Jump to content

Zivot i standard u SFRJ


Amigo

Recommended Posts

29 minutes ago, Constantin said:

Da li ste imali "dvojnika" na fiksnom telefonu ? Da, mobilni još nisu bili ni u najavi.

Elem...po Marfijevom zakonu, kad god ste trebali nešto važno da obavite, telefonom, suočavali ste se sa besomučno dugim zauzećem linije od strane vašeg dvojnika. Pravi problem je bio kad je vaš dvojnik na liniji bio u nekoj drugoj zgradi, kući, pa niste mogli ni da zamolite istog da malo "skrati priču"...

Ja sam imao tu sreću da mi je dvojnik bio u zgradi, ali nesreću da je to bila devojka, godinu dana mlada od mene, a poprilično pričljiva...ipak, nabavio sam ključ od sandučeta gde su prikačene linije, pa sam, kad mi je bilo potrebno, vrlo lako diskonektovao istu...podlo, ali korisno.

Merak imam, lele, merak imam
na prvu komsiku, na prvu komsiku
aman mi gu, lele, aman mi gu
drugar zaprosija, drugar zaprosija

 

Znamo, Cocho, znamo.  :s_d:

 

Link to comment
Share on other sites

On 11/10/2021 at 7:31 AM, Angelia said:

Nisam skontala sta je Cyber htela da kaze. Moji stricevi nisu probali da izbegnu  vojnu obavezu, prvi je bio u oficirskoj skoli, znaci odsluzio vojnu obavezu, zaljubio se u lokalnu devojku, ona htela da ide za Italiju, njemu nisu dozvolili. On pretrcao granicu za nju. Ostali su u braku preko 55+ godina, dok oboje nisu umrli, 4voro dece. 

 

Drugi stric je krenuo da trazi brata, bio je maloletan u to vreme, vojna obaveza nije ni bila na vidiku. Majka ga prijavila, da ne izgubi jos jedno dete. Zaustavili ga pre granice, stalno je drvio da ga baba nije prijavila...

 

Prvi se vratio kad su ga pomilovali.

 

Ja ne kontam sta ti zelis da kazes. Vidim da je tvoj prvi stric, kao polaznik vojne skole, akademije, cega god, bio pod vojnom onavezom kad je resio da zbrise u Italiju. Nije je mogao ostaviti iza sebe i biti kao bilo koji civil. Ako nista, svaka vojna skola obezbedjuje svojim polaznicima sve, od odece, preko hrane do udzbenika, pa i to stvara izvesnu obavezu. Ne mozes samo tako nestati. Znaci, nista specificno za ex yu.

 

Drugi stric ti je, kako vidim, bio maloletan. Takav ni danas ne bi mogao da napusti neku civilizovanu zemlju bez saglasnosti roditelja, tako da ni tu ne vidim neki znak neslobode vezan za ex yu. Naprotiv, nema nista normalnije nego da zaustavis tinejdzera kojem je dunulo da bezi u inostranstvo😀.

Edited by vilhelmina
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

,

15 minutes ago, Constantin said:
20 minutes ago, Kronostime said:
Dert?
Ako procita gdja Svetlana ovo - stojim cvrsto uz tebe, najebasmo kako god okrenes....:s_d:

Delo je zastarelo.

Kod tvoju Svetlanu i moju Sladjanu ni Djavo, ni Bog  ne potpisuju punomocje, zato moramo da se pomazemo.

Jbg, Ne daj mi, Boze,  sto mi majka misli, a daj  mi ono sto mi zena misli: Majka misli da sam na samrti, a Hanuma da sam precerao.

To je moj Krizni Kucni Stab svaki dan vec frtalj veka.

 

Ajmo u Hag, da odmorimo i osnujemo navijacke grupe.....:classic_biggrin:

Link to comment
Share on other sites

,
Kod tvoju Svetlanu i moju Sladjanu ni Djavo, ni Bog  ne potpisuju punomocje, zato moramo da se pomazemo.
Jbg, Ne daj mi, Boze,  sto mi majka misli, a daj  mi ono sto mi zena misli: Majka misli da sam na samrti, a Hanuma da sam precerao.
To je moj Krizni Kucni Stab svaki dan vec frtalj veka.
 
Ajmo u Hag, da odmorimo i osnujemo navijacke grupe.....:classic_biggrin:
Ma ne brini....Svetlana nije imala ni pravnu ni stvarnu nadležnost za navedeni slučaj.
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Constantin said:

Da li ste imali "dvojnika" na fiksnom telefonu ? Da, mobilni još nisu bili ni u najavi.

Elem...po Marfijevom zakonu, kad god ste trebali nešto važno da obavite, telefonom, suočavali ste se sa besomučno dugim zauzećem linije od strane vašeg dvojnika. Pravi problem je bio kad je vaš dvojnik na liniji bio u nekoj drugoj zgradi, kući, pa niste mogli ni da zamolite istog da malo "skrati priču"...

Ja sam imao tu sreću da mi je dvojnik bio u zgradi, ali nesreću da je to bila devojka, godinu dana mlada od mene, a poprilično pričljiva...ipak, nabavio sam ključ od sandučeta gde su prikačene linije, pa sam, kad mi je bilo potrebno, vrlo lako diskonektovao istu...podlo, ali korisno.

Imo ja.

 

Apropo ormarića i ključa, to nismo imali niti znali ko nam je dvojnik. Ako se dobro sećam naš štos je bio da se slušalica iz koje se čulo neko nf zujanje ostavi pored telefona. Dovoljno glasno je bilo da se čuje u sobi.  U trenutku kada omraženi dvojnik spusti slušalicu ugasio je, linija postaje naša i iz slušalice se čuje ton slobodne linije.

 

Jednom sam po dogovoru trebao da se čujem sa gazdom prve i jedine firme u kojoj sam radio. Neko vreme pokušavam i uvek dobijem zujanje, ostavim slušalicu i opet neko vreme ništa, zji pa zuji. Odjednom čujem biip-bip-biip i pre nego što sam stigao do telefona on zvoni. Na telefonu nervozni gazda koji je van grada. Pitam kako si ovo izveo? Lako. Pokušavao 5 minuta, iznervirao se, zvao direktora pošte i neki tehničar dobio naređenje da baci dvojnika u aut dok su njih dvojica bili na vezi. Stare "dobre" devedesete.

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

Imao sam dvojnika sve do neke 2000. Dvojnik je ziveo u drugoj zgradi i verovatno sam ga nervirao koliko on i mene (imao sam dialup modem na toj liniji). Onda mi je komsija koji radi u telekomu rekao 2001/2 da mogu da se rešim dvojnika ako se prijavim za ISDN. Dosli majstori  cetvoro komsija iz zgrade koji su delili 2 linije kao dvojnici su prebacili na PCM na jednoj liniji, drugu su oslobodili za mene za ISDN (to mi je posle ispričao komšija iz Telekoma). Komsija iz susedne zgrade je kolateralno profitirao vise nije bio dvojnik.

Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, vilhelmina said:

 

Ja ne kontam sta ti zelis da kazes. Vidim da je tvoj prvi stric, kao polaznik vojne skole, akademije, cega god, bio pod vojnom onavezom kad je resio da zbrise u Italiju. Nije je mogao ostaviti iza sebe i biti kao bilo koji civil. Ako nista, svaka vojna skola obezbedjuje svojim polaznicima sve, od odece, preko hrane do udzbenika, pa i to stvara izvesnu obavezu. Ne mozes samo tako nestati. Znaci, nista specificno za ex yu.

 

Malo je specificno da nije mogao da se vrati u zemlju 14 godina, ili da nisu hteli da ga oslobode kad je hteo da izadje. 

Mislis da nema normalnih zemalja u kojima vojnik koji sluzi ne moze da izadje iz zemlje ili se to tretira kao izdaja?

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Angelia said:

Malo je specificno da nije mogao da se vrati u zemlju 14 godina, ili da nisu hteli da ga oslobode kad je hteo da izadje. 

Mislis da nema normalnih zemalja u kojima vojnik koji sluzi ne moze da izadje iz zemlje ili se to tretira kao izdaja?

 

Moze, ali treba da prijavi i trazi dozvolu.

 

Moja tetka se kao gastarbajterka u Nemackoj na samom pocetku '70-ih udala za USA vojnika koji je bio tamo u americkoj vojnoj bazi. Svrljao je po Nemackoj, ali za druge evropske zemlje morao da ima dozvolu.

Svejedno, kad mu je "tour of duty" zavrsavao i selili su za USA, dosli su oboje u Yu da se tetka oprosti od familije (onda se jos nije putovalo gore-dole kao danas). On nije trazio dozvolu, naprosto je seo u kola i dovezli su se.

Nije imao nikakvih problema, USA vojska im bez nekog vidljivog razloga ne gura nos u pasos, ali je i sam rekao da je to bilo protivpropisno i da je mogao fasovati neku zatvorsku kaznu da su ga uhvatili.

 

 

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, tomas.hokenberi said:

Imao sam dvojnika sve do neke 2000. Dvojnik je ziveo u drugoj zgradi i verovatno sam ga nervirao koliko on i mene (imao sam dialup modem na toj liniji). Onda mi je komsija koji radi u telekomu rekao 2001/2 da mogu da se rešim dvojnika ako se prijavim za ISDN. Dosli majstori  cetvoro komsija iz zgrade koji su delili 2 linije kao dvojnici su prebacili na PCM na jednoj liniji, drugu su oslobodili za mene za ISDN (to mi je posle ispričao komšija iz Telekoma). Komsija iz susedne zgrade je kolateralno profitirao vise nije bio dvojnik.

 

Dvojnik i dialup modem :classic_ohmy: to mora da je bila nocna mora. Da li te dvojnik izbacivao sa interneta, ako si zakacen i on pokusava da zove?

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Angelia said:

Malo je specificno da nije mogao da se vrati u zemlju 14 godina, ili da nisu hteli da ga oslobode kad je hteo da izadje. 

Mislis da nema normalnih zemalja u kojima vojnik koji sluzi ne moze da izadje iz zemlje ili se to tretira kao izdaja?

 

Ne bih ja rekla da je ovde glavni problem bio sto je izasao iz zemlje, nego ako je bio pitomac Vojne akademije (ono tvoje oficirska skola zvuci malo kao iz prvog svetskog rata, mora da je ipak bila akademija), onda je bio u vojnoj sluzbi, ziveo u kasarni, a nju ne mozes da napustis kad ti se cefne. Te uslove je prihvatio kad je upisao tu skolu i sigurno da je mogao iz nje da izadje, postane civil i posle radi sta hoce. Ali ja bih rekla da je tu bila mladost-ludost, kad hoces sve i to odmah, ne razmisljas o posledicama. E sad, to sto je uradio, tesko da je bila izdaja, ali jeste dezerterstvo. Za to se dobijao zatvor, pa bi ga tvoj stric svakako zaglavio da se vratio pre nego sto mu je ”oprosteno”. 

 

Moj brat je takodjer bio na akademiji, osamdesetih. Sam bog zna koliko je puta lezao po pet dana vojnog zatvora. Svaki put kad bi preskocio ogradu i otisao u grad bez dozvole. Ili kad bi izasao s dozvolom, a dosao kasnije nego sto je trebalo. On je bio jedan od retkih pitomaca koji je bio iz istog grada gde je bila i akademija, tako da je tu imao drustvo iz srednje skole i drustvo motordzija. Nije bilo te sile koja bi ga zadrzala ako je bila neka zurka ili moto-trka, ali to je imalo svoju cenu. Ponekad je uspevao da se provuce, a da ga ne vide, ali retko.

 

Tako da tvom stricu avanturisti svaka cast sto je poslusao svoje srce.

Prilicno sam sigurna da je bio cool lik, ali ne ide bre da se samo tako pokupis kad si pitomac vojne skole 😀. Verovatno je trebalo da prodje izvesnu proceduru, a bogami i da plati to sto se pojelo, popilo i gde se zivelo za vreme provedeno na skolovanju.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, vilhelmina said:

 

Ne bih ja rekla da je ovde glavni problem bio sto je izasao iz zemlje, nego ako je bio pitomac Vojne akademije (ono tvoje oficirska skola zvuci malo kao iz prvog svetskog rata, mora da je ipak bila akademija), onda je bio u vojnoj sluzbi, ziveo u kasarni, a nju ne mozes da napustis kad ti se cefne.

Ja sam ponavljala onako kako su matorci meni pricali pricu, kao sto rekoh svi ucesnici su pokojni pa nije da mogu da ih pitam :classic_smile: moguce je da je akademija.

Nisam nikad propitivala te detalje. Naravno da je bilo mlado/ludo, a nikad nisam cula da je neko trazio neku nadoknadu za skolovanje, jer to verovatno nije bio problem, ni pet dana zatvora.

Link to comment
Share on other sites

42 minutes ago, Angelia said:

Ja sam ponavljala onako kako su matorci meni pricali pricu, kao sto rekoh svi ucesnici su pokojni pa nije da mogu da ih pitam :classic_smile: moguce je da je akademija.

Nisam nikad propitivala te detalje. Naravno da je bilo mlado/ludo, a nikad nisam cula da je neko trazio neku nadoknadu za skolovanje, jer to verovatno nije bio problem, ni pet dana zatvora.

 

Ma jasno mi je. Ocito nije bio taj mentalni sklop koji se u vojsci ocekuje, tako da je svakako bilo dobro za njega sto je tako uradio, pa makar i uz tu cenu. Verujem da je imao bolji zivot nego sto bi imao da je ostao u vojsci.

 

Sad cu da se nadovezem i ispricam istoriju muskog dela moje porodice. Tu istoriju cine tri generacije oficira, a proteze se od prvih dana prve Jugoslavije do poslednjih dana poslednje. Mislim da je zanimljiva jer nijedan od te trojice nije bio tipican oficir, onako kako se zamislja. Ustvari, uz oca i brata sam upoznala prilican broj takvih netipicnih. Bilo ih je mnogo vise nego sto se obicno misli. Neretko avanturisti i nemirne duse, kojima je besplatno vojno skolovanje bilo nacin da se rano osamostale. A posle vise nije bilo povratka, bar ne lakog i jednostavnog.

 

Deda mi je otisao u oficirsku skolu da bi pobegao iz sela, jer mu se nisu cuvale ovce. Zavrsio je i postao potporucnik neposredno pred prvi svetski rat. Presao je Albaniju i dobio Karadjordjevu zvezdu s macevima. Zahvaljujuci tome, karijera mu je isla dobro, iako on sam nije pokazivao neki entuzijazam, bio miran i povucen covek. Na samom pocetku drugog svetskog rata je zarobljen i interniran u Norvesku. Tamo je proveo ceo rat, u vise-manje ropskim uslovima, na nekoj farmi. Vratio se posle oslobodjenja i nije zeleo da se ponovo aktivira iako je nudjen, obzirom da je bio profesionalac, a nije se petljao s cica Drazom i ostalim cetnicima. Izvukao se na bolest, sto nije bilo fejk, jer je zarobljenistvo ostavilo traga. Umro je od leukemije, pocetkom sedamdesetih.

 

Deda se nije mnogo mesao u roditeljski posao i vaspitanje mog oca i njegove sestre, ali je zato moja baba bila opaka zena. Nije je impresioniralo sto je moj otac polozio prijemni na glumi, i htela je da on studira nesto ozbiljno, neku tehniku. A on je bio pesnicka dusa. Imao je i nekoliko knjizevnih nagrada. Jednu mu je urucio licno Ivo Andric (i tom prilikom mu savetovao da odraste i ozeni se, pa tek onda nastavi da pise). I kao sto se deda obreo u vojsci da bi pobegao od ovaca, tako i moj otac, ali da bi pobegao od lude majke. S tim sto je ta njegova vojska trebalo da bude sto dalje od nje, pa je ispala mornarica. Ali od ove moje trojice, taj je ponajmanje bio za vojsku. Dobio je infarkt u 45-oj i ekspresno poslat u penziju, na obostrano zadovoljstvo. Niti je on mogao vise njih da gleda, niti oni njega.

 

Brat nije ni od koga bezao, ali je hteo motor, sto roditelji ne bi mogli da mu priuste da su morali da mu placaju studiranje na civilnom fakultetu. Tako je i on zavrsio na vojnoj akademiji, nikad prilagodjen i podoban, kao sto sam opisala u prethodnom postu. Njegova vojna karijera je bila jos kraca, zavrsila se 93-ce, i od tada je civil.

Sve u svemu, tri generacije i oko 60 godina sluzenja narodu, malo li je? Cetvrte nece biti, jer moj brat (prema sopstvenim recima, srecom!) nema musku decu, a od mog sina nema vajde. Taj ni dan danas ne moze da mi oprosti sto sam jednom u njegovim ranim dvadesetim, dok jos nije znao sta zeli da bude kad poraste 😀, pomenula mogucnost da ode na osnovnu obuku u svedsku vojsku, dobar je merit za bilo koji kasniji posao. Kad me nije progutao, nikad mi vise tako nesto nije palo na pamet😂.

 

Eto, izvin’te na dosadi. A mozda je nekom bilo i zanimljivo. Naravoucenje: Nije oficir sve sto nosi uniformu i ima mrk pogled. Neki su tamo i zalutali, ko zna iz kojih razloga, i tamo ostali dugi niz godina. U slucaju moje porodice, kroz vise generacija. S druge strane, ne znam nijednu profesiju koju okolina percipira toliko kao klonove, potpuno deindividualizovane, jer boze moj, svi znaju da ispod slema (sapke, beretke…) mozga nema.

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

10 hours ago, Angelia said:

Malo je specificno da nije mogao da se vrati u zemlju 14 godina, ili da nisu hteli da ga oslobode kad je hteo da izadje. 

Mislis da nema normalnih zemalja u kojima vojnik koji sluzi ne moze da izadje iz zemlje ili se to tretira kao izdaja?

Kod tih prebega preko granice nije sve bas bilo crno belo, mada je nekada i legalan prelazak znao da zavrsi lose. Decko koji je ziveo u nasoj zgradi je negde 73-74te otisao za Spaniju , jer nekako dobio ponudu da radi kao restaurator fresaka. Oca su mu momentalno penzionisali , a on je zavrsio sa gubitkom drzavljanstva i mislim cak presudom za ko zna sta. Godinu dve posle toga Miljanic je otisao da trenira Real i niko mu nije pisao krivicne prijave jer radi za Franka.

 

12 hours ago, Cyrus Smith said:

Apropo ormarića i ključa, to nismo imali niti znali ko nam je dvojnik. Ako se dobro sećam naš štos je bio da se slušalica iz koje se čulo neko nf zujanje ostavi pored telefona. Dovoljno glasno je bilo da se čuje u sobi.  U trenutku kada omraženi dvojnik spusti slušalicu ugasio je, linija postaje naša i iz slušalice se čuje ton slobodne linije.

Mi nismo imali dvojnika, ali smo jedini u nasem ulazu imali telefon, posto je otac morao da ga ima zbog posla. Posto su sve govornice bile polomljene onda je nas stan sluzi kao govornica, a ja kao kurir Jovica raznosio poruke po zgradi. Idi i kazi Milki da je zvala sestra i zvace sutra u 8 , a javi i Marku da se javi ocu u Sjenici, itd. Onda su negde pocetkom osamdesetih svi dobili telefone, ali se za to debelo placalo, pa je bilo cak i na rate.

Pocetkom sedamdesetih sam u okviru neke skolske razmene bio nekoliko dana u Ljubljani , a tamo ne da rade govornice nego u njima i telefonski imenik, a u autobus svi ulaze na prednja vrata. Jos tada sam shvatio da su oni u tu drzavu zalutali , a i da ista nema nikakavu perspektivu.:classic_biggrin:

Edited by DJORDJE
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

9 hours ago, Amigo said:

 

Dvojnik i dialup modem :classic_ohmy: to mora da je bila nocna mora. Da li te dvojnik izbacivao sa interneta, ako si zakacen i on pokusava da zove?

Dok je bilo to sa dial-up i dvojnikom znao sam gde je automat za dvojnike na tavanu, pa odem i lepo otkacim njegov kabl i zavrsim pos'o, a kad zavrsim sa netom vratim ga :lol_2: Dobro, nisam uvek to radio, ali kad mi treba odmah internet :lol_2:

Edited by Milenko Puzigaca
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...