Jezicke nedoumice

[DJ_Vasa]

2 hours ago, C.F. said:

Pošto ponekad pratim serije ili filmove na danskom ili norveškom, primetila sam da Nemce zovu Tusk? Tako nešto…ne pamtim sa sigurnošću niti znam kako pišu. Interesantni su različiti nazivi za Nemačku, Nemce, jel da? Zna li neko zašto ili nešto više o tome?

 

Malo je duža priča, ali se svodi na to da Tysk i Deutsch imaju isti koren i da znače 'narod, ljudi'. Nazivi Allemagne, Alemania i slični koji se mogu čuti u romanskim jezicima potiču od plemena Alemana, koje je živelo na tom prostoru. Germany i srodni nazivi su po plemenu Germanima. U slovenskim jezicima su prisutni oblici kao Nemačka ili Nemci, a potiču od toga da su im Sloveni 'odricali' moć govora, pošto su smatrali da su oni koji ne govore njihov jezik jednostavno nemi.

 

Zanimljivo je i da je Engleska na irskom Sasana, a na srodnom škotskom Sassain, što u oba slučaja označava zemlju Saksonaca, germanskog plemena koje je jedan od predaka današnjih Engleza. Saksonci su živeli i u Nemačkoj, a po njima se u Nemačkoj naziva Saksonija, čiji je glavni grad Drezden.

 

Da bi stvar bila komplikovanija, u Engleskoj postoje toponimi koji se vezuju za Saksonce, kao što su Wessex (West Saxony), Essex (East Saxony) ili Middlesex (Middle Saxony).

 

Komplikovano je sa tim saksoncima, zar ne?

Edited September 22, 2023 by DJ_Vasa

[Eddard]

Saksonci su živeli i u Nemačkoj, a po njima se u Nemačkoj naziva Saksonija, čiji je glavni grad Drezden.

I Donja Saksonija čiji je glavni grad Hanover, kao i Saksonija-Anhalt sa glavnim gradom Magdeburgom :).

[Selina]

15 hours ago, C.F. said:

Pošto ponekad pratim serije ili filmove na danskom ili norveškom, primetila sam da Nemce zovu Tusk? Tako nešto…ne pamtim sa sigurnošću niti znam kako pišu. Interesantni su različiti nazivi za Nemačku, Nemce, jel da? Zna li neko zašto ili nešto više o tome?

Rec deutsch ima koren u staronemackoj reci thiutisk ( althochdeutsch).

 

Alemani su pa opet ziveli na tromedji ( danasnjoj) izmedju Svajcarske, Nemacke i Francuske pa otuda i rec Alemania.

12 hours ago, Eddard said:

 

 

I Donja Saksonija čiji je glavni grad Hanover, kao i Saksonija-Anhalt sa glavnim gradom Magdeburgom :).

Tako je, ali kad se kaze Sachsen misli se stvarno na Saksoniju ciji je glavni grad Drezden.

Niko ne bi nekog iz Hanovera nazvao Saksoncem.

[Cyber]

13 hours ago, DJ_Vasa said:

Malo je duža priča, ali se svodi na to da Tysk i Deutsch imaju isti koren i da znače 'narod, ljudi'. [...]

 

[...] Zanimljivo je i da je Engleska na irskom Sasana, a na srodnom škotskom Sassain, što u oba slučaja označava zemlju Saksonaca, germanskog plemena koje je jedan od predaka današnjih Engleza. Saksonci su živeli i u Nemačkoj, a po njima se u Nemačkoj naziva Saksonija, čiji je glavni grad Drezden.

 

Da bi stvar bila komplikovanija, u Engleskoj postoje toponimi koji se vezuju za Saksonce, kao što su Wessex (West Saxony), Essex (East Saxony) ili Middlesex (Middle Saxony).

 

Komplikovano je sa tim saksoncima, zar ne?

 

Nemacka na finskom je Saksa a Nemci su saksalainen (-lainen je sufix za, izmedju ostalog, stanovnike nekog mesta).

Na norveskom, svedskom i danskom Nemacka je Tyskland. Islandski naziv za Nemacku je Þýskalands (kombinacija staonordijskog þýdisker och starogermanskog thioda za germanska plemena, tj. narod) => sto mu zapravo izadje na isto => Tyskland (zemlja nemackog naroda).

[Eddard]

5 hours ago, Selina said:

 

Tako je, ali kad se kaze Sachsen misli se stvarno na Saksoniju ciji je glavni grad Drezden.

Niko ne bi nekog iz Hanovera nazvao Saksoncem.

Naravno, odnosilo se samo na poreklo naziva. Sve je to nekad bila jedna Saksonija odnosno populacija/narod Saksonaca koji je naseljavao severozapad današnje Nemačke između Rajne i Elbe. Šta više, po tome, Niedersachsen i Sachsen Anhalt imaju istorijski veće pravo na naziv Sachsen od Sachsena 🙂.

[erwin]

  

16 hours ago, Mama_mia said:

To u vezi druge teme sam vec nekolicinu puta predlagala...svejedno je sada. Ali nije svejedno konstatovati da je vasa kao prevodilac `vise relevantan` tj. kaze se relevantniji `za diskusiju o imenovanju jezika` obzirom da ne znamo OD KOGA je relevantiji i da li si upoznat i sa ostalim pretendentima` na `relevantost za diskusije`?

 

Ako poredis i kazes - vasa je vise relevantan - onda kazes i od koga. Prioritet ima pitanje s pocetka posta ovo SVE posle toga je samo P.S.

 

18 hours ago, Mama_mia said:

Ako predstavis npr. prevodioca i kazes - ova osoba je prevodioc za farsi - caki i u srbiji svako zna da to ima veze sa prevodjenjem iranskog persijskog a ne tadzi persijskog ili afganskog persijskog.

  

On 11/13/2023 at 4:33 PM, Mama_mia said:

Biti prevodioc (simultani) je i bez Raisijevog govora opasno tesko a sa druge strane je i lako.

 

Kad već nastavljaš da insistiraš na ispravljanju drugih:

 

1. Nekolicina znači nekoliko osoba, tako da nije pravilno reći "nekolicinu puta".

2. Neko/nešto može biti u vezi samo s nekim/nečim, a ne u vezi nekoga/nečega, osim ako ta veza nije npr. veza zeleni za supu. Ne kažemo "on je u vezi nje".

3. Kaže se prevodilac, a ne "prevodioc".

Edited November 24, 2023 by erwin

[Selina]

18 minutes ago, erwin said:

  

 

  

3. Kaže se prevodilac, a ne "prevodioc".

Ja uvek kazem i pisem prevodioc. rukovodioc, tako je kolokvijalno, valjda mi je tu mnozina logicna pa zato.

rukovodioci, prevodioci.

I sama sam previdioc, danas je mucno nemati na svom maternjem jeziku rec za zenu prevodioca pa zato

koristim lep slovenski jezik, hrvatski, i kazem da sam prevoditeljka. Doduse, niko me i ne pita, ali ako bi me

neka nekolicina, jel priupitala, znala bih kako.

[DameTime]

Prevodilac je u jednini, prevodioci u množini. 

 

 

[Selina]

32 minutes ago, DameTime said:

Prevodilac je u jednini, prevodioci u množini. 

 

 

E, fala ti ko sreskoj nacelnici.

[Mama_mia]

....ovo je bas lako, kaze se prevodijoc u jedninu i prevodijoci u mnozinu, dakle slovo J kao Jugoslavija je obavezno

 

 a zapravo sam htela da ovde cuvamo konacno razjasnjenu nedoumicu koja sledi:

 

TRAKTAT O QWRZU

 

Nije li predizborna ćutnja - tokom koje će mnogi učesnici izborne trke naći način da progovore na dupe - idealan termin za dugonajavljivani Traktat o qwrzu, koji će - u granicama svojih skromnih mogućnosti - pokušati da odgovori na pitanje od 1.000.000.000 sendviča: zašto smo otišli u qwrz?

Ne bih da umanjujem značaj mnoštva ostalih faktora, u stvari našeg kolektivnog odlaska u qwrz, ali hajde da se zapitamo: ne pada li možda deo odgovornosti i na prekomernu upotrebu qwrza u nenamenske svrhe? Da sam stari cinik - kao što jesam - rekao bih sledeće: kad bi se qwrz bar upola koristio na primarnom poslu prokreacije koliko se koristi u svakodnevnom govoru, Srba bi bilo najmanje 200.000 miliona.

Nisam džaba napisao da je termin idealan, jer novinarskim trudbenicina predizborne ćutnje - osim kad padnu na leto, pa pružaju mogućnost piskaranja o drekavcima - ne ostavljaju drugu mogućnost osim da sviraju qwrzu, doduše u pisanoj formi, što će reći da mlate praznu slamu i veju ovejanu suštinu.

Čuo sam jednom jednu kafansku teoriju o poreklu budalaste sintagme „sviranje qwrzu“ - koja seže natrag u otomanska vremena - ali sam je odbacio kao obično sviranje qwrzu. Kužite, stari moji. Ne vredi tražiti qwrčevu logiku. Kako, recimo, objasniti zašto se stavovi „baš me briga“ i „ne hajem“ sažimaju u efektnije „boli me qwrz“. Da i ne pominjem muke prevodilaca koji strancima uzaludno pokušavaju rastumačiti zašto se negacija „neću“ prečesto zamenjuje afirmacijom „oću qwrz“.

Još je interesantnije zašto se nekom ko ne bi nešto da uradi a mora kolokvijalno odbrusi „e nećeš qwrz“. Ako se taj nevoljnik naljuti na vas, on vam u većini kolokvijalnih situacija neće reći „nerviraš me“, nego „ideš mi na qwrz“, a ako nastavite da ga nervirate, lako vam se može dogoditi da vas sagovornik otera u qwrz. Ili da vas - kao što moja neznatnost ponekad figurativno čini - nabije na qwrz.

Idemo dalje, iako ne sasvim „doqwrza“. Koliko ste samo puta čuli da neko nije posrnuo, iznemogao, nego da je „otišao u qwrz“ (kao npr. svi mi). I koliko ste puta u takvim zgodama čuli komentar da to nije nikakva šteta jer dotični ionako nije bio „ni za qwrz“.

Već je opšte qwrčevo mesto - koje je gotovo istisnulo pristojnu reč iz upotrebe - da ćete kad neko nekom protivreči ili mu prkosi čuti da mu rečeni „ide usqwrz“ jer je - šta? - previše qwrčevit. I qwaz-palac, kako se na qwrčevom jeziku kaže „i tako dalje“, „i tako to“.

Bilo bi pogrešno da našu današnju kolumnu shvatite kao žalopojku nad dobrim starim vremenima pristojnosti, koja su uostalom puka fikcija jer je qwrčev vokabular nasleđen iz drevnih vremena, mada je nesporno da je poslednjih decenija unapređen.

Ima nešto dublje u sveprisutnosti qwrza u našem javnom životu, nešto o čemu bi trebalo da mozgaju psihoanalitičari, filozofi - zašto ne i urolozi - a ne moja neznatnost, koja kao pisac zadržava pravo da našu današnju kolumnu završi u qwrčevitom stilu sa jednim „marš u qwrz“.

 

 

....pisao Svetislav Basara sto nije isto sto i Svetomir Arsic Basara

[Kronostime]

Kad Basara prozbori - jezik kojim govori je jezicka nedoumica.

[Selina]

36 minutes ago, Kronostime said:

Kad Basara prozbori - jezik kojim govori je jezicka nedoumica.

Al kad kaze da bi prigodan spomenik Kostunici bio 9,5 cm onda tu nema nedoumice.

Ej, spomenik od 9,5 cm.

Basara ( Svetislav) pise lepim srpskim jezikom, jedan je od retkih koji koristi neke starostavne, zaboravljene reci

(uglavnom turcizme), za mene je uzivancija njegovo pisanje.

[Constantin]

Rekoh li ti ja @DJ_Vasa onomad. Na RTS je se koristiti niška gramatika i uvodi se niški književni jezik....

P.S. Prevodilačke usluge su vam na raspolaganju po povoljnim cenama....

 

 

[DJ_Vasa]

22 minutes ago, Constantin said:

Rekoh li ti ja @DJ_Vasa onomad. Na RTS je se koristiti niška gramatika i uvodi se niški književni jezik....

P.S. Prevodilačke usluge su vam na raspolaganju po povoljnim cenama....

 

 

 

 

Ja će se snađem i s vranjanski 

 

A onomad ti reko' i da mi je deda iz Aleksinac

Edited December 24, 2023 by DJ_Vasa

[Smrtokapa]

On 12/16/2023 at 3:23 PM, Mama_mia said:

qwrz

 

Previše se ovde koristi qwertz a premalo ovaj Basarin subjekat, u tome je problem.

[Constantin]

18 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Ja će se snađem i s vranjanski 

 

A onomad ti reko' i da mi je deda iz Aleksinac

A pa ti si "naše kuče" 

7 minutes ago, Smrtokapa said:

 

Previše se ovde koristi qwertz a premalo ovaj Basarin subjekat, u tome je problem.

?

[Smrtokapa]

4 minutes ago, Constantin said:

?

 

Mislio sam na temu ovog kurčevog teksta, taj qwrz koji je neki kurčev eufemizam, if ju keč maj drift.

[DJ_Vasa]

14 minutes ago, Constantin said:

A pa ti si "naše kuče" 

 

Reko' ja to davno - baba iz Vranje, deda iz Aleksinac.

 

Doduše, deda je baš davno umro i nikada ga nisam upoznao, ali baba je dugo živela. Umela je da se u sekundi prebaci sa beogradskog na vranjanski i obrnuto. Pošto je završila za učiteljicu, na meni je vežbala svoj posao pre nego što sam krenuo u školu

[Constantin]

 
Reko' ja to davno - baba iz Vranje, deda iz Aleksinac.
 
Doduše, deda je baš davno umro i nikada ga nisam upoznao, ali baba je dugo živela. Umela je da se u sekundi prebaci sa beogradskog na vranjanski i obrnuto. Pošto je završila za učiteljicu, na meni je vežbala svoj posao pre nego što sam krenuo u školu

A roditelji ?

Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока

[DJ_Vasa]

3 minutes ago, Constantin said:

A roditelji ?

Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока
 

 

Ćale Šumadinac (Gornji Milanovac-Čačak), govori šumadijsko-vojvođanski dijalekt, skratio akcenat na beogradski, keva rođena u Vranje, došla u BG sa nekoliko meseci, govori i vranjanski i beogradski.

[Constantin]

8 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Ćale Šumadinac (Gornji Milanovac-Čačak), govori šumadijsko-vojvođanski dijalekt, skratio akcenat na beogradski, keva rođena u Vranje, došla u BG sa nekoliko meseci, govori i vranjanski i beogradski.

 

Mnogo južnjačkih gena imaš...vidi se odmah temperament, nije kao iz "kruga dvojke" 

[DJ_Vasa]

9 minutes ago, Constantin said:

 

Mnogo južnjačkih gena imaš...vidi se odmah temperament, nije kao iz "kruga dvojke" 

 

Uh... baba i deda su živeli na Vračaru od pre II svetskog rata, ali s druge strane, ja celog života živim na NBGD, što znači da sam geografski Sremac. Što se tiče ove poslednje odrednice, sa Sremcima me vezuje ljubav prema ljutom kulenu. Stan na Vračaru sam prodao da bih imao gde da živim sa gđom, a famozni Vračar baš i ne smatram nekom extra lokacijom, iako sam tamo išao hiljadu puta kao klinac.

Edited December 24, 2023 by DJ_Vasa

[Constantin]

7 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Uh... baba i deda su živeli na Vračaru od pre II svetskog rata, ali s druge strane, ja celog života živim na NBGD, što znači da sam geografski Sremac. Što se tiče ove poslednje odrednice, sa Sremcima me vezuje ljubav prema ljutom kulenu. Stan na Vračaru sam prodao da bih imao gde da živim sa gđom, a famozni Vračar baš i ne smatram nekom extra lokacijom, iako sam tako išao hiljadu puta kao klinac.

Ja sam imao školskog drugara, koji je toliko potencirao na tome da je Čuburac...a zove se Goran Vesić...naravno, nije ovaj telac.  Glumio je "opasnog" ali je imao 40 kila. Nije bio loš za društvo. Svraćali smo u "Malu astronomiju" na roštilj petkom, pa razlaz...ja na jug, on na Čuburu.

[erwin]

7 minutes ago, Constantin said:

potencirao na

 

Kad smo već na jezičkoj temi, kaže se "insistirati na nečemu" ili "potencirati nešto". Osnovno značenje glagola potencirati je stepenovati, tj. potenciraju se brojevi.

[Constantin]

4 minutes ago, erwin said:

 

Kad smo već na jezičkoj temi, kaže se "insistirati na nečemu" ili "potencirati nešto". Osnovno značenje glagola potencirati je stepenovati, tj. potenciraju se brojevi.

Kod nas će tako da bude...mi će potenciramo....

 

Naravno, šalim se...i hvala. Ostarelo se, zaboravilo se, jer se slabo koristilo.