Zivot i standard u SFRJ

[Constantin]

15 minutes ago, AgroLaki said:

 

To je zato sto je ovde ima dosta firmi koje se ponasaju kao da je ovo kapitalizam XIX veka. Kao oni radnici Jure sto su nosili pelene. Takve stvari treba zabraniti. Treba nam što više privatnog biznisa, ali da se dostojanstvo radnika poštuje, da se poštuje deo ugovora o mobingu, da se ne otpuštaju radnice koje zatrudne i slično. Ako ne mozes da budes profitabilan bez da tretiras radnike ko stoku, ne treba ni da radis. 

Veliki je problem, takve vrste, u tranziciji kod svih država koje su "preporodjene" u doba socijalizma. Taj deo života u tom sistemu, na žalost, nosi i odredjeni mentalitet ljudi, na kome treba poraditi. Kolektivna promena sa dopiranjem do svakog pojedinca. Problem kod ljudi je ovde što imaju u sebi neku mantru, kad krenu sa privatnim biznisom moje su pare, moja je firma i može mi se kako ja hoću...To posle postaje nasledno. 

[Perkos2]

1 hour ago, Constantin said:

Ima tu nešto.....Filip Moris je kupio Duvansku Industriju Niš...tada je bilo 4500 radnika, pa je smanjeno na 1500, a sada ima oko 500. Možda ima stalnih 50-100 u menadžementu, a ovih 300-400 se stalno smenjuju. Neko ne može da izdrži, mnogi se razboljevaju, a tek kad mlade žene ostanu u drugom stanju, odmah se na njihovo mesto dovode drugi.

 

Malo nek se nose Telenori i Filipi Morisi.....naravno, ne odobravam ni ovih 9000 u Telekomu, a svojevremeno u EI NIš je radilo 25 000 ljudi...mnooogoo kume. To se nije moglo izdržati.

Telekom je došao do 6500 zaposlenih ali je onda nekom pala ideja da se kupe Supernova, Kopernikus i brdo nekih manjih firmi uz preuzimanje svih njihovih radnika. naravno ideja nije došla iz firme kao ni što nije ni ideja o kupovini prenosa Premijer lige došla iz firme, ni sponzorstvo klubova ni filmske industrije u Srbiji. A toga ima još, tako da kad se piše o profitu Telekoma mora i sve to da se uračuna dok to nema kod Telenora ili kako se već sad zovu.  

[DJORDJE]

Samoupravljaci su bili jos efikasniji od ovih iz SNS-a. Cetiri  automobila godisnje po zaposlenom, kao da su pravili Ferari.

 

Quote

Kao rekordna godina u istoriji Zastave upisana je 1989. kada je proizvedeno 220.000 vozila. Zastava je tada imala 53.337 zaposlenih radnika, a u proizvodnju juga za američko tržište bilo je uključeno 280 preduzeća iz 130 jugoslovenskih gradova.

 

[Constantin]

1 hour ago, DJORDJE said:

Samoupravljaci su bili jos efikasniji od ovih iz SNS-a. Cetiri  automobila godisnje po zaposlenom, kao da su pravili Ferari.

 

 

Zastava je imala 4 fabrike....oružje, putnička vozila, teretna vozila i specijalna vozila. Nisi znao? Zaposleni koji pravili karabine i pištolje nisu sklapali "stojadine"....

Quote

 

Zlatna godina za kragujevačkog proizvođača automobile ucrtana je 1989. godina, kada je u sopstvenom proizvodnom programu proizveo 180.950, a u industrijskoj kooperaciji 42.614 automobila i 4.827 kamiona. Izvezeno je 26.777 vozila čime je zaokružen proizvodni kapacitet na 220.000 vozila godišnje i ostvareno 81.075.000 američkih dolara.

 

Naredne godine Zavodi Crvena Zastava menjaju ime u „Zastava automobile”.

 

Kao kruna višegodišnje uspešne saradnje, 1991. godine usledio je potpis ugovora kojim Zastava i Iveko osnivaju zajedničku firmu Zastava kamioni. Proizvodni kapacitet je zaokružen na 11.000 kamiona. Ova fabrika, do tada je proizvela 180.000 i izvezla 36.000 lakih i kamiona srednje nosivosti.

 

Ratnih godina od 1991. do 1996. godine „Zastava” se suočava sa problemom nabavke delova koji su se pravili u drugim jugoslovenskim republikama – kooperantskim firmama i inostranstvu. Uspeva nekako da  pronađe zamene za te delove, ali „florida”, predstavljena kao savremeni automobil niže srednje klase, ednostavno nije imala šansu da pokuša da ostvari uspeh sličan svojim prethodnicima.

 

Grupacija „Zastava”, u okviru koje je tada poslovalo 47 kompanija, nastavlja da proizvodi razna vozila (putnička, specijalna, kamione), kao i raznovrsne komponente. U njoj je zaposleno 36.000 ljudi, od čega 20.000 u Kragujevcu (13.000 u fabrici automobila). Nakon ukidanja sankcija 1996. godine, „128-ica” je ponovo krenula za Egipat (CKD lotovi), a kreću i prvi razgovori sa kompanijama „Fiat” i „Pežo”, kako bi se našlo rešenje za oživljavanje fabrike.

https://www.glassumadije.rs/uspon-i-pad-automobilske-industrije-u-kragujevcu/

 

 

[DJORDJE]

8 minutes ago, Constantin said:

Zastava je imala 4 fabrike....oružje, putnička vozila, teretna vozila i specijalna vozila. Nisi znao? Zaposleni koji pravili karabine i pištolje nisu sklapali "stojadine"....

 

Ma nikada cuo.

Oruzara nikada nije bilo vise od 2-3000, tako da oni nisu mnogo uticali na broj zaposlenih. Clanak jasno govori o proizvodnji vozila, znaci automobili i kamioni, rekordne 1989te. To je i poslednja godina kada je SFRJ imala kakav takav rast proizvodnje, zato se i danas ta godina uzima za referencu.

[Constantin]

7 minutes ago, DJORDJE said:

Ma nikada cuo.

 

Što ona komentarišeš 😊

Vidiš da se drastično razlikuju podaci....

[DJ_Vasa]

10 hours ago, Dragan said:

I ovo sto pise Constantin i ovo sto pise DJ_Vasa se poklapa sa mojim misljenjem i dozivljajem.

Bilo je lepo dok je trajalo.

Mozda se nesto dalo i spasiti da su nakon Titove smrti, nacionalno-politicke strukture i ekonomija bili nesto fleksibilniji !?

Je li Markovic imao ikakve realne sanse, ili je voz vec bio prosao ?

Secam se jos onog predratnog setanja kolektivnog predsednistva i toksicnog egoizma/nacionalizma, kada se vec video kraj.

Srecan sam da sam "ulovio" sedamdesete i pocetak osamdesetih za odrastanje.

Isto mi je drago ta nekadasnja mogucnost nekog "objektivnog" gledanja na istok i zapad, kroz tu nasu nesvrstanost.

 

Sto se tice dugova. Zar je zaista bilo tako strasno ? Ipak je Yu nesto i proizvodila.

Koliki su danasnji dugovi bivsih republika u odnosu na tadasnje i kolika je privredna moc ?

Imam utisak da ce se "Titovi dugovi" u Srbiji spominjati i kada covecanstvo bude koloniziralo Mars,

samo kao izgovor da se prikriju marifetluci danasnje vlasti.

 

 

 

Mislim da je teško odgovoriti na ovo pitanje, osim hipotetički. SFRJ je u teoriji imala mogućnosti da se transformiše kao i Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska i slične zemlje, ali u praksi nije imala dovoljno potencijala za tako nešto. Ante Marković možda jeste imao viziju, ali je uspeo samo da privremeno sredi firme-mastodonte, koje su zapravo sisale krv kroz kredite koji su se vraćali po sistemu 'lako ćemo', koje je izjedala inflacija ili koje su imale povoljan položaj jer su bile zaštićene kao beli medvedi. Doduše, i građani su uspevali da se ogrebu na neki način, ali je kao rezultat toga bila privreda zasnovana na presipanju iz šupljeg u prazno. Ima u filmu Jagode u grlu nekoliko rečenica koje čak i javno govore u prilog tome. Najčuveniji je citat u kome Uške (Aleksandar Berček) kaže da ne mogu da ga plate toliko malo koliko malo on može da radi, ali dodao bih i rečenicu u kojoj Bane kaže da je kupio auto pre poskupljenja (u prevodu, pojela maca pare jer je auto koji vredi npr. 15.000 evra koštao 10.000), što znači da je proizvođač bio u minusu. Uz državnu pomoć, fabrika nije dobila katanac, ali takav način poslovanja nije mogao da se održi na duge staze.

 

Sledeći problem je bio veliki jaz između republika i njihovih ekonomskih interesa. Sloveniji, u kojoj se poslovalo na zdravim osnovama, nije bilo pravo što se novac iz savezne kase bacao na famozne nerazvijene, a ni Hrvatskoj nije bilo pravo da se devize od turizma raspoređuju tako da im ostaje malo. Tu su obe republike bile u pravu. Ovo se kasnije videlo i u slučaju državne zajednice sa Crnom Gorom, i to još u doba velike 'ljubavi'. Građani CG su mogli da kupuju automobile iz inostranstva bez carine, pa je i ovde bilo dosta vozila registrovanih na CG. S druge strane, Srbija je štitila neradnike u Zastavi velikim carinama, pa su građani Srbije morali da voze ili njihove kante ili da muljaju sa CG tablicama. CG je još odavno uvela nemačku marku i prešla na evro, dok je Srbija ostala na kljakavom dinaru. Da se vratimo na SFRJ - novac koji je išao u saveznu kasu nije bio raspoređivan kako treba, što jeste i jedan od okidača raspada. Sledeći okidač je bio nacionalizam. Osim problema bacanja novca i različitih viđenja privrede koja su imala republička rukovodstva, pad komunizma je za mnoge značio povampirenje crkotina iz II svetskog rata. Uskrsnuće četničke šubare je rezultiralo i uskrsnućem famoznog 'U' na čelu, tako da se prelivanje jedne septičke jame gasilo prelivanjem druge. Nažalost, Pandorinu kutiju je otvorio Milošević, koji je počeo bojkotom slovenačkih frižidera i skija, počeo da se bavi 'bečkim konjušarima', istovremeno je napravio aparthejd nad sopstvenim građanima na Kosovu (baš kada se originalni aparthejd gasio), a nastavio je zapišavanjem teritorija po celoj zemlji. Kao i u fizici, akcija je stvorila reakciju, koja nije bila ni najmanje prijatna.

 

Ukoliko bih se vratio na postavljena pitanja, SFRJ je mogla da se sačuva da je bilo nekog reformističkog nastojanja koje bi bilo najbliže onome što je predlagala Slovenija.

 

Famozni Titovi dugovi su samo floskule koje dolaze od prodavaca magle bliskih režimu ili koji su njegov deo. Ukoliko do sada nije plaćen dug koji je uzet da bi se nešto kupilo još dok je Tito bio živ, za to je kriv onaj koji je potpisao garanciju, tj. država naslednica koja ne servisira svoje dugove, kao i firma koja je prodata u bescenje, namerno upropašćena ili je propala sticajem nekih drugih okolnosti. Da raspad nije bio onakav kakav jeste, dugovi bi bili vraćeni na vreme.

 

Nije čak ni cela privreda bila nezdrava. Firme sa prevelikim brojem zaposlenih su bile balast, ali znam podatak da je npr Aviogenex prevezao milion i kusur putnika 1989. ili 1990. Ne znam kakva je situacija bila u Aviogenexu, ali oni su se bavili isključivo čarterima i ti putnici su uglavnom bili stranci koji su ostavljali devize u Jugoslaviji. JAT je u godini jubileja (1987.) imao flotu od 36 aviona, od čega četiri DC-10 (širokotrupni interkontinentalni), mada mislim da je tada imao i B707 koji je mogao da dobaci preko okeana. Popunjenost aviona je bila sasvim pristojna. Opet, ni ovde ne govorim o tome kako je poslovao JAT, već da je bilo putnika. Primera ima još, ali ovi su mi najpoznatiji.

 

Uprkos loše vođenoj priredi, društvo je bilo manje-više civilizovano i u mnogim aspektima progresivnije od ovog današnjeg. Možda zvuči paradoksalno, ali tako je. Ludaci tipa SPC-FSB, katolibani i islamski fundamentalisti su bili potpuno marginalna pojava, a religije se nisu ni za šta pitale, kako i treba da bude u sekularnoj državi. Za vreme epidemije variole nije bilo zezanja oko vakcinacije, dok se pola veka kasnije ispredaju priče o tome kako se u vakcinama nalaze čipovi Bila GejCa ili kako nas avioni 'prskaju' nekim otrovima. Kao neko ko je rođen na Novom Beogradu i imao prilike da sa terase gleda avione koji poleću, sleću ili nadleću, famozne tragove iza aviona sam u detinjstvu nazivao 'avion koji piše'. Komšija pilot mi je objasnio zbog čega se iz aviona koji leti na 10 km visine vidi trag, što sam kasnije učio i u školi, ali oni koji su bežali iz škole misle da je to nekakvo 'prskanje'. Nekada su ljude koji kažu da mrze X-ove (upisati narod po želji) smatrali ludacima, idiotima, bolesnicima i stavljali ih iza rešetaka ako laju, a danas takvi oblici života smrde u našem okruženju i dišu naš vazduh. Nekadašnja država je podsticala multikulturalnost, pa je na novčanicama pisalo npr. 100 dinara, 100 динара, 100 dinarjev i 100 динари, a danas autoput u Srbiji ima samo natpis ПУТАРИНА dok se u komšiluku lome ćirilične table. Nekada su ministri-partijski pajtosi govorili da na Kosovu žive Albanci, a današnji ministri kažu da su u pitanju Š*ptari. Nekada se od Vardara do Triglava putovalo samo sa ličnom kartom, koju niko nije ni tražio, a onaj ko danas hoće na isto putešestvije, plus ostale glavne gradove republika, moraće da pokazuje ličnu kartu ili pasoš više puta. Neki u Evropi su shvatili da pasoš nije potreban od Portugala do Grčke, a neki su to odavno imali, pa izgubili.

Edited September 6, 2022 by DJ_Vasa

[Dragan]

Svaka cast, sve si rekao. 👍

[Constantin]

29 minutes ago, Dragan said:

Svaka cast, sve si rekao. 👍

 

Propustio je centralizaciju, koja kasnije uništila i Srbiju, i sada izgleda kako izgleda. Samo jedan podatak, Duvanska u Nišu je prodata za oko 400 miliona evra, a gradu Nišu je pripalo, ajd sad ubi me da se setim, a da ne guglam, nekih mislim 6%, sve ostalo je otišlo u prestoničku kasu, a i tih 6%(ako je 6) se dobijalo na kašičicu i ako je Filip Moris uplatio celokupan iznos.

 

Da ne potežemo staru a i novu priču o niškom Aerodromu. Stara priča je bila tipična centralistička priča,a nova je hajdučija, otimačina zara nečijeg privatnog interesa.

 

Izmeštanje delova fabrike EI u Bgd nije bilo za lepe oči.

 

To je bio veći problem od carina, a to su radile i druge države i na taj način štitile svoje proizvode. Ima se tu mnogo šta dodati, ali to su neke druge teme.

[Div]

14 hours ago, DJORDJE said:

Statisticki, najbrzi ekonomski rast je bio 50tih, mnogi to povezuju sa pomoci koja je dobijana od strane SAD. Vec pocetkom 60tih poceli su da se javljaju problemi poput dvocifrene nezaposlenosti, inflacije, od tada krecu i razne neuspele stabilizacije i reforme.

Sezdesetih se slabo secam, ali generalno zivelo se jako skromno, u Beogradu, da ne spominjem unutrasnjost Srbije gde su sela tek dobijala struju, voda je je stigla mnogo kasnije. Po mom secanju,  standard je najbrze rastao pocetkom 70tih, ali su tada najbrze rasli i dugovi. Vec 78-79te je poceo ekonomski kolaps sa nestasicama,  osamdesetih  smo imali ozbiljnu ekonomsku krizu, bankrot, trocifrenu inflaciju i desavanje naroda.

Danas se svi secaju samo Markovicevog perioda od sest meseci kada je marka bila sedam dinara, a plate u Srbiji 1000DM, sto je Milosevic finansirao iz primarne emisije, pa je u nekim  firmama dodatak za topli obrok bio koliko i plata.

Pitao si za Markovica. Nije imao nikakve sanse za uspeh. Dosao je na tu funkciju sa minimalnim zakasnjenjem od 10 godina, Jugoslavija je 80tih kasnila i sa reformama, perestrojka pocela pre nego je Markovic pokrenuo svoje reforme. Da je kojim slucajem neko kao Markovic dosao na tu funkciju pocetkom 70tih, da se faraon penzionisao, kao sto je na momente planirao, stvari su mogle da krenu drugim putem.

 

Da, pedesetih je statistički rast bio najveći više zbog niže startne osnove, malo toga se osećalo na standardu stanovništva a još uvek je pasoš bio velika privilegija, u Italiju i Francusku se išlo ilegalno, Šesdesetih su *pasoši postali dostupni svima, počela je kupocina automobila, ne tako masovno kao televizora, put u inostranstvo je postao moguć za više stanovnika, stotine hiljada, možda do kraja šesdesetih i milion, Jugoslovena je otišlo na privremeni rad u inostranstvo, neki su se vratili posle 3-4 godine, neki 3-4 decenije, nekima još uvek traje privremeni rad, to je značilo solidan priliv deviza i informacija, otvorenost, već krajem šesdesetih je svako mogao da ima deviznu štednju bez dokazivanja porekla deviza. Izgrađen je autoput B-J i pruga B-B.

Sedamdesetih su se već gradile vikendice, kupovali automobili uz čekanje na red i po godinu dana, odlazak na more je već bio standard za većinu gradskog stanovništva, prva naftna kriza je donela probleme ali se u vreme Džemala Bijedića dinar menjao u menjačnicama u Nemačkoj, Italiji...

Ekonomski rezultati se vezuju za SIV (Savezno izvršno veće) i predsednike SIVa ali je prava moć bila u rukama republičkih prtijskih birikratija, čak i dok je Tito bio živ.

Proces raspada je krenuo odmah posle Titove smrti ali nismo to odmah primećivali, još je bilo dobrog života i pored vidljive krize, kriza se objašnjavala spoljnim uticajima i objektivnim okolnostima, da bi krajem osamdesetih istovremeno imali Anta Markovića, ekonomskog i monetarnog reformatora i nacionalističke birokratije u većem delu SFRJ, U Srbiji je, naizgled, održan kontinuitet komunističke vlasti, ali taj kontinuitet je rezultat partijskog puča na 8. sednici, pojavila se i opozicija na sceni ali je simbol opozicije komunističkoj vlasti bio četničko-monarhistički nacionalistički pokret, sa građanskim grupacijama je imao zajednički cilj, rušenje Miloševića, ali različite vizije. Marković nije imao podršku ni u Hrvatskoj pa ni u Sloveniji, Crna Gora i Makedonija su se manje čule, BiH je pokazala da je Jugoslavija u malom, iako zvanično postoji ona je "na aparatima", kao što se, po zaključku Badinterove komisije Jugoslavija raspala sama od sebe, BiH se nije ni sastavila, takođe sama od sebe ali i uz "pomoć prijatelja".

Bila je to jedna zemlja, dva pisma, tri vere, četiri jezika, pet naroda, šest republika, tako se u nekom momentu govorilo, sad bi to bilo nekorektno.

 

 

Edited September 7, 2022 by Div

[Pletilja]

On 10/10/2021 at 11:04 AM, koca popovic said:

Pored kafe bez secera ima i zasecerena(naravno). Moj prijatelj (kad ga pitam koliko slatko) kaze toliko secera da se vidi kupa iz kafe.

E, takvu kafu je spremala moja svekrva: svake bogovetne nedelje ujutru sam bila obavezna kod nje na prvoj jutarnjoj, stanovali smo u istoj zgradi na razlicitim spratovima pa je njoj to bilo logicno, da pretresemo familiju i komsiluk. I tako, nekih cca 15 godina mi je nedeljno jutro bilo nocna mora. Pokusavala sam, diskretno, da joj ukazem na cinjenicu da mi je od (pre)slatke kafe muka ceo dan ali nista nije vredelo, ONA pije slatku kafu. Takvo mucenje ni Kinezi ne bi smislili. Posle sam zaradila cir na dvanaestercu i resila se bede. 

[Pletilja]

A odlasci u inostranstvo po garderobu? Bez roditelja, onako coporativno? Putovalo se vozom, uvek nas nekoliko zenskih i bar 2 muska, proverena drugara da nas cuvaju, pa zauzmemo ceo kupe i niko ne spava celu noc od treme, iscekivanja da se popije espreso i pojede kroasan sa cokoladom pa onda u obilazak izloga....Nama, sa granice sa Rumunijom, nisu omiljene destinacije bile samo Italija i Britanija (obuca i tasne) vec Temisvar i Bukurest: imali su izvanrednan tekstil i kozu, bundica ili jakna je mogla da se poruci po nacrtanom modelu i da se sasije savrseno kvalitetno i za male pare. I danas u Temisvaru, pored zgrade opere, postoji mala galerija gde izlazu nihovi umetnici sa bozanstvenom bizuterijom, rucno slikanom svilom. Iz Temisvara smo donosili strana izdanja divnih knjiga o istoriji umetnosti, note klasicne muzike, ploce.....tamo sam proslavila i svoj 18 rodjendan. O kolacima u bukurestanskim poslasticarnicama i danas sanjam....i o muzejima....i o finim, vaspitanim ljudima....da mi je penzija malo veca, danas bih vec zivela u Temisvaru, gradu  sa 3 pozorista, operom, dzez festivalom.....

Edited September 7, 2022 by Pletilja

[DJ_Vasa]

9 hours ago, Constantin said:

 

Propustio je centralizaciju, koja kasnije uništila i Srbiju, i sada izgleda kako izgleda.

 

Nisam propustio. Spomenuo sam je u drugom pasusu ali nisam upotrebio tu reč i govorio sam o raspodeli novca, št je suština problema centralizacije. Kao primere sam naveo Hrvatsku i Sloveniju jer se o njima najviše govorilo i pisalo. Primere iz SRJ, SCG i ostalih država nisam spominjao jer smo govorili o periodu SFRJ.

Edited September 7, 2022 by DJ_Vasa

[Dragan]

Ove poslednje upise Diva, Constantina, DJ_Vase, AgroLakija i DJORDJA, uz par statistickih podataka,

bi trebalo staviti u nove udzbenike istorije, umesto sigurno dosadnih i pristrasnih tekstova koji ce se tamo naci.

Ziva istorija !

Ima li neko uvid sta pise u novim udzbenicima o Jugoslaviji i raspadu ?

[Constantin]

1 hour ago, DJ_Vasa said:

 

Nisam propustio. Spomenuo sam je u drugom pasusu ali nisam upotrebio tu reč i govorio sam o raspodeli novca, št je suština problema centralizacije. Kao primere sam naveo Hrvatsku i Sloveniju jer se o njima najviše govorilo i pisalo. Primere iz SRJ, SCG i ostalih država nisam spominjao jer smo govorili o periodu SFRJ.

Pa da....centralizacija je počela poodavno, samo se drugačije zvala. Uostalom "Trepča radi, Beograd se gradi" je nastala još za vreme SFRJ. Za vreme samostalne Srbije je samo perverzno eskalirala.

[DJ_Vasa]

1 hour ago, Dragan said:

...

Ima li neko uvid sta pise u novim udzbenicima o Jugoslaviji i raspadu ?

 

Hvala za ovo u prethodnom tekstu, a koliko sam čuo (informacija iz treće ruke), svaka republika navodi vodu na svoju vodenicu. Naša verzija bi trebalo da je identična sa onim što govore političari, ali ograđujem se da infomacija nije direktna.

 

55 minutes ago, Constantin said:

Pa da....centralizacija je počela poodavno, samo se drugačije zvala. Uostalom "Trepča radi, Beograd se gradi" je nastala još za vreme SFRJ. Za vreme samostalne Srbije je samo perverzno eskalirala.

 

Kad to već spominješ, bilo je više verzija tipa X radi Y se gradi, što samo ukazuje na nezadovoljstvo raspodelom. Naravno, primera iz doba samostalnosti ima dosta.

[Constantin]

3 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

 

 

Kad to već spominješ, bilo je više verzija tipa X radi Y se gradi, što samo ukazuje na nezadovoljstvo raspodelom. Naravno, primera iz doba samostalnosti ima dosta.

Ne znam kako je bilo u ostalim glavnim gradovima, u drugim republikama. Verovatno isto.....

[DJ_Vasa]

28 minutes ago, Constantin said:

Ne znam kako je bilo u ostalim glavnim gradovima, u drugim republikama. Verovatno isto.....

 

Jedino što znam je ono što sam čuo od poznanika iz Splita, a to je da smatraju da previše novca odlazi u Zagreb. Ne poznajem dovoljno hrvatsku unutrašnju politiku, pa samo prenosim šta sam čuo.

Edited September 7, 2022 by DJ_Vasa

[Perkos2]

2 hours ago, Constantin said:

Pa da....centralizacija je počela poodavno, samo se drugačije zvala. Uostalom "Trepča radi, Beograd se gradi" je nastala još za vreme SFRJ. Za vreme samostalne Srbije je samo perverzno eskalirala.

Koristio se i jedan izraz "dogovorna ekonomija" a tu je u praksi izgledalo da jedna uspešna tekstilna firma sa Kosova posluje sa firmama iz uže Srbije( Arilje, Gornji Milanovac), Hrvatske( Vukovar, Osijek, Kamensko) Slovenije( Mura,Kamnik) i sa inostranim partnerima i onda se iz Privredne Komore Kosova sete da moraju da šalju pamuk i u  biH i u Makedoniju firmama koje su u tatalnom čabru. Ovi se pobune i kažeu a neće nam platiti nikad a oni im odgovore pa i mi njima ne plaćamo ugalj i povrće koje oni šalju na Kosovo. I za par godina kolaps u firmi.    

[Milenko Puzigaca]

7 hours ago, Dragan said:

Ima li neko uvid sta pise u novim udzbenicima o Jugoslaviji i raspadu ?

Ne znam sad, ali to su manje vise iste knjige koje su bile pre 10, 15 godina, i ne secam se bas, ali znam da sam sve to proveravao, kad je bilo potrebno, i nista posebno nije bilo, u stvari je bilo prilicno prihvatljivo i objektivno.

 

Zato sad zlotvori i hoce da izdvoje iz tog... ne znam kako se naziva, ali sad svaka skola ili svaki profesor moze da bira izmedu nekoliko knjiga koju će koristiti, i gona hoce da iz toga izdvoje istoriju, geografiju i srpski jezik, da budu te tri knjige obavezne i iste za sve skole, i da ih stampa zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Verovatno imaju nameru da tamo pisu gluposti koje sire, o tim srbskim svetovima, o dogodinašenju, o mrtvacima, nokširima i zlom "zapadu", da ispiraju mozak deci, i da sire mrznju i zlo. Teski psihopate i zlotvori koji se ne razlikuju mnogo od Hitlera, sto se mene tice, samo su premali da bi imali rezultate kao on.

 

Dobro, postoji nada da ih pre nego sto bi to zlocinstvo pocelo da ima efekta, a potrebne su godine, rusi gurnu u rat sa NATO, i da se ta prica sa njima zavrsava. A i 75,000 ce postati 100 pa 120 itd, sto je isto dobro.

[DJORDJE]

Nisam nasao prikladniju temu. Kako se nekada putovalo, SAS let iz 1969te godine. Danas za obrok samo sto ne dele psece konzerve. Pada u oci da serveri ne nose rukavice.

 

 

 

 

 

 

 

[DJ_Vasa]

5 hours ago, DJORDJE said:

Nisam nasao prikladniju temu. Kako se nekada putovalo, SAS let iz 1969te godine. Danas za obrok samo sto ne dele psece konzerve. Pada u oci da serveri ne nose rukavice.

 

 

 

Poenta je u tome što letenje avionom nije više toliko glamurozno i teško priuštivo kao što je to bilo nekada. Ljudi putuju sve više, konkurencija je jaka, a cene karata su značajno pale. Sada se uz malo sreće i umešnosti sa jednog na drugi kraj Evrope ili bilo kog drugog kontinenta može putovati po ceni koja je manja od autobuske ili vozne karte.

[Cyber]

Ma nije samo to. Secam se metalnog escajga u Lufthansinim avionima kad sam bila klinka. Danas to ne bi smelo iz bezbednosnih razloga. 

[DJ_Vasa]

Naravno, i to je uzelo danak nekadašnjem načinu putovanja. Ako zanemarimo plastične viljuške, koje ipak služe svrsi, danas imamo i pilićarenje u smislu neuključivanja grejanja/hlađenja dok avion čeka na gejtu kako bi se uštedelo još malo, prodavanje flašica vode po astronomskim cenama, štednju na čišćenju enterijera (čak i kod Luftike se može videti šta je prethodni putnik jeo, imao prilike da vidim), kokošarenje oko naplate nerealizovane karte i mnogo toga drugog.

[Sunshine State]

9 minutes ago, Cyber said:

Ma nije samo to. Secam se metalnog escajga u Lufthansinim avionima kad sam bila klinka. Danas to ne bi smelo iz bezbednosnih razloga. 

 

Metalni escajg je bio i u AirSerbia 2014/2015, sa sve gulasom, na letu od Amsterdama do Beograda.

Onda zamenili plasticnim "escajgom", pa izbacili gulas - delili sendvice par godina, a od pre 2-3 godine ni sendvice ne dele.