Kafana pod obručima

[DameTime]

 

[Kooineeperk]

5 hours ago, Chaos Is Me said:

Pisao sam kao i pred kraj svake godine besmislenu muzičku listu, možda se nekom ponešto svidi odavde:

 

  Reveal hidden contents

Sad već tradicionalno gubljenje vremena na besmislenu listu, mog na sastavljanje, vašeg ako se slučajno zajebete pa ovo pročitate, niko vas ne tera (ovo se može nazvati digitalni antimarketing, prava intelektualne svojine zadržavam). Ali bilo bi lepo da barem oslušnete po nešto od ovoga, ko već nije, makar da napakostite komšiluku zbog preglasnog rokenrola kao boro čorbo. 

 

Razočaranja prvo: Rivers of Nihil nit znaju gde su pošli ni šta su hteli novim albumom, Leprous nastavlja slobodan pad, Sculptured novi baš tanak, Tribulation bukvalno whatever album, Genghis Tron nikakav, Bossk kao prazan burek, Sunless puno zuje malo meda daju, Emma Ruth Rundle uglavnom podbacila ali cenim eksperiment, the Ruins of Beverast me ne dotiče ni na jednom planu i tako...

 

Evo predigre, dobri albumi koji će se slušati i u narednim godinama al nešto tu malčice fali:

OBSOLETE - animate/isolate

THE FLIGHT OF SLEIPNIR - eventide

AENIGMATUM - deconsecrate

THE WORLD IS A BEAUTIFUL PLACE & I AM NO LONGER AFRAID TO DIE - illusory walls

OFERMOD - mysterium iniquitatis

PAPANGU - holoceno

TENUE - territorios

ZAO - the crimson corridor

TERRA ODIUM - ne plus ultra

VOLA - witness

AMENRA - de doorn

DEVIANT PROCESS - nurture

MONOLORD - your time to shine

HOODED MENACE - the tritonus bell

THRICE - horizons/east

 

A sada prava stvar - top 30, po redosledu:

 

30. TIGERS JAW - i won't care how you remember me (USA, indie rock / emo / pop punk, Hopeless Records)

 

Nije takva emocionalna bomba kao prošli album “Spin”, ali i dalje TJ nemaju neku konkurenciju u ovoj kući kad je u pitanju ovakav zvuk. IWCHYRM je definitivno optimističniji od svog prethodnika, međutim vraća pravac u gimnazijsku klupu i seća na one davno zaboravljene nemire kad je bilo jedino bitno da li će me ona primetiti. Brianna Collins i Ben Walsh su još uvek tandem koji isporučuje finoću.

 

29. DER WEG EINER FREIHEIT - noctvrn (Germany, post black metal, Season of Mist)

 

S obzirom da nisam neki fan nemačkog jezika, naziv benda a bome i albuma viču - nemoj me slušati (mada ih jesam zakačio malo i na ranijim izdanjima). Al ne lezi vraže, suđenje o knjizi po koricama se često pokaže pogrešnim. Ovi momci iz Dirkovog rodnog Vircburga ovde isporučuju veoma sofisticiranu i iskusno komponovanu kombinaciju čvrstog intelektualnijeg black metala i suptilnijih deonica koje nisu već prežvakano shoegaze sanjarenje nego nešto karakterniji antipod čukanju. 

 

28. MARE COGNITUM - solar paroxysm (USA, atmospheric black metal, Extraconscious Records) 

 

Muzika treba da bude atmosferična, ali kad nešto po definiciji ima prefiks “atmospheric” to znači da baš mora da te izmesti iz vremena i prostora. Mare Cognitum je solo projekat talentovanog Jacoba Buczarskog, koji se kod mene još ranije etablirao kao jedan od najboljih one man BM priča, tako da ovde greške nije moglo biti ali ni wow efekta jer sam dobio očekivano - astralni black metal veoma moćnog zvuka i kosmičke snage. 

 

27. ONE STEP CLOSER - this place you know (USA, melodic hardcore, Run For Cover records)

 

Možda su krajem 90ih i početkom milenijuma ovakvi albumi bili česti, ali stare lučonoše su se umorile pa je odavno potrebno sveže krvi. Ova mlađarija ne izmišlja toplu vodu ali njihova muzika dolazi direktno iz srca i sa ulica Pensilvanijskih predgrađa i to se jako dobro čuje. Meni lično je ovakvog zvuka falilo kao leba prethodnih godina a OSC prete da se nametnu kao predvodnici neke nove scene uz koje će se singalongovati a možda i plakati.

 

26. STONE HEALER - conquistador (USA, progressive black metal, No label)

 

Ljepote bandcampa i opskurnih metalskih blogova su u tome što možeš da nabasaš na nepoznate bendove koji jebu, dok izvikanija imena nude samo laki peting. Jedan od takvih je Stone Healer, projekat dva rođena brata koji bogami imaju pravu bratsku sinergiju i više svežih ideja nego mnogi teškaši. Svašta se ovde isprobava, a sve zvuči glatko, možda negde malo nespretno aranžerski prilepljeno al sešće sve na svoje mesto sa malo iskustva. Potencijalom baš intrigiraju.

 

25. DORDEDUH - har (Romania, atmospheric folk / progressive black metal, Prophecy Productions)

 

Čekalo se dugih 9 godina na naslednika debi albuma “Dar de duh” temišvarskih avangardista i konačno su ga isporučili sa stilom i ne štedeći na ekspanzivnosti. Har je izraz zrelosti i dugoročnog rada. Dordeduh se ne stide svojih black metal korena ali su oni ovde više nego ikad podređeni još dubljim korenima etničke prirode, a sve je uvijeno u prilično proggy omotač pa se sa mnogo argumenata upotrebljava epitet rumunskog Enslaveda. Ne znam kako to može biti loše.

 

24. WORM - foreverglade (USA, death doom metal, 20 Buck Spin)

 

 

Worm su uspeli da na novoj ploči ukombinuju death, doom i black metal tako da stvore memljivu i neprijateljsku atmosferu napuštenog zamka u kome su higijenski uslovi sasvim neodgovarajući. Pa opet, sve je u skladu i momci uspešno barataju dinamikom kako bi flow albuma uvek bio kako treba. Ima tu dobrih solaža, povremenih akustičarskih pasaža, zvona i praporaca ali i sastojaka iz samog kazana pakla. Sve u svemu, jedno morbidno putešestvije kroz tminu.

 

23. HUNDREDS OF AU - acting from remote satellites (USA, screamo / post hardcore, Patient Zero Records)

 

Hundreds of AU nemaju preveliku diskografiju niti dugačak staž pod tim imenom ali su veoma konstantni u smislu kvaliteta izdanja. Oni nisu skloni ekstremno haotičnim ritmičkim akrobacijama svojstvenim za podžanr ali im je muzika masna i riffastična što podebljava opšti utisak a taj je da znaju da napišu pesme koje voze i na emocionalnom i na anaerobnom planu. Nekakav zlatni standard ovakvog zvuka.

 

22. ARCHSPIRE - bleed the future (Canada, technical death metal, Season of Mist)

 

Bila je ovo dobra godina za tech death, podžanr koji zna da zamori u svojoj pretencioznosti i masturbirajućoj prirodi. Archspire su se sa sjajnim prethodnim albumom “Relentless mutation” izdvojili iz mase jer su nudili veliku zabavu zasnovanu na frenetičnoj brzini i mašinskoj usklađenosti vokala Oli Petersa sa mitraljeskim rafalom za bubnjevima. BTF potvrđuje bend kao ozbiljne tech death sprintere ali je dodata vrlo poželjna doza melodije koja nije tu tek reda radi već je u službi lepljenja mehaničarskog skeleta u jedan živi i vrlo lud organizam što automatski predstavlja novi nivo.

 

21. BOSS KELOID - family the smiling thrush (UK, progressive sludge metal, Ripple Music)

 

Što je dobro svedočiti genezi solidnog ali ni po čemu specijalnog sludge/stoner benda u nešto mnogo grandioznije. Boss Keloid uštricavaju prog u svoj zvuk i oplemenjuju ga bogatstvom ideja. Dosta interesantan vokal koji zna da zaliči čak i na Eddie Veddera pa onda zagrebe dodatno svakako doprinosi utisku, bend prosto cveta i grana se u raznim pravcima baš kako psihodelični omot albuma sugeriše. Ima nešto autentično, gotovo orijentalno u njihovom zvuku ali je lajt motiv da je ovo rokenrol modernog doba koji izbegava sve zamke klišeiziranosti.

 

20. SHE SAID DESTROY - succession (Norway, post metal, Mas-Kina Recordings)

 

Grozno ime benda koje asocira na trendy core gmizavce iz prve dekade 2000-ih hoće da zavara. Ovo je bend koga je teško uhvatiti za glavu ili rep i upravo je u tome njihova lepota. Svaka pesma vodi svoju politiku pa tako na meniju imamo moderni groove metal, post rock, atmo black, čak i hardcore punk ili crust. Dosta njih bi se pogubilo u takvom amalgamu ali SSD uspešno podcrtavaju sve nekom osobenom aurom i uspevaju da naprave sklad od nesklada. 

 

19. MASTODON - hushed and grim (USA, progressive sludge metal / rock, Reprise Records)

 

Mamutski dupli album jednog od najboljih bendova na planeti učvršćuje takav njihov status i dostojan je Mastodon imena, a svakako je za mene lično osveženje nakon pomalo umornog prehodnika. Šarenilo kojim nas obasipaju u ovih skoro 90 minuta materijala nije uvek konzistentnog nivoa ali ko im može zameriti nakon svega. H&G nude za svakog po nešto i album je definitivni grower ali je problem što od ovako dokazanog benda sve što nije suva klasa dosta obara ocenu, jebiga sami su nametnuli nebeske kriterijume. Kad se podvuče crta, najtužniji Mastodon album koji nosi neku setu starosti ali otvara i neka nova eksperimentalna poglavlja za četvoricu čudovišnih muzičara koji mogu sebi da dozvole sve što požele.

 

18. CONVERGE & CHELSEA WOLFE & STEPHEN BRODSKY - bloodmoon I (USA, post metal, Epitaph)

 

Šta tek reći za ovu četvoricu genijalaca pojačanih za priznatu gđicu Wolfe i medijski zapostavljenog al ništa manje briljantnog frontmena Cave In i Mutoid Man? Pa recimo da ova kolaboracija nikako nije mogla da omane, a danas su kolaboracije ovog tipa popularne (primera radi, Cult of Luna & Julie Christmas, Thou & Emma Ruth Rundle etc.) Converge već duže vremena eksperimentišu i ovakav album je morao da se dogodi, akcenat je na atmosferi i artističkim vragolijama. Zvuk žeže (Kurt Ballou za komandama) a pesme su dovoljno međusobno različite a opet znalački povezane. Kao i u slučaju Mastodona, nisam ovde uživao podjednako u svakom aspektu albuma a kriterijumi za Converge su previsoki tako da ipak čekam da sve legne na svoje mesto vremenom, a verujem da hoće. Verujem u Converge religijskim fanatizmom.

 

17. AD NAUSEAM - imperative imperceptible impulse (Italy, avantgarde / technical death metal, Avantgarde Music)

 

Danas bi mnogi da budu novi Gorguts ili Deathspell Omega al zapravo samo retki priđu blizu. Probijanje kroz disonantne naslage ovog monstruma od albuma je bio dosta rudarski zadatak, ne može se ovo slušati bez pune koncentracije niti treba na silu, neće ići. Ali kad sam se posvetio sa fudbalerskih 120% mogućnosti itekako se isplatilo, ovde se krije pravo blago razbacano naokolo i vredi ga tražiti. Ako je meni trebalo dosta muke da ga slušalački upijem, mogu da mislim koliko je trebalo momčadiji da ga osmisle i realizuju ovako neljudski.

 

16. CARCASS - torn arteries (UK, melodic death metal, Nuclear Blast)

 

Ako je slušanje Ad Nauseam zahtevalo psihofizičku pripremu, novi Carcass teče kao mleko, a oba spadaju pod death metal kišobran. Bill Steer je zasigurno jedan od boljih metal kompozitora a i u hrapavom glasu Jeffa Walkera ostalo je dovoljno otrova. Produkcija je čista, topla i prijatna (možda i previše, neko će reći i neće biti daleko od istine) ali meni godi, a i kad su pesme poput himni neću da budem papak i očekujem novi Symphonies of Sickness ili Necroticism, jer se neće desiti. Umesto toga, biram da uživam u ovoj fazi velikana koji komforno isporučuju kvalitet dostupan samo onima koji poznaju sve tajne sopstvene veličine.

 

15. IMPURE WILHELMINA - antidote (Switzerland, post metal, Season of Mist)

 

Postoji nešto vrlo tragično u IW muzici baš kao što je tragična činjenica koliko je ovo potcenjen bend. Ova činjenica je utoliko neverovatnija s obzirom da ovi ljudi imaju jako distinktivan zvuk, autentičnu atmosferu a i refrene velike kao kuća. Međutim, njihova muzika je ujedno i strašno intimna i stidljiva, veoma anti mačo iako je ipak nekakav metal ili bar tvrdi rock u pitanju. Meni je ipak najbitnije da su nakon sjajnog “Radiation” i sa “Antidote” potvrdili da je beskompromisna umetnička vizija nešto što razara na komade.

 

14. SPECTRAL WOUND - a diabolic thirst (Canada, black metal, Profound Lore Records)

 

Melodični ali ubitačni pristup black metalu na prethodna dva izdanja kupio im je ulaznicu za sjajni Profound Lore, pa su očekivanja od novog SW albuma bila velika. Iako teško da su formulu promenili i za jotu jednostavno je novi album toliko dobra vožnja da stalno tražim još, kao dete kad prvi put ode na rollercoaster ili tobogan u Palmogradu. “Frigid and spellbound” je sigurno jedna od najboljih pesama 2021-e u svem mjetalu i da se ja pitam puštali bi je u gradskom prevozu, liftovima i na sekretarici parking servisa i banka intese. Evo uskoro će opet sneg i odoh negde da se izgubim uz ovaj album.

 

13. KHEMMIS - deceiver (USA, doom metal, Nuclear Blast)

 

Teleći muž Zorice Brunclik iz Denvera je jedna zver od benda i “Deceiver” je 4 od 4 odlična albuma koje imaju za crnim pojasom. Nema ovde velike filozofije, sipaju se samo rifovi ranga nba lige oivičeni prekaljenom melodikom, vokali na mestu, harmonijski prst u dupe, a kristalna produkcija naglašava svaki klimaks. Don’t fix if it ain’t broken je formula koju Kemiši primenjuju bez pardona. Pjevajmo.

 

12. OPHIDIAN I - desolate (Iceland, technical death metal, Season of Mist)

 

Ama tehnički death metal prosto ne može biti ovako melodičan i fluidan. Ili ipak može - na Islandu, zemlji čuda. Evo ne znam šta bih dodao osim da bih veoma voleo da čujem uživo negde ove manijake. 

 

11. TURNSTILE - glow on (USA, hardcorepunk, Roadrunner Records)

 

Turnstile je hajpovan nakon “Time & space” od kusog i repatog, a njihovi lajv nastupi se prepričavaju. I kako braćale baltimorske odgovore na hajp - pa tako što izdaju najzabavniji album godine. I ne samo to, Glow On je album koji bi lako mogao biti kulturni arhetip za 2021-u, ovi momci su jednostavno preharizmatični i taj hipsterski vajb im stoji kao onom Grčiću ulaz za usb posred čela. Daj da se pokrene peticija da se ovo pušta umesto narodnjaka posle ponoći na žurkama.

 

10. DREAM UNENDING - tide turns eternal (International, death doom metal, 20 Buck Spin)

 

Prva polovina 90ih iznedrila je mračno majstorstvo melanholije okupljeno pod plaštom Peaceville Records, bendovi poput Paradise Lost, My Dying Bride i rane Anatheme formirali su zvuk koji je kasnije mnogo puta reprodukovan i kopiran. Derivativnost je u umetnosti uglavnom neizbežna, ali ne mora nužno imati negativnu konotaciju. Dream Unending je projekat etabliranih underground muzičara koji “peaceville zvuku” upumpava novi život, ne oponašajući ga već ga slaveći. Ja nemam ništa protiv toga naročito s obzirom na ubedljivost izvedbe i autentičnog senzibiliteta koji optimističnijim notama boji opštu tamu. 

 

09. VOICES - breaking the trauma bond (UK, progressive black metal, Church Road Records)

 

Živimo u teškim vremenima koje je globalna pandemija ogolila. Voices se bave temama sa margine društva i morala uz sad već prepoznatljiv gotičarski vajb koji vibrira londonskim ćorsokacima i rupčagama. Ovaj put se sjajni kvartet ozbiljnog pedigrea vraća pomalo unazad u odnosu na prethodni album “Frightened”, njihova muzika ponovo ima blastbeat-a i blekerskog šmeka, a opšti utisak je i dalje jednako turoban i pesimističan. 

 

08. FOR YOUR HEALTH - in spite of (USA, screamo / post hardcore, Twelve Gauge Records)

 

Sreli se the Dillinger Escape Plan i At the Drive na screamo žurci i sve spakovano u 15 minuta, šta tu može čoveku da se ne svidi? Album je kratak i bombastičan ali više toga ima ovde nego u nekim megalodonskim izdanjima. Budućnost izgleda svetlo za momke iz Ohaja, a ovaj energetski koktel teško da može tek tako da izvetri. Dodatni poeni za nazive pesama.

 

07. SWALLOW THE SUN - moonflowers (Finland, melodic doom / death metal, Century Media records)

 

StS nastavljaju sa apsolutnom dominacijom u svom delokrugu i to je jedino što je važno. Uhvatiti visine mog ličnog albuma godine 2019 (When a shadow is forced into the light) teško je bilo ostvarivo, ali Moonflowers je maltene u istoj kategoriji remek-dela melanholične i melodične kompozicije. Ove pesme teku poput hladne planinske reke neuprljane kužnim ljudskim rukama, Juha Raivio i ekipa još jednom dokazuju da muzika srca nema premca. Bonus album u klasičarskoj postavi pojačava utisak kompletne celine za uživanje ali i bolnu introspekciju.

 

06. KAYO DOT - moss grew on the swords and plowshares alike (USA, avantgarde metal, Prophecy Productions)

 

Mirne duše mogu reći da je uz Choirs of the Eye i Hubardo ovo daleko najbolji KD album. Toby Driver je uz pomoć starih kolaboranata od kojih je posebno značajan Greg Massi, gitarista nekadašnje bezgrešne preteče KD - Maudlin of the Well, stvorio jedan magičan i mističan entitet koji atmosferom može da pripada jedino snovima. Sintovi i gitare boje ovaj album nijansama nebule, a uz fantazmagoričnu nepredvidivost povratak tvrđem zvuku je jak adut koji mi je nedostajao na prethodnih nekoliko izdanja. Preporučujem slušanje ovog albuma u mrklom mraku, nećete biti sami. 

 

05. DVNE - etemen aenka (UK, progressive sludge / post metal, Metal Blade Records)

 

Namirisao sam ovaj bend iz Edinburga (mada im je glavni kompozitor Francuz) još na odličnom debiju “Asheran” kada su me jebačkom svirkom i odličnim konceptom baš ošinuli. Etemen Aenka je napredak u svakom smislu i na svim poljima. Ovo je dugački, ispolirani, ambiciozni sci fi projekat koji je prepun pamtljivih deonica i rifova u najboljem rani Mastodon maniru i koji otvara portal u narativ dostojan monolita epske fantastike. A opet, Dvne zvuče prirodno i divno ljudski uz majstorski osećaj kada repeticijom da pojačaju utisak a kada da raspale iz svih raspoloživih oružja. Grandiozan album nakon koga Dvne definitivno postaju veliki što su i zaslužili.

 

04. DREAMWELL - modern grotesque (USA, screamo / post hardcore, No label)

 

Otkriće sezone dolazi sa Rhode Islanda, ne naročito bitne američke države ali možda baš zato. Dreamwell prže baš onakvu muziku kakvu volim, duboko emotivnu do potresne mere, a uz haos i razularenu energiju. Brat za mikrofonom tako grozomorno izgleda da mu moraš verovati kad deklamuje koliko je sjeban. Post rockerska komponenta dramatizuje stvari i melodijski drži bend na okupu ali najjače sijaju kad se potpuno predaju furiji i idu do kraja ne mareći za posledice.

 

03. EVERY TIME I DIE - radical (USA, metalcore, Epitaph)

 

Dugo je trajao uspon ETID ka samom vrhu svog izraza, ali oni su školski primer benda koji je sa svakim albumom sve bolji. Jordan Buckley i Andy WIlliams danas valjda i dok spavaju mogu da izbuncaju vrhunski rif, a ovde gitarski tandem prosto sija. Ostalima ostaje samo da isprate priču kako treba. A onda kad na to dodamo jednog od najboljih frontmena i tekstopisaca u muzici uopšte - formula je pobednička. ETID su besni kao kerovi, gruv ubija na mestu, Keith Buckley baca stihove u svom oporom stilu, jednom rečju - bend puca od harizme. Tek da pokažu da nikako nisu one trick pony, nude i nekoliko eksperimentalnijih pesama taman na onim mestima na albumu koji služe za razbijanje bilo kakve pomisli na monotoniju. Majstorski album i ustoličenje manijaka iz Bafala na tron metalcorea za 2021-u.

 

02. KING WOMAN - celestial blues (USA, post metal / doom / shoegaze, Relapse Records)

 

Mora da je mnogo bolelo psihički i fizički napraviti ovakav album koji oslikava i koherentno zaokružuje konceptualnu viziju Kristine Esfandiari (od majke srpkinje, just for the record). Kristina portretiše luciferijansku figuru zatočenu beskrajnom samoćom i deluje kao da je istresla svaki atom iz sebe kako bi Celestial blues ugledao svetlost dana u ovako moćnoj formi. Instrumentalna pratnja je svesna ko ima glavnu ulogu i neverovatno je koliko igra u prilog opšteg dobra. Ovaj album me je snažno prodrmao, a usamljenička šetnja obalom mora u noćne sate uz CB u ušima mi je jedno od najdragocenijih iskustava godine. 

 

Album godine:

BETWEEN THE BURIED AND ME - colors II (USA, progressive metal, Sumerian Records)

 

Mogao je bilo koji od top 5 da bude ovde realno, ali prokleti fanboy progovara iz mene, doživeo sam i preživeo svašta uz muziku ovog benda još od kada sam ih prvi put otkrio u kasnim srednjoškolskim danima i nekako je pošteno da se 14 godina nakon remek dela pod nazivom "colors" bend upravo vrati sebi napravivši u međuvremenu pun krug, svi njihovi putevi su od tada vodili ka ovoj dvojci uz dužno poštovanje i srazmernu ljubav ali i kritiku za ostala njihova izdanja. Rizik koji su preuzeli staviviši na talon svoj najjači adut se isplatio, nije bilo blefa i ma koliko bio šaren, meni je ovaj album već pod kožom i znam ga napamet. BTBAM su uvek bili i moj Dream Theater i moj Integrity, moj King Crimson i moja Pantera, bend zbog koga sam znao da tvrdim da imaju bolji album od bilo kog Opeth ili Tool albuma. Prokleti fanboy. Ali konačno i zadovoljeni fanboy.  

 

 

Od ostalog, mršavo sa moje strane. Hip hop i jazz solidno zapostavljeni, da ne pominjem domaće albume, ako sam čuo 5 ukupno tokom godine. Ako ste već stigli ovde, dajte neke preporuke, samo nek se okreće turbina.

 

 

Malo sam prosetao po ovoj tvojoj listi 🙂 mnogo su mi teski neki od vokala za slusanje, ne mogu bas taj doom/death stil da svarim pa sam to preskakao.

 

Osim lidera liste (BETWEEN THE BURIED AND ME) koji mi je OK, izdvojio bih jos i TURNSTILE, ONE STEP CLOSER, i ocekivano MASTODON (iskreno, oni su mi jedini poznati od ranije, od ostalih cuo sam za mozda jos 2-3 benda sa liste). Hvala 🍺

 

Sta jos nudis na temu Prog rock i metal sceni? Sa "cistim" vokalima 😄 

[Ne sam Safete]

 

[uncletima]

Oh, behave!
 

 

[Čvarkov]

[Zvezdinho]

 

[SteveFrancis#3]

 

[Mairosu]

On 12/24/2021 at 4:40 PM, Chaos Is Me said:

Pisao sam kao i pred kraj svake godine besmislenu muzičku listu, možda se nekom ponešto svidi odavde:

 

  Reveal hidden contents

Sad već tradicionalno gubljenje vremena na besmislenu listu, mog na sastavljanje, vašeg ako se slučajno zajebete pa ovo pročitate, niko vas ne tera (ovo se može nazvati digitalni antimarketing, prava intelektualne svojine zadržavam). Ali bilo bi lepo da barem oslušnete po nešto od ovoga, ko već nije, makar da napakostite komšiluku zbog preglasnog rokenrola kao boro čorbo. 

 

Razočaranja prvo: Rivers of Nihil nit znaju gde su pošli ni šta su hteli novim albumom, Leprous nastavlja slobodan pad, Sculptured novi baš tanak, Tribulation bukvalno whatever album, Genghis Tron nikakav, Bossk kao prazan burek, Sunless puno zuje malo meda daju, Emma Ruth Rundle uglavnom podbacila ali cenim eksperiment, the Ruins of Beverast me ne dotiče ni na jednom planu i tako...

 

Evo predigre, dobri albumi koji će se slušati i u narednim godinama al nešto tu malčice fali:

OBSOLETE - animate/isolate

THE FLIGHT OF SLEIPNIR - eventide

AENIGMATUM - deconsecrate

THE WORLD IS A BEAUTIFUL PLACE & I AM NO LONGER AFRAID TO DIE - illusory walls

OFERMOD - mysterium iniquitatis

PAPANGU - holoceno

TENUE - territorios

ZAO - the crimson corridor

TERRA ODIUM - ne plus ultra

VOLA - witness

AMENRA - de doorn

DEVIANT PROCESS - nurture

MONOLORD - your time to shine

HOODED MENACE - the tritonus bell

THRICE - horizons/east

 

A sada prava stvar - top 30, po redosledu:

 

30. TIGERS JAW - i won't care how you remember me (USA, indie rock / emo / pop punk, Hopeless Records)

 

Nije takva emocionalna bomba kao prošli album “Spin”, ali i dalje TJ nemaju neku konkurenciju u ovoj kući kad je u pitanju ovakav zvuk. IWCHYRM je definitivno optimističniji od svog prethodnika, međutim vraća pravac u gimnazijsku klupu i seća na one davno zaboravljene nemire kad je bilo jedino bitno da li će me ona primetiti. Brianna Collins i Ben Walsh su još uvek tandem koji isporučuje finoću.

 

29. DER WEG EINER FREIHEIT - noctvrn (Germany, post black metal, Season of Mist)

 

S obzirom da nisam neki fan nemačkog jezika, naziv benda a bome i albuma viču - nemoj me slušati (mada ih jesam zakačio malo i na ranijim izdanjima). Al ne lezi vraže, suđenje o knjizi po koricama se često pokaže pogrešnim. Ovi momci iz Dirkovog rodnog Vircburga ovde isporučuju veoma sofisticiranu i iskusno komponovanu kombinaciju čvrstog intelektualnijeg black metala i suptilnijih deonica koje nisu već prežvakano shoegaze sanjarenje nego nešto karakterniji antipod čukanju. 

 

28. MARE COGNITUM - solar paroxysm (USA, atmospheric black metal, Extraconscious Records) 

 

Muzika treba da bude atmosferična, ali kad nešto po definiciji ima prefiks “atmospheric” to znači da baš mora da te izmesti iz vremena i prostora. Mare Cognitum je solo projekat talentovanog Jacoba Buczarskog, koji se kod mene još ranije etablirao kao jedan od najboljih one man BM priča, tako da ovde greške nije moglo biti ali ni wow efekta jer sam dobio očekivano - astralni black metal veoma moćnog zvuka i kosmičke snage. 

 

27. ONE STEP CLOSER - this place you know (USA, melodic hardcore, Run For Cover records)

 

Možda su krajem 90ih i početkom milenijuma ovakvi albumi bili česti, ali stare lučonoše su se umorile pa je odavno potrebno sveže krvi. Ova mlađarija ne izmišlja toplu vodu ali njihova muzika dolazi direktno iz srca i sa ulica Pensilvanijskih predgrađa i to se jako dobro čuje. Meni lično je ovakvog zvuka falilo kao leba prethodnih godina a OSC prete da se nametnu kao predvodnici neke nove scene uz koje će se singalongovati a možda i plakati.

 

26. STONE HEALER - conquistador (USA, progressive black metal, No label)

 

Ljepote bandcampa i opskurnih metalskih blogova su u tome što možeš da nabasaš na nepoznate bendove koji jebu, dok izvikanija imena nude samo laki peting. Jedan od takvih je Stone Healer, projekat dva rođena brata koji bogami imaju pravu bratsku sinergiju i više svežih ideja nego mnogi teškaši. Svašta se ovde isprobava, a sve zvuči glatko, možda negde malo nespretno aranžerski prilepljeno al sešće sve na svoje mesto sa malo iskustva. Potencijalom baš intrigiraju.

 

25. DORDEDUH - har (Romania, atmospheric folk / progressive black metal, Prophecy Productions)

 

Čekalo se dugih 9 godina na naslednika debi albuma “Dar de duh” temišvarskih avangardista i konačno su ga isporučili sa stilom i ne štedeći na ekspanzivnosti. Har je izraz zrelosti i dugoročnog rada. Dordeduh se ne stide svojih black metal korena ali su oni ovde više nego ikad podređeni još dubljim korenima etničke prirode, a sve je uvijeno u prilično proggy omotač pa se sa mnogo argumenata upotrebljava epitet rumunskog Enslaveda. Ne znam kako to može biti loše.

 

24. WORM - foreverglade (USA, death doom metal, 20 Buck Spin)

 

 

Worm su uspeli da na novoj ploči ukombinuju death, doom i black metal tako da stvore memljivu i neprijateljsku atmosferu napuštenog zamka u kome su higijenski uslovi sasvim neodgovarajući. Pa opet, sve je u skladu i momci uspešno barataju dinamikom kako bi flow albuma uvek bio kako treba. Ima tu dobrih solaža, povremenih akustičarskih pasaža, zvona i praporaca ali i sastojaka iz samog kazana pakla. Sve u svemu, jedno morbidno putešestvije kroz tminu.

 

23. HUNDREDS OF AU - acting from remote satellites (USA, screamo / post hardcore, Patient Zero Records)

 

Hundreds of AU nemaju preveliku diskografiju niti dugačak staž pod tim imenom ali su veoma konstantni u smislu kvaliteta izdanja. Oni nisu skloni ekstremno haotičnim ritmičkim akrobacijama svojstvenim za podžanr ali im je muzika masna i riffastična što podebljava opšti utisak a taj je da znaju da napišu pesme koje voze i na emocionalnom i na anaerobnom planu. Nekakav zlatni standard ovakvog zvuka.

 

22. ARCHSPIRE - bleed the future (Canada, technical death metal, Season of Mist)

 

Bila je ovo dobra godina za tech death, podžanr koji zna da zamori u svojoj pretencioznosti i masturbirajućoj prirodi. Archspire su se sa sjajnim prethodnim albumom “Relentless mutation” izdvojili iz mase jer su nudili veliku zabavu zasnovanu na frenetičnoj brzini i mašinskoj usklađenosti vokala Oli Petersa sa mitraljeskim rafalom za bubnjevima. BTF potvrđuje bend kao ozbiljne tech death sprintere ali je dodata vrlo poželjna doza melodije koja nije tu tek reda radi već je u službi lepljenja mehaničarskog skeleta u jedan živi i vrlo lud organizam što automatski predstavlja novi nivo.

 

21. BOSS KELOID - family the smiling thrush (UK, progressive sludge metal, Ripple Music)

 

Što je dobro svedočiti genezi solidnog ali ni po čemu specijalnog sludge/stoner benda u nešto mnogo grandioznije. Boss Keloid uštricavaju prog u svoj zvuk i oplemenjuju ga bogatstvom ideja. Dosta interesantan vokal koji zna da zaliči čak i na Eddie Veddera pa onda zagrebe dodatno svakako doprinosi utisku, bend prosto cveta i grana se u raznim pravcima baš kako psihodelični omot albuma sugeriše. Ima nešto autentično, gotovo orijentalno u njihovom zvuku ali je lajt motiv da je ovo rokenrol modernog doba koji izbegava sve zamke klišeiziranosti.

 

20. SHE SAID DESTROY - succession (Norway, post metal, Mas-Kina Recordings)

 

Grozno ime benda koje asocira na trendy core gmizavce iz prve dekade 2000-ih hoće da zavara. Ovo je bend koga je teško uhvatiti za glavu ili rep i upravo je u tome njihova lepota. Svaka pesma vodi svoju politiku pa tako na meniju imamo moderni groove metal, post rock, atmo black, čak i hardcore punk ili crust. Dosta njih bi se pogubilo u takvom amalgamu ali SSD uspešno podcrtavaju sve nekom osobenom aurom i uspevaju da naprave sklad od nesklada. 

 

19. MASTODON - hushed and grim (USA, progressive sludge metal / rock, Reprise Records)

 

Mamutski dupli album jednog od najboljih bendova na planeti učvršćuje takav njihov status i dostojan je Mastodon imena, a svakako je za mene lično osveženje nakon pomalo umornog prehodnika. Šarenilo kojim nas obasipaju u ovih skoro 90 minuta materijala nije uvek konzistentnog nivoa ali ko im može zameriti nakon svega. H&G nude za svakog po nešto i album je definitivni grower ali je problem što od ovako dokazanog benda sve što nije suva klasa dosta obara ocenu, jebiga sami su nametnuli nebeske kriterijume. Kad se podvuče crta, najtužniji Mastodon album koji nosi neku setu starosti ali otvara i neka nova eksperimentalna poglavlja za četvoricu čudovišnih muzičara koji mogu sebi da dozvole sve što požele.

 

18. CONVERGE & CHELSEA WOLFE & STEPHEN BRODSKY - bloodmoon I (USA, post metal, Epitaph)

 

Šta tek reći za ovu četvoricu genijalaca pojačanih za priznatu gđicu Wolfe i medijski zapostavljenog al ništa manje briljantnog frontmena Cave In i Mutoid Man? Pa recimo da ova kolaboracija nikako nije mogla da omane, a danas su kolaboracije ovog tipa popularne (primera radi, Cult of Luna & Julie Christmas, Thou & Emma Ruth Rundle etc.) Converge već duže vremena eksperimentišu i ovakav album je morao da se dogodi, akcenat je na atmosferi i artističkim vragolijama. Zvuk žeže (Kurt Ballou za komandama) a pesme su dovoljno međusobno različite a opet znalački povezane. Kao i u slučaju Mastodona, nisam ovde uživao podjednako u svakom aspektu albuma a kriterijumi za Converge su previsoki tako da ipak čekam da sve legne na svoje mesto vremenom, a verujem da hoće. Verujem u Converge religijskim fanatizmom.

 

17. AD NAUSEAM - imperative imperceptible impulse (Italy, avantgarde / technical death metal, Avantgarde Music)

 

Danas bi mnogi da budu novi Gorguts ili Deathspell Omega al zapravo samo retki priđu blizu. Probijanje kroz disonantne naslage ovog monstruma od albuma je bio dosta rudarski zadatak, ne može se ovo slušati bez pune koncentracije niti treba na silu, neće ići. Ali kad sam se posvetio sa fudbalerskih 120% mogućnosti itekako se isplatilo, ovde se krije pravo blago razbacano naokolo i vredi ga tražiti. Ako je meni trebalo dosta muke da ga slušalački upijem, mogu da mislim koliko je trebalo momčadiji da ga osmisle i realizuju ovako neljudski.

 

16. CARCASS - torn arteries (UK, melodic death metal, Nuclear Blast)

 

Ako je slušanje Ad Nauseam zahtevalo psihofizičku pripremu, novi Carcass teče kao mleko, a oba spadaju pod death metal kišobran. Bill Steer je zasigurno jedan od boljih metal kompozitora a i u hrapavom glasu Jeffa Walkera ostalo je dovoljno otrova. Produkcija je čista, topla i prijatna (možda i previše, neko će reći i neće biti daleko od istine) ali meni godi, a i kad su pesme poput himni neću da budem papak i očekujem novi Symphonies of Sickness ili Necroticism, jer se neće desiti. Umesto toga, biram da uživam u ovoj fazi velikana koji komforno isporučuju kvalitet dostupan samo onima koji poznaju sve tajne sopstvene veličine.

 

15. IMPURE WILHELMINA - antidote (Switzerland, post metal, Season of Mist)

 

Postoji nešto vrlo tragično u IW muzici baš kao što je tragična činjenica koliko je ovo potcenjen bend. Ova činjenica je utoliko neverovatnija s obzirom da ovi ljudi imaju jako distinktivan zvuk, autentičnu atmosferu a i refrene velike kao kuća. Međutim, njihova muzika je ujedno i strašno intimna i stidljiva, veoma anti mačo iako je ipak nekakav metal ili bar tvrdi rock u pitanju. Meni je ipak najbitnije da su nakon sjajnog “Radiation” i sa “Antidote” potvrdili da je beskompromisna umetnička vizija nešto što razara na komade.

 

14. SPECTRAL WOUND - a diabolic thirst (Canada, black metal, Profound Lore Records)

 

Melodični ali ubitačni pristup black metalu na prethodna dva izdanja kupio im je ulaznicu za sjajni Profound Lore, pa su očekivanja od novog SW albuma bila velika. Iako teško da su formulu promenili i za jotu jednostavno je novi album toliko dobra vožnja da stalno tražim još, kao dete kad prvi put ode na rollercoaster ili tobogan u Palmogradu. “Frigid and spellbound” je sigurno jedna od najboljih pesama 2021-e u svem mjetalu i da se ja pitam puštali bi je u gradskom prevozu, liftovima i na sekretarici parking servisa i banka intese. Evo uskoro će opet sneg i odoh negde da se izgubim uz ovaj album.

 

13. KHEMMIS - deceiver (USA, doom metal, Nuclear Blast)

 

Teleći muž Zorice Brunclik iz Denvera je jedna zver od benda i “Deceiver” je 4 od 4 odlična albuma koje imaju za crnim pojasom. Nema ovde velike filozofije, sipaju se samo rifovi ranga nba lige oivičeni prekaljenom melodikom, vokali na mestu, harmonijski prst u dupe, a kristalna produkcija naglašava svaki klimaks. Don’t fix if it ain’t broken je formula koju Kemiši primenjuju bez pardona. Pjevajmo.

 

12. OPHIDIAN I - desolate (Iceland, technical death metal, Season of Mist)

 

Ama tehnički death metal prosto ne može biti ovako melodičan i fluidan. Ili ipak može - na Islandu, zemlji čuda. Evo ne znam šta bih dodao osim da bih veoma voleo da čujem uživo negde ove manijake. 

 

11. TURNSTILE - glow on (USA, hardcorepunk, Roadrunner Records)

 

Turnstile je hajpovan nakon “Time & space” od kusog i repatog, a njihovi lajv nastupi se prepričavaju. I kako braćale baltimorske odgovore na hajp - pa tako što izdaju najzabavniji album godine. I ne samo to, Glow On je album koji bi lako mogao biti kulturni arhetip za 2021-u, ovi momci su jednostavno preharizmatični i taj hipsterski vajb im stoji kao onom Grčiću ulaz za usb posred čela. Daj da se pokrene peticija da se ovo pušta umesto narodnjaka posle ponoći na žurkama.

 

10. DREAM UNENDING - tide turns eternal (International, death doom metal, 20 Buck Spin)

 

Prva polovina 90ih iznedrila je mračno majstorstvo melanholije okupljeno pod plaštom Peaceville Records, bendovi poput Paradise Lost, My Dying Bride i rane Anatheme formirali su zvuk koji je kasnije mnogo puta reprodukovan i kopiran. Derivativnost je u umetnosti uglavnom neizbežna, ali ne mora nužno imati negativnu konotaciju. Dream Unending je projekat etabliranih underground muzičara koji “peaceville zvuku” upumpava novi život, ne oponašajući ga već ga slaveći. Ja nemam ništa protiv toga naročito s obzirom na ubedljivost izvedbe i autentičnog senzibiliteta koji optimističnijim notama boji opštu tamu. 

 

09. VOICES - breaking the trauma bond (UK, progressive black metal, Church Road Records)

 

Živimo u teškim vremenima koje je globalna pandemija ogolila. Voices se bave temama sa margine društva i morala uz sad već prepoznatljiv gotičarski vajb koji vibrira londonskim ćorsokacima i rupčagama. Ovaj put se sjajni kvartet ozbiljnog pedigrea vraća pomalo unazad u odnosu na prethodni album “Frightened”, njihova muzika ponovo ima blastbeat-a i blekerskog šmeka, a opšti utisak je i dalje jednako turoban i pesimističan. 

 

08. FOR YOUR HEALTH - in spite of (USA, screamo / post hardcore, Twelve Gauge Records)

 

Sreli se the Dillinger Escape Plan i At the Drive na screamo žurci i sve spakovano u 15 minuta, šta tu može čoveku da se ne svidi? Album je kratak i bombastičan ali više toga ima ovde nego u nekim megalodonskim izdanjima. Budućnost izgleda svetlo za momke iz Ohaja, a ovaj energetski koktel teško da može tek tako da izvetri. Dodatni poeni za nazive pesama.

 

07. SWALLOW THE SUN - moonflowers (Finland, melodic doom / death metal, Century Media records)

 

StS nastavljaju sa apsolutnom dominacijom u svom delokrugu i to je jedino što je važno. Uhvatiti visine mog ličnog albuma godine 2019 (When a shadow is forced into the light) teško je bilo ostvarivo, ali Moonflowers je maltene u istoj kategoriji remek-dela melanholične i melodične kompozicije. Ove pesme teku poput hladne planinske reke neuprljane kužnim ljudskim rukama, Juha Raivio i ekipa još jednom dokazuju da muzika srca nema premca. Bonus album u klasičarskoj postavi pojačava utisak kompletne celine za uživanje ali i bolnu introspekciju.

 

06. KAYO DOT - moss grew on the swords and plowshares alike (USA, avantgarde metal, Prophecy Productions)

 

Mirne duše mogu reći da je uz Choirs of the Eye i Hubardo ovo daleko najbolji KD album. Toby Driver je uz pomoć starih kolaboranata od kojih je posebno značajan Greg Massi, gitarista nekadašnje bezgrešne preteče KD - Maudlin of the Well, stvorio jedan magičan i mističan entitet koji atmosferom može da pripada jedino snovima. Sintovi i gitare boje ovaj album nijansama nebule, a uz fantazmagoričnu nepredvidivost povratak tvrđem zvuku je jak adut koji mi je nedostajao na prethodnih nekoliko izdanja. Preporučujem slušanje ovog albuma u mrklom mraku, nećete biti sami. 

 

05. DVNE - etemen aenka (UK, progressive sludge / post metal, Metal Blade Records)

 

Namirisao sam ovaj bend iz Edinburga (mada im je glavni kompozitor Francuz) još na odličnom debiju “Asheran” kada su me jebačkom svirkom i odličnim konceptom baš ošinuli. Etemen Aenka je napredak u svakom smislu i na svim poljima. Ovo je dugački, ispolirani, ambiciozni sci fi projekat koji je prepun pamtljivih deonica i rifova u najboljem rani Mastodon maniru i koji otvara portal u narativ dostojan monolita epske fantastike. A opet, Dvne zvuče prirodno i divno ljudski uz majstorski osećaj kada repeticijom da pojačaju utisak a kada da raspale iz svih raspoloživih oružja. Grandiozan album nakon koga Dvne definitivno postaju veliki što su i zaslužili.

 

04. DREAMWELL - modern grotesque (USA, screamo / post hardcore, No label)

 

Otkriće sezone dolazi sa Rhode Islanda, ne naročito bitne američke države ali možda baš zato. Dreamwell prže baš onakvu muziku kakvu volim, duboko emotivnu do potresne mere, a uz haos i razularenu energiju. Brat za mikrofonom tako grozomorno izgleda da mu moraš verovati kad deklamuje koliko je sjeban. Post rockerska komponenta dramatizuje stvari i melodijski drži bend na okupu ali najjače sijaju kad se potpuno predaju furiji i idu do kraja ne mareći za posledice.

 

03. EVERY TIME I DIE - radical (USA, metalcore, Epitaph)

 

Dugo je trajao uspon ETID ka samom vrhu svog izraza, ali oni su školski primer benda koji je sa svakim albumom sve bolji. Jordan Buckley i Andy WIlliams danas valjda i dok spavaju mogu da izbuncaju vrhunski rif, a ovde gitarski tandem prosto sija. Ostalima ostaje samo da isprate priču kako treba. A onda kad na to dodamo jednog od najboljih frontmena i tekstopisaca u muzici uopšte - formula je pobednička. ETID su besni kao kerovi, gruv ubija na mestu, Keith Buckley baca stihove u svom oporom stilu, jednom rečju - bend puca od harizme. Tek da pokažu da nikako nisu one trick pony, nude i nekoliko eksperimentalnijih pesama taman na onim mestima na albumu koji služe za razbijanje bilo kakve pomisli na monotoniju. Majstorski album i ustoličenje manijaka iz Bafala na tron metalcorea za 2021-u.

 

02. KING WOMAN - celestial blues (USA, post metal / doom / shoegaze, Relapse Records)

 

Mora da je mnogo bolelo psihički i fizički napraviti ovakav album koji oslikava i koherentno zaokružuje konceptualnu viziju Kristine Esfandiari (od majke srpkinje, just for the record). Kristina portretiše luciferijansku figuru zatočenu beskrajnom samoćom i deluje kao da je istresla svaki atom iz sebe kako bi Celestial blues ugledao svetlost dana u ovako moćnoj formi. Instrumentalna pratnja je svesna ko ima glavnu ulogu i neverovatno je koliko igra u prilog opšteg dobra. Ovaj album me je snažno prodrmao, a usamljenička šetnja obalom mora u noćne sate uz CB u ušima mi je jedno od najdragocenijih iskustava godine. 

 

Album godine:

BETWEEN THE BURIED AND ME - colors II (USA, progressive metal, Sumerian Records)

 

Mogao je bilo koji od top 5 da bude ovde realno, ali prokleti fanboy progovara iz mene, doživeo sam i preživeo svašta uz muziku ovog benda još od kada sam ih prvi put otkrio u kasnim srednjoškolskim danima i nekako je pošteno da se 14 godina nakon remek dela pod nazivom "colors" bend upravo vrati sebi napravivši u međuvremenu pun krug, svi njihovi putevi su od tada vodili ka ovoj dvojci uz dužno poštovanje i srazmernu ljubav ali i kritiku za ostala njihova izdanja. Rizik koji su preuzeli staviviši na talon svoj najjači adut se isplatio, nije bilo blefa i ma koliko bio šaren, meni je ovaj album već pod kožom i znam ga napamet. BTBAM su uvek bili i moj Dream Theater i moj Integrity, moj King Crimson i moja Pantera, bend zbog koga sam znao da tvrdim da imaju bolji album od bilo kog Opeth ili Tool albuma. Prokleti fanboy. Ali konačno i zadovoljeni fanboy.  

 

 

Od ostalog, mršavo sa moje strane. Hip hop i jazz solidno zapostavljeni, da ne pominjem domaće albume, ako sam čuo 5 ukupno tokom godine. Ako ste već stigli ovde, dajte neke preporuke, samo nek se okreće turbina.

 

Slušao sam novi Carcass i zaboravio ga u narednih 20 minuta, otprilike mi je isti kao i poslednjih par Carcassa, dakle skroz za zaboraviti.

Novi Corpse mi je dobar i naravno da ga nemaš na listi, tako da univerzum je u egalu i sve je OK. 😄

[Ne sam Safete]

[Kronostime]

[Chaos Is Me]

23 hours ago, Mairosu said:

Slušao sam novi Carcass i zaboravio ga u narednih 20 minuta, otprilike mi je isti kao i poslednjih par Carcassa, dakle skroz za zaboraviti.

Novi Corpse mi je dobar i naravno da ga nemaš na listi, tako da univerzum je u egalu i sve je OK. 😄

Dobar CC ali ukupno nula poena za iznenađenje i bilo kakvu kreativnost, jedino je malo masnije sa Rutanom, njegova desanka je zlata vredna. Čika Bill Steer bogotac svakako pa i na povrtarskom albumu. 

[DameTime]

 

[Mairosu]

14 hours ago, Chaos Is Me said:

Dobar CC ali ukupno nula poena za iznenađenje i bilo kakvu kreativnost, jedino je malo masnije sa Rutanom, njegova desanka je zlata vredna. Čika Bill Steer bogotac svakako pa i na povrtarskom albumu. 

Meni jeste iznenađenje što je bubanj usporio malo, doduše koliko čitam prinudno jer je Maz nešto povređen pa je morao da utanji. Rutan, da, sve je rečeno. 

[Nicklord]

Skoro nisam bolji set slušao 😄 Obično set pustim jednom, eventualno drugi put posle par meseci/godina. Ovaj sam slušao jedno 6-7 puta od kada je izašao

 

[gggggggg]

 

[Ne sam Safete]

 

 

[djole]

Skoro nisam bolji set slušao [emoji1] Obično set pustim jednom, eventualno drugi put posle par meseci/godina. Ovaj sam slušao jedno 6-7 puta od kada je izašao
 

Iako mnogo volim IHM kao producenta, njegov set pre par godina na No Sleepu (festivalu) mi je baš bio meh. Posle slušao još par na yt, isto ništa specijalno. Videćemo za ovo.

[deez nuts.]

[Nicklord]

2 hours ago, djole said:

23 hours ago, Nicklord said:

Skoro nisam bolji set slušao  Obično set pustim jednom, eventualno drugi put posle par meseci/godina. Ovaj sam slušao jedno 6-7 puta od kada je izašao
 

Iako mnogo volim IHM kao producenta, njegov set pre par godina na No Sleepu (festivalu) mi je baš bio meh. Posle slušao još par na yt, isto ništa specijalno. Videćemo za ovo.

A meni je to ostalo u sećanju kao jedan od najboljih setova 😄 Još se sećam kako sam bio glup i pokušavao da shazamujem a lik vrti 3 stvari u isto vreme 

 

Mada slažem se sa tobom da mu nekad setovi nisu dobri, ali sve to dolazi od toga jer on pušta svašta i onda nekad ubode a nekad ne. Relativno slično kao Nina Kraviz, nekad se prepričava mesecima a nekad isprazni prostor

[fancy]

[djole]

7 hours ago, Nicklord said:

A meni je to ostalo u sećanju kao jedan od najboljih setova 😄 Još se sećam kako sam bio glup i pokušavao da shazamujem a lik vrti 3 stvari u isto vreme 

 

Mada slažem se sa tobom da mu nekad setovi nisu dobri, ali sve to dolazi od toga jer on pušta svašta i onda nekad ubode a nekad ne. Relativno slično kao Nina Kraviz, nekad se prepričava mesecima a nekad isprazni prostor

 

posle 15 minuta mogu da kažem da ovo ozbiljno lomi

[ćušpajz]

 

 

Edited December 28, 2021 by uini

[Marko]

Jacob van Ruisdael (1629-1682) je bio Holandski slikar. Smatra se najvećim pejzažistom "Holandskog Zlatnog Doba". Rođen u Haarlemu u umetničkoj porodici (otac i stric isto pejzažisti, kao glavni uticaji). Već kao tinejdžer započinje dugu i plodnu karijeru (Oko 700 poznatih radova). Veliki talenat, čudo od deteta je bio već od malih nogu, te sa 17-18g ostvaruje prva velika dela. Glavne odlike njegovog stila su: Kontrast i nijansiranje svetla i tame/senke (koji su mu glavno sredstvo izražavanja), kao i prirode i dela ljudske ruke, oblaci koji poput razdvojenih kupola i svodova određuju ton i raspoloženje pejzaža, metafore i alegorije. U njegovim kompozicijama osim Holandskih predela, u manjoj meri nalazimo i Nemačke i Skandinavske pejzaže. Kroz celu karijeru njegovi radovi su bili traženi, kako ponajviše od strane prosperitetne trgovačke klase i trgovaca slikama (Kojih nije manjkalo u Holandiji na njenom vrhuncu), ali i od građanstva i političkih lidera. Njegov uticaj je bio dalekosežan: Od narednih generacija u Holandiji, preko Engleskih i Francuskih pejzažista XVIII i XIX veka, do Američkih Romantičara. Iako je njegovo tržište bilo stabilno, ipak za života nije imao popularnost onih majstora koji su slikali Italijanske pejzaže: Tek će u doba Romantizma u potpunosti biti prepoznat njegov značaj i uticaj. Na mnogim njegovim slikama, iz poslednjih 25 god života, nije naznačen datum, pa se može samo otprilike pretpostaviti kad su nastale. Jedini znani učenik mu je bio Meindert Hobbema. Danas su njegova dela širom sveta rasprostranjena po muzejima i privatnim kolekcijama.

 

Spoiler

"Landschap met Hut" (1646)

 

 

Spoiler

"Landschap met een dorp in de verte" (1646)

 

 

Spoiler

"Duinlandschap" (1646)

 

 

Spoiler

"Rivierlandschap met een zandbank" (1647)

 

 

Spoiler

"Duinlandschap bij Haarlem" (1647)

 

 

Spoiler

"Eikenbomen bij een vijver" (1648)

 

 

Spoiler

"Stenen brug" (1648)

 

 

Spoiler

"Landschap met rivier en kelder ingang" (1649)

 

 

Spoiler

"Landschap met molen bij avond" (1650)

 

 

Spoiler

"Twee watermolens en een open sluis in de buurt van Singraven" (1650)

 

 

Spoiler

"De grote eik" (1652)

 

 

Spoiler

"Landschap met een bruggetje" (1652)

 

 

Spoiler

"Landschap met watermolens" (1653)

 

 

Spoiler

"Twee watermolens en een open sluis" (1653)

 

 

Spoiler

"Gezicht op kasteel Bentheim" (1653)

 

 

Spoiler

Het Joodse kerkhof" (1654)

 

 

Spoiler

"Korenveld aan de rand van een bos" (1655)

 

 

Spoiler

"Ruïne van Kasteel Egmond" (1655)

 

 

Spoiler

"Gezicht op Burg Bentheim"

 

 

Spoiler

"Winterlandschap met een gezicht op de Amstel en Amsterdam"

 

 

Spoiler

"Gezicht op Haarlem uit het noordwesten, met de blekerijen op de voorgrond"

 

 

Spoiler

"De molen bij Wijk bij Duurstede"

 

 

Spoiler

"Bewogen zee"

 

 

Spoiler

"Glooiend boslandschap met kudde vee op een ondergelopen weg"

 

 

Spoiler

"Gezicht op Haarlem met bleekvelden"

 

 

Spoiler

"Landschap met brug, vee en figuren" (1660)

 

 

Spoiler

"Ondergelopen bos bij avondlicht" (1660)

 

 

Spoiler

"Het IJ op een stormachtige dag" (1662)

 

 

Spoiler

"Boslandschap" (1662)

 

 

Spoiler

"Gezicht op Amsterdam"

 

 

Spoiler

"Het Huis Kostverloren aan de Amstel"

 

 

Spoiler

"Winterlandschap" (1665)

 

 

Spoiler

"Een moeras in een woud" (1665)

 

 

Spoiler

"Eikenbos bij een vijver" (1665)

 

 

Spoiler

"Waterval met kasteel ruïne" (1666)

 

 

Spoiler

"Korenvelden" (1670)

 

 

Spoiler

"Landhuis in een park"

 

 

Spoiler

"Landschap met waterval" (1668)

 

 

Spoiler

"Gezicht op Alkmaar" (1675)

 

 

Spoiler

"Een bergachtig boslandschap met rivier"

 

 

Spoiler

"Het strand bij Egmond aan Zee" (1675)

 

 

Spoiler

"Winterlandschap met gezicht vanaf het Hekelveld in Amsterdam met links de Nieuwezijds Voorburgwal en rechts de Nieuwezijds Achterburgwal; op de achtergrond de koepel van het stadhuis en de toren van de Nieuwe Kerk"

 

 

Spoiler

"Rivierlandschap met kasteel op hoge rots"

 

 

Spoiler

"Het Damrak"

 

 

Spoiler

"Glooiend korenveld"

 

 

Spoiler

"Landschap met waterval"

 

 

Spoiler

"Winterlandschap met een molen"

 

 

Spoiler

"Gezicht op Amsterdam vanaf de Amsteldijk" (1680)

 

 

[SteveFrancis#3]

Konacno jedan od mojih favorita. Moras sledeceg Hobbemu ili Salomona...

[Marko]

1 hour ago, SteveFrancis#3 said:

Konacno jedan od mojih favorita. Moras sledeceg Hobbemu ili Salomona...

 

Meh, smorno je sve kad je pod moranje. Kad sam sinoć baš zaseo za komp, uzeo slučajno da gledam i reko ajd' - Ali zato su mi za ovo forum i wiki bili 2 od jedno 60-ak tabova na nekoliko browsera: Na Twitchu upalio nekoliko streamova, pa pustio muziku, prošetao do kladionice&prodavnice, vratio se, scrollovao sve one kategorije na imguru, blenuo malo i na fb, ispoštovao ponešto od nba&nhl (si gledao NCAA skoro nešto?), a u pauzi malo gejmovao i stigao da trolujem svugde, i na Viberu, i na Whatsappu, i na Skypeu (!) i na Discordu. I da ne zaboravim, imao sam slano i slatko sa strane. Jedino tako može, a da ne smori i ne podseti na neki domaći 😂 Lepo od tebe što si izrazio želju za pomenutima, ali nije mi baš neki fazon kačiti slične u nizu, tj da nije raznoliko, šta znam. Ako ništa,  možeš redovno ovde da nađeš snežni pejzaž za svoju dušu 😁

Edited December 29, 2021 by Marko