Jezicke nedoumice

[DJ_Vasa]

2 hours ago, robespierre said:

@DJ_Vasa Da li su svesrdno i usrdno sinonimi? Ne bi trebalo, svesrdno (valjda ) znači energično, bez oklevanja a usrdno je nešto što je nesebično, velikodušno?

 

Selina je već odgovorila, a tačno je rekla. Rečnik srpskog jezika Matice srpske navodi da mu je značene 'ljubazno', u smislu kada se nekome upućuje molba, ali i 'srdačan', premda nema primera upotrebe.

[robespierre]

3 hours ago, DJ_Vasa said:

 

Selina je već odgovorila, a tačno je rekla. Rečnik srpskog jezika Matice srpske navodi da mu je značene 'ljubazno', u smislu kada se nekome upućuje molba, ali i 'srdačan', premda nema primera upotrebe.

 

Dakle nisu sinonimi? (svesrdno i usrdno) 🙂

[DJ_Vasa]

Just now, robespierre said:

 

Dakle nisu sinonimi? (svesrdno i usrdno) 🙂

 

Ne. Svesrdno bi značilo otprilike 'iz sve snage' ili 'iz sveg srca', što sam zaboravio da napišem.

[Selina]

Bašta

 

Juce je jedan bugarski bracni par nesto radio kod mene u kuci i zena kaze da je njena majka zivela 70 godina, a bašta

je jos ziv  i ja se tog momenta setim da su moji preci za oca takodje govorili bašta. Dugo sam mislila da je to turska rec,

ali nije, starostavna je srpska, slovenska rec, ima je i u Dusanovom zakoniku. Ako se ne varam i dan danas u pravnim aktima,

zakonima o nasledju postoji izraz bastiniti i razbastiniti. Kazu da su Turci ( kad su nas onomad pre iljadu godina osvojili)

i sami preuzeli tu rec za neka nasledstva. 

 

Moja je baba vrt sa cvecem ispred kuce zvala bashta, a povrtnjak iza kuce gradina.

 

Danas je to sve bashta, a otac je prestao da bude basta (rasadnik).

 

@Div se umoljava za svoj  komentar♥️

 

[Div]

2 hours ago, Selina said:

Div se umoljava za svoj  komentar♥️

Već smo pisali o tome:https:
https://vox92.net/forum/search/?q=bašta&quick=1&type=forums_topic&item=3132

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

On 12/13/2024 at 7:06 AM, Selina said:

Bašta

 

Juce je jedan bugarski bracni par nesto radio kod mene u kuci i zena kaze da je njena majka zivela 70 godina, a bašta

je jos ziv  i ja se tog momenta setim da su moji preci za oca takodje govorili bašta. Dugo sam mislila da je to turska rec,

ali nije, starostavna je srpska, slovenska rec, ima je i u Dusanovom zakoniku. Ako se ne varam i dan danas u pravnim aktima,

zakonima o nasledju postoji izraz bastiniti i razbastiniti. Kazu da su Turci ( kad su nas onomad pre iljadu godina osvojili)

i sami preuzeli tu rec za neka nasledstva. 

 

Moja je baba vrt sa cvecem ispred kuce zvala bashta, a povrtnjak iza kuce gradina.

 

Danas je to sve bashta, a otac je prestao da bude basta (rasadnik).

 

@Div se umoljava za svoj  komentar♥️

 

 

Razbastiniti

[Estrella Roja]

Koliko znam postoji i reč baština u smislu kuturna baština iliti kulturno nasleđe. Samo ne znam da li je i ta reč izvedena od reči bašta.

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

10 minutes ago, Estrella Roja said:

Koliko znam postoji i reč baština u smislu kuturna baština iliti kulturno nasleđe. Samo ne znam da li je i ta reč izvedena od reči bašta.

 

Mozda ima veze. Basta daje plod (basta - otac, daje plod - dete), bastina daje nasledje (basta - voce ili povrce, basta - otac ostavlja nasledje potomku)

 

Nemam pojma, lupetam mozda, @DJ_Vasa ce znati bolje...

[Selina]

13 minutes ago, Estrella Roja said:

Koliko znam postoji i reč baština u smislu kuturna baština iliti kulturno nasleđe. Samo ne znam da li je i ta reč izvedena od reči bašta.

Da, da, jeste jer je ova bashta = otac= nasledstvo, bas to.

[DJ_Vasa]

24 minutes ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

Mozda ima veze. Basta daje plod (basta - otac, daje plod - dete), bastina daje nasledje (basta - voce ili povrce, basta - otac ostavlja nasledje potomku)

 

Nemam pojma, lupetam mozda, @DJ_Vasa ce znati bolje...

 

Mislim da su slučajeno povezane. Bašta u smislu vrta je turska reč (bahçe), a to ima kod Vujaklije.

[Selina]

51 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Mislim da su slučajeno povezane. Bašta u smislu vrta je turska reč (bahçe), a to ima kod Vujaklije.

Ja sam vec napisala da sam nasla u Dusanovom zakoniku ( sada vise ne mogu da nadjem) izraz ( oko nasledstva)

"razbastiniti", a taj je zakonik nastao pre Turaka. Koliko sad to sve ima veze jedno s drugim izgleda da nikoga

nije mnogo zanimalo, nije ni vazno, ali zanimljivo vec jeste.

[DJ_Vasa]

27 minutes ago, Selina said:

Ja sam vec napisala da sam nasla u Dusanovom zakoniku ( sada vise ne mogu da nadjem) izraz ( oko nasledstva)

"razbastiniti", a taj je zakonik nastao pre Turaka. Koliko sad to sve ima veze jedno s drugim izgleda da nikoga

nije mnogo zanimalo, nije ni vazno, ali zanimljivo vec jeste.

 

Da, to je tačno, a ako se dobro sećam, to si pisala u temi o rečima koje se retko koriste. Bugarska reč баща ('otac') i naše reči baština i razbaštiniti jesu istog porekla, ali ne i bašta kao naziv za vrt.

[Div]

To, баща, baćuška, Pišta baći, baca, baja, bata, su reči koje označavaju starijeg muškarca, oca, brata, strica, zavisno od kraj, vremena, kretanja naroda, razmene, prepričavanja, a toga smo barem na Balkanu imali. Moja majka i tetke su svog oca zvale baca, a majka i otac su očevog očuha zvali bata. Nije to bilo ništa neobično, mada nije ni neko pravilo. Braća od tetke su svog oca zvali čika, navodno je to neka odbrana od uroka, zlih sila, da ne čuju, da se zbune. I nadimci su nekada davani da bi se zle sile prevarile.

 

[JPM]

On 12/13/2024 at 1:06 PM, Selina said:

Bašta

 

Juce je jedan bugarski bracni par nesto radio kod mene u kuci i zena kaze da je njena majka zivela 70 godina, a bašta

je jos ziv  i ja se tog momenta setim da su moji preci za oca takodje govorili bašta. Dugo sam mislila da je to turska rec,

ali nije, starostavna je srpska, slovenska rec, ima je i u Dusanovom zakoniku. Ako se ne varam i dan danas u pravnim aktima,

zakonima o nasledju postoji izraz bastiniti i razbastiniti. Kazu da su Turci ( kad su nas onomad pre iljadu godina osvojili)

i sami preuzeli tu rec za neka nasledstva. 

 

Moja je baba vrt sa cvecem ispred kuce zvala bashta, a povrtnjak iza kuce gradina.

 

Danas je to sve bashta, a otac je prestao da bude basta (rasadnik).

 

@Div se umoljava za svoj  komentar♥️

 

 

Moji su iz Bele Palanke kod Niša. Tamo se otac kaže Bašta.

[robespierre]

@DJ_Vasa Da li u našem jeziku postoji izraz ili još bolje naš idiom koji bi odgovarao engleskom die a/the death? Dakle, da prevod ne bude prosto izgubiti popularnost. 🙂

[DJ_Vasa]

8 hours ago, robespierre said:

@DJ_Vasa Da li u našem jeziku postoji izraz ili još bolje naš idiom koji bi odgovarao engleskom die a/the death? Dakle, da prevod ne bude prosto izgubiti popularnost. 🙂

 

Prevod zavisi od konteksta, ali evo nekih rešenja:

- ugasiti se sam od sebe

- (polako) propasti

- biti zaboravljen

- zamreti

 

Ova rešenja sam dao na osnovu nekih primera rečenica iz rečnika, ali nema idioma koji bi pokrio baš sva značenja i kontekste.

[Smrtokapa]

9 hours ago, djura.net said:

Iskreno, nikad nisam bio siguran kako da tretiram ime ovde drzave kada ga transkribujemo na nas jezik. Ukrajinci 🙂 pisu ime svoje zemlje Україна, pri cemu uopste nisam siguran da je ї neki cist diftong koji je lako razloziti na ji. Rusi, dalje, kazu Украина - dakle opet bez jasnog ji - ali sam svestan da vrlo cesto u nasem jeziku dolazi do izgovora j kada sa nadje u pozicijama izmedju ia (Jugoslavija, Rusija, Srbija), ali mi ne zvuci ubedljivo i da kad ia zamene mesto u ai - da bi to trebalo transkribovati u aji, premda je to pravopsno pravilo samo u ovom slucaju nekako usvojeno i uslo u opstu upotrebu. Sa tim nemam problema, ali je meni i dalje prilicno maglovito kako je doslo do takvog pisanja. Narocito ako imamo u vidu da vrlo cesto u svakodnevnom govoru (na teritoriji koju bi mogli da zovemo srpskohrvatskim govornim podrucjem), ako pazljivo slusamo - vrlo cesto nema ni traga izgovoru glasa i - zapravo se cuje samo j. Dodatnu konfuziju unosi engleski izgovor jukrein - koji bas nema mnogo veze sa izvornim izgovorom u Ukrajini i Rusiji. Sad razmisljam bas o ovom primeru - Ukrajini, kako dativ i lokativ prosto skracuju i do njegovog potpunog istiskivanja iz ovih oblika (u govoru, ne i pisanju), sto dalje tera da se to i i u drugim padeznim oblicima napusta delimicno do potpuno.

Nadam se da ova moja dilema nije previse zbunjujuca i da sam je koliko-toliko razjasnio, ali cu se svakako u buducnosti potruditi da koristim opsteprihvacenu transkripciju - Ukrajina, kako ne bih bio okidac za OCD uvazenog forumasa 🙂 

 

Primetio sam ovu "tvoju" transkripciju pre nekog vremena, onda video da se ponavlja i da nije slučajna, i mislim se "je l' moguće da je ovaj čovek napravio neku pogrešnu analogiju sa ruskim Й, ili još gore, sa nekim predvukovskim slovom". Od tad me kopka. 😄

 

Veoma sam daleko od nekog stručnjaka za ukrajinski jezik (nešto sam se malo zezao po Duolingu), ali Ї bi zaista trebalo da bude nešto najpribližnije kombinaciji fonema ji. Da su želeli j, koristili bi Й koje postoji i u njihovoj azbuci. Za Ї je najpribližniji ruski ekvivalent И, iako nije potpuno isto (taj "j" deo je tu manje izražen nego u ostalim "mekim" ruskim samoglasnicima), tako da se tu sve slaže. Engleski je, rekao bih, tu potpuno irelevantan, kao jezik koji je udaljeniji od srpskog i istočnoslovenskih nego što su oni međusobno - uvođenjem njihovog izgovora u priču samo dobijamo distorziju. Isto je i sa španskim i grčkim, gde kažu Ukranija, verovatno da ne bi lomili jezik.

 

Kad smo kod lomljenja jezika, meni je mnogo teže da izgovorim "aj" nego "ai", sumnjam da sam jedini. Dakle uopšte ne bih rekao da se čuje samo j, naprotiv, pre se čuje samo i, tako da bi mi logičnije bilo da neko napiše Ukraina nego Ukrajna. Da i ne pokušavamo da izgovorimo "jn", mislim da je nemoguće. 

 

I za kraj, nije mi jasan ovaj deo gde kažeš da ovo pravopisno pravilo postoji samo u ovom slučaju. Postoji i u drugim slučajevima, najočiglednije u reči koja ima istu etimologiju, a najverovatnije i isto značenje (prvobitno) kao reč Ukrajina. To je reč krajina (i izvedenice krajiški, krajišnici itd). Ima i taj kuriozitet da se jedan od ruskih izgovora (ne jezičkih izgovora već opravdanja) za invaziju svodi to da je Ukrajina neka vrsta ruske krajine - teritorije koja im je potrebna za stratešku dubinu.

[djura.net]

@Smrtokapa

Nisam bas ni ja neki strucnjak na ovu temu, nego me vuce ta neka moja detinjasta osobina da se poigravam jezikom kad god nadjem zgodnu priliku :)

 

I evo bas ovo sto pominjes na kraju kao primer. Krajina. E bas tu mislim da rec dolazi od ruskog край (za prevod najpribliznija je rec ivica), i eto pominjanog й u drugacijem okruzenju gde proizvodi ji kojeg, slozili smo se, nema ni u ruskoj ni u ukrajinskoj transkripciji.

 

Generalno, no big deal, svakako da si u pravu oko pisanja i hvala ti sto si me naterao da o svemu ovome promislim malo bolje.