Kafana pod obručima

[Fat Zadd]

 

 

Edited September 2, 2020 by John Dies at the End

[Fat Zadd]

 

[Kronostime]

 

[Old 666]

vrhunska izvedba...

 

 

[ćušpajz]

Quote

I onda se neko još uvek čudi što je narodnjačka struktura preuzela kulturni model? Pa oni ljudi stalno nešto osvežavaju, posle Brene dođe Ceca, pa Rada Manojlović, oni stalno neguju sebe, jer šta god da misle jedni o drugima, oni se okupe kod Saše Popovića i pevaju za Novu godinu, jer tu utvrđuju svoj status i u narodu i u društvu. Oni znaju da ako ne osvežavaju scenu, ako nemaju nove generacije, ovi matorci će nestati i nestaće polako i tržište. Oni pevaju zajedno sa mlađima stare pesme i narod vidi da ima ko da nasledi. Mi to nismo uspeli ni u rokenrolu. Pričao sam sa Sanom Garić, koja je mlađa i ne voli obrade pesama. Ja joj na to kažem da je interpretacija osnov svake umetnosti. Rod Stjuart je napravio karijeru na obradama. Pre Beatlesa sve je bilo razdvojeno – imao si autore muzike i teksta, muzičare-izvođače i pevače-interpretatore. Oni su isto počeli kao interpretatori, pa su u Hamburgu počeli da pišu svoj materijal i kad su sve to spojili u jedno, napravili su revoluciju protiv koje je bio znatan deo muzičke industrije, jer odjednom – uvođenjem tog modela, po kome je ista osoba i autor i interpretator – gomila kompozitora, tekstopisaca, aranžera i muzičara ostala je bez posla, a pevači koji nisu imali svoj materijal – zastareli. Problem je naravno i u tome što svega nekoliko osoba dobije odjednom sve pare na ime tantijema za autorstvo i izvođenje. Uostalom, čak i kod nas je recimo u zlatno doba mog gluvarenja, Disciplinu kičme načinila prepoznatljivom za šire narodne mase obrada “Čudne šume” Yu grupe. Koja je odvajkada imao sjajne pesme, pa i pokušaje da napravi hit, sa recimo “Ja imam šarene oči”, ali tek kad je otpevao pesmu o medvedu koji ispija medni sok, zavrteo se na radiju i čuše ga svi od Soče do Drima.

 

 

https://nova.rs/kultura/uros-duric-ispovesti-umerenog-otpadnika-2/

[Marko]

[MetalHead]

4 hours ago, John Dies at the End said:

 

 

Edit:

 

 

@MetalHead zbog čega ja ne mogu da izbrišem video iz Frensisovog posta?? 😴

 

Mislis kad quote-ujes? Kao sto sam ja tebi u quote-u gore? 

Najbolje da pozicioniras kursor u red ispod i onda sa backspace da brises... 

 

 

[Shunsuke Nakamura]

Edited September 2, 2020 by Shunsuke Nakamura

[Del Piero]

 

[Chaos Is Me]

2 hours ago, uini said:

 

https://nova.rs/kultura/uros-duric-ispovesti-umerenog-otpadnika-2/

Ne mogu manje da se složim sa ovim. 

[ćušpajz]

42 minutes ago, Chaos Is Me said:

Ne mogu manje da se složim sa ovim. 

 

pa dobro, ja sam to izvukao malko iz konteksta, gde on zapravo priča o SANU kao jednoj zastareloj i prevaziđenoj instituciji u proteklih 40ak godina - a koja je došla u tu poziciju stavom te ekipe koja vlada i koja je (taj princip zapravo) solidan benchmark za puno toga što se dešava u ovom društvu od uvek.

 

intervju ima dva dela, juče sam pejstovao takođe jedno parče iz prvog dela, takođe otgrnuto od suštine priče u intervjuu.

 

u svakom slučaju, toplo preporučujem oba dela, klimali u znak odobravanja na stavove i viđenja ili jok. u-đu je jedan od retkih iz te ekipe uslovno pop-kulturne scene 80ih & 90ih koji ima vrlo široka kulturološka znanja i zanimanja, pa mi je uvek zgodno čuti kada ima ko da ga i pita (kao npr combo kojić-ambrozić)

 

edit typos

 

edit pt2 evo npr ovde sam se glasno smejao sam po svojoj sobi:

 

Quote

– Ne verujem da ga niko ne oseća… Al’ ipak – samo da vas podsetim da je pola godine pre nego što je Urbana gerila počela da radi – ovde vladalo potpuno mrtvilo. I to mrtvilo koje je najbolje opisao Mika Oklop u svojoj priči “Siv”, a objavio Bata Dramićanin, zvani Bata Knjiga, iz kultne knjižare u Cetinjskoj, ukoliko ga se iko još uvek seća. To je fantastična priča o Beogradu s kraja 1970-ih, o sivilu koje je tad vladalo. Tu Mika u preambuli citira ortaka – pominje ga i u “CA. Blues”, a on se zove Scott Christopher Wren, i potomak je ser Kristofera Rena, arhitekte koji je projektovao Katedralu svetog Pavla u Londonu. Priča počinje citatom mlađeg Kristofera, kog je Mika očito doveo u Beograd: “Čoveče, ovaj grad je toliko siv, da ljudi u njemu zaspe usred seksa”

 

Edited September 2, 2020 by uini

[Chaos Is Me]

Verujem da ima štogod interesantno tu da se pročita, cenim Đurića iako mi je užasno iritantan kao pojava. Čisto sam se osvrnuo na onaj deo koji si citirao, to po mom skromnom mišljenju ne može biti dalje od istine ni za narodnjake ni za ovaj momenat oko interpretatorstva i autorstva. 

[Nicklord]

3 hours ago, Chaos Is Me said:

Ne mogu manje da se složim sa ovim. 

Šta misliš da nije tačno?

[Chaos Is Me]

Prvo, da treba tražiti razloge u popularnosti narodnjaka zbog nekakvog "obnavljanja krvi". Prostačka muzika je ovde sasvim jasna posledica onoga što se ovde traži, to je neka verzija pop muzike prošarana orijentalnim momentima, dakle prilagođena onome što Balkan jeste (između istoka i zapada) i neizostavno vezana za plitke, patetične i nakazne rime koje nisu ništa drugačije u odnosu na globalni mainstream pop. 

 

Drugo, da novi alternativni izvođači treba na bilo koji način da budu više interpretatori više nego autori, to je pogubno na mnogo nivoa i ubija ono što je esencija umetnosti - kreativno stvaralaštvo, a propagira ponavljanje i stvaranje pukih replika. 

[Drug Crni]

Meni se,medju ostalom,posebno dopao deo iz prvog dela intervjua u kojem Uros govori o izvesnoj podvojenosti u Srba - sa jedne strane stoji (pro)zapadni mentalitet olicen u cinjenici da umemo da prepoznamo vrednosti,tj.da prepoznamo sta vredi,ali da u pogledu poslovanja i trzisne kulture poslujemo orijentalno. I da je to veliki problem. Sa cim se ja slazem.
Uopste - dobar intervju,zanimljiv sagovornik..sa zadovoljstvom sam ga procitao.

[ćušpajz]

1 hour ago, Chaos Is Me said:

 

Drugo, da novi alternativni izvođači treba na bilo koji način da budu više interpretatori više nego autori, to je pogubno na mnogo nivoa i ubija ono što je esencija umetnosti - kreativno stvaralaštvo, a propagira ponavljanje i stvaranje pukih replika. 

 

mislim da nisi najbolje razumeo. interpretacija i jeste neki primitivan, bazični preduslov da se umetnost "rodi", što je u procesu odrastanja zaista tačno. nigde ne kaže da bilo kakvi izvođači, pa ni alternativni, treba na bilo koji način da budu više interpretatori nego autori. 

[Whitnail]

[riviera]

 

[Chaos Is Me]

2 hours ago, uini said:

 

mislim da nisi najbolje razumeo. interpretacija i jeste neki primitivan, bazični preduslov da se umetnost "rodi", što je u procesu odrastanja zaista tačno. nigde ne kaže da bilo kakvi izvođači, pa ni alternativni, treba na bilo koji način da budu više interpretatori nego autori. 

Nisam čitao ceo intervju nego onaj deo koji si ti citirao, ali ne slažem se ni sa ovim. 

[ćušpajz]

1 hour ago, Chaos Is Me said:

Nisam čitao ceo intervju nego onaj deo koji si ti citirao, ali ne slažem se ni sa ovim. 

 

e jebiga (:

[Marko]

Za intervju Đurića, morao sam poduže

Spoiler

Slažem se sa nekim stvarima što kaže, ovim manje više očiglednim naravno, zapadne vrednosti-istočnjačko poslovanje, klanovi i veze u kulturi, gerijatrija u SANU, ovo što priča o odnosu priznatosti u inostranstvu sa jedne i u Srbiji sa druge strane. Ok, ali to su kod nas dobro poznate stvari. Nisam iz Beograda, niti je imao ko da mi priča na temu, pa da znam koliko su autentične i istinite njegove ocene i opisi (sub)kulturnog života prestonice od pre 30, 40g. Takođe, previše mi zvuči kao neko ko se bavio svim i svačim, pa pomalo pametuje za svaku oblast u kojoj je bio. Urbana faca, neki bi rekli, a neki drugi bi samo odmahnuli rukom i dali neki omalovažavajući komentar. Kao slikara, nisam ga u stanju (pr)oceniti, nisam iz struke, ne sviđa mi se i ne cenim takvo slikarstvo, pa ću radije ćutati. Marina Abramović i njen uspeh, tek to ne bih komentarisao, u celoj njenoj priči, mi je negde najmanje bitan deo o tome kako je ona primljena kod nas. I da li, ili ne, je ona svetska umetnica koju naša provincijalna sredina i elita, ne shvata/ne prihvata/zavidi joj/mrzi je. Ja znam, samo sam ime zaboravio, da je bio neki lik pre 50-ak god, koji je fekalisao u konzerve, i onda su se te konzerve prodavale za basnoslovne svote, uz razume se, kompletno obrazloženje galerista ili ne znam koga već, kako je to umetnost i šta sve daje posebnu dimenziju tome 😁 Gde je taj lik danas, koje li mu je mesto u istoriji umetnosti itd, mislim negde je ostao upamćen svakako, ali da... E sad, ne poredim to sa Abramović, ali zbog bezbroj primera koji obesmišljavaju umetnost, baš zato se mislim, neka nemam pojma sa umetnošću, ni ovako formalno, niti sam informisan o dešavanjima i trendovima u likovnim i konceptualnim umetnostima, ali ja bih se držao onog da će vreme pokazati šta valja, koliko i kome valja, ma kako to bilo pojednostavljivanje i kliše stav. Raznoraznim umetnostima i velikim imenima, koji su bili moda i obavezno štivo nekad, bi se danas ljudi smejali, ili pak nemaju ni delić pažnje i važnosti kao onda, tj znaju za njih malobrojni entuzijasti, poklonici ili istoričari umetnosti. Da probamo da zamislimo relevantnost Marine i sličnih, jednom kad im prođu karijere i životi, teška priča , (bar meni, šta znam, siguran sam da postoje ljudi koji su uvereni kako će to da bude kultno, veće, najveće).Vratio bi se na Đurića, u vezi još par stvari što je rekao. Prvo, ovo što kaže za susret sa kompozitorom, kako dotični "ostrašćeno negira očigledne i dokazive visoke domete" MA, i kako on te domete može samo da sanja, da u Metropoliten Operu ulazi verovatno samo kad kupi kartu. Šta je ovo trebalo da znači? Jer ja ne vidim smisao poređenja konceptualne umetnosti i muzike, pogotovo ne kad je Met Opera u pitanju, jer je ta institucija danas i ponajviše konzervativna od glavnih svetskih operskih kuća (visoki standardi u svemu, a za operu klasičan pristup, konzervativna produkcija i režija, sa velikim naglaskom na performance art, a ne na davanju prostora regietheater režiserima da forsiraju besmislene koncepte, stvari koje ne postoje u zamislima kompozitora i libretiste, pogotovo vulgarnosti, srozavanje scene, neki moderni senzibiliteti). Ne znam da li se ovde svesno pravio lud, ili je to rekao onako malo u afektu, ali baš niđe veze. Kaže na kraju, svi smo mi proizvod društvenih okolnosti, tako je kako je, ne znam samo što mu SANU, umetnička scena i generalno situacija kod nas zavređuju toliki komentar. Arogantno izgleda, da neko u takvom intervjuu, kaže kako bi akademija mogla da porazmisli da ga primi, i ne samo njega, jer je u kolekcijama i muzejima tu i tu. Uopšte ideja da akademija treba da se na taj način osvežava, pročišćava i šta ti ja znam, meni poprilična glupost, ma koliko da su gerijatrija, da ne vladaju jasna pravila i norme prijema u članstvo, da nema balansa između prirodnjaka i društvenjaka, i da su mane ovog društva prisutne i kod njih. Liči mi na tu neku želju za pošto poto takvom afirmacijom, bez obzira što ne bi trebalo da je prisutna kod ostvarenih ljudi u svom polju. Ako si već u srednjim 50-im, imaš šta imaš iza sebe kako kažeš, šta će ti članstvo u SANU? Nije valjda zbog nekakvih privilegija koje to nosi, ili one patnje za nekim titulama koje idu uz ime.

 

[ćušpajz]

@Marko

 

kao prvo, lepo je što si uložio trud da objasniš svoj stav, umesto da napišeš "ne slažem se, tačka"

 

ipak, imam jednu heavy zamerku, nadam se da je nećeš shvatiti lično, pošto i nije lična, već nešto što često viđam kada je umetnost tema:

 

osvrnuo bih se samo na tvoju percepciju moderne umetnosti jer je to na neki način opšte mesto u razmišljanju ljudi koji se ne potrude da o nečemu pročitaju a onda, kada pročitaju i promisle zašto je takva umetnost nastala i u evolutivnom smislu i kao kritički osvrt na, u tom trenutku, aktuelno društvo, aspiracije, želje i bolne tačke pojedinca u odnosu na sebe, okruženje, tj to društvo itd.

 

stav ljudi da je  prava umetnost ona koja je lepa oku, koja počiva na skillu za verno oponašanje realnosti a ostalo nešto manje vredno, je d'izvineš, stav ignoranta.

 

ti lepo napišeš da se ne razumeš pa nećeš da daješ sud a zatim ga daš, da bi na kraju zakucao kao giannis iza leđa sa tezom da je vreme isključivi sud ali ni tu nije kraj: već ni vreme nije sud ako o nekim umetnicima i delima, kao što je valjda i danas slučaj, znaju "malobrojni entuzijasti, poklonici i istoričari umetnosti"

 

-> što nas vraća na taj ignorantski stav koji mene užasno nervira a koji sam toliko puta sreo (jer je masovan) u cca 25-30 godina; 

ne želim da se edukujem i razumem jer je sve to sranje - a umetnost koja po sudu takve većine bude opšteprihvaćena za 50 ili koliko godina, će biti umetnost koja je preživela sud vremena.

 

inače, neka značajna dela tj performansi marine abramović su sada već 45 godina stara, tako da eto.

 

a upravo je to jedna od bitnih poenti đurićevog dvodelnog intervjua (a i te anegdote sa našim poznatim kompozitorom koji ne razume, ne želi da razume ali ima kategoričko mišljenje)

- ljudi ovih dana (decenija) imaju jako čvrste stavove i mišljenja bazirana na svom neznanju ili površnom interesovanju.

 

- ako ja kao laik i konzument ne uživam u filmovima sergeja paradžanova, probaću svejedno  da razumem, sam ili uz nečiju pomoć, zbog čega sve je on tako važan za istoriju kinematografije, možda čak i za neki aktuelni trenutak. verovatno mi se i dalje neće dopasti to što sam video ali ću znati da cenim to što je uradio, umesto da kažem eh da je on neki baja, svi bi znali za njega i gledali njegove filmove a ne the avengers i kum II. 

 

 

 

 

[Drug Crni]

Ja,pak,sticem utisak da nisi na najsrecniji nacin interpretirao/razumeo Djuricev stav o SANU. Ja nikako ne uspevam da vidim kako/gde se on kao nudi njima,pa eto pati sto ga oni kuliraju. Mislim da je SANU spomenuo u sasvim drugom kontekstu i sa potpuno drugacijom namerom.

Inace,kudos i od mene za trud @Marko
 

[Ne sam Safete]

To što je Koja prošao na radiju tek nakon obrade Čudne šume, ne govori ništa o Koji i Disciplini nego o medijima (posebno o radiju) I to pričamo o periodu kad se tom mediju mogao dodati pridjev edukativni. 

Sad na sve to dodaš trideset godina kolektivne lobotomije i prigovaraš rokerima i sličnim zbog neorganizovanosti... Ja ne znam kako to nazvati. 

 

[Chaos Is Me]

4 hours ago, uini said:

@Marko

 

kao prvo, lepo je što si uložio trud da objasniš svoj stav, umesto da napišeš "ne slažem se, tačka"

 

ipak, imam jednu heavy zamerku, nadam se da je nećeš shvatiti lično, pošto i nije lična, već nešto što često viđam kada je umetnost tema:

 

osvrnuo bih se samo na tvoju percepciju moderne umetnosti jer je to na neki način opšte mesto u razmišljanju ljudi koji se ne potrude da o nečemu pročitaju a onda, kada pročitaju i promisle zašto je takva umetnost nastala i u evolutivnom smislu i kao kritički osvrt na, u tom trenutku, aktuelno društvo, aspiracije, želje i bolne tačke pojedinca u odnosu na sebe, okruženje, tj to društvo itd.

 

stav ljudi da je  prava umetnost ona koja je lepa oku, koja počiva na skillu za verno oponašanje realnosti a ostalo nešto manje vredno, je d'izvineš, stav ignoranta.

 

ti lepo napišeš da se ne razumeš pa nećeš da daješ sud a zatim ga daš, da bi na kraju zakucao kao giannis iza leđa sa tezom da je vreme isključivi sud ali ni tu nije kraj: već ni vreme nije sud ako o nekim umetnicima i delima, kao što je valjda i danas slučaj, znaju "malobrojni entuzijasti, poklonici i istoričari umetnosti"

 

-> što nas vraća na taj ignorantski stav koji mene užasno nervira a koji sam toliko puta sreo (jer je masovan) u cca 25-30 godina; 

ne želim da se edukujem i razumem jer je sve to sranje - a umetnost koja po sudu takve većine bude opšteprihvaćena za 50 ili koliko godina, će biti umetnost koja je preživela sud vremena.

 

inače, neka značajna dela tj performansi marine abramović su sada već 45 godina stara, tako da eto.

 

a upravo je to jedna od bitnih poenti đurićevog dvodelnog intervjua (a i te anegdote sa našim poznatim kompozitorom koji ne razume, ne želi da razume ali ima kategoričko mišljenje)

- ljudi ovih dana (decenija) imaju jako čvrste stavove i mišljenja bazirana na svom neznanju ili površnom interesovanju.

 

- ako ja kao laik i konzument ne uživam u filmovima sergeja paradžanova, probaću svejedno  da razumem, sam ili uz nečiju pomoć, zbog čega sve je on tako važan za istoriju kinematografije, možda čak i za neki aktuelni trenutak. verovatno mi se i dalje neće dopasti to što sam video ali ću znati da cenim to što je uradio, umesto da kažem eh da je on neki baja, svi bi znali za njega i gledali njegove filmove a ne the avengers i kum II. 

 

 

 

 

E sad ovo što si napisao samo primeni na deo intervjua o kome smo polemisali vezano za interpretatorstvo i autorstvo. Nikad ne bi bilo moderne umetnosti (poput Marinine npr) da se moderni umetnik bavio interpretatorstvom već je ona upravo i nastala na neprihvatanju pravila i do tada postojećih modela i uzora.