Leaderboard

oldi bat goldi

Aj i ja da vas pozdravim. Nastavicu da vas citam i da pisem na svim temama.

Srbija na Mundobasketu:Najbolji indeks: Bogdanović 24,6; Jokić 19; Bjelica 13,3Najbolji strelci: Bogdanović 22,9; Jokić 11,5; Bjelica 10,7Najbolji skakači: Jokić 7,5; Bjelica 4,7; Bogdanović 4,1Najbolji asistenti: Jović 5,4; Jokić 4,8; Bogdanović 4,4Najbolji +/-: Jović 16,6; Jokić 12,6, Bogdanović 12,5Najbolji kradljivci: Bogdanović 1,3; Micić 0,9; Bjelica 0,9Najviše izgubljenih: Jokić 2,9; Jović 2; Micić 1,8 Najviše komentara: slavisa 345, McLeod 218, mmajstor 164 b92

Bold - apsolutno Sto se ostalog tice, nastavljas gde si stao. Uglavnom nicim zasluzenu podrsku - sweet mother of god... Covek je do ovog SP imao 4 polufinala i 3 medalje. Jesi svestan ti uopste sta pises ili si se jednostavno opredelio da bacas udice pa ko se zakaci? Je li zasrao ovo prvenstvo - jeste. Je li odgovoran za objektivan neuspeh - jeste. Otisao je kada je udario u zid, ni pre ni kasnije i to je to. Prvi nisam bio zadovoljan njegovim angazovanjem onomad, ali me je covek demantovao konkretnim rezultatima koje niko racionalan i realan nije uopste ocekivao u trenutku kada se prihvatio posla selektora. Dacu i Obradovicu sansu, naravno, ali ovako rano i na prvu loptu daleko od toga da sam odusevljen.

Biće novi topik za 2 do 3 dana. Trenutno se borim sa institucijama.

Da, Zoc je samo klupski, nikako se nije dokazao kao trener repstacije. [emoji106]

Mnogo sam se obradovao kad sam video da je Bogdan u petorci. Za mene najbolji igrac na turniru, samo njega ekipa nije ispratila kao neke druge. Zao mi je sto nije dosao u priliku da igra samu zavrsnicu, da igra dok je Kobe tu u prvom redu i ko zna, mozda da mu njegov idol uruci MVP nagradu.

Dosta je pokvario utisak Sale sad na kraju, realno jeste užasan rezultat za nas ispadanje u četvrtfinalu i ovo 5. mesto to ne može da prikrije. Ukupno gledano, 3 srebra na 5 takmičenja je sasvim dobar rezultat, polufinale je isto dobar rezultat i meni je tu samo krivo što nismo uzeli i bronzu, medalje se broje ali kao što rekoh, nije ni loše ući u polufinale. Nažalost, prilično se zaigrao pre i tokom ovog prvenstva i zbog toga mi je ok što je otišao, možda je precenio sebe, dosta je pleteo i onom izjavom o Amerima. Ok, jeste da su rezultati iza njega, na kraju dana, uzeo je više medalja nego Duda u mandatu pre njega, ali ovoga puta je izostalo i polufinale što sa ovim timom nije smelo da izostane. Još jednom mu hvala i sve najbolje u nastavku karijere, možda nekad opet sende na selektorsku stolicu reprezentacije,

Meche i Nedovic je lijep. Mogli bismo potencijalno da imamo najljepsi bekovski par na planeti, mislim da bi 2 Ulker arene bile male.

Udahnimo duboko.

Od Zeljka je dosta da dodje na tribine i povremeno bude purpuran da ubaci Guduru u komfornu zonu, neko drugi za selektora

Ali uzeo nam zlato... Jebotezivot...

Đorđević nije uspeo da pripremi ekipu za prvenstvo. Ni taktički, ni psihički, ni fizički. Bez obzira na odgovornost i pojedinih igrača, njegova je najveća i primarna. Mislim da mnogi maše poentu sa komentarima ko na kojoj poziciji treba da igra, ko umesto koga da uđe u toku meča.. To je do našeg nepoznavanja košarke, ali nam je svima jasno da „nešto“ debelo nije valjalo na prvenstvu, odnosno od utakmice protiv Španije. Naša igra nije imala nikakvu filozofiju, ni fizionomiju. Nije postojao nikakav balans između napada i odbrane. Uloge igrača nisu bile definisane, kao ni neki mikro zadaci u kojima je pojedini igrači trebalo da se specijaliziraju. To je uticalo i na samopouzdanje „role“ igrača, i na haotičnost u ova dva meča, kada smo naišli na agresivne i brze protivnike. Ni ne mislim da je bilo „toliko“ lako uspostaviti tu fizionomiju. Tek sad, kad se pogleda, vidi se da smo mi ustvari u tranziciji, u smeni generacija, kada je očekivano da pojedini igrači (Micić, Gudurić, Jokić, Milutinov) preuzmu komande u svoje ruke (uz Bogdana, naravno). Mnogi od njih nisu imali priliku da se nađu u toj ulozi u nacionalnom timu i to je za njih bio preveliki teret, a ni Sale to nije sproveo na pravi način. Mislim da Sale treba da ode. Ne zato što je ovo rezultatski neoprostivo, već zato što mi se čini da nije, i da neće uspeti da uspostavi komunikaciju sa tim budućim polugama tima. Naročito mi se čini da nije uspeo da klikne sa Jokićem i Milutinovim, u koje na kraju krajeva ni nema poverenja. Nevođenje Kalinića je ozbiljna, tragična greška, i za nju ne postoji apsolutno nikakav izgovor. Naročito ne taj da je Kalina u slobodno vreme drkao i snimao se telefonom. Sve dok je u stanju da muški igra, ostavlja srce, i bude lepak u timu, on mora da je tu. Kalina je pobednik i sinonim za „preporod“ reprezentacije (a i Zvezde – ne mislim ništa navijački, već da ima taj pobednički gen). Teo je strašno falio. Tačno se vidi da je falila neka produžena ruka na terenu, za vreme tajm auta, neko ko će i u svlačionici govoriti o problemima i terati tim ka ozbiljnosti i uspehu. Dakle, falio je i na terenu i van njega. Micić i Jović su bili potpuno bezopasni ceo šampionat i verovatno najslabiji plejmejkerski par među reprezentacijama koje su konkurisale za nekakvo odličje (mislim da su čak i Francuzi tu bolji, jer na toj poziciji koriste De Koloa, a Albisi i Ntilkina znaju šta se od njih očekivalo). Posebno poštovanje Bogdanu. Pobednik. Mašina. Dečko je bio i psihički i fizički spreman i samo je čekao da i ostali koliko toliko kliknu. Ubacio bi i Amerima šta je trebalo. Ubacio bi i bilo kome. Ipak, mislim da on nema tu socijalnu inteligenciju da sa drugima ostvari interakciju i klik, i da mu je falio partner pobednik, ko će tu da ga dopuni (=Teo). Bogi je nekako previše autističan u tom segmentu i to može da bude jedan od problema. Jokić. Ne bih previše trošio reči. Došao je apsolutno nespreman, i to iz tri aspekta. Nespreman na dogovor, nespreman fizički, i nespreman psihički. Ništa nije doneo reprezentaciji i svakako nije bio najbolji centar na prvenstvu. I Majls, i Valanciunas, i Bejns, i Gover, i Gasol.. svi su odradili mnogo veći posao za svoje selekcije, nego što je to uradio Jokić. Tu čak ni ne zameram previše Saletu, jer verujem i u individualnu odogovrnosti ljudi koji su u svom poslu najbolji na svetu. On je odlučio da bude nespreman. Takvim se i pokazao, a tako smo i završili. Bjelica mi je možda i najveće (dečačko) košarkaško razočarenje. O njemu se uvek priča između realnosti i potencijala. Nisu u NBA sisali vesla. Jasno je zašto je ipak granični NBA igrač, sa jasnom ulogom. Da jeste to što mu mi pripisujemo, imao bi ulogu Jokića ili Dončića, a ne pripaljivača iz ugla. Milutinov je ozbiljan kapital, koji nije iskorišćen. Trebalo je i morao je da igra u kontinuitetu 20-25 min (ostalih 15-20 Jokić + vreme na četvorci). Kada bi nalegao na bilo kakav sistem, obezbedio bi skok, zaštitu obruča i sigurnu realizaciju, kao i dostojnu odbranu od pika. Za mene verovatno i najveća Saletova greška u pogledu uklapanja. Bobi je košarkaški dinosaurus, za mene i neozbiljan lik, koji troši vreme Milutinovu. Eventualno da bude treći centar i ulazi po potrebi, ali i tu treba promisliti. On mi je nekako i paradigma da smo stvorili jednog Frankeštajna od tima, kojeg nismo uspeli da uklopimo, povežemo i optimizujemo. Imam utisak da rezultatski i takmičarski ne bismo lošije prošli da smo imali Štimca umesto Jokića, Mačvana umesto Bjelice, te Kalinu i Tea u rosteru. Ali to je 2015. Danas je 2019. Olimpijada je naredne godine. Mi imamo nove momke, na koje treba prebaciti „vlasništvo“ reprezentacije. Prilagoditi igru njima i uspostaviti komunikaciju. Stvarno je za evaluaciju može li Sale da to odradi, jer je upravo u tome fejlovao na ovom prvenstvu. Argentina je bila za klasu bolja i zasluženo prošla. Stvorila su se i nerealna očekivanja. Mi u ovom sastavu, čisto po rosteru, nismo kvalitetniji od Španije -- ne, Jović-Bogdan-Luča-Bjelica-Jokic nisu kvalitetnija petorka od Rubio-Ljulj-Fernandez-Klaver-Gasol, niti su naše opcije sa klupe upotrebljivije od Ribasa, Oriole, braće Hernangomez.. Kada se pogleda, svi ti momci dugo igraju u nekom zajedničkom sistemu, poznaju se u dušu, znaju koju igra furaju i njihovo je samo da daju sve od sebe. Mi nismo bili ni blizu toga. Nismo ni ispred Francuske, niti Australije. Ispred Argentine je trebalo da budemo, ali tako to izgleda kada se ne spremiš adekvatno za prvenstvo. Čestitke sjajnoj Argentini, potpuno zasluženo upravo oni isu na megdan (verovatno) Americi. Vuklo me je da ipak napišem jedan post o reprezentaciji, za kraj bistvovanja na ovom karcinomu.

Nece biti nikakvih problema na stadionu to je sigurno, možda neko dobacivanje i sl ali ništa više od toga. Bavarska policija ne trpi sranja bilo koje vrste. Isto važi i za centar grada i pivnice. Samo treba povesti računa na putu do stadiona i van centra. Ovo je gastronomsko gostovanje jednom od najvećih klubova Evrope (meni lično najveći) i svim srećnicima koji idu želim lep provod. Sto se tekme tiče sve se slažem se tsva, ima Bajern rupa pozadi može im se dati poneki gol. Bunkerica je osudjena na minimum petardu.

.

PS - jos medinih postova mozete videti odlaskom na njegov profil

Lagano. I nakon svih McLeodovih gluposti uspio si da me zaprepastiš. Svakačas'.

Kazi da sam ti donirao 300k Igraj Indjiju iz 2 u 1 I nasmej se malo covece

Vidi, ja sam baš zbog "organiziranih navijača" od mog kolege eksplicitno tražio zapad, ako ne - ništa. Neću tamo da se grupišem i da izvodim ko zna šta. Kao i svugde verovatno su i tamo semenkari na zapadu, pa može komotno da se odgleda utakmica i sa njima i da se popriča, zeza, itd. A naravno da se ne ponašaš baš tako da cela tribina do sedmog minuta utakmice zna ko si, gde si i šta si, treba valjda imati i malo pameti. I ako ostaje neko još malo tamo, imaju fine ćevape u Ćevabdžinici 10 i burek/pitu u Tepsiji. 🙂

Stondisha jeste tvrdoglav i ne bi popustio wve da ga sednemo na vruc šporet ali zbog bezbednosti onih koji idu za Minhen mora se reci da će pored hijlada normalnih navijača Bajerna biti i par stotina likova koji zele skalp nekog od zvezdasa i neko obelezje kao trofej. Na svakom gostovanju njije na odmet biti oprezan. Moze se i na njihove tribine ali onda se prilagodis novonastaloj situaciji.

Ne vidim da Obradovic ima kapacitet za ovo

Đorđević je imao nekoliko problema koje nije mogao da reši, a koje možda neće biti u stanju da reše ni njegovi potencijalni naslednici. Prvi problem tiče se hijerarhije u timu, što je zahvaljujući ogromnom iskustvu detektovao i javno pomenuo Vujošević nakon poraza od Španaca, rekavši kako je izostankom Teodosića nastao prazan prostor na mestu lidera tima. I, budući da dobro poznaje Bogdanovića, njegove afinitete i sposobnosti na tom planu, Vujošević je mogao da ustvrdi kako je upravo on logičan izbor za Teodosićevog naslednika, ali ipak nije to učinio... Već je ostavio otvorenom tu hijerarhijsku dilemu jer je, kao i svi mi, video da je u tim stigla veća zvezda. Koja, za razliku od Bogdanovića, u svom NBA okruženju već ima status lidera franšize. Međutim, liderska pozicicja ne zavisi jedino od jednostavnih činjenica koje determinišu veću i manju zvezdu, kao ni od trenutne forme, već igrač koji postaje lider za to mora da se izbori i vanterenskim aktivnostima, to jest sociološkim veštinama koje ga samom implementacijom stavljaju na čelo neke grupe. Što u našem timu nije bio slučaj, pa je to mesto ostalo upražnjeno i za neke buduće reprezentativne akcije (ako Teodosić opet izostane). Pored toga, Đorđević nije uspeo ni da valorizuje igrački potencijal najveće zvezde svoga tima, budući da Jokić nije ni izbliza bio na vlastitom nivou. S tim u vezi, valja napomenuti da su samim dolaskom Jokića u reprezentaciju, arhitekte načina naše igre stavljeni u zanimljivu poziciju, budući da su dobili najboljeg NBA centra kojeg, jel te, valja iskoristiti u punom kapacitetu. A taj pun kapacitet pretpostavlja transponovanje njegove igre iz Denvera, zbog koje i postao najbolji NBA centar, u igru reprezentacije Srbije, sa svim svojim posebnostima i nekonvencionalnim pristupima. Jer, ako se ne iskoristi njegov organizatorski dar i u neku ruku mu se ne podredi igra Srbije na način na koji mu se podređuje igra Nagetsa, onda to ni u kom slučaju ne može da bude iskorišćavanje njegovog potencijala... Drugim rečima, Đorđević i njegovi saradnici imali su, s jedne strane, priliku da promene lice i naličje naše ofanzivne igre, akcije i kretnje, koristeći u inovaciji sve Jokićeve talente, naročito kada je postalo izvesno da smo zbog povrede Teodosića ostali bez prvog kreatora. A sa druge strane, vremena je bilo malo do početka Svetskog prvenstva, pa da su, hipotetički, uspeli da involviraju pun Jokićev potencijal, bila bi to nova snaga nacionalnog tima... Ali potšo su ga sveli ili na četvorku ili na klasičnu peticu, logično je da su podneli pritisak stručne javnosti, ne samo ovdašnje već i svetske, zbog činjenice po kojoj nisu uspeli da od prisustva naboljeg centra današnice stvore eksta dobit i naprave od Jokića - Jokića. Taj detalj izgleda mi toliko intrigantno da nisam baš siguran da li je Jokićev pristanak da igra za nacionalni tim u stvari bio blagoslov za Đorđevića, ili lomača na kojoj je lako mogao da izgori u slučaju da ne uspe da iskoristi darove koje su mu ponudili bogovi košarke dajući mu mogućnost da u sastavu ima takvog igrača. Zato mi je bilo zanimljivo gledati kako Jokić nakon defanzivnog skoka mora da uruči loptu Miciću, što se ni u ludilu ne dešava u Nagetsima jer je Jokić kao kreator sa loptom kao ona centrifuga u veš mašini, koja vrti mozgove protivničkih igrača koji bi se u odbrani jedini put na turniru zatekli u takvim situacijama. To je kao kad se ceo život suočavaš sa istom ili sličnom problematikom, a onda odjednom moraš da se suočiš sa nečim što nikada pre nisi video. I, normalno, treba ti vreme da se prilagodiš novonastaloj situaciji, a u turnirskom takmičenju je to prilagođavanje veoma, veoma otežano. Zašto? Pa zato što bi i protivnički selektori morali ad hok da smisle odbranu od takve vanserijske pretnje, budući da se niko od njih nije u svom životu suočio sa igračem od 213 centimetara sa takvim kreatorskim sposobnostima, skilsetom i majndsetom. Jednostavno rečeno, stavljanje Jokića u poziciju nekoga ko postavlja blokove i čeka ulazni pas leđima okrenut košu, skida ogroman teret s naših protivnika jer od njega pravi tek još jednog centra na šampionatu, oduzimajući mu svetski poznatu posebnost. Naravno, Đorđevićev neuspeh u tom smislu nije, iskreno rečeno, ekskluzivno njegova krivica, budući da Jokić u reprezentaciji nema takav napadački kalibar u bekovskom arsenalu kakav ima u Denveru, a naročito nema atletski izraženu spoljnu liniju koja može kretnjama da otelotvori njegove kreatorske sposobnosti. Pa da je u ranijim akcijama bio deo nacionalnog tima, možda bi se i uspostavili neki automatizmi, ali to ipak nije bio sliučaj. I sa tim će, izvesno je, morati da se suoči i Đorđevićev naslednik, ma ko to bio... Kao što će imati problem i sa Marjanovićem, i to zbog onoga što je dosadašnji selektor nazivao "nedovoljno dobrim kretnjama kada protivnik nema adekvatnog igrača na petici". Dakle, to znači da Đorđević nije uspeo da reši tu mozgalicu i sakrije Bobijeve mane u defanzivi, pa ako ni njegov naslednik ne bude hteo s tim da se bakće, najlakše je ne pozivati Bobija u reprezentaciju... Što bi isto bilo kao kad bi se neko odrekao odličnog zidara, koji ima probleme kada radi na visokim temperaturama, samo zato što mu nije palo na pamet da ga sakrije od jarkog sunca i koristi u danima kada su tempertute nešto niže, ili samo noću. Marjanovićeva odbrana, istina je, skučava defanzivne mogućnosti tima i limitira ih, ali potencijalno svodi i napad protivnika na jednu dimenziju - midrejndž džampere i šut spolja. Jer, poučeni iskustvima svih trenera koji su radili sa Bobijem, jasno nam je da mora mahom da zonira u igri dva na dva budući da neretko ne može da isprati igrača s loptom, što je rizik koji bih preuzeo svakog dana u nedelji ako uzmemo u obzir minutažu koja nikada neće biti prevelika. S druge strane, sa Bobijem imamo potencijalno strahovit ofanzivni učinak kombo varijante Jokić-Marjanović, budući da protivnička odbrana iz korena mora da promeni strategiju kada je na parketu jedan, pa drugi. Pojednostavljeno - kada igra Jokić, odbrana se širi, a kad je Marjanović dole, mora da se skuplja... Što je lako reći, ali svičovati ta dva načina odbrane u jednoj utakmici ne da nije lako, već bi često dolazilo do odbrana tipa - svako svoga, a neko i moga. Takođe, napadačko prisustvo takvog gorostasa po prirodi tera protivnike da mu posvete posebnu pažnju, jer ne mogu da ga ostavljaju dole jedan na jedan, da se fiziološki olakšava protiv čuvara i rešava ih kao od šale. Ali, da bi dobio potrebno samopouzdanje, treba mu pronaći jasnu ulogu u timu i tako mu staviti do znanja da se na njega ipak ozbiljno računa. I kada se sve to sabere i oduzme, čini mi se da samom promenom selektora pomenute stavke neće biti izbrisane gumicom. Naprotiv, sve to takođe čeka novog selektora, što bi moglo da determiniše i njegovu selektorsku ličnu kartu... Bez razlike da li je reč o Kokoškovu, Obradoviću ili o nekom trećem.

Pravi Saša i pravi Obradović. Odličan izbor ako se ispostavi kao istina, trener koji ima značajne rezultate na klupskom nivou, neku godinu pre je izabran za najboljeg trenera EC, nakon toga je išao u Ameriku na usavršavanje i verujem da će se rukovoditi isključivo sportskim motivima prilikom izbora igrača za reprezentaciju i da će igra biti u skladu sa košarkom 21-og veka. Očekujem zlata barem na evropskim prvenstvima ako on bude izabran za selektora.

Što se trenera tiče jedino ispravno bi bilo da Robija okaje grehe. Sjebo nas je na dve Olimpijade i red bi bio da sada odvede reprezentaciju na OI i tamo uzme medalju. Kod svih ostalih kandidata tanko je i znanje i autoritet. Samo Robija. Da li postoji neka šansa da dobijemo divlju kartu?

Pa znamo da nisu, Ultra kop radi punom parom

Ako tako gledas, ni Sale Djordjevic nema kapacitet za trenera reprezentacije, jer je doziveo blam i proterivanje u svakom timu koji je vodio. Obradovic je dobro resenje, mlad i moderan trener, ima tezinu kao bivsi bitan reprezentativac, vodio ozbiljne ekipe, a moze da bude uz tim za sve akcije.Ako Kokoskov ne moze, sledeca najbolja opcija sigurno

Udjeh da napisem utiske iz Kine vidim ovaj post i smuci mi se da udjem na ovu temu ponovo, a kamoli da napisem duzi post o mom boravku tamo. Evo neka ovo bude zvanican report iako ne mislim da ce moderacija ista uraditi. Ukoliko dozvolite ovo, sve manje normalnih ljudi ce posecivati ovo mesto a dolazice samo patkometri sa obe strane ekstremnih stavova. Ukiniti trolovanje u srzi, dok ne bude prekasno.

34 kvota na pobjedu Zvezde na stranim kladionicama.Pa jesmo slabiji duplo ali cu 10 evra staviti na nas pa ako slucajno dobijemo da pokrijem troskove slavlja

You can't make this shit up.

Zakon nije briga na koju se Nebojsa obazire.

Pošteno, dobronamerno.👍 Ali što bi mi uopšte trebalo da privlačim pažnju? Pa ne glumim u pozorišnoj predstavi, nego sam došao da gledam fudbal.

Dokle više sa tim Marjanovićem. Jel pokazao da nema pojma. I protiv Slovenije u finalu i sada protiv Španije i Argentine. Imamo Jokića i Milutinova za 40 minuta na centru. Šta mi ispravljamo krive drine sa 3. i 4. centrom.

nidje veze logika Vladan Milojevic nikada nece biti trener kluba kao sto je Bayern jer klub kao sto je Bayern ili Zvezda nekada ima velike zahteve. Navijaci zele da gledaju fudbal. Niko Kovac ne ide na rezultat (igra seljacki fudbal) jer se rezultat podrazumeva. Bayern nikada nece odigrati utakmicu kod kuce kao mi finale kupa tj da ne sutne na gol. Treneru bi se zahvalili uz pominjanje uze familije i salvu zvizduka. Vladan Milojevic je u subotu pokazao da je mnogo gori trener od onog pokradenog nesretnika iz Indjije. Samo u Srbiji ljudi gledaju fudbal na rezultat (seljacki). Niko normalan ne bi gledao na TV utakmicu Zvezda Indjija niti bi ikada pomislio da je to fudbal ako nije navijac jednog od klubova. Stavljanje Milojevica i Kovaca u istu recenicu je presmesno. Milojevic ne moze da motivise Fujadina i Zuloa da potrce. Zamisli da kaze Levandovskom da stane u blok i suzi teren. Uskoro ce sreda. Sansa za Milokevica da pokaze da je bolji trener od Kovaca.

U obzir su dolazila dva imena: Kokoskov i Sasa Obradovic... Ako je prvi otpao zbog odredjenih razloga izbor drugog je sasvim dobro resenje. Samo kad nije neki Gurovic ili njemu slicni...

Pa kad je Vucela poslao cerke u Svajcarsku, neko mora.

Sta god mislio o Djordjevicevom vodjenju ovog SP i spiska, naravno je da u pravu i da zlata vrlo retko osvajaju ekipe sa najboljim strelcem sampionata. I cenim smekerski step back sa funkcije i vrlo svesno zahvaljivanje onima koji su ga doveli, pa makar to bio tajkun koji je ukrao...500 milki...i unistio grad sa 2 nova mosta.

Kako da ne, tamo gde je grupa se ne "upadne u probleme" i nemaju se "neprijatnosti". Grupa je, btw, planetarno poznata po tradicionalnoj miroljubivosti i klonjenju od pravljenja svinjarija na gostovanjima, pogotovo u zemljama prijateljske EU.

Nezdrava je atmosfera na retardiranim vestima na portalima, na komentarima ispod tih vesti koje ostavljaju random likovi koji ne prate košarku sem ako se ne brani neka nacionalna čast, nezdrav je dunsteraj na javnom servisu koji prenosi utakmice i nezdravo što pristojni ljudi koji ne prate košarku u velikoj meri budu bombardovani senzacijama od informacija pa i ne mogu da isprate dešavanja kako valja. Ovde je, srećom, atmosfera malko bolja a Kokoškov je ipak profesionalac koji dobro obavlja svoj posao pa ga svakako ne bi doticale svakave gluposti na koje može da se naleti.

Ako nekoga interesuje kako muljaju tata i sin, i kako prprodaju oružje Jemenu. http://armswatch.com/leaked-arms-dealers-passports-reveal-who-supplies-terrorists-in-yemen-serbia-files-part-3/ A možda i ovi izmišljaju....

Ne bih da se hvalim ali da se pohvalim Posto sam uspeo da nadjem karte za Alijans arenu (i to ne preko mafijaško-reketaško-narkomanske udruge zvane Dileje sever, koji su btw bili JEDINI preko kojih je išla distribucija karata za goste), nadjoh solidno povoljan let i eto mene sa drugarima iz MinKena u sredu na Alijansu. fun fact 1, karta je jeftinija nego u Beogradu za slična mesta fun fact 2, čuh da su Dileje valjale karte po 100 i više evra Što se tekme tiče, imam neki vrlo nelagodan osećaj, da će biti neki PSG scenario. Gledao sam malo Bajern za vikend sa Lajpcigom. Strašna tekma iako samo 1:1. Tempo koji mi možemo da izdržimo 20 minuta i brzina igre kojoj ne možemo da pariramo ni 20 sekundi. I tu će biti problem kao i sa svim tim brzim ekipama. Bajern nije brz kao Liverpul ili PSG ali se strašno dobro otkrivaju, brzo traže višak po stranama a ako lopta uđe u 16 do ovog manijaka, to je već 50% gol.

Granica više manje ispucavanja Borjana do kolege s druge strane trenutno na 40.

🤣 Neki ne bi prepozali zajebanciju da ih rokne nogom u muda.

Ne bih se složio u potpunosti sa tobom. Ulaskom na moj profil, te pregledom ostavljenih postova (ta funkcija sada mnogo bolje radi nego na starom forumu), lako možeš videti da moj fokus jeste na temama kojima su topici na kojima sam pisao namenjeni. Jedan od skorašnjih postova jeste i mini analiza Raduljicine odbrane i šta je to što Saletu kod Raduleta više odgovara, nego kod Bobija – i to sve kao deo diskusije koja je započela Prinstonovim sadržajnim postom. Nećeš tu primetiti Meklauda, npr, da je na bilo koji način (smisleno) doprineo. Ipak, složio bih se delimično sa tobom. Moj nastup jeste, u određenim intervalima, postao negativan, pasivno-agresivan, kao reakcija na nesposobnost moderacije da razdvoji suštinu od forme, te da zaštiti srž određenih tema od onih forumaša koji su odlučili da ih zatruju. Konkretno i iskreno, meni je zaista jako stalo (možda prejak termin, ali u forumaškom kontekstu) do tema Vox Populi i do teme Reprezentacije. Prvu sam smatrao ovdašnjim bastionom slobodne, konstruktivne, i ka budućnosti orijentisane misli – gde su ljudi imali priliku da skeniraju današnju situaciju, te da razgovaraju o tome kako se sa problemima suočavati. Drugu temu – temu reprezentacije – doživljavao sam kao svetinju, kao što i doživljavam košarkašku reprezentaciju. Većina nas je na forumu zbog košarke, a reprezentacija je za mene vrhunac ljubavi ka košarci i nešto što se iščekuje cele godine. Pozitivna emocija, uživanje (ali i nerviranje), i uglavnom (do sada) radost na kraju takmičenja. Obe teme su urnisane (Vox faktički više i ne postoji – rascepkan, u pepelu, dok po njemu tumaraju trol idioti sa prethodnog foruma), bez da je moderacija shvatila svoju ulogu i pokušala da zaštiti teme i diskusije na njima. Umesto toga, odlučili su da zaštite trolove, a da one koji su činili te teme nateraju da se izbore da se na temama omogući pristojna diskusija. Neka, hvala. Zaista nemam volje (a otuda i manjak strpljenja) da se mačujem sa Meklaudom. Ko uopšte ima? Nije on nikakva siva eminencija, već otužna (forumaška) ličnost koja nabija postova, koja je tu 10+ godina i sa kojom verovatno ni oni ne znaju šta da rade – pa ga puštaju da tumara. Skydigler – preleti kroz njegove postove na košarci, biće ti zanimljivo da vidiš kakav je to doprinos diskusiji. Sa sve konstatacijom da je bolje da izgubimo od Italije (i dovedemo u pitanje plasman u četvrtfinale), da ne bi u četvrtfinalu izgubili od Litvanije ili Grčke (a najjači mogući protivnik su Rusija / Nigerija). Naravno, poraz od Italije nas u potencijalnom polufinalu gura na najtežeg mogućeg protivnika. Očigledno je da je čovek idiot, provokator ili neinformisan – ali ništa od toga ga ne sprečava da konstantno troluje. Povrh svega, obojica su moderatori i treba da imaju odgovornost da po temama smiruju strasti i guraju komunikaciju ka smislenoj. Smatram da su moderatori na košarci – trenutno – ipak forumaši bez bilo kakvog stvarnog integriteta i autoriteta i da očigledno nisu u stanju da se izbore sa odlukama drugih moderatora da temu svesno srozavaju (Skydigler beše skoro napisao i da su Srbi umobolna nacija na istoj toj temi). Mek je oko sebe navukao i i nekakvu IQ 50 trol brigadu, koja mu u zaseravanju teme pomaže. Sa Političkog PDF-a sam se pre nekog vremena povukao, upravo jer nisam mogao da se pomirim sa odlukama moderacije, niti sam želeo da se izborim na novom forumu za pravo da normalno diskutujem (a što je bilo moguće na staroj vox temi). Ispada da je opcija povlačenje i sa reprezentacija teme, ukoliko ne želimo da čitamo bljuvotine Meka, Skydiglera, i trol-idiot brigade. Ranijih godina se Mek barem samobanovao… Moderacija ne funkcioniše dobro. Donose preke i nagle odluke, većinu problema rešavaju banovima – a onda lupaju pluseve jedni drugima (to naročito deluje bedno, kao da na fejsu lajkuješ svoju sliku), i tako se hrabre, podržavaju.. Pre mesec dana me je Arsenije upitao za mišljenje povodom stanja na PDF politika i ukazao da će raditi na tome da se problem reši.. od tada ni traga ni glasa od njega. Naročito mi je žao što se Arsenije transformisao u Brena Starka. Elem, da budem do kraja iskren, nuđeno mi je da na ovom forumu budem moderator – što nisam prihvatio, jer zaista nemam ni vremena, ni volje da se sa time mlatim. Mislio sam da će biti moguće da stariji (po stažu, a ne po godinama) forumaši pomognu moderatorima nekom vrstom neformalnog moderisanja i usmeravanja diskusije, smatrajući da ipak svi delimo neke zajedničke vrednosti, principe i ideje. Očigledno da ipak nije tako. S obzirom da ja preko ovakvog uređivanja tema na kojima sam voleo da pišem ne mogu da pređem, a da ni sam nisam želeo da se uhvatim u koštac sa moderisanjem tih tema, ostaje samo da pozdravim sve i poželim nam medalju. Vidimo se na nekom basketu!