, ali od srca navijam za njega da ostavi bez teksta u narednom periodu ovu gomilu palamuda, "strucnjaka" i zajedljivaca koji su vec upalili masineriju. Jedan iskorak u Evropi u smislu prezimljavanja i treceg mesta u LS bi ih vratio u rupe.

valjda zbog ovog alba-bajern magenta turnira, koji smo igrali za vikend i koji smo valjda dogovorili pre nego što se aba odlučila da igra superkup. u principu, mislim da je bolje što smo sada imali dve tekme sa okej nemačkim timovima, nego jednu sa aba boranijom i jednu sa partizanom u pripremama.

Bjelica je naravno 4-ka, samo se bespotrebno na forumu gura na 5-ticu da bi se što jače poentiralo sa time da imamo višak centara. Što je činjenica, samo ne treba pretjerivati. S obzirom da Simon sa svojim gabaritima nije idealna opcija na 4 i da je Deda krajnje ograničen igrač u svim segmentima, nama će biti potrebno da Bjelica uhvati određenu formu, što prije to bolje.

ostavis zenu sa visokorizicnom trudnocom,zapalis na udaljeni kontinent u vreme pandemije gde ti ga nema glavni rival ,osvojis turnir bez frustracije i ambicije za jos jedan gs trofej,bas onako rekreativno iz ljubavi ,no ?

Meni je utisak meča da Rodić nije dobio drugi žuti.

Dobro, korektno je ovo bilo, ogromna je razlika u kvalitetu, nikako se nismo obrukali a na prste jedne ruke će se nabrojati ekipe koje na ovom terenu ostanu neporažene ove sezone...Mi svakako svoju šansu tražimo protiv druga dva rivala...

Vanja Marinkovic je car, totalno sam nakon dva, tri njegova intervjua promenio misljenje o njemu. U KKP eri mi nekako sisasto i bezlicno delovao, ali vidi se da decko ima mozga i generalno mi je drago da pravi finu EL karijeru.

Od reči do reči. Btw, nije se samo Ćoki jutros oglasio. Guess who this is:

Koji mu je sa Krasoom, lik najbolji naš igrač.

Imam utisak da se ljudi ovde previše vezuju igrače za pozicije, kao da je to zakucano pa moramo da imamo 3 plejmejkera, 2 beka, 2 krila, 2 četvorke i 3 centra koji mogu da igraju samo isključivo te pozicije i ni slučajno nijednu drugu.

Au druze

Sad mi je jasno sto Kraso nije startovao jbg.

Ndiaye danas odlican. Bravo.

Mozemo da sudimo za Cukaricki i ostalo. Endiaje veceras sasvim korektan

Ima 5ti oktobar, al tad se polaže za drugosrbijance

pokušavam da zamislim gm-a panatinaikosa / olimpijakosa (da ne idem do kulturnijih derbi učesnika u drugim zemljama, nema potrebe), da to izjavi nakon nekog uzburkanog susreta dve ekipe a kamo u tv gostovanju tokom priprema za sezonu i ne ide mi. verovatno zato što bi bio momentalno smenjen sa funkcije.

Jbg, lep je osećaj, neka daju svoj maksimum pa šta bude.

Ako ništa, imamo najmanje 15-minutni ciganjski parti na Itihadu 😛

Aleksa trenutno misli da je najbolji igrač u Evropi, a što je najluđe ne deluje daleko od istine.

Šta radi Aleksa ljeptejebo

Bjelica je potpisao normalan ugovor na godinu dana. Nikakve klauzule i ostalo.

To da je podela na striktne pozicije danas prevaziđena je tačno ali ne sasvim. I dalje ne postoji ta magija i mogućnost percepcije gde će lopta pasti koja će igrača ispod 2 metra staviti u bolju poziciju za skok od centra mrge ako je ovaj drugi iole fokusiran na utakmicu. Krilne pozicije dozvoljavaju najviše fluidnosti i improvizacije, posebno ako imaš glavu (plejmejkera) i rep (centra). Nama u ovom timu neće nedostajati kreacije, a videćemo da li će nedostajati čvrstine, fizikalnosti i atleticizma za prilično ludački intenzitet koji nameću evroligaške utakmice. Na perimetru definitivno imamo redom igrače koji teško da mogu da ostanu ispred svog čoveka tako da ozbiljan posao čeka defanzivne korektore i igrače koji preuzimaju protivničkog ballhandlera nakon rotacija. Još više se plašim odbrane protiv ekipa kod kojih se lopte brzo i smisleno kreće i koje nisu zavisne o dominantnom dribleru, naši visoki su sa izuzetkom Bolomboya veoma tromi i teški na nogama. Meni je takođe veliki upitnik nad tim kako će pojedini igrači, usled glomaznosti rostera, prihvatiti svoje uloge i da li će Duško imati dovoljno osećaja da na parketu ostavi nekog i 35 minuta ako tako kontekst zahteva. I da, Teodosić danas ne može isto što i Shabazz jer više nema ni približno potrebnu brzinu da bude triple threat, dakle samo dodavanje i šut su opcija kod njega, na prodor možemo da zaboravimo. Ostaje da se uzdamo u Duška i sreća je da imamo iskusnog i autoritativnog trenera jer bi se neki mlad lik bez obzira na potencijal ovde vrlo lako pogubio.

taj smo vec pali 😅

Prerano je usao u formu.

Poraz od Slovenije me je boleo iako smo i tada premasili ocekivanja ali smo bili na neresenom rezultatu 3min pre kraja, ostala 2 finala ne, ovo me nekako najmanje pecka jer smo osvojili u zajebanom okruzenju zlata vredno srebro zbog olimpijske vize. I sada je bilo moguce osvojiti zlato ali je ovo zasluzeno zlato Nemacke, isto bi bilo zasluzeno da smo osvojili i mi po meni. Pobedila je tog dana bolja ekipa i zasluzuju Nemci sve cestitke i pohvale na fantasticnom turniru. Bili su jedini kompletni (izuzev Klebera) i pokazuju da veliko zajednistvo i radna etika kao u drugim sportovima gde vlada njihova sportska kultura donose u krajnjoj liniji rezultat. Jedan jako uspesan turnir i narocito inkorporacija mladih igraca za buduce izazove. Olimpijski turnir sledece sezone ce biti fantastican i cilj treba opet bit medalja. Momcima se zahvaljujem na uzivanju.

Velika je glupost ostaviti Krasoa na klupi. Igrač koji može da zadrži loptu u napadu,da izvuče faul,zna da odigra u prostor.

Dakle nama je rotacija unutra: 4ka. Davidovac,_ 5ica. Bjelica, Simon, Mitar, Tobi, Kuzmic, Bolomboj. Jedna cetvorka i sest centara. Bjelica i Simon ce glumiti cetvorke i krpiti, Teo krpiti dvojku. Najveci budzet ikada. Ne mogu da shvatim.

Glazer mačka

Krivo mi je što sam po prirodi pomalo lenj čovek pa ponekad moram da se nateram na neke stvari..jedna je baš i pisanje na forumu. Jer sam na dva dana pre gostovanja Čuki hteo da ostavim post u kojem predviđam novi kiks..doduše,nisam baš video poraz koliko neki remi.. Već sam nakon prvog poluvremena protiv Spartaka konstatovao da smo u padu. To drugo poluvreme je bilo ispod svakog nivoa,a naredne utakmice smo samo nastavili da padamo igrački..protiv Novog Pazara smo se provukli sa pobedom.. U slučaju poslednjeg poraza krivica,međutim,ne ide samo na stranu igrača i trenera,već i uprave. Celu sedmicu se u klubu govori samo o novim igračima i posebno početku Lige šampiona. Ja sam o Čukaričkom čuo par rečenica tek u petak..više je nego očito bilo da smo na Brdo otišli bez fokusa i sa mislima na Etihadu. Upali smo u zamku preuranjene euforije koju niko u klubu očito nije umeo da predupredi i stavi pod kontrolu. Počevši od trenera svakako,ali je indikativno kako se uprava posakrivala po mišjim rupama. Posebno najveći pacov među glodarima..onaj koji inače ima običaj da svaki uspeh pripiše sebi..hvalisavac koji ne ume i neće da preuzme odgovornost ni za šta poput onoga koji ga je tu i stavio.. Utakmica tragično odigrana. Znali smo i mesecima pišemo da je odbrana tanka. Međutim,mene više brine kreacija i napad. Ok..Spajići,Rodići i Mijailovići garantuju da ćemo se naprimati golova čak i u matičnom takmičenju,ali gde je napadački učinak nestao?! Primio si dva..pa,daj tri,četiri onda. Mi za celu utakmicu nismo stvorili propisnu priliku za gol! Šanse Šerifa i Nedeljkovića su došle iz tranzicije..njih ne računam. Sem toga,mi ni polupriliku nismo stvorili. Protiv ove sezone raspalog Čukaričkog. Kojem će Fradi u četvrtak da napuni mrežu. Ja zaista ne razumem Baharovu odluku da klupira Krasoa koji je bio ključan igrač za našu napadačku rapsodiju sa početka sezone. On mora da bude u 11 i to na svojoj poziciji bliže golu. Lucidan je igrač,ima pregled igre,ima asistenciju ali ima i gol u nogama. Alternacija treba da mu bude Katai. Pogrešio je Bahar sa mešanjem karata..grešio je i sa izmenama, Katai je trebao i ranije da uđe. Ispada da je štedeo neke pvotimce za Siti,a to mu ustvari ništa ne garantuje. Mi Danas možemo gadno da stradamo svakako. Nadam se da nećemo i zaista ne bih voleo da se uz Zvezdino ime vezuje neki negativan rekord u Evropi. Nama najbitnije utakmice dolaze posle Sitija..najveća greška bi bila teranje Izraelca,ali je sebe doveo u poziciju da mora da pobedi derbi.

Rusi su digli proizvodnju u toku ovih godinu i po dana na oko 2 miliona granata godišnje, to čak potvrđuju i Rusofili koji su malo realniji kao na primer Zarković. To je manje od 6k granata dnevno. Ukrajina je na početku rata pucala 8k dnevno i rusofili su im se smejali. Danas nemaju ni za toliko. Rusija naravno ima ogromne rezerve granate ali se one troše, po nekim procenama imali su do 16 miliona granata. Ako je tačno da su rusi tukli po 50k granata dnevno da bi se to smanjilo na nekih 10-15k zadnjih nedelja onda su te rezerve verovatno pri kraju i vrlo brzo će moći da troše samo ono što proizvode. Da je nestašica kod Rusa vidimo na osnovu snimaka zarđalih granta što znači da se struže sa dna kace kao i kritike nekih da je ruska artiljerijska podrška sve slabiji a kontrabatiranje praktično više ne postoji pa Ukrajinci drže svoju artiljeriju sve bliže frontu. Zato pregovoraju sa svima oko toga da im pomognu oko ovog problema. Kina je najverovatnije odbila ali ostaju Iran i S.Koreja koji ako bi pristali da izvoze to bi moglo da nadomesti potrebe da dobace do 10-15k granata dnevno bez čega Rusija ne može da funkcioniše na frontu. Kina verovatno neće slati municiju jer se boji da njihove kompanije ne dobiju sankcije. Iran i S. Koreja ne moraju da brinu oko toga. Sa druge strane u SAD će njihova livnica za dve godine dostići proizvodnju od 1,2 miliona granata i nude se podsticaji za otavaranje novih sličnih livnica. Za Rajnmetal znam da trenutno proizvode 600k godišnje ali nisam naišao na koliko planiraju da dignu proizvodnju jer oni imaju fabrike širom sveta i teško da ćemo dobiti te podatke. Za ostale kompanije iz NATO zemalja imam neke klimave procene od 200k svi zajedno takođe bez planova koliko planiraju da prošite proizvodnju. Znam da sigurno dižu proizvodnju FRA, UK i Španija ali nema detalja. Tu treba dodati i ostale saveznike zapada širom sveta tako da za par godina oni će proizvoditi više od Rusa i stvari će se na tom polju izmeniti. Razlog zašto zapadnjaci ne proizvode toliko artiljerije je zato što oni ne oru njive sa arteljerijom nego to odrađuju avijacijom. Ovo što je putin uradio je plod krupne greške u planiranju, neviđena glupost da uvučeš svoju zemlju u dugogodišnji rat u kom ne možeš ništa da profitiraš i da ga dobiješ a svakim danom si sve slabiji i slabiji. Njegove jedinice nisu sposobne za ozbiljne ofanzivne operacije i zato tuku artiljerijom do iznemoglosti i ravnaju sve pred sobom jer to je jedini način da napreduju. Pri tome njihova artiljerija nije na nivou zapadne pa često vidimo slike od par stotina kratera od artiljerije pored UKR položaja jer ne mogu da pogode precizno. Sa druge strane vidimo da Ukrajinci u najgorem slučaju posle 5-6 granata pogađaju metu.