mrd Posted September 8, 2020 Author Share Posted September 8, 2020 Eto da dodam, da sam jako zadovoljan, vec 3 nedelje me ubi secer. Eto nabio sam ga na 28 mmol/l i drzao kategoricki, ali me pilule spustile, na 6.5 mmol/l. Sad sam opet kao decko. Upropastila me ova corona19, nije bilo dovoljno skijanja, nije bilo ni camca, manje sam se kretao i eto. pff 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
ironside Posted September 9, 2020 Share Posted September 9, 2020 Kako se danas osecate? Grozno. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Angelia Posted September 9, 2020 Share Posted September 9, 2020 35 minutes ago, ironside said: Kako se danas osecate? Grozno. Dobila bocu u levu ruku danas, jos sam morala da vozim tamo i nazad sat vremena, terapija koju primam svaka 3 meseca. Uvek podmetnem levu ruku-rame (iako oni vole da menjaju) zato sto me ruka boli po dva - tri dana, pa ne mogu da bezbolno koristim misha. Znaci danas, grozno kao i ti Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pletilja Posted September 9, 2020 Share Posted September 9, 2020 Sinoc pukla vodovodna cev u komsiluku, vec 12 h smo bez vode, komunalno preduzece kaze da ne znaju kada ce kvar biti saniran a ja sa balkona gledam 5 majstora od kojih 1 stoji a 4 sede na betonskom ispustu i svi uredno gledaju u barustinu koju je naporavila havarija. Naravno da im nije pala na pamet ideja da tokom noci saniraju kvar a prepodnevni ucinak im je ravan nuli. Po komsiluku cirkulisu uputstva kako se oprati bez vode, koja je flasirana voda najjeftinija u svrhu ispiranja toaleta i dele se telefonski brojevi servisa za kucnu dostavu hrane. Opsadno stanje na neodredjeno vreme uz pretpostavku da ce nam koliko sutra biti potrebna sluzba za deratizaciju, dezinfekciju i lecenje posttraumatskog stresa. Nije ni cudo sto je jedino bubasvabama zagarantovana buducnost. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pletilja Posted September 9, 2020 Share Posted September 9, 2020 Ni ja se ne osecam bolje od "grozno"....od iduce nedelje pocinjem sa pripramama za redovnu kontrolu stranca u levom oku i, priznajem, nemirnija sam nego prethodnih godina...poslednjih 6 meseci je bilo toliko stresa i to ne samo zbog virusa, da sam sva nekako izmestena iz vremena i prostora koji sam poznavala. Naslucujem sta zaista znaci fraza "izgubiti tlo pod nogama"... Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pletilja Posted September 9, 2020 Share Posted September 9, 2020 Kazu da nema 2 bez 3....ocigledno, bar u mom delu svemira: Dan je divan, suncano i sveze jutro, nebo kristalno plavo i bez oblacka....jedino sto mogu da uradim u ovom trenutku a da bude pametna odluka je da obujem starke i odem na Breg, ako budem imala srece, suncacu se na velikoj steni u podnozju tvrdjave, u drustvu malog, radoznalog gustera.....uvek se pojavi bar jedan....ne dam ovaj dan nevolji! 3 Link to comment Share on other sites More sharing options...
ironside Posted September 10, 2020 Share Posted September 10, 2020 On 9/9/2020 at 3:38 AM, Angelia said: Dobila bocu u levu ruku danas, jos sam morala da vozim tamo i nazad sat vremena, terapija koju primam svaka 3 meseca. Uvek podmetnem levu ruku-rame (iako oni vole da menjaju) zato sto me ruka boli po dva - tri dana, pa ne mogu da bezbolno koristim misha. Znaci danas, grozno kao i ti Dakle mačak Srećko, koji ima naviku izletiti kroz prozor je zapatio buhe, pa se s tim nosim već nekoliko dana. Konačno odem s njim veterinaru, da ga okupaju i očiste, ali kako je punica/tašta otišla u hacijendu, nisam mogao posuditi auto. Još su mi uvalili spray po 150 Kn. Dobro, preko puta veterinarske ambulante je autobusna stanica, koja dodje blizu mog stana. Šofer autobusa (iako ZG ima super vozni park, tramvajski i autobusni) putnike voze kao krumpire, pa tako, držeći mačka u nosiljci, na naglom kočenju lupim prsima u naslon stolca ispred. Odmah u dom zdravlja, jer je ambulanta zaključana i ne prima nikoga zbog Corone, - naprslo rebro. Kako se danas osjećam? Bajno. 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
mrd Posted September 10, 2020 Author Share Posted September 10, 2020 Drugi dan kako je vazduh pun dima, disem na skrge, ali hodam. Juce je izgledalo kao da smo na mesecu, ceo dan zuti sumrak, a danas je vec sivi. 🙂 Vazduh ocajan, ali hodamo. To hodanje je dobra stvar. 🙂 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Angelia Posted September 10, 2020 Share Posted September 10, 2020 1 hour ago, ironside said: Kako se danas osjećam? Bajno. Pobedio si. Nadam se da ce rebro biti bolje. Jos ja kao ono manje boli ruka, samo dve noci nisam spavala ko covek....pocela da se osecam bolje. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Pletilja Posted September 10, 2020 Share Posted September 10, 2020 (edited) Kupujem unuku sladoled vec 2 meseca i svo vreme uspevam da odolim zelji i sta mi bi juce - ne znam, kupila sam najmanje moguce pakovanje, mislim da je bilo jedva 100 gr, boznastvena cokolada sa mrvicama kafe! Napravila sam praznik od toga, sve je bilo savrseno iako mi je jedan glasic shaputao "devojko, to je kakao, to je najstrozije "no - no", napravices kojesta u dvanaestercu....i bi tako, nakon 4 h i polse ponoci. Da skartim pricu, danas poslepodne sam zavrsila na rentgenu, laboratoriji i UZ abdomena...u drustvu sina, ljubi ga majka, sve po skracenom postupku i u praznoj bolnici. Stvarno - nisam videla 3 pacijenta u kabinetima. Lekovi deluju ali vise nema izvrdavanja, od nedelje me ceka ona grozna sonda uz obecanje da ce je voditi laka ruka zgodnog, prosedog interniste. Kad se preracunam, odlicno sam prosla: sladoled, 2 sata samo sin i ja i zgodan doktor....malo li je? Edited September 10, 2020 by Pletilja 5 Link to comment Share on other sites More sharing options...
ironside Posted September 10, 2020 Share Posted September 10, 2020 Čuvajte se Pletiljo. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
ironside Posted September 10, 2020 Share Posted September 10, 2020 5 hours ago, Angelia said: Pobedio si. Nadam se da ce rebro biti bolje. Jos ja kao ono manje boli ruka, samo dve noci nisam spavala ko covek....pocela da se osecam bolje. Drži se Angelia. Ni ja ne spavam, pogotovo s ovim nesrećama što su me zahvatile. 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
JPM Posted September 17, 2020 Share Posted September 17, 2020 Jel isao neko od vas na neko psiholosko savetovanje. Uopsteno gledano, voleo bih da naucim da razne stresne situacije u zivotu "hendlujem" emotivno pametnije i bez gomile izgubljenih zivaca. Ima li takve vrste savetovanja. Ne mislim da imam neku dijagnozu ali sam sebe uhvatio da nekada izuzetno impulsivno reagujem na stvari koje kad razmislis nisu ni najmanje bitne. Da li je to neka anksioznost, prikriveni bes ili nesto deseto, ne umem da "pinpointujem". Mozda mi treba neki psihijatar. Ne znam. Nije me ni najmanje neki blam ili sramota da potrazim pomoc, ali ne umem da definisem sta me "nervira". Jednostavno nekad planem. Osecam se da me sve nervira u ovom nasem drustvu. Ne podnosim ovu srpsku sredinu, ne podnosim mentalitet. Ali sve to verujem mnogima smeta. Poenta je da promenis svoju reakciju, jer svet ne mozes. Ali to ne umem. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Džudi Posted September 18, 2020 Share Posted September 18, 2020 @John Terry U svakom Domu zdravlja imaš i psihologa i psihijatra. Ne znam da li je za psihologa potreban uput, za psihijatra jeste. Ako osećaš potrebu da razgovaraš sa nekim, a da to nije porodica ili bliski prijatelji, početak je psiholog. Psiholog će već znati da li ti treba psihijatar. OT. Ceo dan se osećam pospano i bezveze. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Džudi Posted November 8, 2020 Share Posted November 8, 2020 Nervozna sam, ali biću ok. Nema ovde teme "Moram negde da kažem", a ja baš moram.. Gledam ovu temu koju je Neme otvorio o nikovima..i odjednom se setim "profesora" sa RTS foruma ( ne znam da li je bio aktivan na forumu B92 )...Otkucam nik i izađe mi prvo sajt Vujaklija koji ne radi, zatim neki čudan sajt..i na kraju vidim da je "profesor" na Fejsbuku. Imamo zajedničke prijatelje! Imamo zajedničke prijatelje a jedan od njih je poznati psihoterapeut. Ne mogu da verujem da je taj poznati lekar prihvatio "profesora" za prijatelja Link to comment Share on other sites More sharing options...
Lobotomija Posted November 11, 2020 Share Posted November 11, 2020 On 9/17/2020 at 1:55 PM, John Terry said: Poenta je da promenis svoju reakciju, jer svet ne mozes. Vidiš kako umeš? Samo nastavi s tim, ne treba ti nikakva stručna pomoć. Kao aikido. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Tomiprunet Posted November 12, 2020 Share Posted November 12, 2020 Ozbiljno, Aikido jako dobra stvar, trenirao sam 6 godina. pre 20god. 🙂 meni i sad pomaze kad npr hodam na neku uzvisicu pa se zadisem jer ne disem pravilno, i onda se setim aikida i prodisem 🙂 isto tako za samo kontrolu 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
C.F. Posted December 1, 2020 Share Posted December 1, 2020 Dvoumila dam se da li da se javim i pišem o ovome, ali sada kad sam dobila poziv iz bolnice da mi je dete ok, mogu da podelim priču s vama. Osećala sam se bespomoćno i nervozno u iščekivanju vesti o detetovom stanju. Radim, sedim ispred kompjutera, čitam poštu, okupiram misli, ali sve u nekom suspendovanom stanju. Nadjem sebe neko vreme u dvorištu gde prestajem zaustaviti suze. Sinoć se zagrcnuo na parče mesa, te ga je devojka odvezla u ambulantu. Javlja mi porukom, a ja se zamrzla, stotinu misli kroz glavu, da li može da diše, da li je svestan, da li je sada u opasnosti zajedno s njom i da bude zaražen kovidom. Kuckam u telefon da pronadjem dugme, zovem je, kaže mi da ne brinem, bolnice su pune i nemaju mesta za njega, ali on je u stanju da diše i pljuje. Misli lete, a nikako da se zaustave na neko dobro rešenje. Da odem? Oblačim se i shvatam da je suludo, ne mogu, izlažem opasnosti sebe i partnera, a već su i oni mladi izloženi. Obavestim i drugo dete, zabrinem je, plače, ja je tešim. Čekanje. Skoro ponoć, oslobodjeno mesto u bonici. Registruje se, javljaju da doktor ne može da ga vidi do jutra. Uglavnom se dobro oseća, devojka ostaje s njim u sobi celu noć. Zaspim sa telefonom u rukama budeći se stotinu puta sa svakojakim mislima terajući sebe da razmišljam pozitivno... Oko podneva je pod totalnom anestezijom radjena procedura. Njegova medicinska sestra me zove malopre i daje informacije, kaže umoran je i pospan, ne brinite. Sve je prošlo dobro, doktor će mu prepisati lek. Možete uskoro po njega. Evo sreće šalje mi tekstić da je naručio sladoled...Život, dobro, loše, dan po dan. Dišem. 3 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Angelia Posted December 1, 2020 Share Posted December 1, 2020 22 minutes ago, ControlFreak said: Dvoumila dam se da li da se javim i pišem o ovome, ali sada kad sam dobila poziv iz bolnice da mi je dete ok, mogu da podelim priču s vama. Uh znam kako ti je. Kad se osecas bespomocno i samo mozes da sedis i cekas. Uzasno mi je zao da si prosla kroz taj stres, ali sve je dobro sto se dobro zavrsi. Uvek kazem da kad jednom odlucis da budes roditelj, tvoj zivot vise nije tvoj. 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Div Posted December 2, 2020 Share Posted December 2, 2020 7 hours ago, ControlFreak said: Evo sreće šalje mi tekstić da je naručio sladoled...Život, dobro, loše, dan po dan. Dišem. Valjda nema besmislenije stvari nego reći majci: Nemoj da brineš. Zato, kad dođe, izgrdi ga što te sekira. Srećom, osećaj olakšanja, sreće, radosti kad se sve lepo završi, kompenzuju onaj osećaj bespomoćnosti, iščekivanja, strepnje... 1 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
C.F. Posted December 2, 2020 Share Posted December 2, 2020 8 hours ago, Div said: Valjda nema besmislenije stvari nego reći majci: Nemoj da brineš. Zato, kad dođe, izgrdi ga što te sekira. Srećom, osećaj olakšanja, sreće, radosti kad se sve lepo završi, kompenzuju onaj osećaj bespomoćnosti, iščekivanja, strepnje... Njemu je sve oprošteno unapred....postoji i jedna gora priča od pre par godina kada sam ga umalo izgubila, ali o tome mi je teško otvoriti se...ali uvek je tu u pozadini da je život dar i da se ceni svaki momenat. 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Koca Popovic Posted December 2, 2020 Share Posted December 2, 2020 Izdrzi . 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
C.F. Posted December 3, 2020 Share Posted December 3, 2020 Zamislite, padne mi na pamet ideja da častim decu i sestriće, pošaljem im tekst, deco, mama-tetka plaća, naručite i pošaljite mi račun. I tako se ja radujem, čekam da mi se jave...ništa Pošaljem ponovo tekst i kažem da ponuda ističe u roku od 24h 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Angelia Posted December 3, 2020 Share Posted December 3, 2020 4 minutes ago, ControlFreak said: Zamislite, padne mi na pamet ideja da častim decu i sestriće, pošaljem im tekst, deco, mama-tetka plaća, naručite i pošaljite mi račun. I tako se ja radujem, čekam da mi se jave...ništa Pošaljem ponovo tekst i kažem da ponuda ističe u roku od 24h Posalji mom sinu, dobices odgovor brze nego sto si otkucala 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Angelia Posted December 3, 2020 Share Posted December 3, 2020 35 minutes ago, ControlFreak said: Pošaljem ponovo tekst i kažem da ponuda ističe u roku od 24h BTW samo da te upozorim, moj sin stalno zicka kompjuterske delove, i VR, ako mislis da ce da trazi kesicu bombona.....your bad Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now