Kafana pod obručima

[MrTripleDouble]

17 minutes ago, Referent said:

Da malo skrenem sa teme. Da li se klinci, tinejdžeri lože na postere sada? Ne samo košarkaša, sportista, već uopšte.

Mislim da je to odavno izaslo iz mode...

[SteveFrancis#3]

32 minutes ago, gggggggg said:

 

kakav beat. jel infamous imao najbolje beatove sveukupno svih albuma ikad

 

 

Top5, kako god okrenes, mada se meni tu u #1 consideration ubacio poslednji ATCQ pa donekle komplikuje situaciju. Madvillainy, Doggystyle, OB4CL i ATLiens su objektivno uz Infamous tih 5 koji sede na vrhu.

[mr clutch]

45 minutes ago, gggggggg said:

 

kakav beat. jel infamous imao najbolje beatove sveukupno svih albuma ikad

 

Nzm da li je najbolji, ali svakako jedan od najboljih. Na albumu ne postoji loš bit

[Shunsuke Nakamura]

Nije najbolji, ali je u top1. Havoc brat, bacio vers na HH4.

[Green23]

1 hour ago, Referent said:

Da malo skrenem sa teme. Da li se klinci, tinejdžeri lože na postere sada? Ne samo košarkaša, sportista, već uopšte.

Ja sam '96, i mene i moju generaciju, su interesovali posteri, ja ih i dalje imam u sobi 😁 Ali generaciju mog burazera, koji je '99, gledajući burazera i njegove drugove, apsolutno ih ne zanimaju. 

[uvrnuto]

Kako vi reagujete na smrt poznatih sportista? Ili generalno poznatih ljudi. 

Naravno, bude mi krivo, ali ono što vidim na društvenim mrežama mi je baš strano. 

Aj okej, Argentinci su možda malo emotivniji, ali o sličnom sam razmišljao kad je Kobi poginuo. 

[didžej hel]

1 hour ago, uvrnuto said:

Kako vi reagujete na smrt poznatih sportista? Ili generalno poznatih ljudi. 

Naravno, bude mi krivo, ali ono što vidim na društvenim mrežama mi je baš strano. 

Aj okej, Argentinci su možda malo emotivniji, ali o sličnom sam razmišljao kad je Kobi poginuo. 

 

mislim da je samo pitanje značajne osobe u xy momentumu za tebe 

 

ja sam se ozbiljno skenjao kada su izginuli entoni bordejn, kobe i maradona. 

 

kobe i entoni mi čak nisu lično važni ali mi je njihova smrt x ono što su bili činila da se osećam sjebano. 

 

maradona opet zbog detinjstva, iako nisam iznenađen time što je dobio srcku. 

 

bio sam sjeban i zbog filip sejmur hofmana a zbog robina vilijamsa nisam, nemam objašnjenje. 

[gggggggg]

 

 

vratio se bog 

[Prijatelj Mitar]

2 hours ago, uvrnuto said:

Kako vi reagujete na smrt poznatih sportista? Ili generalno poznatih ljudi. 

Naravno, bude mi krivo, ali ono što vidim na društvenim mrežama mi je baš strano. 

Aj okej, Argentinci su možda malo emotivniji, ali o sličnom sam razmišljao kad je Kobi poginuo. 

 

Meni najgore bilo onomad kad je otisao Kit Flint pa sad kad ode Maradona.

[Shunsuke Nakamura]

Mislim da je normalno da se čovjek osjeća loše posle smrti nekih značajnih likova. Naravno, pričam za one ljude koje smo pratili i voljeli tokom djetinjstva i kasnijeg odrastanja. To automatski prouzrokuje neku vrstu nostalgije. Kada umre Maradona vjerovatno se ljudima odmah vraćaju sjećanja na taj Mundijal iz 86-te. Onda skontaju da su oni tada imali recimo 10-15 godina, i da su bili mladi, puni snage i volje za životom. Dakle, čini mi se  da je to nekako povezano. Žališ nečiju smrt jer te asocira na tvoju mladost.

 

Ljudi odrasli u Jugoslaviji su pretežno imali za idole glumce. Koliko mi je poznato bila su svega nekolika kanala na TV-u. Paja, Čkalja, Bata, Simić, Djuza, itd. Uz njih su odrastale generacije, i smrt svakog od njih je na neki simbolično označila i kraj jedne ere. 

 

Čovjek prirodno treba najviše da se brine za svoju porodicu, prijatelje,itd. Oni su nam dali život, sa njima smo odrasli. Isto tako, svi oni koji su mi na neki način uljepšali život, koji su podstakli neku emociju i uzbudjenje kod mene, a nikad ih recimo nijesam vidio uživo ili sreo, svakako imaju bitno mjesto u mom životu i smatram ih nekom vrstom prijatelja. 

 

[Marko]

9 hours ago, uvrnuto said:

Kako vi reagujete na smrt poznatih sportista? Ili generalno poznatih ljudi. 

Naravno, bude mi krivo, ali ono što vidim na društvenim mrežama mi je baš strano. 

Aj okej, Argentinci su možda malo emotivniji, ali o sličnom sam razmišljao kad je Kobi poginuo. 

 

Osim onog osnovnog, da mi je žao zbog odlaska nekog, (pogotovo ako je preuranjena smrt naravno), ne reagujem nikako, a ponajmanje na društvenim mrežama. Mnogi pomalo preteruju, a neki pomahnitaju. Eno jedan blesavi lik što ga imam na Fb, za sada sam naleteo na jedno 10 njegovih linkova za Maradonu. Ne smem ni da pomislim da odem na njegov profil koliko bi ih izbrojao. Verovatno će i cele naredne nedelje da spamuje tribute klipove. Argentinu ne računam za ovo, pa ono tamo ne bih komentarisao, iz više razloga koje znamo. Inače, imam uvek sasvim dovoljno sećanja i priča, za one koje sam gledao dok su bili to što su bili, pa kad ih više ne bude, ne dođe mi najednom neka nostalgija ili tuga, jer su kroz priče bili sasvim dovoljno prisutni, nekih se i prezasitiš. Za Kobea konkretno: Sa ekipom sa mog basketa sam tokom godina bezbroj puta pričao o njemu, o svemu u vezi njegove karijere, i poredjenja sa ovim ili onim, i kako je igrao u ovom ili onom periodu i šbbkbb da je onda bilo ovako ili onako itd. Tako da kažem, bili smo podeljeni u tri tabora, jedni su ga nekritički obožavali i isticali samo najbolje od njega, drugi su ga (ne)umereno kritikovali, dok su ovi treći bili neutralni odnosno neopredeljeni. U januaru kad je nesretno poginuo, nisam imao šta da kažem i da plačem online, jer je on uvek bio, u toj mojoj ekipi, među temama koje su se uvek vraćale i jedna od priča koje su se uvek ponavljale (kao i ovde na forumu). Generalno poznati ljudi, to je već mnogo šira priča, naravno da zavisi od toga šta je ko voleo/cenio kad je odrastao. Ja više cenim neke takoreći kulturne ikone, globalno priznate u svom zanatu, bilo da je u pitanju neko iz Hollywooda, bilo da je neka umetnost, i za njih sam više vezan nego što ikada mogu biti za sportiste, (koji često izblede i nemaju značaj već u narednoj generaciji koja ih nije gledala uživo). Onda kad neko od tih umetničkih  veličina umre, mogu da se podsećam danima i nedeljama lika i dela. 

Edited November 29, 2020 by Marko

[Del Piero]

Kad smo vec kod smrti poznatih licnosti...

[Ne sam Safete]

 

[Fat Zadd]

1 hour ago, Del Piero said:

Kad smo vec kod smrti poznatih licnosti...

 

Na žalost, posebno mlađih i Pink generacija,  ostaće upamćen po ovoj ulozi (iako je njegov glumački opus mnogo ozbiljniji)

[Chaos Is Me]

Meni je prvenstvo 94e bilo prvo koje sam celo ispratio. Navijao za Šveđane, luda generacija sa Dalinom, Brolinom, Kenetom Andersonom, mladim Larsonom, matorim Ravelijem na golu. Iz nekog razloga gotivim USA reprezentaciju u fudbalu, kao i Irsku. Sećam se njihovih utakmica. 

[uvrnuto]

@Del Piero @John Dies at the End
 

 

 

Što se tiče mog pitanja, moguće da je to zbog mladosti, da još nisam dovoljno vezao događaje za razne likove, pa da ne evociram neka sećanja.

Edited November 28, 2020 by uvrnuto

[Ne sam Safete]

 

 

[didžej hel]

9 hours ago, Chaos Is Me said:

Meni je prvenstvo 94e bilo prvo koje sam celo ispratio. Navijao za Šveđane, luda generacija sa Dalinom, Brolinom, Kenetom Andersonom, mladim Larsonom, matorim Ravelijem na golu. Iz nekog razloga gotivim USA reprezentaciju u fudbalu, kao i Irsku. Sećam se njihovih utakmica. 

 

nešto sad razmišljam (a ima veze i sa pitanjem uvrnutog o stradanijima poznatih) - koliko se ukus u fuci formira prema toj ranoj fascinaciji:

moj tata je odrastao na pele, garinča, didi, vava brazilskoj posadi & njega na prvenstvu, pošto mi retko pohađamo isto, uglavnom zanima da vidi brazil; i to je veliki hajp. i onda nakon prve tekme, bez obzira na rez, da sud da li su za njihove standarde qrac ili su neka magična posada. on je u fazonu, brazilci igraju fudbal, ostali pokušavaju (mislim, karikiram, nije baš tako. ceni on i druge stilove ali mu ne prija oku osim još holanđana).

 

ja sam odrastao na toj argentini 86e i uvek se nadam da će biti dobri, iako retko ima pokrića. nekako sam razvio simpatiju za repke koje imaju svoju školu i par majstora a ostali su posvećeni dekonstrukciji igre protivnika (argentina, italija, urugvaj)

 

isto kao sa argentinom ali na kontri, nikada ne očekujem od španaca da urade išta na takmičenju, jer su španci sve do 2iljaditih igrali govno i kada su napravili onu titikaka ekipu, ovuk sam kontao da će ih izbaciti bilo ko prekoputa.

[Chaos Is Me]

Ja prezirem latinoamerikance u fudbalu, nesporno tu ima mnogo majstora lopte ali su mi oni nekako i sinonim za sve loše u fudbalu, foliranje, simuliranje, prljavštinu, opšte proseljačenje fudbalera i sl. 

 

Moram priznati da mi je nabijanje Brazilaca u sred Brazila od strane Nemačke verovatno omiljeni momenat u fudbalu, nevezano za neke FKCZ/reprezentacija/Arsenal momente. 

 

Najneomiljenija evropska reprezentacija bez premca Italija. 

[neko me sabotira]

34 minutes ago, đubrivo. said:

ja sam odrastao na toj argentini 86e i uvek se nadam da će biti dobri, iako retko ima pokrića

 

Prvo prvenstvo koje sam pratio bilo je '94 i ja se, zbog tada izuzetno jake Nigerije, uvijek nadam i vjerujem da će oni (ili neka druga afrička repka) odigrati barem približno dobro, iako rijetko ima pokrića. Znam da sam zdušno navijao za Senegal 2002., dobro, oni su i bili dosta dobri, četvrtfinale na kraju. Ali, generalno afričke repke razočaraju. 

 

Kad smo kod prvenstva '94, ono mi je i dalje u najljepšem sjećanju, valjda je to i nostalgija, mada bilo je tu velikih majstora i osebujnih likova. Također, i stadioni su bili vazda puni. I ja sam, kao i kolega Chaos, vazda gotivio Amere u fuci, i često su igrali nogomet baš po mom ukusu. Dvije su strane repke za koje odmalena navijam kad nije moja u pitanju - Nizozemska i Argentina. I to je uglavnom zbog ovih ranih sjećanja, a posebno onih vezanih uz prvenstvo '98 gdje su te repke po meni igrale najljepši nogomet.

 

2002. je zaista bila oružana pljačka u Koreji, prvo je čuveni Byron Moreno iz Ekvadora unakazio Talijane (koji su duplo bolji bili od domaćina) u osmini finala da bi u četvrtfinalu neki Egipćanin poništio Španjolcima 3 čista gola i Koreja opet (na penale) prošla dalje. Što se tiče prvenstva 2010., ne samo vuvuzele, to je i po kvaliteti bilo najslabije prvenstvo, mislim da je najviše 0-0 tekmi bilo na tom prvenstvu. Dok na ovom zadnjem, koje je kvalitetom bilo dosta dobro po meni, mislim da nije nijedna tekma 0-0 završila (neću sad provjeravat, ovako iz glave govorim).

 

Interesantno, nikad nisam gotivio Brazil u nogometu. Mada sam u kasnijoj fazi prvenstva 2002. priželjkivao da odu do kraja (samo tada).

[didžej hel]

1 hour ago, Chaos Is Me said:

 

Moram priznati da mi je nabijanje Brazilaca u sred Brazila od strane Nemačke verovatno omiljeni momenat u fudbalu, nevezano za neke FKCZ/reprezentacija/Arsenal momente. 

 

 

to je svakako jedno od svetskih čuda u fudbalu, bez obzira na sastav ili igru brazila. i to verovatno mogu isključivo nemci.

nije za poređenje ali je verovatno najbliže pobeđivanju amera u basketu na njihovoj svetoj zemlji

 

ja sam baš tokom te tekme putovao na more, u tunis i video sam samo golove naknadno.

 

inače, u tunisu ono, hotel-kompleks, kao mini gradić. dođe dan finala i vidiš kako bukvalno svaki švaba x kompletna porodica ima svoj dres repke koji je spremio/la/lo za letovanje da ima za tekmu.

 

u tu sam video koliko su oni fudbalska nacija. to je neki niži stalež nemaca, nisu sad neki intelektualci. ceo dan su oni bili neviđeno raspoloženi i nasmejani svi redom, jer, gejmdej. nisu bili ništa nacvrcani i to, nego baš u fešta raspoloženju. meni bi pritisak skočio toliko da ne mogu da hodam a oni kao šalalaalala argentina finale lalala

Edited November 29, 2020 by đubrivo.

[Shunsuke Nakamura]

Brazil je zapravo simbol svega što valja u fudbalu, svega onoga što čini fudbal magičnom igrom. Ljudi su se doslovno igrali fudbala i naosvajali se titula. To je jedino mogao Brazil da izgura, zato su i stekli kultni status medju ljubiteljima fudbala širom planete. Možda jedino nijesu 94' igrali nešto atraktivno, ali ovo ostalo je sve fudbalski milestone.

Edited November 29, 2020 by Shunsuke Nakamura

[didžej hel]

@Shunsuke Nakamura 94e nije bio brazilski fudbal ali jedna od najzajebanijih ekipa za pobediti. ti su mogli da igraju tri dana i da ne izgube a sve 1-0 ili 2-0

 

1990e možda najlošija ekipa brazila koju sam ja gledao. inače, u pravu je kaos. ljudi koji su igrali protiv njih ili dovoljno znaju fudbala, kažu da zadnja linija brazila bije i nanosi bol kao nezdrava, samo što su i u tome majstori pa se ne vidi uvek.

 

verovatno jedina slabost velikih brazilskih repki je ujedno i njihova različitost i kvalitet u odnosu na ostale:

ne znam za ove nove repke ali stare za razliku od ostalih ekipa igraju isto i na 0-1, ništa se ne menja i nema panike. međutim, na 0-2 su potpuno prsli, šanse da se vrate u igru su nikakve i igraju kao paceri onda

 

dok švabu npr 0-2 samo hrani staminom 

[Shunsuke Nakamura]

 

Ne znam, moguće da biju dobro, ali nekako mi je Argentina više sinonim za grubost od Brazila. Uvijek su imali par ozbiljnih mesara. I njihov stil fudbala je više ratnički, a Brazil je više artistička ekipa. Izgubio je i Brazil taj stari šmek, to je nekako neminovnost, ali ono što su uradili 70' to je najbolji nastup neke repke ever. Samo su Madjari igrali bolji fudbal, ali nijesu osvojili.

 

Edited November 29, 2020 by Shunsuke Nakamura

[didžej hel]

2 minutes ago, Shunsuke Nakamura said:

 

Ne znam, moguće da biju dobro, ali nekako mi je Argentina više sinonim za grubost od Brazila. Uvijek su imali par ozbiljnih mesara. I njihov stil fudbala je više ratnički, a Brazil je više artistička ekipa.

 

 

dada, brazil nema veze sa ostatkom južne amerike u fuci. ali ljudi koji su igrali protiv njih kažu da biju neviđeno i da su vrlo pokvareni, mada je to vezano za 70e - 90e:

tipa faulira te pa onda kao da vidi dal si okej a zapravo stegne vrat pozadi d'umreš 

 

šeki i miloš milutinović su pričali da im zadnja linija štipa, bije, laktovi sevaju - samo se ne vidi kao kod ostalih

svakako su majstori, voleo ih ili ne