Leaderboard

Predlog muzike za slušanje uz čitanje uvodne teme. Uff, kakva trka iza nas. Ne mogu najaviti VN Sakira a da prosto ne pišem celo vreme o prvoj trci i odvojenim katastrofama najpre Grožana kojem sam posvetio uvod jer je on junak priče pa kakvom udesu Strola te propuštena šansa za Pereza da osvoji podijum. VN Bahreina a referiram na prvo izdanje je bila najduža trka po suvom u novijoj istoriji F1- 2 sata i 59 minuta! Po tome od nešto malo više od 1000 izdanja je zauzela 37. mesto na toj listi gde dominira VN Kanade 2011 sa 4 sata i 4 minuta, VN Brazila 2016 je 29. s 3 sata i 1 minut, Koreja 2010 je na 54. mjestu s 2 sata i 48 minuta a Malezija 2012 63. s 2 sata i 44 minuta. I to je to apropo moderne F1 na Top80 listi najdužih trka. Sve ovo između su one klasične duge trke u periodu 1950-1970. Najbitnije da je Grožan van svake životne opasnosti bez preloma uz opekotine. Šta očekivati od Spoljnog Kruga? Definitivno pregršt akcije. Kako se znaju ređati preticanja na relaciji krivina 1-4 tako očekujem da bi se od krivine broj 5 pa do šikane odnosno krivina 7 i 8 moglo isto puno toga dešavati u stilu trke iz 2010. Do sada je 4. krivina bila V konfiguracije a sada će biti de fakto šikana što menja stvari. Duboko se izvinjavam zbog prikaza video materijala preko Streamable linka, FOM mi je blokirao svih 7 klipova koje sam spremio na Jutubu. 2010. Sakhir je održao trku na Krugu Izdržljivosti koja koristi krivine 5-8 s Spoljnog Kruga pa stoga je jedina referenca za ono što čeka vozače a i nas gledaoce pa ću se potruditi izvući što više informacija da vam približim. Pogledao sam spomenutu trku te snimio 7 zanimljivih situacija: Krivine 1-9 2010- Pogled na spomenutu sekciju iz vazduha. Prvo ide V krivina pa de fakto dve uzastopne dve šikane. Krivina 7 je jako zeznuta jer se koči i skreće istovremeno a nakon toga sledi prava šikana te blaga krivina odnosno krivina broj 9. https://streamable.com/r0875l Kompleks krivina 1-4 2010- Hulkenberg protiv Kovalainena. Kao što je i običaj na normalnoj sekciji tako i ovde vozač koji gubi mjesto u prvoj krivini može lako nadoknaditi mesto u četvrtoj. https://streamable.com/29al7v Krivina 4 2010- Glok protiv Kovalainena. U ovom snimku Glok je malko pritisnuo Kovalainena na ulazu u krivini broj 5 što je jedan od načina kako osigurati sveže ugrabljeno mesto. https://streamable.com/4j4zi7 2010- Veber protiv Buemija. Na izlasku iz boksa Veber s lakoćom prelazi Buemija. https://streamable.com/avncsb 2010- Kubica protiv Buemija. Još jedan školski primjer preticanja u 4. krivini. https://streamable.com/nxd38n Kompleks krivina 6-8 2010- Hulkenberg gubi kontrolu pod pritiskom u sedmoj krivini te se izvrće + bonus odustajanje di Grasija. https://streamable.com/mah73v Krivine 10 i 11 2010- Buemi protiv Hulkenberga. U ove dve krivine ne očekujemo preticanja ali ako se izgubi trakcija na izlazu iz tog kompleksa ma šta god bio uzrok to automatski znači gubitak pozicije od protivnika koji diše za vrat na startno/ciljnom pravcu. Recimo ako neko pogreši na izlazu iz šikane to bi moglo biti skupo pre krivine broj 10 ili prve krivine u idućem krugu. https://streamable.com/eekik1 Pirelli opet donosi C2-C4 a broj setova je neizmenjen u odnosu na prošlu trku. Meklaren je odličnim rezultatima u Bahreinu osigurao lepu prednost ispred Rejsing Pointa koji su imali strašan peh s neverovatnim odustajanjima, a na tablici vozača upravo je treća strana najviše profitirala tj. Rikjardo. Vidite i sami koliko je sve to zbijeno apropo četvrte pozicije. Čak šta više Sainc, Noris i Albon se polako približavaju Lekleru odnosno Perezu odnosno Rikjardu. Očekujem pad Leklera na tablici jer će Spoljnii Krug prosto pojesti sve koji imaju deficit PJ ali nikad se ne zna, niko nije mogao očekivati onako bizaran Bahrein. Svašta je još moguće. Satnica trke je pomerena u duboko u noć po lokalnom vremenu, obratite pažnju na to. Naravno čeka nas još jedan suvi vikend ali to neće zaustaviti zabavu. Želimo Romanu Grožanu brz oporavak, nije isključeno da ba vidimo u Abu Dabiju jer nema preloma. Sve zavisi od zarastanja opekotina.

u ova grozna , infektivna vremena, nesto veselije , predpraznicno i crvenije https://www.instagram.com/p/CIOFSSRjtKK/

Novi film Agnieszke Holland, snimljen po istinitim dogadjajima - o velskom novinaru Garethu Jonesu i njegovom otkricu/izvestavanju zapadnog sveta/ o Holodomoru, jednom od najvecih masovnih zlocina u istorija covecanstva, ali i o zapadnim novinarima u Moskvi (a posebno o Walteru Durantiju, novinaru New York Times-a) koji su svesno zalegli (i lagali) za komunisticke zlocince i time uzeli aktivno ucesce u proizvodnji nepreglednih galona ljudske patnje, slikovito prikazanih u ovom filmu: U filmu figurise i Dzordz Orvel, dok pise Farmu zivotinja, inspirisan ovim zlom...

Uzeh detetu da se igra

Sto ja rekoh, Armco ne sme na ovakav nacin da popusti. Stagod da je bio razlog nedopustivo je.

Ne slažem se nikako. SW univerzum je mnogo širi od snimljenih filmova. Ima tu mnoštvo animiranih filmova i serijala. Gomila stripova koji hronološki sežu nekoliko hiljada godina ranije pre događaja prikaznih u filmovima. Kao što je na primer LOTR samo mali delić sveta i zbivanja koje je osmisliio Tolkin, tako su i filmovi samo mali deo sveta koji su osmislili Lukas i saradnici. Sad, dok sam bio u izolaciji, odgledao sam sve filmove ponovo i mislim da su filmovi iz prequel trilogije jako dobri ( sa posebnim naglaskom na Osvetu Sita ). Jako lepo se uklapaju sa originalnom trilogijom, vrlo malo nedorečenosti i kontradiktornosti. U stvari jedina kontradiktornost koje mogu da se setim je način na koji je objašnjena Sila. ( Midiklorijansi ( ili kako već ) u prequel trilogiji, dok je u originalnoj trilogiji neko metafizičko objašnjenje ). Sequel trilogija je priča za sebe. Jako loši filmovi. Potpuno razumem fanove koji čak i negiraju njihovo postojanje.

Samo da se prijavim. Zakucao sam se na -26 kg, tj. dostigao plato. Od pre mesec dana džogiram polako sve više i više, znam da moram da povećam mišićnu masu, ali za nekakvo ozbiljno vežbanje nemam ni vremena, niti baš i volje, a još 10kg mora dole. U principu sam zadovoljan, ali mora dalje.

Želeti nekome da ne završi trku nema nikakve veze sa trkanjem, pogotovo nakon horora koji je doživeo Roman i ateriranja Strola na "krov". Sedi u karting, zamoli drugara da ti jednom, nekad zamasti svećicu da ne znaš i onda ćeš shvatiti kako je ostati kao panj pored staze dok drugi zvižde pored tebe. Da ne pričam, ne daj Bože, o nekom udesu. Da li voliš ili ne nekog vozača/tim, to je tvoja stvar, ali želeti nekome da ne dođe do cilja je u najmanju ruku, nesportski. Nadam se da možeš da shvatiš razliku. Ako ne možeš, to je već druga stvar, jer znam da sigurno nisi glup. izvinjavam se ukoliko sam te uvredio, nije mi bila namera.

Za pocetak cu istaknuti da je Nolan na ideji za ovaj film radio punih dvadeset godina,dok je sam scenario nastajao sest do sedam godina. Odmah da kazem:ovo je spijunski akcioni triler sa elementima naucne fantastike,ali ako bismo ga morali zanrovski ukalupiti,radi se o spijunskom filmu. Obzirom da je Nolan poznat kao reditelj koji voli da zanrovski "sara" i istrazuje,moze se reci da je ovo vise nego uspesan izlet u svet spijunskog filma. Sam film je prilicno kompleksan,kako u narativnom tako i u tehnickom smislu. Nolan je jos jednom kao reditelj odradio brilijantan posao i napravio film koji je precizan kao svajcarski sat. Svaki kadar je precizno odmeren i uklopljen u celinu,nema praznog hoda,a sve sto vam se mozda ucini nejasnim ili neobicnim do kraja filma elegantno seda na svoje mesto. Nolanova filmska filozofija,odnosno estetika je takva da filmom ne zeli ispricati samo pricu,vec pruziti gledaocu kompletno audiovizuelno iskustvo koje ce vas potpuno obuhvatiti i uneti u svoj svet. Tome je doprineo i maestralni rad kamere Hoytea van Hoyteme,koji je sa Nolanom saradjivao i na "Interstellaru" i na "Dunkirku",a setite se samo kako je rad kamere u "Dunkirku" bio genijalan,kao i rad ostatka tehnicke ekipe,posebno scenografa i ekipe zaduzene za zvuk. U filmu o filmu,Nolan je objasnio svoju rediteljsku filozofiju - koju dosledno sprovodi u svim svojim filmovima - a to je film sa maksimalno realizma i minimalno efekata. Sve sto se moze snimiti,snimili su. I to se vidi. Mi zaista osetimo autenticnost tih kadrova,autenticnost same scenografije i vidimo da nema masovnog koristenja CGI-ja. Jasno,efekti su nekada i negde neophodni,ali Nolan je skoro sve scene - da,da i onu sa avionom - snimao direktno,a CGI je koristen samo gde je bilo neophodno u postprodukciji;zeleno platno je bilo no,no na snimanju. Ovo sve pisem da bi se shvatilo koliko je truda ulozeno u snimanje ovog filma,koliko je cela ekipa morala raditi da bi realizovala ovu Nolanovu unikatnu viziju. U tom filmu o filmu,Pattison je rekao da bi ljudi zaista trebali uzivati u "Tenetu",jer ovo sto Nolan radi,to vise niko ne radi,a pitanje je da li ce i raditi? Puno je lepse kada vidimo i osetimo autenticnost ulica Talina ili Londona,nego kada glavni glumac u nekom filmu seta New Yorkom,a svi vidimo da je taj snimljiv kadar zapravo kompjuterski generisan. I zato se Nolanu mozemo samo nakloniti;ono sto on kontinuirano stvara,to je jedinstveno filmsko iskustvo i Nolan je jedan od najboljih savremenih filmasa,a "Tenet" jos jedno remek-delo s' izvanrednom tehnickom realizacojom. "Tenet" je izuzetno atmosferican film (cemu svakako doprinosi i na trenutke jeziva muzika "oskarovca" Ludwiga Goranssona),koji kombinuje nekoliko zanrova u jedno. Tu ima jako puno razlicitih elemenata,koji se spajaju u jednu napetu,akcijom nabijenu spijunsku pricu o spasavanju sveta. Prica je vrlo slozena i nelinearna,sto na trenutke prilicno otezava pracenje filma i verujem da ce biti dosta onih koji ce se pogubiti u kompleksnim (ali sjajnim) dijalozima,dugim objasnjenjima i narativnim linijama. Naucnica na samom pocetku filma kaze Protagonisti da uopste ne pokusava shvatiti ceo koncept,pa bi to definitivno bio i moj savet svima vama. Nemojte se truditi pohvatati sve na samom pocetku jer cete se definitivno pogubiti,a onda kada dodje trenutak da vam film sve sam pojasni,vise vas ili nece biti briga,ili vam nece biti nista jasnije. Mislim da bi oba ova scenarija mogla biti veoma losa jer bi vam mogla pokvariti dozivljaj filma,a to bi bila steta jer se dosta stvari na kraju fino posloze i bude vam otprilike jasno sta se desilo,kada se desilo i zasto se desilo. Dakle,pratite film i gledajte ga sa uzitkom,bez da mozgate oko shvatanja radnje,jer ce se taj deo resiti sam od sebe. Kao uvod u "Tenet" pogledao sam Nolanov "Inception". Kad kazem 'pogledao' zapravo mislim reprizirao po deseti put (bez preterivanja). Ne moze se izbeci poredjenje sa "Pocetkom". Cak se jedno vreme spekulisalo kako je "Tenet" nastavak "Inceptiona",ali nije. U svom nelinearnom toku price,"Tenet" jeste slican "Inceptionu",ali ako mislite da je prica iz "Pocetka" bila konfuzna i komplikovana,verujte da je ona samo decija slikovnica u poredjenju sa "Tenetom". Treba istaknuti dve bitne razlike izmedju ova dva vrlo slicna i slicno realizovana filma. S jedne strane, "Inception" je film koji je - uprkos napetoj radnji - jako zavisio o svojim likovima te je imao neverovatno snazan dramski element. U fokusu tog filma su likovi,njihovi najintimniji aspekti i ta ljudska drama je ono sto je "Inceptionu" dalo potrebnu dubinu na samom kraju. Tu je Nolan podredio pricu likovima. S druge strane "Tenet" je u potpunosti posvecen prici tako da likovi - iako imaju svoj razvoj - nisu toliko eksponirani. Jasno,film ne bi mogao funkcionisati bez njih,ali "Tenet" je ipak film o spasavanju sveta,to je film koji treba da osvoji pricom,a ne dramskim lukom samih likova. Drame ima,ali ona nije ni toliko snazna ni toliko duboka kao u "Inceptionu". I tako su "Inception" i "Tenet" dve strane iste medalje - vrlo slicni filmovi,ali akcentima na razlicitim elementima,odnosno upotpunjuju se na nacin da jedan "nadoknadjuje" ono sto drugom nedostaje i obrnuto. O likovima cu stoga krace. Glavnog lika,Protagonistu (cije ime nikada ne saznajemo), igra John David Washington,koji je izvrsno odigrao sve aspekte lika. Od akcionih scena preko suptilnog humora,Protagonist je snazan i upecatljiv lik, posebno jer je njegova uloga u celoj prici mnogo veca nego sto se cini. Ja inace ne volim Roberta Pattisona,ali ga nakon ovog filma mozda pocnem vise uvazavati. On igra Neila,Protagonistovog "adjutanta". Neil je vrlo zanimljiv,pomalo "votsonovski" tip lika,ali izrazito inteligentan mada se - sa razlogom - cesto pravi glup. Pattison sve aspekte svog lika dobro nosi,a posebno emotivni koji najvise dolazi do izrazaja na samom kraju filma. Slicno je i sa Elizabeth Debicki,koja je imala najsnazniju ulogu sto se tice dramskog razvoja lika. Posebno je dobro iznela tragediju svog lika. Negativca (dosta iznenadjujuci izbor,moram priznati) igra Kenneth Branagh. Nikad njega ne bih ocekivao u ulozi ruskog oligarha sa izrazenim sadistickim tendencijama. Svidelo mi se kako Branagh sa Nolanom nije dopustio da upadne u zamku megalomanskog zlikovca koji se pogubi u sablonizaciji tog tipa lika i postane tipski lik negativca,bez stvarne sustine. To se sa likom Satora nije desilo. Ostali likovi su zaista samo epizodisti mada cu pomenuti simpaticne sporedne likove - Ivesa (Aaron Taylor-Johnson) i Mahira (Himes Patel) koji su ipak slabija verzija Eamesa i Yusufa iz "Inceptiona". Za mene je "Tenet" pre svega jos jedan dokaz Nolanove autorske kvalitete. Film je hirurski precizno konstruisan,do uskladjenosti svakog kadra i dijaloga. Iako nema dramsku snagu "Inceptiona", "Tenet" je spijunski film koji nudi uverljivu,snaznu i napetu pricu koja se majstorski upotpunjuje sa glumackim ostvarenjima i autenticnim tehnickim aspektima. Ako dozivite film zbunjujucim ili preteskim,samo se opustite jer ce do kraja filma cela zbrka postati potpuno jasna. A ako ipak iza filma ostanu neki repovi,nije sramota pogledati ga jos koji put. Ja svakako hocu.

Može li nekako da se diskriminiše ošišana latinica? Sva slova sa dijakriticima/kvačicama su pored Entera, na svim mobilnim već 10 godina unazad lako se kuca svih 30 slova. Mislim, znam da kucam u vetar, al' 'ajde.

Kad te Rotenberg pohvali, moras da se zamislis

Od koga je mnogo je Ben bude ok jednom u 100 godina

Igram

Danilo Petrovic kod Viska rekao da ce najverovatnije da se igraju kvalifikacije u Dohi od 1.-8. januara, pa onda ko prodje, putuje u Australiju i tamo ce karantin odrade.

Nije ni svestan. Plasio sam se da ova dvojica mogu da naprave sjajan rezultat, al ovo je bas bilo previse. Nije bilo prijatno za gledanje. Svaka cast na pobedi. Meni jos jedna koju gubim sa 120+ poena. Sa tugom u ocima gledam kako ljudi beleze pobede sa po 90-95 poena... Послато са SM-J610FN помоћу Тапатока

Ni sam neznaš kakvu si sreču imao 😁

Nominovani su bili Reynolds i Moore za sporedne uloge, a PTA za scenario.

Postoji anegdota da je upravo Springsteen bio inspiracija De Niru za poznatu repliku iz "Taksiste"

Boogie Nights

Ako je broj zagorelih ruckova mera psihickog zdravlja, u ozbiljnom sam problemu.....🤗

Pietro Fittipaldi menja Grosjeana na sledecoj trci.

Potpuno si u pravu, desi se da ponese prica.

Auu kako pokradose Tampu. Previse sudije pocinju da budu glavni glumci. Ko da gledam vaterpolo. Ubijaju sport

Nije nesto preterano smesno al polako da imamo i mi svoj intro ya pocetak nase nba fantasi serije. https://gameofthronesintrocreator.kassellabs.io/#/GoTMNKy9TLCCIwEI6kp2xK

Još jedna legenda. Prosto neverovatno koliko ovaj čovek energije i emocija unosi u svoje nastupe. Gledali ga pre 40 godina ili koncerte pre par godina ništa se nije promenilo osim što mu je glas malo ogrubeo.

Izuzetno nepopularno reci, ali da mu je superlicenca oduzeta kada je za to bilo vreme, 2012, a najkasnije do 2018, do ovoga ne bi doslo. Roman Grozan je vec 8 godina opasnost na stazi po druge a narocito po sebe.

Ja se ponovio pa uzeo malo nesto za vikende....2takt, 100tinak kila i cca 55 ks. Direktno ubrizgavanje, nema vise mesanja ulja u kanisteru, samo sipaj i vozi....doduse samo 5 radnih sati a onda menjaj ulje u menjacu, sta ces, ipak je ready to race [emoji1787]. Na slici je jos bez sve zastitne opreme, sad sam stavio dosta stvari, ali ostaje jos par sitnica da se namesti. Ali se vec uveliko vozi, vreme je ok bez vecih padavina pa moze u sumu da se ide [emoji41]. Sent from my SM-N975F using Tapatalk

Tesko da mozemo da predlozimo lek ovako online 🙂 Bensedin uzimas za anksioznost? Ili prvenstveno za probleme sa spavanjem? Za spavanje mozes probati melatonin, za koji ne treba recept i ne izaziva zavisnost. Uobicajena doza je od 0.5 - 3 mg.

Uglavnom nemam problem da pricam o necemu sto se smatra za tabu temu. Imala sam priliku u zadnjih godinu dana da pricam o nekim takvim temama, tipa zlostavljanje u porodici, pedofilije i incesta. Da objasnim zasto, bi bilo komplikovano, ali nista nije privatno, mogu da ti objasnim na PM. Neke od tih tema jesu neprijatne, i neki ljudi ih tretiraju kao predrasude. Ja sam mnogo prakticnija po tom pitanju pa sam u fazonu, ako postoji ajde da pricamo o tome.

Tenet... Verovatno jedna od najbriljantnijih ideja u istoriji filma. Šta više i Nolanovoj izvedbi iste teško da se može naći mana. No, baš u tome i leži problem. U samoj doslednosti izvedbe. Osnovna premisa filma je mogućnost postojanja obrnute entropije i posledično, obrnutog vremenskog toka. Tokom čitavog filma pratimo simultano, dve toka priče - jedan, hajmo reći, klasični, i drugi, koji ide u obrnuto vremnskom i kazualnom smeru. I tu, makar ze mene lično, nastaje problem. Naš um radi šematski, uvežban je da prati i postupa po raznoraznim dublje ili pliće usvojenim obrascima koje smo stekli tokom bivstvovanja. Verovatno najsnažnije usađen od svih je o kauzalnosti u linearnom vremenskom toku. Dakle, naš um je naučen i duboko, duboko istreniran da ide od uzroka ka posledici, od sadašnjeg trenutka ka budućem. I tu dolazi do problema. Nolan se ovde poigrava uzrokom, posledicom i vremenom. Sam koncept koji nam pruža je moguće shvatiti, više puta tokom filma se prilično plastično i detaljno objašnjava. Dakle, premisa sama po sebi je razumljiva. Problem dolazi kada to shvatanje treba inkorporirati u svoj subjektivni doživljaj onoga što se dešava na filmskom platnu, iz razloga, što se mozak odnosno um sve vreme bori protiv nametnutog mu koncepta jer mu je jednostavno neprirodan. Još bolje reći, uvrnut. Baš taj osećaj sam imao tokom čitavog filma. I zbog toga, u čitavom tom procesu trpi sam "doživljaj" filma kao celine, umetničkog dela, jer (makar kod mene lično, a voleo bih i druge da čujem) distrakcija koja dolazi od samog koncepta/zapleta proizvodi toliko "bele buke" da taj pozadinski "šum" u dobroj meri zaglušuje ono što je Nolan želeo da kaže. Teško je uživeti se, teško je identifikovati se sa likovima, zbog tog neprestanog odvraćanja (opet napominjem to je moj lični utisak, moguće da ga neko drugi neće imati), gledanje ovog filma više me podsetilo na posetu nekoj galeriji gde posmatram izložbu nekog avangardnog umetnika i pokušavam da stvorim neku konekciju sa delima koja su izložena. Kad ovo izađe i na netu, svakako me čeka ponovno gledanje i pokušaj hvatanja svega izgubljenog.

Što se mršavljenja tiče, ako čovek unosi manje kalorija nego što troši, telo taj manjak mora negde da nadoknadi. Na prvi pogled vrlo prosto, međutim, nije svaki kalorijski deficit dobar... Prvo, malo osnovnih informacija... U ishrani postoje 3 makronutrijenta: 1. proteini - gradivna uloga, rast mišića... 2. ugljeni hidrati - telo ih koristi kao izvor energije 3. masti - hormonski balans, skladište energije... Svaki od njih se deli na više podgrupa, od kojih su neke "dobre", a neke "loše", ali jednostavnosti radi, to ćemo za sada zanemariti. Kalorija je merna jedinica za energiju i količina kalorija koja je potrebna čoveku na dnevnom nivou zavisi od visine, težine, starosti, pola, fizičke aktivnosti, brzine metabolizma... takođe, postoje dve bitne "tačke" na skali unosa kalorija: 1. Maintenance - koliko tačno energije je potrebno (niti gubiš, niti dobijaš) 2. Basal Metabolic Rate (BMR) - minimalna količina energije da bi telo normalno funkcionisalo Računica je prosta, ako je broj kalorija koje osoba unosi između ove dve tačke, postepeno će gubiti kilograme, ako je broj iznad maintenance-a, dobijaće kilograme, a ako je broj ispod BMR-a, takođe će ih gubiti, ali to se zove izgladnjivanje i ima negativne posledice po organizam. Imajući sve ovo u vidu mršavljenje deluje jednostavno, ali tu se vraćamo na problem iz prvog pasusa: Kalorijski deficit se može napraviti tako što se ne unosi dovoljno proteina (gubimo mišićnu masu), ugljenih hidrata (manjak energije) i masti (gubimo salo). Naravno, pošto masti imaju bitnu ulogu u organizmu, ne treba ih potpuno izbaciti, već umereno smanjiti njihov unos. Što se ugljenih hidrata tiče, ukoliko se maltene izbace iz ishrane, telo ulazi u stanje ketoze t.j. počinje da sagoreva masti kao gorivo, što predstavlja veoma popularnu i efektivnu dijetu (koja doduše dolazi sa nekoliko ne baš prijatnih propratnih efekata...), ali ovde nije reč o takvoj vrsti ishrane.... Na primer, čovek može da napravi deficit tako što u toku dana pojede nekoliko krofni i, iako će na taj način vremenom gubiti kilograme, verovatno neće izgubiti salo (čak će ga i dobijati), već će drastično gubiti mišićnu masu. Ovo se naravno dešava jer je probio granicu masti i šećera, a nije unosio ni blizu dovoljno proteina, zdravih masti i ugljenih hidrata. Rafinisani šećer je verovatno najveći protivnik mršavljenju jer telo može da proizvede samo određenu količinu insulina, a ima neodraničen "prostor" za skladištenje masti, tako da sav višak šećera pretvara u mast. Takođe, čovek uglavnom može da unese mnogo više šećera nego masti pre nego što bude sit... Potrebno je obratiti pažnju i na unos mikronutrijenata (vitamini i minerali), tako da je jedan od ciljeva i hraniti se što raznovrsnije. Zaključak: Biti u blagom deficitu, unositi dovoljno proteina, zdravih (nezasićenih) masti i zdravih uglednjih hidrata, biti fizički aktivan i izbegavati rafinisani šećer, prerađenu hranu i pekarske proizvode i vremenom ćete gubiti kilograme (salo) na zdrav i održiv način. Ovaj proces je nažalost spor, ali je uporni će sigurno doći do željenih rezultata. Koliko vam je kalorija i makronutrijenata potrebno, a u zavisnosti od vašeg cilja i karakteristika, možete saznati korišćenjem jednog od brojnih online kalkulatora, koji nisu 100% precizni, ali daće vam neku solidnu predstavu. Preporučujem ovaj. Srećno svima koji žele da poboljšaju svoje zdravlje!

Kupujem unuku sladoled vec 2 meseca i svo vreme uspevam da odolim zelji i sta mi bi juce - ne znam, kupila sam najmanje moguce pakovanje, mislim da je bilo jedva 100 gr, boznastvena cokolada sa mrvicama kafe! Napravila sam praznik od toga, sve je bilo savrseno iako mi je jedan glasic shaputao "devojko, to je kakao, to je najstrozije "no - no", napravices kojesta u dvanaestercu....i bi tako, nakon 4 h i polse ponoci. Da skartim pricu, danas poslepodne sam zavrsila na rentgenu, laboratoriji i UZ abdomena...u drustvu sina, ljubi ga majka, sve po skracenom postupku i u praznoj bolnici. Stvarno - nisam videla 3 pacijenta u kabinetima. Lekovi deluju ali vise nema izvrdavanja, od nedelje me ceka ona grozna sonda uz obecanje da ce je voditi laka ruka zgodnog, prosedog interniste. Kad se preracunam, odlicno sam prosla: sladoled, 2 sata samo sin i ja i zgodan doktor....malo li je?

Nista narocito osim generalnih preporuka koje vaze za sve ljude. Na lekarima je da pravilno procene situaciju i odrede najbolju mogucu terapiju ili kombinaciju terapija u (svakom) konkretnom slucaju. Puna kapa ako utrefe. Razumljivo. Onkoloska malicija je okean u kome svaki pacijent (mora da) nadje svoj stil plivanja/zivota i pliva sam za sebe jer je svaki slucaj unikatna kombinacija svakojakih faktora. Ono sto vazi za jednog, ne (mora da) vazi za drugog. Zato je nemoguce pronaci (jedan) lek za kancer (ima ih preko 100 vrsta + ko zna koliko permutacija) i to je vrlo vazno shvatiti. Zato je deljenje diletantskih saveta – uprskos neosporno najboljoj nameri - neodgovorno jer moze da zavara i ulije laznu nadu. Ako neko zeli da se uljuljkuje i samozavarava, bolje je da to radi sam na svoju odgovornost. Ljudi su razliciti i na razlicite nacine se nose sa zivotnim situacijama. U tome im se moze i treba pomoci. U lecenju im pomazu lekari. Svaka hronicna dijagnoza je jedna vrsta traume. To coveka zvekne kao fait accompli i tu nema biranja, samo suocavanje sa suvim cinjenicama (sve drugo je gubljenje vremena i snage). Tu pocinje jedan proces u kome covek nema kontrolu nad bolescu ali (!) moze da – kad malo dodje k´sebi i shvati sta ga je snaslo – preuzme kontrolu nad drugim stvarima i nastavi da zivi. To nije kontrola kontrole radi u smislu control freak. To je pitanje samoodrzanja; to je pitanje instinkta za prezivljavanjem; to je, u krajnjj liniji pitanje licnog dostojanstva i njegove odrzivosti a sto seodrazava i na kvalitet zivota. Jer, ma koliko apsurdno zvucalo, u svemu tome postoji /nastavlja se jedna svakodnevica, zivot se nastavlja … dokle god.. Osim ako covek sam ne odluci da odmah digne ruke. Postoje brojne empirijske studije koje ukazuju na to da je smrtnost veca kod vrlo deprimiranih kancer-pacijenata. To se ne moze sasvim pouzdano znati jer se ne moze izolovati i izmeriti taj jedan faktor od mase drugih koji uvek igraju u svakom kancer-kolu. Puno pacijenata kojima se situacija (privremeno?) poboljsa veruje (instiktivno) da mu je bas neka odredjena stvar pomogla. Razumljivo, to je nemoguce verifikovati. Ja verujem da je to glavni izvor svih rekla-kazala saveta koji se sire kao krugovi na vodi. To je tako elementarno ljudski, ljudi polaze od sebe pa misle da ce ono sto je ”pomoglo” njima pomoci i svim drugima. Logika je jasna - da je srece da je tako, kancer bi bilo lako iskoreniti. Kancer je cudljiva boljka, nikad se ne zna kakav ce (novi) tok da uzme i kada i – da li? A tek kad isto tako nepredvidljivo krene da salje svoje satelite (metastaze) – pravo minsko polje. Volela bih da mogu ono sto mi (jos uvek?) nije poslo za rukom: da pronadjem nacin da prenesem – ako je to uopste moguce nekom preneti – da je uprkos svemu (barem pre krajnje bitke, ako se ona ikada desi – ne treba ni sebe ni druge sahranjivati unapred) moguce imati vrlo dobar, vrlo ispunjen, vrlo kvalitetan, vrlo esencijalan zivot (kao nikad pre). Nije to sve za baciti. Smeh i radost ne moraju nuzno da nestanu. Kao sto rekoh ranije, to je sve jedan proces u kome moraju da se prodju razne grmljavine i faze (sve ima svoje). Ja licno imam veliko poverenje u taj proces bez obzira na njegov treskav karakter. Bice ipak da to mora svako sam nekako da spozna i osvoji kao svoju unikatnu iskustvenu teritoriju. To je jedno veliko i vazno iskustvo. Ima tu puno toga da se nauci. To vazi i za obololelog i za okolinu. Razume se, svako bi, da moze da bira, rado izbegao to iskustvo i takvo ucenje. Ali to ovde nije relevantno jer ta Nemezis ne dolazi po licnom izboru. Zato, od onoga sto se nametne i sto je na raspolaganju, treba napraviti najbolje moguce koliko god je to moguce … dok god je moguce. Nema druge. Demistifikovati! Ne preuzeti identitet pacijenta nego zadrzati svoj identitet (sto je vise/duze moguce). Ne treba rezignirati nego (nekako) nauciti ziveti sa tim, ne protiv toga jer onda covek zivi protiv sebe samog. Doduse, to je sve stvar licnog izbora i individualnih preduslova. Da nije tako citava ljudska egzistencija bi imala sasvim drugacije forme, drugacije manifestacije i drugacije ishode.

Počivaj u miru Mišo 😪

Ono kad bend sa mrak muzičarima diše u potpunoj sinhronizaciji: