Bliski Istok

[Dragan]

Uništenje pojasa Gaze

„Ulazimo bagerima“: Kako Izrael ruši kuću za kućom

Izrael je proglasio 81 odsto pojasa Gaze zonom evakuacije.

Palestinci žive u šatorima i više ne znaju kuda da idu – poput Muhameda Zakuta.

 

Spoiler

Kuća za koju je Muhamed Zakut štedeo dvadeset godina konačno je završena. Ima kameni pod, a drvena kuhinjska vrata su ofarbana u lešnikavo smeđu boju. Na komodi su dve čaše i činija sa lešnicima. Nova dnevna soba je jasno vidljiva u pozadini fotografije. Ovakve slike šaljete porodici i prijateljima kada je vaš novi dom konačno završen: vaš mladi sin vozi svoj tricikl kroz kuću; vi nosite veliki tanjir mesa i pirinča kroz novu kuhinju. Sve fotografije su i dalje sačuvane na telefonu Muhameda Zakuta.

Postoji i noviji video njegove kuće, koji je snimio u proleće, kaže Zakut. Sve što se vidi su ruševine. Proveo je 20 godina planirajući i gradeći kuću. „U jednom trenutku“, kaže on, „bila je uništena“.

 

Jastuk, šolja, kuhinjski pribor – neprocenjive uspomene za Zakuta Muhamed

Zakut, pčelar, živeo je u Džabaliji, na severu Pojasa Gaze, pre početka rata. 7. oktobra 2023. godine, teroristi iz palestinske islamističke organizacije Hamas napali su Izrael, ubili oko 1.200 ljudi i deportovali 251 ženu, muškarca i dete u Gazu. 13. oktobra, piše Zakut u poruci, morao je da napusti svoju kuću nakon poziva za evakuaciju od izraelske vojske. „Sve smo ostavili iza sebe.“ Pobegao je sa suprugom, sinom Anasom i ćerkom Almom, koja je tada još bila beba, i krhkim roditeljima. Raseljeni su devet puta, iz jednog grada u drugi. Zakut kaže da nije video svoju kuću do januara. Tokom primirja, oni su se, kao i mnogi drugi ljudi u Gazi, vratili na sever Pojasa da vide da li njihove kuće još uvek stoje. Muhamed Zakut je pronašao jastuk za sofu, šolju za kafu i nekoliko kuhinjskih pribora. „Bio sam srećan“, piše on. „Ovo su neprocenjive uspomene.“

Početkom godine, mnogi u Pojasu Gaze verovali su da je rat možda završen. Taoci su vraćeni u Izrael, palestinski zatvorenici su pušteni. Zakut i njegova porodica su se vratili u svoj rodni grad Džabaliju i tamo živeli u šatoru. Kao i mnogi u to vreme.

 

Izrael je proglasio 81 odsto pojasa Gaze zonom evakuacije.

Ali samo dva meseca kasnije, izraelska vlada je počela nove vazdušne napade. U maju je kabinet premijera Bendžamina Netanjahua odobrio novu vojnu ofanzivu „Gideonova kočija“. Njen cilj: potisnuti stanovništvo Gaze sa severa na jug priobalnog pojasa, više od dva miliona ljudi. Izraelska vojska je trebalo da prestane sa povlačenjem sa preostale teritorije. Na jugu je Palestincima trebalo dati priliku da dobrovoljno odu. Prošla su dva meseca od početka operacije, a četiri od završetka primirja. Prema podacima UN, Izrael je tokom ovog vremena proglasio 81 odsto pojasa Gaze zonom evakuacije.

Od marta, područje gde bi civili trebalo da borave postaje sve manje. Vojska je skoro svakodnevno izdavala naređenja za evakuaciju novih područja.

 

Ostale su samo dve bezbedne zone: Gaza Siti i El-Mavasi.

Zamenik šefa Svetskog programa za hranu UN, Karl Skau, bio je u Gazi pre samo nekoliko dana. On kaže: „Još uvek su ostala dva mala područja gde je i dalje relativno bezbedno i gde se odvija skoro sav život.“ Gaza Siti i priobalni grad El-Mavasi, dalje na jugu. Ne zna koliko ljudi još uvek živi u zonama evakuacije. Međunarodni novinari takođe nemaju slobodan pristup Pojasu Gaze. Izrael i Egipat to ne dozvoljavaju. Satelitski snimci pokazuju da veliki deo stanovništva sada živi u ogromnim šatorskim gradovima na obali. Muhamed Zakut živi sa rođacima, šestoro njegove porodice živi u sobi od devet kvadratnih metara. Ovo je bolje nego u šatorskim kampovima. „Tamo nema vode, nema struje, samo loša higijena.“ Proveli su skoro godinu i po dana u raznim šatorima, kaže on, a poslednji put u Deir al-Balahu, do maja 2024. godine. Slike iz tog vremena prikazuju peskovito tlo, plastične folije i kanistere. Bilo je previše vruće tokom dana, a previše hladno noću, kaže Zakut. Nijedna porodica ne bi mogla da živi u šatoru tako dugo. Ali čak i ako bi se uskoro pregovaralo o novom prekidu vatre, pod pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa, gde bi se Zakut i njegova porodica mogli vratiti? Šta se danas dešava na svim mestima odakle su ljudi raseljeni?

 

Izraelska vojska uništava gradove i sela po određenom obrascu.

Frilenserski fotoreporter Amer al-Sultan takođe dolazi sa severa. Njegova majka, braća i sestre i njihovo petoro dece su tamo poginuli u izraelskom vazdušnom napadu u januaru. Sultan istražuje situaciju u zonama evakuacije. „Severna Gaza je potpuno uništena“, kaže on u video pozivu. Izraelska vojska uvek prati isti obrazac kada uništava gradove i sela: Prvo se područje bombarduje iz vazduha, a zatim sledi direktno bombardovanje. „Blok po blok“, kaže Sultan, kuće se zatim ruše. Obim razaranja može se videti odozgo. Na primer, u Beit Lahiji, istočno od grada Gaze, ili u istočnoj Džabaliji, gde su nekada živeli Muhamed Zakut i njegova porodica.

Izraelski vojni predstavnik je jednostavno izjavio da se operacija u oblastima evakuacije vodi protiv Hamasa i da se pokušava da se ne naudi civilnom stanovništvu. „Trudimo se da delujemo na precizan i tačan način.“ Mete uključuju Hamasov sistem tunela i zgrade prerušene u stambene zgrade gde je skriveno oružje. Za pitanja o upotrebi eksploziva i rušenju zgrada velikih razmera, vojska se poziva na izraelsko Ministarstvo odbrane. Izraelsko Ministarstvo odbrane je, zauzvrat, odgovorilo na upit jednom rečenicom: „Nećemo komentarisati ovu stvar.“

 

Kako izraelski radnici ruše kuće u Gazi

Izraelci koji rade u Gazi često nisu vojnici, već su zaposleni u privatnim građevinskim kompanijama. Oglasi koji traže radnike i kompanije objavljeni su na društvenim mrežama.

Jedan od radnika je razgovarao sa ovim uredničkim timom telefonom. Rekao je da je radio u Šedžaiji, a takođe i u Kan Junisu. Proces je uvek isti: „Prvo, vojnici očiste područje, zatim mi ulazimo sa bagerima i počinjemo.“ Svaki radnik mora da sruši određeni broj kuća dnevno; u njegovom slučaju, bilo ih je pet. Na TikToku se mogu videti video snimci vojnika koji očigledno obezbeđuje takve građevinske radove u Gazi. Ministarstvo odbrane nije pružilo nikakve informacije o razlozima za ova rušenja ili kako su ona povezana sa borbom protiv Hamasa.

Čak i pre početka operacije „Gideonova kočija“, krajnje desničarski izraelski ministar finansija Becalel Smotrič izjavio je da će Gaza uskoro biti „potpuno uništena“, a stanovništvo „koncentrisano“ na jugu. Zaista, prošle nedelje, ministar odbrane Izrael Kac je takođe objavio da želi da planira „humanitarni grad“ na jugu, u koji bi svi stanovnici Gaze bili primorani – odakle bi potom mogli da odu. U početku, 600.000 ljudi bi bilo premešteno iz regiona oko al-Mavasija u područje južno od koridora Morag. Odbio je da komentariše detalje planova kada je kontaktiran. Ovaj urednički tim je u kontaktu sa Palestincima koji su pronašli sklonište u al-Mavasiju. Jedan je napisao o Kacovim planovima: „Svi smo umorni. Mnogi neće moći da se izbore sa još jednim preseljenjem.“

 

Šatori se protežu do Sredozemnog mora

Al-Mavasi je bio mali grad pre rata, a zatim je postao utočište gde stotine hiljada ljudi živi u šatorima. Šatori se sada protežu do Sredozemnog mora, kao što se može videti na satelitskim snimcima.

Pre rata, Muhamed Zakut se brinuo o svojim pčelama, pratio vreme, proveravao košnice i lečio bolesti pčela. Uveče je kuvao sa porodicom, a oni su se opuštali od dana praveći planove. „Sve je bilo divno“, kaže on.

Danas kaže: „Ne želimo da nastavimo da živimo u kampovima, ne na ovaj ponižavajući način.“ Stoji ispred šatora u gradu Gazi, gledajući u kameru. Lice mu je upalo, osmeh mu je nestao.

Muhamed Zakut samo želi da napusti Gazu. Ako uspe, izraelska radikalna vlada bi bila korak bliže svom cilju.

 

Spoiler