Jump to content

Zivot i standard u SFRJ


Amigo

Recommended Posts

Joj, potpuno sam zaboravio na te mozaik slicice.

Najgore je naravno kada ti samo jedna fali.

A bile su neke sa biljkama, pa kad ih protrljas dobijes (kao) miris od te biljke.

 

Nije valjda da si bio u tom autu, kad je pravio salto mortale ? 🙃

Motore sam nazalost preskocio i odmah presao na auta,

a sada kada bi si mogao priustiti me bas i ne vuce (vise sam u fazi karavan, da ili ne).

 

Bilo je neceg lepog u "naivnosti" (ne znam kako to drugacije da nazovem) tih vremena (60-te - 70-te).

U svakom slucaju srecan sam da sam ih mogao doziveti, bas tada i bas tamo.

 

PS

Ne znam jesu li ovo bile zvakace sa slicicama, sa kojima se mogao npraviti tatoo ?

 

14102286_1778499359071204_88285286002898

A ove su bile uzasno tvrde i veoma brzo bezukusne.

060902bc6b381f1c1d966d4ca8c5b400.png

Edited by Dragan
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

7 minutes ago, Dragan said:

Nije valjda da si bio u tom autu, kad je pravio salto mortale ? 

Da, ja sam vozio, a s amnom su bile moja trudna snaha i unuka, tada stara 2,5 godine. Vraćali se sa aerodroma (iz Doxe) i žurili na doček Nove godine. Ovo se desilo pri brzini od 70 km/h na auto-putu. Kad nešto 'oće....

Niko ništa od mojih putnika..na sreću ni ogrebotine, ja malo lakat odrao dok smo klizali na boku....uglavnom to. Malo bolelo od pojasa....

Link to comment
Share on other sites

Imao si andjela cuvara izgleda.

Ja za sada nista ozbiljnije skoro 35 godina (samo jednom nakon zubara sam, malo omamljen, na jednoj raskrsnici u Cirihu odjednom odlucio da isprobam drugi put od uobicajenog i uskratio prvenstvo prolaza jednoj Tamilki; srecom oboje smo bili na 10-15 km.; njoj sam malo ulubio prednji branik, na mome skoro nista; izasli mi iz auta, ona gleda pa hoce da mi objasni da je imala prvenstvo, a ja se izvinjavam, jer sam naravno odmah shvatio gresku u koracima).

Moje osiguranje platilo i cak mi nisu podigli osiguranje, koje je na mogucem minimumu.  

Nista protiv zena vozaca, ali moja zna ponekad da ga ogrebe.

Pre bih se nervirao, sada samo kazem da nam je to najbolje osiguranje protiv kradje. 🙂

Edited by Dragan
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

4 hours ago, Dragan said:

Ni jedno prevozno sredstvo nije moglo kasnije da izazove ushit,

kao ovaj Pony koji sam dobio dosta kasno (sa 12-14 godina; mozda kao nagradu za Vukovu diplomu ?).

stari-bicikl-pony-rog-slika-129988664.jp

 

 

 

 

 

Imao sam baš takav poni, gotovo identičan. Sećam se da je korpa bila zavarena, zadnji blatobran je bio u boji bicikla, a prednji far nešto deblji. Lično sam birao bicikl kada sam pošao u prvi razred i nije bilo srećnijeg klinca od mene kad smo ga doterali iz robne kuće.

 

 

2 hours ago, Constantin said:

Da, ja sam vozio, a s amnom su bile moja trudna snaha i unuka, tada stara 2,5 godine. Vraćali se sa aerodroma (iz Doxe) i žurili na doček Nove godine. Ovo se desilo pri brzini od 70 km/h na auto-putu. Kad nešto 'oće....

Niko ništa od mojih putnika..na sreću ni ogrebotine, ja malo lakat odrao dok smo klizali na boku....uglavnom to. Malo bolelo od pojasa....

 

Uh, ovo zaista izgleda užasno. Sreća da ste svi izašli bez posledica, neka ste živi i zdravi.

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

6 minutes ago, DJ_Vasa said:

Uh, ovo zaista izgleda užasno. Sreća da ste svi izašli bez posledica, neka ste živi i zdravi.

Uh Vaso....padao sam ja i s mosta, motor ostane na putu, a ja salto, pa pravo na noge, i dešavalo se svašta nešto, "nešto me čuva"....dokle će, ne znam :default_sofa:

Link to comment
Share on other sites

55 minutes ago, Kronostime said:

Partizan Subotica pravio: zadnji tocak od Tomosa, ali za voznju  po svakom terenu fenomenalna.

Nije imala brzine, a i koji ce joj?

 

Mislim da je postojao model koji je imao menjac, pa je odatle i sledilo ime "trobrzinka".  Uglavnom, u to vreme a za nas manje-vise trinaestogodisnjake, imati ovaj model bilo je bolje nego danas imati Harley D.   Nista ne moze da donese takvu radost kao prava stvar u pravo vreme, narocito ako je to vreme detinjstvo. Uz ovaj predmet je islo mnoogo vise, ta druzenja i to interesovanje koje je ovaj road devil stvarao tesko da mogu da se porede sa danasnjim igrackama za odrasle.    

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

37 minutes ago, Newcastle said:

 

Mislim da je postojao model koji je imao menjac, pa je odatle i sledilo ime "trobrzinka".  Uglavnom, u to vreme a za nas manje-vise trinaestogodisnjake, imati ovaj model bilo je bolje nego danas iko mati Harley D.   Nista ne moze da donese takvu radost kao prava stvar u pravo vreme, narocito ako je to vreme detinjstvo. Uz ovaj predmet je islo mnoogo vise, ta druzenja i tili o interesovanje koje je ovaj road devil stvarao tesko da mogu da se porede sa danasnjim igrackama za odrasle.    

Rahmetli Babo i ja se kladili kad sam posao u 1. razred OS - Bicu odlican i BEZ UKORA.

-  Nema sanse!

- Ako bude tako - kupuies i meni i Maji biciklu po mom izboru?

- MOZE!

 

I bi!: Odosmo u radnju i lupismo 2 komada koji su, o omo vreme, bili vrhunac domace tehnologije. :classic_biggrin:

Edited by Kronostime
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Constantin said:

Uh Vaso....padao sam ja i s mosta, motor ostane na putu, a ja salto, pa pravo na noge, i dešavalo se svašta nešto, "nešto me čuva"....dokle će, ne znam :default_sofa:

 

Eh, onaj tvoj zemljak Dejan Petković je dobio nadimak Rambo, ali mi se čini da si ga malo više zaslužio od njega.

 

Što rekoše u Ko to tamo peva:

 

Ako pitaš dokle, mislim da ćeš imati prilike da zezaš najmlađe učesnike foruma kada budu otišli u penziju :wink2:

 

5 hours ago, Kronostime said:

bicikl-zadnjim-amortizerima-fbp-slika-72

 

Ja sam im`o ovaki.

 

Meni ostao nedosanjani san. Razmišljao sam o kupovini banana-sedišta, blatobrana i amortizera pa da nešto budžim, ali ostalo je na tome. Ionako su mi najbolji drugari sa kojima sam vozio bicikl imali klasične modele, pa mi je bilo glupo da odskačem od njih. Ironijom slučaja, ta dva drugara su posle osnovne čak i trenirali biciklizam, ali danas ne voze, dok ja i dalje krstarim na dva točka kada mi obaveze dozvole. Mogu i da se pohvalim da imam jednog matorca od 30 godina, stari MTB, a ni pod razno ga ne stavljam u zajedničke prostorije kako ga ne bi ukrali ili oštetili jer za mene ima sentimentalnu vrednost, a ja se trudim da ga mazim i pazim.

  • Like 3
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

11 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Eh, onaj tvoj zemljak Dejan Petković je dobio nadimak Rambo, ali mi se čini da si ga malo više zaslužio od njega.

 

Što rekoše u Ko to tamo peva:

 

Ako pitaš dokle, mislim da ćeš imati prilike da zezaš najmlađe učesnike foruma kada budu otišli u penziju :wink2:

 

 

Samo za zapisnik...Rambo mi nije "zemljak" on je iz Majdanpeka.....

Ja sam skoro dve decinije u peMziji, a radim k'o crnac....:wink2:....neke bi baš voleo da zezam, nego ljute se još brže od mene 😂 još po malo na fudbalu se može ostale teme se toliko profesionalizovale da nisu intersantne, biće neko drugi zadužen za zezanje, ali bih voleo da budem tu da ti čestitam odlazak u penziju.....i da mnogo koštaš PIO.....duuuuugo vremena. Da budeš štetan po PIO više od mene.....👍

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

9 minutes ago, Constantin said:

Samo za zapisnik...Rambo mi nije "zemljak" on je iz Majdanpeka.....

Ja sam skoro dve decinije u peMziji, a radim k'o crnac....:wink2:....neke bi baš voleo da zezam, nego ljute se još brže od mene 😂 još po malo na fudbalu se može ostale teme se toliko profesionalizovale da nisu intersantne, biće neko drugi zadužen za zezanje, ali bih voleo da budem tu da ti čestitam odlazak u penziju.....i da mnogo koštaš PIO.....duuuuugo vremena. Da budeš štetan po PIO više od mene.....👍

Zar mu nije otac Nišlija? Tako bar kaže Vikipedija. Ako je navod tačan, onda jeste, baš kao što i ja osećam Aleksinac kao nešto svoje jer mi je deda odande.

 

A koštaćeš ti one iz PIO, vidim ja :wink2:

Edited by DJ_Vasa
Link to comment
Share on other sites

10 minutes ago, DJ_Vasa said:

Zar mu nije otac Nišlija? Tako bar kaže Vikipedija. Ako je navod tačan, onda jeste, baš kao što i ja osećam Aleksinac kao nešto svoje jer mi je deda odande.

 

A koštaćeš ti one iz PIO, vidim ja :wink2:

Otac da, poreklom.....inače je rodjen u Majdanpeku, tamo zaigrao fudbal, Radnički mu je bio usput, kao i Zvezda ali je glavnu karijeru napravio u Brazilu.

Link to comment
Share on other sites

Ja i dalje koristim Unis Sprint iz osamdesetneke ovakav kao sa slike, samo je modernizovan novijim modelima menjača, kočnica itd

 

spacer.png

 

Mora malo off, i nema vređanja jer nije nista lično, ama ima na ovoj strani postova koji prilično objasnjavaju izvesne stavove o nekim stvarima :wink2: Npr, taj tzv PIO, to nije firma koja pravi profit, pa je sad nekakav robinhudizam kad neko što duže odatle uzima, nego piramidalna šema, gde "narod" uplaćuje što ga deru :wink2:

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Pisali smo, na početku teme o tome, a i na drugoj temi, ti si se @Dragan kasnije uključio. Samo za tebe da ponovim:

Spoiler


On 5/29/2019 at 12:00 AM, Constantin said:

1983. Jugoslavija je službeno bankrotirala, iako to nikad svojim građanima nije objavila , i prestala plaćati sve obaveze prema inostanstvu, što je rezultiralo velikim nestašicama.

Jugoslavija je, dakle, 1991. godinu dočekala s oko 20 milijardi dolara duga. Njen dug se prodavao 30 centi za dolar, dakle smatrao se nenaplativim. Prethodno joj je MMF umanjio dug za 1.8 milijardi jer zemlja jednostavno nije imala sredstava za vraćanje ni kamata, a kamoli glavnice. Usto je SAD, u očajničkom pokušaju da spreči rat i raspad države, Markoviću dala besporvratno oko 3,5 milijardi dolara kako bi stabilizovao dinar, no taj novac se istopio u šest meseci. Ovom je prethodilo nekoliko decenija izgradnje ekonomije čija je struktura bila takva da joj je opstanak zavisio baš od stalnog povećanja spoljneg duga! Upravo suprotno danas popularnim mitovima, ekonomija Jugoslavije nije bila zasnovana na dobiti industrije – nje nije bilo, naprotiv, celokupna industrija Jugoslavije je radila s gubitkom, već isključivo na zaduživanju, deviznim doznakama radnika u inostranstvu i turizmu.

 

On 5/29/2019 at 12:37 AM, Constantin said:

Zarade manje-više, ali su krediti bili obezvređeni. Tada je bilo stambenih kredita i pored dodeljivanja besplatnih stanova. Razlika u podignutom kreditu od recimo 20 000 DEM i onog što je "pojela" inflacija se morala nadomestiti nekako...kako ? Još veći problem je bio kreditiranje velikih preduzeća, fabrika. Očekivanja da će inflacija "pojesti" obaveze, relano je ispunjena, samo opet....ko je tu na gubitku. U tom, ondašnjem, sistemu nezamislivo je bilo da deo preduzeća bude prodat, da se izdaju akcije s kojima bi se trgovalo na tržištu i obezbedila realna sredstva za poslovanje. Tu je izgubljeno desetak dragocenih godina, inflacija je činila svoje, centralna banka se ponašala kao socijalna ustanova i pod različitim kriterijumima kreditirala preduzeća. Javila se velika disproporcija između razvijenijih područja Jugoslavije, Slovenija i nerazvijenih delova, Kosovo....napokon dolazak Miloševića na vlast sve je krenulo u pravcu gde smo sada.

 

On 5/29/2019 at 12:58 AM, Constantin said:

Kao savremenik tog doba, mogu da ti kažem da smo živeli na "foru". Sve je bilo prividno. Generalno, za neke pametnije ljude, tadašnja federacija je možda i lepo zamišljena, međutim, kao što smo videli devedestih, mi bi i nakovanj pokvarili te nećemo rasturiti državu.

 

Kako bejaše u rimskom pravu,a kod nas popularno prevedeno u crnogorskom zakoniku. što se grbo rodi vrijeme ne ispravi, i pored nostalgije koju osećam, mislim, da Jugoslaviju nije trebalo praviti, a još manje, dati je na upravljanje mašinbravaru, koji je uz svo dužno poštovanje, bio jedan običan polupismeni prevarant. 

 

On 5/29/2019 at 1:49 AM, Constantin said:

Mislim da sam se u prethodnim postovima grubo i generalno dotakao mnogih stvari, a ovo tvoje poslednje sam izdvojio jer je to možda i osnova propasti. Svaki političar i privrednik koji se pojavio sa liberalnijim stavovima, u pogledu realnijeg vođenja ekonomske politike i protivu klasičnog socijalističkog samoupravljanja, bivao je stavljan na stub srama. Ne treba ne pomenuti ni uvoznički lobi, koji je tada poprilično ojačao. Plasirana nam je priča kako je EI TV preskup i da za duplo manje para možemo uvesti "bolje" televizore. Šta smo dobili ? Kineske TV aparate, koji su sklapani iz delova na brodovima do Luke Bar, Camacrowne, Crowne, koji jesu bili skoro pa duplo jeftiniji, ali...posle kratkog vremena su se kvarili, bez rezervnih  delova, majstora, završili su na deponijama. Ti skupi EI TV i danas možeš naći po selima, rade bez problema. Naravno, rađeni su po licenci i pod kontrolom Siemens-a. Kao i Rendgen aparati ( u kojima je moj otac radio 40 godina), a da ne pričamo o mašinama za pranje i ostalim aparatima. Veliki balast je bila prezapošljenost. EI NIš je zapošljavala 25 000 ljudi. Umesto da se to svelo na pravu meru i pratio tehnološki razvoj u svetu, pribegli smo najgorem rešenju, ugasili fabriku. Digitalni ekran je godinama bio spreman i čučao u fabrici jer nije dobio zeleno svetlo  "sa vrha" da se krene u serijsku proizvodnju, jer još nije vreme. Naravno, proizvodnja u većem delu preduzeća je bila finansirana iz kredita, pre svega inostranih, a kada je slavina bila zavrnuta, a zbog razloga koje sam naveo gore, sunovrat je bila jedina opcija.

 

Pomenuo sam i neravnomerni razvoj, a ti Vaso Slovenca koji plaća u kešu. Problemi su nastali kada je taj Slovenac umesto 5 t voća, morao kupiti 4 t, a novac od te 1 t je morao donirati nerazvijenim područjima.

 

spacer.pngspacer.png

 

Sve po malo do katastrofe dolaskom "otaca nacija" koji su konkretni saizvršiocu ubijanja Jugoslavije. U svim republikama. Da li je to bilo klasično ubistvo ili na neki način eutanazija...ko zna ?

 

On 5/29/2019 at 10:04 AM, Constantin said:

Mučeni Yugo....:ajme:...ali, iskreno, za bolje nismo ni bili. Putevi očaj, Yugo i "Kec" taman za te puteve. Jeste malo Golf udenuo "miris Zapada" ali to je većini i bilo dostupno.

Elan...pa jeste, bio je OK, ja još uvek čuvam moje Prominence 440 "daske", ali sam ih kupio u Bugarskoj na free šopu. Koštale su 50$, a kod nas u Slovenijašportu i Alpini kud i kamo skuplje. Čudna je bila Yuga...EI Televizor skuplji u Nišu nego u Mariboru ?

A onda su došli popovi, pa topovi i na kraju lopovi.....THE END.

 

Edit:spojler.

Edited by Constantin
  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Dragan said:

Sta mislite koji je bio vrhunac Jugoslavije i od kada su kola krenula nizbrdo ?

 

Zivi li se danas u Srbiji bolje nego u Yu ?

 

 

 

Ako pitaš za standard, on je krenuo uzlaznom linijom krajem osamdesetih. Paralelno sa porastom standarda je krenuo i pad države jer je Milošević hteo da pravi Veliku Srbiju pod sovjetskim/ruskim uticajem, a birokratska ekipa nije shvatala da se standard ne može održavati presipanjem iz šupljeg u prazno.

 

Odgovor na pitanje da li se danas u Srbiji živi bolje nego u YU je nešto kompleksnije prirode, tj. da li govorimo samo o kupovnoj moći ili gledamo i druge parametre. Danas je npr. lakše kupiti televizor, frižider, mašinu za veš, kompjuter i mnoge druge proizvode jer su im cene niže nego ranije. Za kupovinu svega navedenog su se često uzimali krediti, najčešće ukoliko je roba domaće proizvodnje, a strana roba je generalno koštala više. Na odmor u inostranstvo se generalno manje putovalo jer su sam boravak i vanpansionska potrošnja bili relativno skupi, a isto to u zemlji je bilo bliže domaćem standardu. Izuzetak je bilo kampovanje u Grčkoj ili najam apartmana, ali to je druga priča. Iako su mnogi i na ovoj temi govorili o tome kako su se kupovali automobili čak i kada se radio manje plaćen posao, evidentno je da ih sada ima više po glavi stanovnika i da je saobraćaj postao gušći svuda. Standard je zavisio i od mesta u kome živiš i od posla. Svakako da je radnik u fabrici imao manju platu od npr. pilota u JAT-u ili nekog službenika u Genexu, mada to postoji i danas kod uporedivih poslova.

 

Iako su danas mnogi proizvodi i usluge mnogo dostupniji jer su pojeftinili svuda, život u to doba je podrazumevao manje stresa, više druženja, veću sigurnost pojedinca i zdraviju atmosferu. Iako nije sporno da su oni 'odozgo' i tada 'kraduckali', bilo je mnogo manje kriminala usmerenog ka pojedincu. Bilo je nezamislivo da neka poznata ličnost ili njeno mladunče zgazi čoveka na pešačkom prelazu i da se izvuče bez posledica. Kao primer mogu da navedem glumca Jovana Janićijevića (Burduša), koji je negde početkom sedamdesetih izazvao neku saobraćajku sa smrtnim ishodom i proveo godinu dana u zatvoru. Roditelji su bolje vaspitavali decu i od njih nisu pravili razmažene nesposobnjakoviće, a socijalne razlike su se mnogo manje videle. Imao sam lično prilike da gledam kako se u mom okruženju najnormalnije druže dete pilota, dete radnika u DMB-u, IMT-u, republičkih funkcionera i sličnih. Nije bilo zezanja po pitanju jeftinijih patika ili jakne, a sećam se da su mi roditelji pričali da je na roditeljskom sastanku razredna počela da se maltene izvinjava nekom budžovanu zaduženom za obrazovanje što mu je sin popustio, na šta je ovaj odgovorio: „Neka dobije ocene koje zasluži, a to će ga podstaći da zagreje stolicu.” I ti budžovani/piloti nisu vozikali decu u školu 200-300 metara, već su im deca, kao i sva ostala pešačila nekoliko minuta do škole. Bilo je definitivno manje stresa i nervoze, a ljudi su bili prijatniji. Nasilja je takođe bilo neuporedivo manje. Evidentno je da je tada bilo i više brige za civilizacijska dostignuća, pa se više cenilo znanje, radilo se na obrazovanju koliko god je bilo moguće, a najgori trash u mainstream medijima su bili Lepa Brena ili Šaban Šaulić, koji su u odnosu na ove današnje kao Pavaroti ili Mocart. Kulturna scena je bila veoma pristojna, a najviše kvalitetnih knjiga i prevoda se pojavilo upravo tada. Glavni uzori u gotovo svemu su dolazili sa Zapada, a ne iz azijskih diktatura. Koliko god da ne pratim sport, bilo je mnogo zdravije kada su uzori bili Vlade Divac, Dražen Petrović, Bojan Križaj, Darko Pančev ili Safet Sušić nego majmun sa tetoviranom Dražom, ex-vaterpolista, tj. novopečeni gradonačelnik-buzdovan i slični. Kao simbol civilizovanosti bih naveo i jedno peckanje među fudbalskim navijačima, a moni koji se razumeju u sport će me dopuniti: sećam se da je bila neka utakmica u Zagrebu, valjda Zvezda i Dinamo, na kojoj su beogradski navijači zezali zagrebačke pevajući: „Mi imamo McDonald's, a gde je vaš?” Naravno, nije ovde poenta u tome kakva je ponuda dotičnog restorana, već u tome što je američki lanac brze hrane bio simbol napretka. Isti taj restoran su desetak godina kasnije demolirali njihovi mladunci, a i danas doživljavaju orgazme kada se zatvori neki Mek kod nas ili u inostranstvu.

  • Like 4
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

I ovo sto pise Constantin i ovo sto pise DJ_Vasa se poklapa sa mojim misljenjem i dozivljajem.

Bilo je lepo dok je trajalo.

Mozda se nesto dalo i spasiti da su nakon Titove smrti, nacionalno-politicke strukture i ekonomija bili nesto fleksibilniji !?

Je li Markovic imao ikakve realne sanse, ili je voz vec bio prosao ?

Secam se jos onog predratnog setanja kolektivnog predsednistva i toksicnog egoizma/nacionalizma, kada se vec video kraj.

Srecan sam da sam "ulovio" sedamdesete i pocetak osamdesetih za odrastanje.

Isto mi je drago ta nekadasnja mogucnost nekog "objektivnog" gledanja na istok i zapad, kroz tu nasu nesvrstanost.

 

Sto se tice dugova. Zar je zaista bilo tako strasno ? Ipak je Yu nesto i proizvodila.

Koliki su danasnji dugovi bivsih republika u odnosu na tadasnje i kolika je privredna moc ?

Imam utisak da ce se "Titovi dugovi" u Srbiji spominjati i kada covecanstvo bude koloniziralo Mars,

samo kao izgovor da se prikriju marifetluci danasnje vlasti.

 

 

Link to comment
Share on other sites

Uvek je moglo @Dragan i uvek može, ovako ili onako. Neko krivi "ove" neko "one" za raspad Yu, da smo hteli, sačuvali bi je. Neko je hteo da ispuni "tisućljetni san" a neko da ima sve "svoje u jednoj državi", ostali su se samo rasporedili i ode sve u krastavac. Da bar toliko ljudi nije izginulo....Kad se podvuče crta, pitam se, koji matrak je Kralj i pravio tu Kraljevinu......

 

Htedoh, u poslednjoj rečenici, kao rezime, da kažem, kad se sve završilo.....ali ono "mućak" u mnogim glavama se nije završilo, to zlo, i dalje bi neki da ostvaruju neke snove.....

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

14 minutes ago, Dragan said:

 

 

Sto se tice dugova. Zar je zaista bilo tako strasno ? Ipak je Yu nesto i proizvodila.

 

 

 

 

Jugoslavija je ''tiho'' bankrotirala pocetkom osamdesetih. Oslonjena na jeftinu naftu kao pokretača industrije, skok cena ju je skupo kostao. Slicno kao sto je Vučićlend danas naslonjen na jeftin Putinov gas za čuvenih 250 fabrika koje je Vučić ''doveo'' u Srbiju za vreme njegove vlasti. 

 

Yu preduzeća jesu dosta stvari proizvodila, ali da li je neko računao kolika je bila produktivnost te proizvodnje, iz koje kasnije proishodi i profitabilnost. Naslonjenje na državnu sisu, definitivno se nije vodilo računa o profitabilnosti, kao što neki privatnik danas vodi računa ili strani investitor. 

Potencijala definitivno jeste bilo, ali su pokušaji ispravnih reformi verovatno došli prekasno. 

 

Iako je danas Srbija zemlja koja po uređenju više liči na azijske despotije, deo domaće i strane privrede koja funkcioniše ovde, a koja nije naslonjena na državne subvencije jeste zdravija u smislu da ili imaš proizvod ili uslugu koju neko hoće da kupi i iz nje si profitabilan, ili taj biznis propada. To jeste kapitalistički surovo, ali to državno vlasništvo ovde ne može da funkcioniše, jer to onda više nije firma koja nastupa na tržištu, nego socijalna služba. 

Kao što Telekom Srbije ima 9000 radnika, a pravi profit kao Telenor koji ima 1200 radnika. Ne ide. 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

3 minutes ago, AgroLaki said:

 

Kao što Telekom Srbije ima 9000 radnika, a pravi profit kao Telenor koji ima 1200 radnika. Ne ide. 

Ima tu nešto.....Filip Moris je kupio Duvansku Industriju Niš...tada je bilo 4500 radnika, pa je smanjeno na 1500, a sada ima oko 500. Možda ima stalnih 50-100 u menadžementu, a ovih 300-400 se stalno smenjuju. Neko ne može da izdrži, mnogi se razboljevaju, a tek kad mlade žene ostanu u drugom stanju, odmah se na njihovo mesto dovode drugi.

 

Malo nek se nose Telenori i Filipi Morisi.....naravno, ne odobravam ni ovih 9000 u Telekomu, a svojevremeno u EI NIš je radilo 25 000 ljudi...mnooogoo kume. To se nije moglo izdržati.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

7 minutes ago, Constantin said:

Ima tu nešto.....Filip Moris je kupio Duvansku Industriju Niš...tada je bilo 4500 radnika, pa je smanjeno na 1500, a sada ima oko 500. Možda ima stalnih 50-100 u menadžementu, a ovih 300-400 se stalno smenjuju. Neko ne može da izdrži, mnogi se razboljevaju, a tek kad mlade žene ostanu u drugom stanju, odmah se na njihovo mesto dovode drugi.

 

Malo nek se nose Telenori i Filipi Morisi.....naravno, ne odobravam ni ovih 9000 u Telekomu, a svojevremeno u EI NIš je radilo 25 000 ljudi...mnooogoo kume. To se nije moglo izdržati.

 

To je zato sto je ovde ima dosta firmi koje se ponasaju kao da je ovo kapitalizam XIX veka. Kao oni radnici Jure sto su nosili pelene. Takve stvari treba zabraniti. Treba nam što više privatnog biznisa, ali da se dostojanstvo radnika poštuje, da se poštuje deo ugovora o mobingu, da se ne otpuštaju radnice koje zatrudne i slično. Ako ne mozes da budes profitabilan bez da tretiras radnike ko stoku, ne treba ni da radis. 

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

6 hours ago, Dragan said:

Sta mislite koji je bio vrhunac Jugoslavije i od kada su kola krenula nizbrdo ?

 

Zivi li se danas u Srbiji bolje nego u Yu ?

 

 

Statisticki, najbrzi ekonomski rast je bio 50tih, mnogi to povezuju sa pomoci koja je dobijana od strane SAD. Vec pocetkom 60tih poceli su da se javljaju problemi poput dvocifrene nezaposlenosti, inflacije, od tada krecu i razne neuspele stabilizacije i reforme.

Sezdesetih se slabo secam, ali generalno zivelo se jako skromno, u Beogradu, da ne spominjem unutrasnjost Srbije gde su sela tek dobijala struju, voda je je stigla mnogo kasnije. Po mom secanju,  standard je najbrze rastao pocetkom 70tih, ali su tada najbrze rasli i dugovi. Vec 78-79te je poceo ekonomski kolaps sa nestasicama,  osamdesetih  smo imali ozbiljnu ekonomsku krizu, bankrot, trocifrenu inflaciju i desavanje naroda.

Danas se svi secaju samo Markovicevog perioda od sest meseci kada je marka bila sedam dinara, a plate u Srbiji 1000DM, sto je Milosevic finansirao iz primarne emisije, pa je u nekim  firmama dodatak za topli obrok bio koliko i plata.

Pitao si za Markovica. Nije imao nikakve sanse za uspeh. Dosao je na tu funkciju sa minimalnim zakasnjenjem od 10 godina, Jugoslavija je 80tih kasnila i sa reformama, perestrojka pocela pre nego je Markovic pokrenuo svoje reforme. Da je kojim slucajem neko kao Markovic dosao na tu funkciju pocetkom 70tih, da se faraon penzionisao, kao sto je na momente planirao, stvari su mogle da krenu drugim putem.

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...