Kako se danas osecate.

[Selina]

1 hour ago, robespierre said:

 

Knjiga se naravno ne zove tako, što sam siguran da svakako već znate, ali neka ostane lapsus calami kao simbol hamartije filozofiranja na vratima sna. 

Lepo si smislio naslov, a i u istoj je godini bila i smrt i zivot. Novembarska knjiga, idealna za depresiju.

[Čerčil]

Došo čerčil i nije mu baš dan. 

[Dragan]

Zasto ne probate neku vrstu meditacije ?

Vecina problema nastaje jer je covek uhvacen u krletku vlastitih emocija i misli (zivotne okolnosti, drzava u kojoj se zivi, familijarni i partnerski odnosi, posao, finansijska i zdravstvena situacija, svakako igraju odredjenu ulogu, ali u sustini sve se svodi na stanje nase nutarnje strukture i dinamike).

Sto se tice slobodne volje - mi je i imamo i nemamo, po principu sto nesvesniji to je manje imamo i obrnuto i svakako postoji odredjeni kod kojim smo obavezani (genetski, ili karmicki, kako ko voli).

 

Ujutro i uvece po 20-30 minuta meditacije moze pomoci da se ta struktura i dinamika promene.

Da se napravi mali prozor na zatvoru ega i pusti malo sunca duse da zasija i ugreje.

Pletilja je dobro opisala neke stvari i vidi se da ih je prozivela, mada mislim da psihologija i psihoterapija mogu biti samo prvi korak ka isceljenju.

Uglavnom one mogu pomoci coveku da opet postane "normalan" i funkcionalan, ali mislim da smo svi mi stvoreni za nesto vise.

Mi smo podeljena bica, jednim delom zivotinje, drugim delom andjeli.

Nazalost, na trenutnom stupnju evolucije vise mislece zivotinje (sto nas potencijalno cini puno okrutnijima od zivotinja) i to nas cini nesrecnima.

To znaci da se ovde ne radi (samo) o vasem individualnom problemu (isto vazi za partnerstvo) vec globalnom.

Zivotinja i prosvetljeni ne dozivljavaju zivotnju patnju na nacin kako je prosecan covek dozivljava.

Nazad ka potpuno zivotinjskom ne mozemo, ostaje samo put napred ka prosvetljenju (ma sta to znacilo), a za to je potrebno vreme, razumevanje i rad.

Nasa "struktura" se sastoji od emocija, misli, volje (direktno povezano sa fizickim, te je zato savet za fizickom aktivnoscu dobar), seksualnoscu kao delom fizickog, socijalnih interakcija, samosvesti i svesti.

Svaki od ovih delova "zahteva" odredjenu paznju, negu, izgradnju, ali u sustini najvazniji je onaj "deo" - svest, jer je to nasa srz, a ona je cisto blazenstvo.

Dinamika unutar te strukture uglavnom je odredjena ranim programiranjem (traumama, kompleksima, navikama, predrasudama) u detinjstvu i ranoj mladosti. Tu psihoterapija svakako moze pomoci, a neke stvari moze covek i sam proci ako je dovoljno hrabar i iskren u introspekciji.

 

Ipak misli da je meditacija kao "vezbanje svesnosti" (zapravo svesnost se ne moze vezbati, niti izgraditi, vec se samo radi na uklanjanju prepreka njenom ispoljavanju) najbolja metoda za promenu koju zelite, sto ne znaci da nece trebati vremena i rada da se dodje do nekih rezultata.

 

[Čerčil]

Moja meditacija se svodu na kafu,  cigaru i čituljenje neta. Doduše i cigare bi trebao batalim. 🤭

[DameTime]

Danas se osećam sjajno jer sam dobila povišicu, drugu u mesec dana. Jeste da radim kao konj, ali je lepo i kad se to finansijski aknolidžuje.

[Juan Pablo Montoya]

Just now, DameTime said:

Danas se osećam sjajno jer sam dobila povišicu, drugu u mesec dana. Jeste da radim kao konj, ali je lepo i kad se to finansijski aknolidžuje.

 

Bravo. Bilo kakva pohvala, povisica, znak paznje i postovanja. Prelepo. Cestitam, voleo bih da imam takve ljude pored sebe. I ja radim kao konj, ali izgleda sam magarac.

[DameTime]

1 hour ago, John Terry said:

Bravo. Bilo kakva pohvala, povisica, znak paznje i postovanja. Prelepo. Cestitam, voleo bih da imam takve ljude pored sebe. I ja radim kao konj, ali izgleda sam magarac.

 

Hvala ti 🥰 Ja sam realno bila jako nezadovoljna mesecima i to sam jasno izrazila. Oni žele da me zadrže te povlače poteze u skladu sa tim. Povišica je uvek jedan od motivatora i način da zaposlenom pokažeš da se njegov trud vidi. Ono što nisam očekivala jeste da mi baš dvaput podignu platu u ovako kratkom periodu. 🙂 Pored svega ovoga će mi omogućiti i pravac profesionalnog razvoja koji ja želim, tako da realno nemam zašto da dam otkaz.

 

Žao mi je zbog tvoje situacije, znam da si podelio to ovde sa nama. Da li bi želeo da promeniš radno mesto?

Edited October 3, 2023 by DameTime
dopuna

[Juan Pablo Montoya]

43 minutes ago, DameTime said:

Da li bi želeo da promeniš radno mesto?

 

I da i ne. Situacija je komplikovana. Naime, ne znam šta konkretno radiš i za koga radiš. Kad kažeem za koga, mislim da li ti je poslodavac naš čovek ili stranac.

 

Pitam iz jednostavnog razloga što naš čovek, po mom iskustvu, ne razume dobro koncept vođenja privatne firme u kapitalizmu. Naime, kod mene u firmi kao da je osnovna premisa preživeti, a ne napredovati. Bukvalno za svaki mali korak ili pomak napred uvek mi je bila krvnička borba da istrajem. Da počnem iz početka.

 

Moja firma je pet project nekolicine ljudi, među kojima je moj otac, sada čovek u penziji. Bavi se proizvodnjom i servisom pumpi za vodovod i kanalizaciju, uglavnom. Centrifugalne pumpe su u pitanju, nekadašnji program Fabrike pumpi Jastrebac u Nišu.

 

Pumpa je sama po sebi veoma dobro plasiran proizvod, u svetu posle elektromotora na drugom mestu je pumpa za vodu. Dakle, tržišta ima. Ali avaj, moja firma se za svoje poslove oslanja skoro isključivo, 80%, na javne nabavke državnih firmi. Učestvovanje na tenderima. Na tenderima, ne znam da li znaš, uglavnom pobeđuje isključivo najniža cena. Ne kvalitet, ne reputacija, responsivnost, ne... samo cena. I onda se od toga realno samo može preživeti, životariti. 

 

Nije problem ako bismo imali neke ambicije da se hvatamo i za poneku privatnu kompaniju. Ali, mi to ne činimo, ljudima koji vode firmu to nije interes. Očito su uljuljkani nekakvom sigurnošću. Što bi rekao Krleža, sa ljudima smrdi, ali je toplo. E tako i mi.

 

Osim toga, sada kada mi je supruga pred porođajem i bez sigurnog radnog mesta, ni moja pozicija nije sjajna. Treća stvar je da ovo što ja radim, a to je mašinsko projektovanje, nije nešto za šta ima puno oglasa.

 

Tako da ja sad životarim u tom limbu između životnih ambicija i koliko toliko sigurnih parica koje kaplju svaki mesec. Nisam zadovoljan, ali ni nezadovoljan. ponekad se desi neki projekat koji mi je interesantan, ali je 95% vremena bolno dosadna rutina.

 

Moj problem je što mi je menadžment firme vanvremenski. Ne razumeju preduzetništv 21. veka. Ponašaju se socijalistički. Ne znam da li sam malo pojasnio, ali svakako sam sebi malo olakšao ispovedajući se.

 

Toeto.

[Pletilja]

7 hours ago, John Terry said:

 

I da i ne. Situacija je komplikovana. Naime, ne znam šta konkretno radiš i za koga radiš. Kad kažeem za koga, mislim da li ti je poslodavac naš čovek ili stranac.

 

Pitam iz jednostavnog razloga što naš čovek, po mom iskustvu, ne razume dobro koncept vođenja privatne firme u kapitalizmu. Naime, kod mene u firmi kao da je osnovna premisa preživeti, a ne napredovati. Bukvalno za svaki mali korak ili pomak napred uvek mi je bila krvnička borba da istrajem. Da počnem iz početka.

 

Moja firma je pet project nekolicine ljudi, među kojima je moj otac, sada čovek u penziji. Bavi se proizvodnjom i servisom pumpi za vodovod i kanalizaciju, uglavnom. Centrifugalne pumpe su u pitanju, nekadašnji program Fabrike pumpi Jastrebac u Nišu.

 

Pumpa je sama po sebi veoma dobro plasiran proizvod, u svetu posle elektromotora na drugom mestu je pumpa za vodu. Dakle, tržišta ima. Ali avaj, moja firma se za svoje poslove oslanja skoro isključivo, 80%, na javne nabavke državnih firmi. Učestvovanje na tenderima. Na tenderima, ne znam da li znaš, uglavnom pobeđuje isključivo najniža cena. Ne kvalitet, ne reputacija, responsivnost, ne... samo cena. I onda se od toga realno samo može preživeti, životariti. 

 

Nije problem ako bismo imali neke ambicije da se hvatamo i za poneku privatnu kompaniju. Ali, mi to ne činimo, ljudima koji vode firmu to nije interes. Očito su uljuljkani nekakvom sigurnošću. Što bi rekao Krleža, sa ljudima smrdi, ali je toplo. E tako i mi.

 

Osim toga, sada kada mi je supruga pred porođajem i bez sigurnog radnog mesta, ni moja pozicija nije sjajna. Treća stvar je da ovo što ja radim, a to je mašinsko projektovanje, nije nešto za šta ima puno oglasa.

 

Tako da ja sad životarim u tom limbu između životnih ambicija i koliko toliko sigurnih parica koje kaplju svaki mesec. Nisam zadovoljan, ali ni nezadovoljan. ponekad se desi neki projekat koji mi je interesantan, ali je 95% vremena bolno dosadna rutina.

 

Moj problem je što mi je menadžment firme vanvremenski. Ne razumeju preduzetništv 21. veka. Ponašaju se socijalistički. Ne znam da li sam malo pojasnio, ali svakako sam sebi malo olakšao ispovedajući se.

 

Toeto.

Naravno da sam autsajder kako za pumpe, tako i za savremeno preduzetnistvo jer sam 10 godina u penziji ali, padaju mi na pamet razne ideje kako da pomognete sebi. Recimo, istrazila bih konkurenciju, odabrala jednu, dve,najuspesnije firme u toj oblasti, pokusala da stupim u kontakt sa njima ne obavezno nudeci svoje usluge nego nametnuvsi diskusiju o nekom hronicnom problemu u proizvodnji i plasmanu, ponudila neka svoja resenja pa kako bude. Prisustvo na Linkedin mrezi je mom sinu pomoglo da dobije 2 puta odlicne ponude za posao. Nije morao nikaoga da cima za rukav, poslodavac je u oba puta nasao njega. Ne morate ceo zivot da projektujete pumpe, prosirite svoje znanje na neku drugu, kurentniju oblast. kako se to danas kaze, budite "proaktivni"..

https://loop.rs/glas-trzista/kako-da-proaktivno-iskocite-na-trziste-rada-dok-trazite-posao/632c6633c43d0

 

[RatzenStadt]

Dugo nije bilo gore.
Neprestano razmisljam o tome koji zlocin da pocinim da provedem neko vreme iza resetaka, izdrzavan od strane poreskih obveznika. Treba mi beg od oca, od zelenasa, i legalnih i nelegalnih, od poroka...

Uopste se ne salim. Imam dosta drugova koji su cuvari na Klisi, jedan je cak i komandir. Valda cu biti bezbedan.

 

Postoji i opcija pribegavanja permanentnom resenju za privremene hronicne probleme, ali i dalje nemam petlje za to.

Steta, jer sam neko vreme bio na dobrom putu. Kanda je samo remisija bila u pitanju.

Nije dobro.

Edited October 14, 2023 by RatzenStadt
gramatika

[RatzenStadt]

Inace, nedavno sam nasao novo zaposlenje. Vecina stanovnika SRB bi dalo sve da bude na mom mestu. Samo radnom naravno, na svim drugim poljima sam u krajnje nezavidnom polozaju. Ja ga (rad) vec mrzim.

Nebitno, ne prica mi se o kolegama, uslovima, radnim zadacima...

Kako se ja osecam tamo i ponasam, to je prica za proucavanje i to me muci. Primecujem da ni u jednom jedinom trenutku ja ne koristim sposobnost razmisljanja u interakciji sa ljudima. Nije mnogo bolje ni sa drugim poznanicima, koje znam godinama, cak i decenijama unazad. Bukvalno nista drugo ne umem da izustim osim opstih fraza, replika iz filma koje sam gledao i zapamtio, i to je otprilike moj maksimum socijalnih vestina i poduhvata. Ako li se pokrene neka ozbiljna tema, ne daj Boze neko od mene trazi da dam svoje misljenje, zaista nit umem niti zelim, pa samo prebacim na salu, ili nesto sto bi odvelo razgovor u drugom, prijatnijem smeru.

 

Ma i na forumu je isti kurac.

Jedino sto na forumu ne mogu da odgovorim osmehom. Ubacim smeska, ali zeljeni efekat je ni priblizan onom u tet-a-tet interakciji. Ljudi su mi cak govorili i da sam generalno nasmenajan osoba. Kad bi samo znali zasto je tako, i da osmeh koristim samo da pokazem kako sam transparentan, ljubazan, da se zapravo nasmejem kada nemam sta da kazem, i tako sakrijem nekako sramotu epskih razmera da nemam sta da kazem.

 

36 godina, i dalje anksiozni morski krastavac.

[Div]

Davno, valjda u srednjoj školi, čuo sam ili pročitao da u susretu sa problemima, teškoćama, psihološke prirode, čovek treba da analizira i raščlani probleme na najjednostavnije delove, naprimer, zašto sam besan, nervira me roditelj jer zahteva odlične ocene, zašto ih nemam, ne mogu da se nateram da sedim dva sata dnevno sa knjigom u rukama, zašto ne mogu, ide mi se napolje, da sedim i blejim, da li mi je lepo dok blejim, nije, imam utisak da pokušavam da prevarim sebe i društvo, da izigravam veselo i zadovoljno biće iako nisam takav dok oni jesu. Da li jesu, jedan je dobar košarkaš, zavidimo mu, drugi uvek ima para, mi ostali retko, tek ponekad, treći ima devojku, i mi bismo ali... U čemu sam ja dobar, zašto ni u čemu, dobro, nemam smisla za muziku, nisam predodrežđen za sport, devojke, pusti ih, para nemam baš, ali bih mogao povremeno da zaradim nešto, dobar sam sa matematikom, volim da čitam. Šta mi nedostaje da se nametnem u neobaveznom lenčarenju sa društvom, samo volja, pokušaj, da bio sam dobar i u šahu, kad ubedim ortake da igramo šah, da se oprobamo, svako sa svakim, posle par dana sam znatno jači, vodim glavnu reč sve dok ne pređemo na košarku.

Nešto kasnije, ukažu se prilike da zaradđujem nešto para, hoće li mi biti rešeni svi problemi ako imam para, naravno da neće ali je ipak bolje kad imaš para, sigurnije se osećaš, više stvari na raspolaganju, a, nije nevažno, skače i ugled u društvu. Posle i devojke..
Svodi se na jednostavnu priču, grabi priliku, iskoristi je ako naiđe, stvori je ako ne dolazi sama. Budi svestan svojih mogućnosti, ne podcenjuj se, ja to ne mogu nije prihvatljiv pristup, ako ne možeš da skošiš 6 metara skoči tri, pa još jednom, posle dođeš do 4 ipo, i vidiš da je dobar uspeh skakati 4 ipo. Ne moraš da pobediš najboljeg, pobedi sebe, postigni danas više nego juče.

Oprobaj se u nečem novo, lupam, planinari, vozi bicikl, sadi drvo, gaji cveće, piši priče, pesme...

možda je ovo beskorisno, možda pročitaš niz beskorisnih saveta, mišljenja, primera, vidi zašto su beskorisni, ne može niko da bude u tvojoj koži, ne može niko da razume u potpunosti tvoju poziciju, samo ti je znaš, ti si poseban, ti možeš da promeniš nešto, da pokušaš, napravi mali korak ako ne možeš veliki skok.

Važnije je ići ka cilju nego stići na cilj, dok ideš ka cilju znaš da si na dobrom putu, kad stigneš opet si na novom početku.

 

[Kronostime]

Hm, mozda obavezno sluzenje vojnog roka i nije tako losa ideja - 6 meseci stroge discipline bi resilo mnoge neodlucnosti i nedostatak radnih navika mladjih generacija.

[Maharaja]

Ma kakva disciplina, sve to sa vojskom je uvek bilo besmisleno.

 

Ako već hoće nešto da uvode, nek uvedu 3 meseca letnjeg kampa za sve sa 19 godina. Da deca nauče odbranu od poplava, suzbijanje požara, pružanje napredne prve pomoći, uz akcije čišćenja prirode i pošumljavanja, i uz predavanja o demokratiji i političkoj participaciji. 3 meseca obaveznog građanskog vaspitanja.

[Kronostime]

1 hour ago, Maharaja said:

Ma kakva disciplina, sve to sa vojskom je uvek bilo besmisleno.

 

Ako već hoće nešto da uvode, nek uvedu 3 meseca letnjeg kampa za sve sa 19 godina. Da deca nauče odbranu od poplava, suzbijanje požara, pružanje napredne prve pomoći, uz akcije čišćenja prirode i pošumljavanja, i uz predavanja o demokratiji i političkoj participaciji. 3 meseca obaveznog građanskog vaspitanja.

Zapalili bi i ono malo suma sto je ostalo, ne umeju da pokupe djubre za sobom ni posle jednog  prvomajskog uranka a ocekujes da to urade tokom 3 meseca?

Jok, bre, sator, puna vojna oprema na ledja, ludi potporucnik kao komandir voda i pravac teren na takticku obuku i bivakovanje.

Izmedju toga: leganje u 22h, ustajanje u 5h, fiskultura, sredjivanje stvari i obuka i zaduzenja u tacno odredjeno vreme.

I sve to bar 250 km od kuce na mestima zivopisnog naziva Jadovnik, Cemerno,...

Edited October 15, 2023 by Kronostime

[Maharaja]

Još malo offtopic, Čemerno kao mesto postoji još od srednjeg veka, i tuda je prolazio neki put. Možda odatle naziv

[Selina]

On 10/15/2023 at 7:08 AM, Kronostime said:

Hm, mozda obavezno sluzenje vojnog roka i nije tako losa ideja - 6 meseci stroge discipline bi resilo mnoge neodlucnosti i nedostatak radnih navika mladjih generacija.

Disciplinu treba uvesti prvo u vrtice, a onda u skole, a tek onda moze da se prica o nekoj obuci od 3-6 meseci.

[Kronostime]

Just now, Selina said:

Disciplinu treba uvesti prvo u vrtice, a onda u skole, a tek onda moze da se prica o nekoj obuci od 3-6 meseci.

Disciplinu treba prvo uvesti kod roditelja, pa zatim kod dece.

[Selina]

Just now, Kronostime said:

Disciplinu treba prvo uvesti kod roditelja, pa zatim kod dece.

Nisam se usudila da to napisem. Odmah skacu roditelji.

 

[Kronostime]

23 minutes ago, Selina said:

Nisam se usudila da to napisem. Odmah skacu roditelji.

 

Jbg, zvali su me zlotvor dok je sinak bio mali zato sto sam bio prilicno strog u nedopustanju nediscipline.

Sinak zavrsio skole u roku sa najvisim uspehom, zaposlio se, nikad ni jedan problem sa njim, akobogda uskoro ce i snajka i unuci (nadam se) - sta vise mogu da ocekujem?

Sledece su mi unuci, Boze zdravlja i moj zivot je ispunjen.

[Azazelkg]

2 hours ago, Selina said:

Disciplinu treba uvesti prvo u vrtice, a onda u skole, a tek onda moze da se prica o nekoj obuci od 3-6 meseci.

Disciplinu treba uvesti a bahatost izbaciti najpre iz kuća i domova.... Pošto je to odavno ispušteno ništa od pobrojanog nije ni primenjivo....

[Eddard]

Disciplinu treba uvesti a bahatost izbaciti najpre iz kuća i domova.... Pošto je to odavno ispušteno ništa od pobrojanog nije ni primenjivo....

E da se i ja složim sa tobom [emoji12][emoji16]. Tako je, što kuća pokvari, nema škole koja može da popravi, sve polazi iz porodice.

[Azazelkg]

1 hour ago, Eddard said:

E da se i ja složim sa tobom . Tako je, što kuća pokvari, nema škole koja može da popravi, sve polazi iz porodice.

Ovo neće na dobro da izađe 😂😉.

[Kronostime]

10 hours ago, Eddard said:

E da se i ja složim sa tobom . Tako je, što kuća pokvari, nema škole koja može da popravi, sve polazi iz porodice.

Ti si taze tatko - slusaj sta ti iskusniji kazu.

Znaci: vise se postize strogom disciplinom i lepom recju, nego samo lepom recju.

[Pletilja]

Verovala sam da nas ima samo 2, ja i ona ludaca koja mi dise za vrat od kad znam za sebe i ubija me u pojam od jutra do veceri....sve dobro sto uradim, njena je zasluga a meni ne ostaje nista osim da guram kamen na vrh brda kao Sizif...budala, ne razume da smo  ona i ja - jedno. Nauka je rekla sta je imala na temu naseg odnosa, nema tu tajni, tako je kako je i, u krajnjoj instanci, i nije ispalo tako lose.

Ego, mei, mihi....prvo lice jednine koje, u mom slucaju, nikad i nije bila - jednina.

I sad se stvari komplikuju, sve cesce se, negde iz offa, cuje tanushan glas, neko cviljenje, lici mi na glasanje maceta ostavljenog na kisi....to je neko ko se boji, neko ko ne moze sebi da pomogne jer ne zna gde je, neko izgubljen pa zaboravljen. 

Znam, i to sam ja. 

Svet je poludeo. Zlo je eksplodiralo.

Moj um je kao mehur od sapunice. 

....

Nema mi druge, idem da nadjem ono mace, da ga uzmem u narucje, ugrejem i da mu shapucem da ce sve biti dobro......mora....