Leaderboard

Mi možemo samo da se nadamo da je Obradović toliko bolji trener od prošlosezonskog trija da nas izdigne za onoliko za koliko ćemo imati slabiji tim i preko, te da će uloge biti dobro posložene. Prošlosezonska ekipa je bila na papiru brutalno jaka za ovdašnje uslove ali je mnogo faktora zašto nije kliknula kako treba i to rekao bih, ovim redosledom: - trenerska vrteška i slab doprinos sa te pozicije - Filip Čović kao startni kamen oko vrata - Kuzmićeva saobraćajka - Stratosova povreda - Štimac kao spasilac - nagomilan roster bez reda Nadam se da ćemo ove sezone igrati bolju košarku, sa dobrom disciplinom i manje amplituda. Ja bih rekao da je Lorenzo najbolji igrač (i to debelo) kad sve staviš na gomilu iz prošle i predstojeće sezone, ali moguće da je bilo koja predstojeća kombinacija (trenutno Walden - Hall) bolja nego Lorenzo + Filip, tolika je beda tatin mališa. Loyd će odmeniti Barona kako treba, a Nnoko je čovek koji garantuje da nam se kroz reket neće šetati ko kako stigne. Ideja je verovatno da ne zavisimo toliko od jednog ili dvojice igrača kao do sad (Lorenzo, Baron, a kasnije Punter) već da se to malo lepše rasporedi.

Markus ima pravo na sve 😉 doneo je kosarku u Zvezdu 😎

Meni nije jasno od kad su ljudi ovdje postali gadljivi na pojacanja iz EC? Pa jedan CSKA dovede pojacanje iz grcke lige, da ne idem dalje koliko EL timova dovodi igraci iz EC i slabijih liga od EC a kod nas nezadovoljstvo kad se pomene igrac koji ne igra EL. Od 3 najbolja igraca iz prosle sezone samo 1 je dosao iz EL tima i to se raspadao tamo.

Simon u EC sutirao trojke 18/36. Ima u njemu jos Ilije Kovacica.

Nisam oduševljen ovim potpisom ali onda se setim ovog klipa i izmami mi osmeh na lice kao i uvek:

Sima mi je mnogo drag i kao covek i kao igrac, i pored svojih limita, veoma koristan timski igrac. One godine je odigrao brutalnu sezonu u EL, onih brojki se ne bi stideli ji znatno bolji igraci. Jeste da ga stizu godine i da je mator , te kriticari definitivno imaju argumente, ali je utegnut kao struna, sasvim dovoljno da povremeno odigra dobru odbranu,sprzi trojku , ili ulaz po ceonoj. Da li ce njegov povratak kao rotacijskog igraca biti promasaj, videcemo.

Simon je neverovatan radnik, pravi sportista...Nemam ni najmanju sumnju u njegov doprinos, on je jedan od onih koji odnosom prema svom telu prkose godinama...Svakako nije zasluzio avansno pljuckanje, jednom je vec razuverio "zvezdasku javnost"...

Aj, pa nek mu ovaj povratak bude bericetan kao prethodni 😁

Uspeli smo ‘delimicno’. Naime, od dobrog prijatelja supruga koja radi kao lekar je rekla da uradimo diferenciranu krvnu sliku i to na: 1. CRP 2. LDH I da joj posaljemo nalaze. Kaze da su nalazi odlicni i da za sada ukoliko nema simptome ne mora na testiranje. Ukoliko dobije simptome, u Zmaj Ognjena Vuka na testiranje (odeljenje za trudnice). Hvala na interesovanju.

Kakvu smo mačketinu imali, jebem te živote:

B1: Ako mene pitas nijeste uopste, bullet dodged fazon. Foster je definicija SG streaky scorera koji je klasican tunnelvision igrac na fazon Kilpatricka no je nesto bolji atleta pa da recem da mozda ima nesto veci plafon. Da je bar kao Punter da oce odbrane igrati kad ide lopta na njega no je on idealan za neku manju ekipu da tamo bude 1 igrac ekipe i da od njega sve pocinje i zavrsava se. Za neke bolje ekipe za njega nema mjesta pa nece ja mislim se ni PAO sa njim usreciti taman nedje 2-3 mjeseca mozda potraje tamo dok ga ne posalju nekom Hapoel Eliatu ili Goettingenu. Loyd je za njega svemirski brod kako god okrenes, da ne ulazim u neke licne karakteristike Fostera od koledza do ovih evropskih dana. B2: Situacija je neizvjesna za dosta igraca pogotovo ovih iz G lige koji nijesu od februara centa dobili a sve su prilike da do pocetka 2021 nece ni poceti nova sezona G lige sto ostavlja znacajan broj igraca koji ce sacekati situaciju da vide mogu li se uvaliti u neki NBA kamp nakon drafta al ce dosta njih biti raspolozivo za male pare tamo nedje u oktobru/novembru ako ne i ranije koji ne budu mogli da cekaju razvoj situacije jer je to previse vremena bez nekih primanja. G liga naredne sezone ce po meni biti puna undrafted rukija sa drafta a za sve ove sto su stariji od 24-5 godina mogu slobodno poceti da gledaju put Kine ili Evrope. Sto se Walkupa tice mislim da nijeste ni u mixu za njega jer je u planu da se provjere sve te opcije oko NBA ali ga ja ne vidim tamo tako da je po meni, zavisno od trenera, za njega Zalgiris ili NBA, eventualno ako neko od jacih bude otvoren da mu ponudi taj buyout da plate za njega. Malcolm Hill trenutno ima ponudu PAO ~450k al ceka isto NBA jer ima par timova zainteresovanih za njega (Rocketsi su jedna od njih), prije toga je odbio ponude od Kubana i Galatasaraya za koje mi rekose da su i vece bile od ove PAO. A i on je vise SF no SG.

Simon bez Ilije ko ćevapi bez luka ...

Pitacu vas ja kad poludi Simon pa se fantomski bude cuo glas Ilije Kovacica...

"Trazila ga Barsa, Stime sam platio razliku u plati svojoj zeni da mu ne kenja i potpisao za Zvezdu! Kakav je to junak (FOTO)(VIDEO)"

Realno, ja za sad ne bih dovodio nikog jer postoji velika vjerovatnoća da se takmičenja ne nastave na jesen. Kad/ako bude izvjestan početak onda dopuniti roster a sad raditi sa ovim što imamo. Vidjećemo šta će biti sa NBA i kako će se završiti njihova sezona, to bi bio neki dobar pokazatelj šta nas čeka na jesen.

Simke uvek dobrodosao. Ako ga ne krene, odradi neki posao ili na klupu, a ako ga krene, laku noc za protivnika i caj za Iliju Kovacica.

Većina EL igrača je došla iz manjih liga, neki su igrali i po drugoligaškim ekipama ... niko se nije rodio u EL.

Na jednom drugom forumu sam pisao o pozicijima u košarci u evolutivnom smislu, sa posebnim osvrtom na poziciju 4. Tada kada sam prvi put pisao (pre 5-6 godina), bilo je prilično aktuelno, nadam se da će biti i sada. EVOLUCIJA POZICIJE KRILNOG CENTRA U KOŠARCI O pozicijama u košarci "Basketball positions were made up so that people who didn’t understand the game could follow it." - Jalen Rose Nacionalna košarkaška asoscijacija u USA je ozvaničena tek posle II Svetskog rata (1946. godine kao BAA, od 1949. NBA), dakle kasnila je kao organizacija za bejzbolom (1876, odnosno 1901. godine), hokejom (1917. godine) i američkim fudbalom (1920. godine). Kako bi se što više približili potencijalnoj publici i omogućili joj lakše praćenje utakmica, nazivi pozicija u košarci su pozajmljeni iz već poznatih, gore navedenih sportova - centers, forwards i guards. Očekivano od pragmatičnih i profitu okrenutih Amerikanaca. Imena su bila ista, uloge u timu pak potpuno drugačije, ali moralo se krenuti od nečeg. Tako je stvorena paradigma košarke kao igre. Prateći američku nomenklaturu, osnovnih 5 pozicija u košarci su: point guard (plejmejker), shooting guard (bek šuter), small forward (krilo), power forward (krilni centar) i center (centar). Tokom vremena, pozicije su evoluirale kako se i sama igra menjala, u smislu menjanja "zacrtanih" i rigidnih karakteristika igrača po pozicijama sa početaka razvoja ovog sporta. Point guard je, recimo, do pojave Magic Johnsona uglavnom bio "rezervisan" za niske, brze, igrače tempa. Magic je veliki i po tome što je redefinisao poziciju plejmejkera jednom za uvek (uz sav respekt prema njegovim velikim prethodnicima poput Bob Cousy-ja ili Oscar Robertsona). Takođe, na pozicijama 2 i 3 je došlo do promena. Američki komentatori, analitičari, treneri i ostali radnici u košarci sve više nazivaju te dve pozicije jednim imenom - wings (krila). Tome je doprinela činjenica da su se karakteristike igrača na ovim pozicijama počele u toj meri preklapati, da su ih oni videli kao jedinstvenu poziciju, dupliranu na terenu. Centri su i dalje mahom najviši igrači u rosteru, ali i tu je došlo do velikih promena tokom prethodnih nekoliko decenija. Naime, nekada se smatralo da se ne može uzeti NBA titula bez dominantnog centra, to je bila era velikana u svakom smislu te reči poput Wilt Chamberlaina, Bill Russella, Kareem Abdul-Jabbara, koji su svoje timove vodili do šampionske slave... Međutim, u novijoj istoriji imali smo ere Bullsa (6 titula) i Pistonsa (2), a u skorijoj prošlosti šampionske timove Bostona (2008.), Dallasa (2011.), Miamia (2012, 2013.) i napokon vladajuće šampione iz 2015. GSW - sve redom bez dominantnog centra (a mogli bi da diskutujemo i o Spursima iz 2014, odnosno razmatramo da li je Duncan bio 4 ili 5 u tom rosteru). Sadašnje vreme - vreme hibrida Sada postaje prilično jasno da su ovih 5 bazičnih pozicija izašle iz početnih stereotipa i da su u košarci današnjice postale "fluidne", nestalne kategorije. To je delom i zbog pojave tzv. combo ili hibridnih pozicija, tj. graničnih pozicija između pet osnovnih. Tako sada imamo kombo-bekove, ili igrače koji su G/F, ili F/C, ili vrlo često SF/PF... (maestralni kouč Gregg Popovich je u svom šampionskom rosteru SA Spursa iz 2014. imao mnogo takvih tweenera, kao što su swingmani Danny Green i Kawhi Leonard (G/F), te Tim Duncan, Boris Diaw i Aron Baynes (F/C). Sve ovo bi moglo da podstakne pitanje: koliko zapravo danas imamo pozicija u košarci? Redefinisanje pozicija u košarci... Sledi jedan skorašnji, ali po mišljenjima mnogih previše hrabar pokušaj uvođenja revolucije u pozicije u košarci. U martu 2012. godine, MIT Sloan u Kembridžu je bio domaćin redovne Konferencije za analitiku u sportu (MIT Sloan Sports Analytics Conference - SSAC). Jednu od nagrada za održano predavanje u odeljku Evolucija sporta dobio je Muthu Alagappan, student završne godine na Univerzitetu Stanford. Budući da je bio na pripravničkom stažu u kompaniji Ayasdi, primenio je njihov softver za vizuelizaciju podataka metodom zvanom "topological data analysis" na 452 NBA igrača iz sezone 2011/12 i na taj način dobio klastere (grupe) igrača po određenim karakteristikama. Na osnovu tih grupa izveo je teoriju da u savremenoj košarci postoj čak 13 pozicija, a one su redom sledeće: 1. Offensive Ball-Handler, 2. Defensive Ball-Handler, 3. Combo Ball-Handler, 4. Shooting Ball-Handler, 5. Role-Playing Ball-Handler, 6. 3-Point Rebounder, 7. Scoring Rebounder, 8. Paint Protector, 9. Scoring Paint Protector, 10. NBA 1st-Team, 11. NBA 2nd-Team, 12. Role Player, 13. One-of-a-Kind. U skladu sa sadržajem, svoju prezentaciju je nazvao "From 5 to 13: Redefining the Positions in Basketball". Kasnije je svoj spisak od 13 pozicija skratio na 10, te nekima promenio nazive. Ostaje nejasno, bar meni, da li je on u svom radu izjednačio pojmove "pozicija" i "uloga" u timu. Kako god, pozicije u košarci su i dalje predmet beskrajne debate među stručnjacima, ali i "običnim" fanovima ove igre i svakako da to pitanje ostaje i dalje otvoreno. ...Ili možda igranje košarke bez pozicija? Danas je manje-više opšte poznata istina da pozicije u košarci, njihova imena ili oznake od 1 do 5, imaju veći značaj za medije, marketing i publiku nego za trenere i igrače. Kao posledica konstantnog ubrzavanja tempa igre, ali i sve većeg broja univerzalaca u košarci koji razvijaju široki spektar skilova, treneri se sve češće odlučuju da zanemare koncept pozicija i jednostavno postave svojih najboljih 5 igrača na parket. Ulazimo li u eru košarke bez pozicija? Sudeći po američkim koledž trenerima, mi smo u tu eru već zagazili duboko. Arizona State kouč Herb Sendek je rekao: "Ako govorimo o pozicijama, lepimo etikete koje nam pomažu u organizaciji tima, komunikaciji sa timom kroz uloge i obaveze u igri. Ali, ako pričamo o razlikama između shooting guarda i small forwarda, na primer, onda su one u najbolju ruku suptilne". UNLV kouč Dave Rice kaže: "Timovi su sve niži i više pridaju značaj skilovima, igraju sa po nekoliko momaka koji mogu da dodaju, driblaju, šire napad, koriste prostor... igraju jedni za druge". Uloge igrača, koje su na počecima košarke kao igre bile usko vezane za pozicije koje igraju, se sada prenose i na druge pozicije u timu. Posledica toga je da imamo 5 igrača od kojih svi znaju sve po malo. Legendarni kouč Duke-a Mike Krzyzewski je odavno poznat kao zagovornik igranja košarke van ili bez pozicija. Pored primene ove filozofije na svoj koledž tim, on je isto uradio i sa nacionalnom selekcijom USA, mora se reći sa velikim uspehom. Skoro da postoji konsenzus u američkim stručnim krugovima da je kouč K, uvođenjem i primenom small ball-a i ignorisanjem klasičnih košarkaških pozicija, nacionalnoj selekciji povratio primat na svetskoj sceni. Legendarni trener kaže: "U našoj igri nema pozicija. Imamo samo 5 momaka koji rade zajedno da bi sprečili drugih 5 momaka u kreiranju pozicije za šut". Naravno, igrači sa univerzalnim skilovima se nisu tek tako pojavili preko noći, Bogom dani. Iza ovog fenomena stoji ogroman individualan rad na poboljšanjima sopstvenih veština. Povezano sa tim, upravo je uloga individualnog trenera u svom zenitu od kako postoji košarka kao igra. Pored toga, došlo je do promene u svesti samih igrača koji počinju da odbacuju stereotipne predstave o poziciji i ulozi po kojima bi trebali da se ponašaju na terenu. Nekad, kada bi se pojavio izrazito visok klinac, treneri mlađih kategorija bi ga odmah stavlili ispod koša, učili centarskim pokretima i kako da šutira/poentira preko nižih igrača. Izgleda da današnji visoki klinci više ne žele da stoje na jednom mestu i ponavljaju istu rutinu iznova i iznova. Žele da driblaju, dodaju, šutiraju sa distance... Da se zaustavim malo u zanosu koji uvek donose nove ideje... i da ukažem na neke od opasnosti koje vrebaju kao posledica širenja ovog trenda. Svi znaju sve... ali niko ne zna to do kraja Kako i podnaslov kaže, postoji realna mogućnost da u skorijoj budućnosti imamo rostere od po 12 univerzalaca sličnih fizičkih i tehničkih karakteristika, koji svi od reda znaju da driblaju, dodaju loptu, skaču itd, ali niko od njih nije vrhunski u nekom od elemenata košarkaške igre. U današnjoj košarci, posebno u Evropi, većina timova vapi za jednim kvalitetnim univerzalcem koji bi bio podrška centarskoj liniji preko skokova, blokada, poena iz reketa, bekovima kod organizacije igre ili šutu sa distance, te krilnim igračima u korekcijama u odbrani... Jedan takav univerzalac, neko ko krpi rupe u ostatku petorke koja je na parketu, neko ko je komplementaran sa ostalom četvoricom - svakako da! Dvanaest takvih u timu, tj. petorica istovremeno na parketu - pa, nisam baš siguran. Zašto? Pa šta ako "prva petorka" ne pruža na parketu ono što je trener zamislio, koga trener da ubaci da bi ispravio određene propuste (recimo skok u napadu ili šut za tri)? Koga, kada su svi slični po karakteristikama i stvarima koje mogu da pruže u igri? Jednog po jednog, pa koga krene tog dana? Ili će se razviti neka više naučna metoda? Dalje, u takvom jednom sistemu sličnih po svemu igrača, postavlja se i pitanje vođe na terenu. Ko vuče svoj tim napred? Ko je Clutch? Jedan isti igrač ili se menjaju iz meča u meč? Ne želim da idem u bizarnost, ali vrlo je moguće da bi i psihološke osobine takvih igrača bila slične. Jer, ako imamo igrače sa sličnim procentima realizacije šuta za dva iz izolacije, ili pika - onda svi oni imaju pravo da traže privilegiju rešavanja utakmice sa podjednakim pravima. Dosta nejasna priča, ali ako je ikakvo olakšanje, 12 univerzalaca u jednom timu je verovatno utopija koja se nikada neće ostvariti. Nekoliko takvih, verovatno da, možda i cela petorka, ali će i dalje u košarci biti "specijalaca" koji određene stvari rade bolje (a ostale ne preterano slabije) od drugih čime zaslužuju mesto u rosteru. Istorijski osvrt na razvoj pozicije 4 Kao što sam ranije pisao, tokom svojih početaka košarka se oslanjala na centre. Vođeni logikom da procenat šuta raste što je igrač bliže košu, timovi su bili u fanatičnoj potrazi za dominantnim centrom oko koga bi gradili šampionski tim. U tom smislu, pozicija četvorke je posmatrana kao dopuna i potpora centru i ništa više od toga. Power forward je tipski bio jak, visok igrač sa dobrim skokom i defanzivnim karakteristikama. Ako je još mogao nešto da ubaci u napadu, to je bila ekstra dobit. A onda se pojavio Elvin Hayes, koga je kao prvog pika na draftu 1968. godine uzeo San Diego Rockets. U ruki sezoni The Big E je ubacivao prosečno 28.4 ppg (uz 17.1 reb) i tako pokazao da i četvorke mogu biti u fokusu svog tima kad su poeni u pitanju. Sjajne partije je nastavio da pruža tokom cele sledeće decenije, utirući put novim momcima na poziciji 4 u smislu veće ofanzivne uloge u svojim timovima. Tokom 80-ih u Boston Celtics-ima se pojavljuje (verovatno do danas neprevaziđen) tandem forwarda Larry Bird & Kevin McHale, koji su raznovrsnošću u igri, poentiranjima, skokovima, odbranom (posebno McHale) zadavali ogromne probleme u mečapu svim svojim protivnicima. Kevin " Black Hole" McHale je imao ogroman uticaj na Bostonove 3 titule prvaka NBA lige iz 5 finala koliko su igrali u eri Larry Birda. Sezona 1986/87. je bila zenit Kevinove karijere kada je statistika u pitanju: 26.1 ppg i 9.9 rpg. I dok je McHale bio na vrhuncu svoje moći, pojavila su se, godinu za godinom, dva buduća superstara na poziciji power forwarda: Charles Barkley (1984, 5. pik) i Karl Malone (1985, 13. pik). Obojica su imala neverovatan uticaj na razvoj ove pozicije i i uopšte na košaku kao igru. Iako visok samo 198 cm, sir Charles je bez problema igrao poziciju krilnog centra, pre svega zahvaljujući težini od 115 kg, ali i neverovatno jakim nogama koje su sa lakoćom tu masu dizale do nebeskih skokova. Tokom cele karijere je bio na prosecima većim od 22 ppg i 11 rpg, a tokom svog vrhunca od 5-6 sezona krajem 80-ih i početkom 90-ih, išao je preko 25 ppg i 11 rpg. Barkley je bio nazaustavljiv u tranziciji, dobar šuter sa svih pozicija, fantastičan skakač i jedan od prvih hibrida između SF i PF koji su ostavili veliki uticaj na eru u kojoj su igrali (prvi bi verovatno trebao da bude Elgin Baylor sa kraja 50-ih i kroz cele 60-te, sa 27.4 ppg i 13.5 rpg kroz karijeru!). I Karl Malone je bio fizički dominantan igrač koji je svojih 206cm i 113kg obilato koristio u igri pod obručem. Zahvaljujući genijalnom plejmejkeru i svom saigraču iz Utah Jazz-a Johnu Stocktonu, Karl je poenterski gledano profitirao iz svih mogućih oblika pick igre, razvijajući vremenom i odličan šut sa poludistance iz pick and pop-a. Ovaj tandem igrača je i do današnjeg dana ostao sinonim za pick and roll igru, jer su je praktično doveli do savršenstva, čime je na još jedan način The Mailman zapisao svoje ime u istoriju košarke. Drugi na All-time NBA listi po ukupnom broju poena, sa 25 ppg i 10 rpg u karijeri su još dve "sitnice" koje potvrđuju prethodnu tvrdnju. U dubokoj senci prethodne dvojice superstarova, 1986. godine se pojavio (na draftu tek 3. pik drugog kruga, ili ukupno 27. pik), pa i razvijao Dennis Rodman, još jedan igrač koji se šetao između pozicija niskog krila i krilnog centra, da bi kasnije u karijeri imao periode kada je igrao i centra. To možda ne bi delovalo čudno da Dennis nije visok samo 201cm i težak tek nešto više od 95kg! Na koju god forward poziciju da ga stavimo, moramo reći da je on bio jedan od najboljih skakača ikada u NBA, 13.1 rpg u karijeri govori u prilog tome, a u svom prajmu u prvoj polovini 90-ih, igrajući za Detroit, San Antonio i Chicago imao je čak 17 rpg. Dvema titulama koje je osvojio sa Detroit Pistonsima u eri Bad Boysa, Rodman je doprineo sa 9 ppg i 9.5 rpg, ali i procentom šuta blizu 60%. The Worm, neponovljiv igrač na parketu i van njega, koji je ovim prstenovima sa Pistonsima dodao i one iz drugog three-peata Bullsa. Taman za svaki prst ruke po jedan... Koliko god navedeni igrači bili veliki, a bili su veliki, ni jedan od njih nije bio dominantna figura košarke tog vremena, šou su im krali fantastični bekovi Magic Johnson, Michael Jordan, Isiah Thomas, krilo Larry Bird, ili pak centri Jabbar, Hakeem Olajuwon ili David Robinson koji su vodili svoje timove do šampionske slave. Ali to će se promeniti u budućnosti. Dvehiljadite su bile na pragu. Velikani su polako odlazili sa scene, Golden age košarke sa njima, počinjala je nova era košarke... Da bi opstala i napredovala do uloge lidera, pozicija 4 je morala da evoluira. Promene koje dovode do današnje dominacije "četvorki" Prvo i osnovno, sve promene koje su se dešavale u košarci od 1946. godine pa do današnjeg dana, promene pravila, kriterijuma suđenja i tome slično su bile gotovo isključivo motivisane većom zaradom, tj. novcem. To se postizalo kroz napore da se sama igra napravi što dopadljivijom publici koja plaća ulaznice po halama ili gleda košarku ispred TV ekrana. Atraktivnost se ogledala u sve bržoj, dinamičnijoj košarci, sa velikim brojem poena i favorizovanjem napadača u odnosu na odbranu. Defanzivne 3 sekunde, illegal defense, man-to-man defense kao isključivi vid odbrane (od 1977. do 2001. godine) su samo neke od takvih promena. Posebno značajna promena je uvođenje linije za 3 poena 1967. godine u ABA (American Basketball Association). Tadašnji komesar te lige, legendarni bivši igrač Minneapolis Lakersa George Mikan, je povodom uvođenja ove novine izjavio da će ona "pružiti nižim igračima šansu da poentiraju i otvore odbranu (tj. rašire igru), na veće zadovoljstvo navijača". Kao što je tada, a i u kasnijem periodu naglašavano, ovo pravilo (kao i ono o dozvoljenom zakucavanju u ABA, slam dunk) je bilo motivisano čistim marketingom, tj. željom ABA da parira NBA ligi po atraktivnosti, tj. prestižu među gledaocima, a ultimativni motiv je naravno bio novac. NBA je tek u sezoni 1979/80. uvela šut za 3 poena, a direktna posledica te odluke je bila prava eksplozija kvalitetnih igrača na pozicijama 1 i 2 tokom 80-ih. Trend se nastavio i 90-ih, a kulminirao pojavom najboljeg šutera svih vremena i najboljeg igrača na poziciji 2 ikada - Michael Jordan-a. Ako analiziramo kako je MJ poentirao, videćemo da je velika većina njegovih poena postizana šutem sa polu-distance ili ulazom. Oba načina poentiranja su direktno omogućena prethodnim promenama koje sam naveo u tekstu iznad - odbrana jedan na jedan dovodi do većeg broja ulaza, double team (udvajanje) je ograničeno, tj. ne sme se braniti prostor, pa dolazi do masovnog igranja tipskog napada - izolacije za vodeće igrače timova. MJ je, po jednom statističkom istraživanju (ali nekompletnom), u tri sezone od 1989. do 1992. godine imao procenat izolacija oko 45%. Analizirajući šta se to sve promenilo u NBA u poslednje vreme, a što se reflektovalo na očiglednu promenu u igri, ulozi i uticaju četvorki, može se zaključiti da su dve najveće, bazične promene sledeće: 1. dodatno ubrzanje igre realizovano kroz small ball 2. značajno veće fokusiranje na šut Manje-više direktno povezano sa ovim tendencijama je i promena u kriterijumu suđenja faula u reketu (više se toleriše kontakt nego ranije), dok je obrnuta situacija van reketa, u igri na perimetru. Usled toga, visoki igrači, posebno oni koji nisu baš fizički dominantni za poziciju koja im je dodeljena, su praktično bili prinuđeni da sve više izlaze iz "paint"-a i svoju sreću traže u igri sa polu-distance ili iza linije za tri. Njihovim izlaskom iz reketa igra u napadu je postala šira, a spacing veći, čemu su najviše doprineli momci na poziciji 4. Od tog momenta se sve više priča o tzv. stretch 4s, ili četvorkama koje su sposobne, pre svega zbog svog odličnog šuta za tri i/ili sa polu-distance, da šire igru, ubrzavaju je, unose raznovrsnost u svoj napadački arsenal, postižu više poena - jednom rečju prezentuju proizvod primamljive spoljašnjosti za svoje konzumente - publiku u halama ili pored TV. Izolacija i dalje? Ili ipak ne? Da vidimo kako ostale pozicije prate ove suštinske promene u ulozi savremenih četvorki. Na prvi pogled, najviše su na gubitku igrači na pozicijama 2 i 3, a to je posledica sve manjeg igranja izolacije kao vida napada koji se najčešće preko njih i primenjivao. Imamo zvaničan podatak da su prošlogodišnji šampioni GSW imali samo jednog igrača (Stephen Curry) sa frekvencijom odigranih izolacija preko 10%, dok je recimo Minnesota (završili kao poslednji tim Zapada) imala čak 4 igrača preko ovog praga i petog vrlo blizu. Da li je to relevantno i koliko za uspeh obe ekipe, ostaje da se raspravi do kraja. Umesto izolacija, aktuelni šampioni NBA su širili igru, imali brz protok lopte, napadali prazan prostor ofanzivnim kretnjama, iznuđivali rotacije u odbrani i konačno kažnjavali iste kroz poželjne po njih mismečeve. Ok, kakve veze to ima sa pričom o poziciji 4? Pa, Draymond Green, eto kakve. Power forward Warriorsa je bio jedan od najznačajnijih igrača na šampionskom putu ka prstenu. Bio je sekundarni plejmejker svog tima, odmah iza Stefa po broju poseda ili dodira sa loptom u toku utakmice. Dalje, imao je u proseku 2 ulaza po meču, što je odmah iza neprikosnovenih Splash brothersa (bekovi) i Barbose (bek), a više od Iguodale, Livingstona i Barnsa. Istovremeno, Green je dovoljno precizno šutirao za tri (33,7%) i to na velikom uzorku (odmah iza Splash brothersa po broju pokušaja za 3), da bi se moglo reći da je odrađivao i svoju stretch ulogu sasvim dobro. Dakle, kroz primer ovog igrača se najbolje vidi značaj i korist koju tim ima od savremene četvorke koja praktično radi sve na parketu - od organizacije napada do njegove realizacije, što šutem iz daljine, što nekim od vidova pick igre kroz koje se iskorišćava povoljan mismeč. Da pogledamo sada ekipu koja je vrlo često igrala izolaciju, a nije završila na dnu svoje divizije, naprotiv, došla je do velikog finala - Cleveland Cavaliers. U timu sa čak 5 igrača preko 10% frekvencije izolacije prednjači, a ko bi drugi, LeBron James. On je, posle Hardena, drugi u celoj NBA po ovom procentu (25.8%), igrajući svaki četvrti napad iz izolacije. Sasvim slučajno, LeBron se danas vodi kao legitimni power forward, iako mu je pozicija forwarda bliža po karakteristikama. A došao je u NBA kao guard. To je naravno zasluga prethodno pomenutog trenda igranja small ball-a, gde su se praktično pozicije pomerile za po jednu na gore - nekadašnje old school četvorke su se pomerile na poziciju 5, krila kao što su LeBron i Carmelo (takođe visokih 24.3% napada iz izolacije) odlaze na 4 itd. Da završim priču oko izolacije, visoko na NBA listi po ovom parametru nalaze se još sledeće četvorke: Giannis Antetokounmpo (18.7%), Michael Beasley (18.8%) i James Johnson (22.3%), što čini 5 igrača od prvih 15 koji najčešće igraju izolacije u svojim timovima. I taj podatak dovoljno govori o značaju koji ta pozicija ima u savremenoj košarci. Podvrste četvorki Složićemo se da je uloga Greena u tituli GSW-a velika, ali šta reći onda o uticaju koji su na titule svojih timova imali Dirk Nowitzki i LeBron James? LeBron je toliko podigao lestvicu da mnogi analitičari imaju problem na koju poziciju da ga smeste, često se govori da je on positionless (bez pozicije, nešto u šta košarka kao igra može da evoluira uskoro), a najbolji termin da ga opiše bi bio "Point forward" - kreator igre sa pozicije 4. U poslednje vreme tu poziciju (pokušava da) igra i Blake Griffin , a od evropskih igrača treba spomenuti Boris Diaw-a, kao i našeg Nemanju Bjelicu. Istorijski gledano, jedan od prvih Piont forwarda je bio John Johnson iz Seattle SuperSonicsa 70-ih godina. U 80-im godinama ova rola se ustalila kod legendarnog trenera Dona Nelsona, koji je tada vodio Milwaukee Buckse, kroz Marques Johnsona i Paul Presseya. Jedan od najboljih Point forwarda u istoriji košarke je bio Larry Bird iz Celticsa, a vrlo dobar na toj poziciji je bio i Scottie Pippen iz perioda u Blazersima posebno... Neki analitičari navode izraz "Off the ball forward combo" da bi opisali posebnu podgrupu savremenih hibridnih četvorki. To bi bio combo igrač (između 3 i 4) kojeg krasi velika energija i moć da njome pokrene svoj tim. On nema neke košgeterske sposobnosti ili prefinjenu tehniku, ali to nadomešćuje velikom borbenošću koje rezultira skokovima u oba pravca (iako je realno undersized), odličnom igrom u tranziciji i ulazima generalno. Kao prvi primeri ovakvog tipa hibridne četvorke navode se Shawn Marion, Josh Smith, Thaddeus Young, Andrei Kirilenko. "The Scoring Combo-Forward" bi bila sledeća podgrupa, jasno je iz samog naziva da su to pre svega skoreri koji koriste svoju hibridnu poziciju u mismečevima ispod koša (protiv fizički inferiornih trojki), ali i sa polu-distance (protiv tromijih četvorki). Primeri takvog profila su bili Antoine Walker, Shareef Abdur-Rahim i Antawn Jamison. "The stretch 4" se ovde navodi kao posebna podgrupa. Tvrdi se da su to mahom jednodimenzioni igrači koji se među sobom razlikuju i rangiraju po atleticizmu. Oni se oslanjaju na dobar šut spolja, tzv. "catch and shoot" mantru koju ponavljaju iz meča u meč. Rashard Lewis bi bio preteča atletske streč 4 i time cenjeniji od manje atletskih (kao što je recimo Ryan Anderson) koji praktično ne mogu da brane legitimne protivničke četvorke u reketu, ali imaju svoju funkciju u spomenutoj "catch and shoot" igri. Treba naravno spomenuti i neke od najboljih četvorki lige, bez obzira u koju kategoriju ih stavili: Anthony Davis, Kevin Love, La Marcus Aldridge, te veterani Tim Duncan, Serge Ibaka, Zack Randolph... sve redom igrači koji predvode svoje timove po poenima i skokovima i generalno imaju ogroman uticaj na igru. Dovoljno je samo pročitati ova imena, uz ona nabrojana ranije u tekstu i shvatiti da je pozicija 4 sasvim sigurno najuticajnija u današnjoj NBA košarci.

Dosao Simon, obezbedili smo trofeje kako god da bude na kraju.

Dobar je sveti Simeon. Dodaće neophodan streč momenat, malo bejzlajn ludila, malo brzog rada nogica u difensu, za neku limitiranu ulogu i više nego dovoljno.

Secam se da sam prosli put kad se Simon vratio jako lose to podneo, ali se isto tako secam i da nas je sve razuverio. Nezaboravne su njegove serije trojki sa po 7 metara, kojima je razbijao protivnocke odbrane. Bukvalno je tu sezonu odvalio. Simone dobrodosao.

Zanimljivo prizeljkuju se neki bekovi iz Izraela a ne znamo sto ce nam MVP te lige. :kafa:

Preljepo...

Jedino ako ste vi FMP

Marko Simonovic je zaista u fantasticnoj fizickoj formi. Nivo Fajea tako da tu nece biti problema. Cinjenica da je pospisao dvogodisnji ugovor verovatno znaci da ce nakon toga biti zaposlen u klubu na nekoj funkciji. Izuzetno mi je drago sto smo ga vratili. Dobrodosao kuci Marko.

Prošle sezone Walden na 32 meča (ABA i EC) u proseku 2 asista. Mislio sam da je više, ali nije. Biće da je on doveden kao backup SG, u nekim momentima može i na combo beka (trebalo bi da je tu korsiniji od Đenke). Ali je upitno da li može na startnog pleja, posebno u EL. Verovatno ne i trebalo bi da jurimo tu poziciju, kao što i jurimo na osnovu informacija i na osnovu zdravog razuma. Ako Sale odluči da igra neki small ball sa tri beka, pičićemo brzu, tranzicionu košarku, gde će se pozicije preklapati i tu će se Corey dobro snaći. U postavljenom napadu, koji će većinski biti neki od motion offense postavki, dakle sa dosta kretnji bez lopte, na Waldenu je (ili bilo kome drugom) da baci pravovremeni završni pas. Neće se on mnogo koristiti kao passer, niti će se preterano forsirati pick kada je lopta kod njega u rukama. Treba ispoštovati njegove odlične procente za 3, dve sezone u kontinuitetu. Biće to ok.

Markus ima pravo bude daleko od hardwork Trajno

Na kraju će biti na tom istom forumu nešto tipa "Odlučilo zvezdaško srce! Štime odbio kamioneavione iz Jevrope i ostao u svojoj Zvezdi!"

Kladim se da je na broju insistirao Ostoja "jos uvek ga merimo za Korija" Mijailovic.

Za pocetak, cak i da vakcinacija ide svake godine, pa i to nije lose. Ugrozene kategorije (65+, hronicni bolesnici, ljudi sa tezim bolestima...) ce biti zasticeni, bolnice ce se rasteretiti, kupice se vreme za neko dugotrajnije resenje...

Simonovic ce imati ulogu Milaknisa iz Zalgirisa u smislu kad udje da ce dati spacing i to je to.Udje, reseta i ako ne ide izadje. Simonovic fizicki moze da iznese sezonu i ne verujem da ce biti vise od 20miuta ali nece ni manje od 15minuta.

Simona ako trener ne bude hteo u timu posle prve godine ugovora, sigurno nece ostati poput Keselja velikog Srbina i zvezdasa, da Zvezdu sa tribina bodri do zadnjeg evra.

Prvi povratak Simona u klub je donekle sa razlogom bio ispracen negodovanjem navijaca. Svi znamo da se nije bas proslavio u onom prvom mandatu, daleko je bio od nekog snajpera, a cesto je donosio diskutabilne odluke na terenu. Radonjic ga je u drugom mandatu dosta bolje iskoristio, stavio ga je na PF, i Simon je postao jedan od kljucnih igraca u onoj legendarnoj sezoni. Resetao je kao lud na povratne lopte i igrao dosta agresivnu odbranu. Danas Simonovic ima dosta veci kredit kod navijaca, ne bi niko trebao da ga otpisuje ili vrijedja ako stvari ne krenu dobro. Onu sezonu nece vise nikad ponoviti, ali vjerujem da ce biti pristojan igrac za rotaciju. Nadamo se nekim novim rafalima Simona i novim ekstazama Ilije Kovacica.

PowerPoint 😄 Paint je prevazidjen...

Šta god vi mislili o njemu, ja se pozitivno ježim od pomisli da ćemo ponovo da čujemo Ilijin poklič “Siiimoonooviić”! Dobro nam došao.

Hoce li biti odbrojavanje dana kao prosli put za Simona? :D

Simonović, zvanično.

Ima, Vlade Stimac.

. Virus urusava imunitet, i organizam je takav podlozan bakterijskoj infekciji, i ne samo , vec i gljivicnoj naprimer...Vecina nas ima neke bakterije koje ne bi trebalo da se nalaze u usnoj duplji ili bronhijama.. Zato se daju antibiotici da sprece eventualnu infekciju, nije preporucljivo uzimati uvek, jer vecinu virusa nas imunitet lako pobedjuje...kod svih tih upala grla, pa i bronhita svrsishodnije je leciti to drugim preparatima do dve nedelje.. Steroidi se koriste da smanje upalu, i kao imunosupresanti, to jest smanjuju imuno odgovor organizma koji je nekad prejak...Britanci su imali neku studiju o upotrebi deksametazona kod covid 19.. Ne znam da li sam ti pomogao)).. .

Meni je nedolazak Pangosa poremetio zdravlje. Mentalno 😄 Produžetak Štimca bi poremetio i kardiovaskularno. U životu me održava tinjajuća nada da može da se produži Zo Braun. Ako ne može, pakuj Hamiltona.

Srž ekipe je bila ekipa I to je najveći uspeh Trinikjerija. Igrali su timski gde su pojedini iskakali. Pejdz je imao dobih partija, Gordic takodje, početak sezone obeležio Tomas...cak je i Jankovic imao dobru rolu, a sve zahvaljujuci treneru koji je uspeo da izgradi tim.

Dobrodošlica Simonu. @The Seventh Seal me je pretekao i sve najvažnije rekao. Ja očekujem da Simon kod Saše igra najviše 10-15min, barem u EL, kao streč difenz specijalac. Daće bog da se vrati Ilija i nadglasa Kuzmanovića kad krene da lupeta o faulovima, brojevima i ostalim ne-košarkaškim besmislicama. P.S. Jel ovo rešenje zagonetke Kuma "Dobro veče"? Nisam ispratio, to je već dešifrovano, ili?

@Eddard hajde smisli nešto, zašto postovi nisu primereni = pa da ti pošaljem 200 neprimerenih koji I dalje stoje

50/763/1 132 u bolnici, 3 na respiratoru ... kod mene 3/110/0 27 u bolnici, 2 na respiratoru ... na HRT-u su se zbunili, pa mole fizicku distancu prema manjinama https://vijesti.hrt.hr/