Jump to content

Zivot i standard u SFRJ


Amigo

Recommended Posts

5 hours ago, demag said:

 

Sve mi je jasno, nije kao prije, razumljivo.

 

Nije mi jasan onaj dio o "propasti".

 

Živim u objektu iz doba Rimskog Carstva i prodam to za 3000€/m2 ili bacim na najam po 100€/dan.

Pa kakva je to vražja propast?

 

Koliko je takvih procentualno?

 

5 hours ago, demag said:

 

I još uz tolike novce, netko bi silom da imam plavu kutu i čekičam u nekoj tvornici plastike?

 

Nema mi to smisla, tebi ima?

 

Pa ima smisla jer Split gubi stanovnistvo. Nesto nije valjda u redu.

Link to comment
Share on other sites

21 hours ago, demag said:

 

Sve mi je jasno, nije kao prije, razumljivo.

 

Nije mi jasan onaj dio o "propasti".

 

Živim u objektu iz doba Rimskog Carstva i prodam to za 3000€/m2 ili bacim na najam po 100€/dan.

Pa kakva je to vražja propast?

 

I još uz tolike novce, netko bi silom da imam plavu kutu i čekičam u nekoj tvornici plastike?

 

Nema mi to smisla, tebi ima?

 

Mnogi evropski gradovi su se u poslednje dve decenije susreli s izazovom da pojedine delove grada ociste od stanovnika i prevedu ih u iskljucivo poslovne i turisticke lokacije. Svaka lokalna vlast bi time ostvarila trenutnu korist, ali dugorocno, u tome ih sprecavaju urbanisticki planovi, koji se ne rade za cetvorogodisnji mandat, vec na mnogo duze. I ne prave ih politicari, nego strucnjaci iz raznih oblasti. Zato ti gradovi zadrzavaju svoj koncept i smisao, ako hoces i "duh" i to je to sto u njih privlaci posetioce iz celog sveta. Ali i one koji tu zele da se nasele, privremeno ili trajno, bez obzira da li se bave turizmom ili necim drugim, jer atmosfera grada koji zivi i raste je stimulativna za sve.

Strucnjaci kazu da je apartmanizacija gradova skolski primer pogresnog koncepta razvoja turizma. Bilo je takvih pokusaja i u Barceloni i u Atini i u Stockholmu, Londonu, Parizu..., pa su brzo uvideli gresku i regulisali tu oblast, svako na svoj nacin. Ako se neka lokacija u jednom trenutku moze prodati za 100 evra za noc, npr u vreme nekog festivala ili u dve nedelje top sezone, to jos uvek ne znaci da je vredi trajno izuzeti od one namene koja joj prirodno pripada. To ne mora obavezno biti stanovanje, ali mora biti nesto sto koristi pre svega stanovnicima tog grada. Znaci, kultura, obrazovanje, biznis mali i veliki, whatever, ali nikako apartmani koji zvrje prazni deset meseci godisnje. U gradu koji nisu uredjivali razni Kerumi, troskovi za takve prostore bi bili toliki da bi se vlasnici ozbiljno zamislili da li mogu da si dopuste luksuz da ih drze tako prazne. Ali ocigledno ne i u Splitu.

 

13 hours ago, mladenvzz said:

...ne u brda nego u Kaštela i grade najvjerojatnije na divlje

 

Zasto se onda to ne dogadja i drugim primorskim gradovima u Hrvatskoj? Kako npr Dubrovnik uspeva da odrzi, pa cak i da nesto poveca broj stanovnika? Naravno, uvek se moze naci argumenata za taj fenomen, onako generalno. Ali kako objasniti pojavu da je Split u samo tri decenije izgubio ceo jedan Dubrovnik?

Nisu svi u Kastelima i Dugopolju, nema sanse. Tamo je par hiljada ljudi vise nego pre 30 godina. Gde su ostali, gde je za tih 30 godina nestalo 30 hiljada ljudi?

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Kad se vec spominje Dubrovnik... 

U Dubrovniku 'sezona' traje 9 mjeseci, tj. siječanj, veljača i studeni su tri 'mrtva' mjeseca, 90% ugostiteljskih objekata bez problema profitabilno radi u svim ostalim mjesecima. Sto se tice smjestaja, hoteli su također prihvatljivo popunjeni u tom razdoblju dok manji iznajmljivači izdaju apartmane u razdoblju od 01.04. ili 01.05. do 01.11. dakle minimalno 6 mjeseci.

Apartman s 3* košta između 100 i 200 eura po nocenju, ovisno o lokaciji i dijelu godine.

Hotelski smjestaj s 4* ili 5* je između 300 i 600 eura.

 

Razlika između Dubrovnika i Splita je u plaćama.

Sobarice, prodavačice, čistačice... u Dubrovniku imaju cca 5000 kn mjesečno za 160 sati rada dok je to u Splitu oko 3500 do max 4000 kn.

Dobar konobar ili kuhar mjesecno zaradi preko 10 000 kn.

Samostalni obrtnici(elektricari, stolari, keramicari...) mogu mjesečno zaraditi od 15000 do 20000 kn.

 

Dakle veliki broj ljudi dobro zarađuje of svojih ruka ili od iznajmljivanja tako da nema potrebe za odlaskom.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Bushman said:

 

Dakle veliki broj ljudi dobro zarađuje of svojih ruka ili od iznajmljivanja tako da nema potrebe za odlaskom.

 

Pa ne kazem ja da nema posla, kaze gospon Dezulovic da sve propada otkako nema Jugo......plastike! :classic_biggrin: Meni malo sumnjivo da od tih 12 milijardi evra nema posla za njih milion max. 

 

2 hours ago, mladenvzz said:

...Denis,neidu ti oni dalje od Zagreba.Obično se kaže

da u Zagrebu živi veliki dio Splita.Pa i Hajdukom drma

zagrebačka struja Torcide

 

A e? Ne znam detalje. Znam da je mnogo Hercegovaca i da se ZG zale na njih.

Link to comment
Share on other sites

Jugoslavija je pod broj 1 bila jedna pametna i plemenita ideja, da se Balkan posle vekova robovanja sto Turcima, sto Austrijancima a sto Veneciji ujedini i da se svi Juzni Sloveni objedine u jednu drzavu, regionalnu silu.  Sa te strane SFRJ je formirana na kontinuitetu te ideje i diskontinuitetu sa tadasnjim sistemom. 

Mislim da svaki razuman covek da ovih prostora treba da zali za SFRJ jer danas umesto da imamo jaku drzavu, ekonomiju i perspektivu nama na ovim prostorima vladaju Nemci, Turci, Englezi i za male pare kontrolisu nasu ekonomiju. Bilo je mana u toj drzavi, ali bez obzira na sve ipak je SFRJ razvila drustveni sistem koji je brinuo o obicnim gradjaninu, ekonomija je iz agrarne prerasla u jaku industrijsku i Rumuni, Cesi i Rusi su nas gledali kao SAD u komunistickom svetu. 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Moj kasetofon koji sam dobio1977, AIWA 915. Dosta nasih ljudi je tada radilo u Libiji ifobro su zaradjivali, tako i ja dobih ovo cudo od tehnika za to doba.

Imao je ugradjena dva mikrofona, koji su bili vrhunskog kvaliteta, pa smo se mi klinci snimali, medjutim sve te trake su unistene, ali eto naletih na ovaj video koji me podsjetio tih sretnih dana.

 

 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Nikada nisam video tu marku u Japanu, od 2003. Pogledam na Wikipedia, imala je teske padove.

 

Secam se, prijatelj je u Norveskoj 1983. nosio njihovo pojacalo (hifi) u neki drzavni tehnicki institut na testiranje i da potvrde njegovo uverenje o losem kvalitetu. Tada sam poslednji put (do pre Amigovog posta danas) cuo za tu marku. Ne znam sta je bio rezultat testa.

 

Kroz maglu, secam se krajem 1970-ih da su neki nosili LP ploce kod jednog drugara da im ih snimi na kasete, on je imao AIWA kasetar.

Link to comment
Share on other sites

Ovaj kasetas je bio zaista super kvalitetan, sve dok mi nije pao sa stola :classic_sad: Nabavio sam neke slusalice i ustanem sa stola, zaboravio da imam slusalice i tresnu na pod, tom prilikom je pukla neka stampana ploca, FM je prestao da radi. Poslije sam sjebao glavu ljepleci trake selotejpom. :smiley24:

Negdje tamo krajem osamdesetih dodju neke mini linije Aiwa kod nas, ali to je bio plastikaner, jeftine i slabog kvaliteta. Ovaj kasetofon je bio tezak, solidan.

Posto je imao i kratke talase, SW, moj otac je ponekad slusao Radio Frans Internacional.

 

U drugoj polovini osamdesetih u Free Shop-u kupim mini liniju Sanyo, nista posebno, ali nije bila losa, sjecam se da sam je platio 450 maraka :classic_blush:

 

 

1991 sam to zamijenio sa Ei Nis stero sistemom iz komponenata, metal, vjerovatno Filips licenca (ne mogu to naci na netu), sa Riz gramofonom, odlican pun zvuk, i na kraju u Januaru 1992 kupim i Sony CD player, koji je bio 500 maraka, koristio sam ga samo nekoliko mjeseci, ne bas dobra investicija :cigar:

Kao i Sony tv. :classic_cool:

Tako je to bilo u SFRJ :smiley2:

 

https://starigramofon.wordpress.com/jugoslovenski-gramofoni/

 

Legendarna Toska 20, koju nisam imao, a nije da nisam zelio. :smiley24:

 

gramofon-tosca-20-gp-5660-slika-56547605

Edited by Amigo
Link to comment
Share on other sites

Link to comment
Share on other sites

9 minutes ago, Klotzen said:

spacer.png+

 

Gorenje GC 203 tamo negde početkom 80-ih, samo je moja imala zvučnike sa tamnijim drvetom i sa oštrim ivicama. Upokojilo se početkom 2000-tih. Nije izdržao pritisak  novog veka 🙂

Ima moj komšija Šule, sa poslednjeg sprata. Imao je i mikrofon, da tako kažem, externi, pa smo u to vreme glumili di-džejeve (odnosno Zorana Modlija) :jumping:

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...