Feminizam & renesansa: Žene će roditi revoluciju

[JPM]

Ovakav sajt je podložan krivičnoj prijavi za ugrožavanje privatnosti i za krivokletstvo, kao i za ugrožavanje lične bezbednosni privatnog lica.

[DameTime]

3 hours ago, Besni lala said:

Samo sam hteo da dragoj Dame dam podršku što se borbe za sopstveni glas-stav-mišljenje tiče.

 

Hvala 😊

 

3 hours ago, Besni lala said:

I preporuku da pokuša da nađe izvorne sajtove ovog tipa.
Navedeni su uglavnom klimavi prevodi originala.

 

Misliš da je ovo fake? Nisam ga pronašla, ali napisali su na TikToku da još nije podignut sajt... 

 

Spoiler

Nadam se da neće ni biti.

 

[Besni lala]

54 minutes ago, DameTime said:

 

...Misliš da je ovo fake? Nisam ga pronašla, ali napisali su na TikToku da još nije podignut sajt... 

 

  Reveal hidden contents

Nadam se da neće ni biti.

 

 

Ne znam.
Voleo bih i ja da jeste.
Siguran sam da je poneki podatak poslat u najboljoj nameri. Tačan podatak.
Kakva je namera koja stoji iza postavljanja sajta. Ni to ne znam.
Imam razloga da verujem da nije dobra.

...

Dame, više sam želeo da potražiš sajtove ovoga tipa na engleskom.

Pogledaš istorijat i efektivnost originala. Ne samo zvaničnih - nego i onih koji su započeti kao akcije na društvenim mrežama.
Zaista bih voleo da mogu samo da ti prosledim linkove ali gadi mi se da ih tražim.
Izvini.
 

[Dragan]

"Doktor je rekao da je tu da da život, a ne da ga uzme"

Abortus je i dalje tabu u Švajcarskoj. 

Pogođene žene često se osećaju ostavljene - i doživljavaju nasilje od onih koji bi trebalo da pomognu.

 

Pravo na abortus je veliko dostignuće ženskog pokreta 1970-ih. Ali čak ni danas to nikako nije stvar koja se podrazumijeva:

u mnogim zapadnim zemljama kao što su SAD, Mađarska, Poljska ili Lihtenštajn , pristup abortusu je ozbiljno ograničen.

 

Spoiler

U Švajcarskoj, abortus je i dalje regulisan u Krivičnom zakonu. A pitanje ostaje kontroverzno, 2023. godine dve inicijative koje su želele da smanje pravo nisu uspele, 2022. godine parlamentarna inicijativa koja je želela da dekriminalizuje abortus. Politička instrumentalizacija teme pojačava stigmatizaciju. Oni koji se odluče za abortus osećaju ovo. Osećaj osuđivanja pojačava osećaj srama, krivice i usamljenosti i iskušava neke da zadrže svoj abortus u tajnosti. Ovde, oni koji su pogođeni (imena su promenjena) pričaju svoje priče.

 

"Želela sam da prođem kroz to sama"

Amelie je zatrudnela u dobi od 18 godina. "Nisam se usudio da razgovaram ni sa kim o tome. Pošto se kontracepcija smatra ženskim poslom, osećala sam se kao da sam napravila lošu grešku. Bilo me je sramota i osećao sam se krivim", kaže 41-godišnjak iz Vauda. "Učinio sam sve što sam mogao da to sakrijem od roditelja. Čak sam poslao svoju poštu na drugu adresu. U retrospektivi, zažalio sam, kasnije su me uverili da bi me podržali.

"U Švajcarskoj je abortus često i dalje tabu tema", kaže Vilhelmina Hulsbergen, konsultant u Centru za seksualno zdravlje i planiranje porodice u Univerzitetskoj bolnici u Lozani. "Pošto postoji samo nekoliko mesta gde možete razmijeniti ideje, oni koji su pogođeni često se osećaju ostavljeni sami."

"Zablude i negativne percepcije štete ljudima", dodaje njena koleginica Laetitia Bornoz. "Iz straha da ne budu osuđeni, oni se izoluju." Može se desiti da osećaju emocije kao što su krivica, sramota i tuga, čak i ako znaju da je njihova odluka ispravna za njih. "Zatim se bavimo njihovim ubeđenjima i vrednostima. Takođe dekonstruišemo ideju da je abortus problem ", objašnjava konsultant za seksualno zdravlje.

Džuli (30) je takođe želela da zadrži svoj abortus u tajnosti, ali ne iz sramote: "Nisam želela da me sažaljevaju i definiše mojim abortusom. Usput, moj partner nikada nije saznao. " Donela je ovu odluku jer je već imao decu i želela je da ga zaštiti od emocionalnog tereta. "To mi je bilo lakše, želeo sam da prođem kroz to sam."

Iz svog dugogodišnjeg iskustva, savetnik Bornoz zna da ne postoje jasne smernice o tome kako upravljati abortusom. Postoji onoliko različitih načina da se to reši kao što ima onih koji su pogođeni.

 

Često nedostaje dobronamerna podrška

Statistike ne beleže koliko je medicinskih stručnjaka u Švajcarskoj protiv abortusa (u Italiji je oko 65 odsto ginekologa bilo protiv abortusa 2020. godine). Oni koji su pogođeni prijavljuju kako ih je osudilo medicinsko osoblje u bolnici. To se dogodilo Anne 1992. godine: "Moj ginekolog je bio protivnik abortusa. Pokušao je da me ubedi da zadržim fetus i tvrdio da sam dobro zbrinut sa svojim partnerom", priseća se 53-godišnjak. "Pretpostavljam da je prosledio moj broj telefona pro-life aktivistima, jer me je kontaktirala jedna od tih organizacija. U bolnici je doktor rekao da je tu da da život, a ne da ga uzme.

Amelie je takođe doživela oblik nasilja tokom svog lečenja: "Sedeo sam sam u stolici za ispitivanje i plakao. Žena koja je uradila kontrolni ultrazvuk zamolila me je da pogledam u ekran ", priseća se ona. "Voleo bih da me neko uzme za ruku i kaže: 'Nije loše, to je deo života.'"

Fabienne je radila puno radno vreme 2003. godine i sama se brinula o svoje dve mlade ćerke kada je zatrudnela. "Iako mi nije bilo lako da se odlučim za abortus, to je bila jedina ispravna odluka za mene, ne bih mogla da se nosim sa drugim detetom", kaže sada 51-godišnjakinja. "U bolnici, medicinska sestra me je prisilila da izvršim abortus u umivaoniku, tako da bih 'postao svestan onoga što sam uradio'."

Julie je imala abortus 2019. godine. Osećala se dobro u pratnji dok nije stigla kući i bila je u velikom bolu zbog previsoke doze leka za abortus. "Zvao sam zabrinuto, ali nisu me slušali. Od tada, osećam se loše, postupak je izazvao hroničnu bolest. Mislim da postoji nedostatak informacija, pripreme i podrške tokom postupka", žali ona.

Raspon savetodavnih centara varira od kantona do kantona. Seksualno zdravlje Švajcarska održava imenik savetodavnih centara i pruža informacije o ovoj temi na mreži . Laetitia Bornoz smatra da je važno postati aktivan u obuci zdravstvenih radnika kako bi svaka osoba imala pristup zakonski potrebnim zdravstvenim uslugama u oblasti abortusa. Vilhelmina Hulsbergen dodaje da postoji potreba za većom sviješću o problemima seksualnog zdravlja u liječenju.

 

Teška odluka

Abortus ne mora da bude formativno iskustvo, ali može biti drastičan. "Bio je 11. april", kaže Džuli, "Razmišljam o tome svake godine. U mojoj glavi, to je bio dečak sa imenom. Ne žalim zbog svoje odluke, nisam tužan, a istovremeno sam u godinama kada moram da razmišljam o svojoj želji da imam decu. Ponekad se pitam da li sam propustio svoju priliku.

31-godišnja Rejčel, s druge strane, imala je abortus pre tri godine. Nakon nedelju dana razmišljanja, donela je odluku uz pomoć liste prednosti i mana. "Nije bilo lako. Nisam želela dete, ali sam sebi postavila i mnoga pitanja: Da li je to moja jedina šansa da postanem majka?" Shvatila je da mora da prevaziđe svoj osećaj krivice. "Ne žalim zbog toga, čak i ako me ponekad ubode, da zamislim kakav bi moj život bio da sam imao ovo dete. Niste naučeni da živite sa ovom odlukom.

Juliette je prekinula trudnoću 2018. godine. "To me je odvelo. Sada se ja i moj novi partner venčavamo i pokušavamo da osnujemo porodicu, ali to jednostavno ne uspeva", kaže 30-godišnjak. "Pokušavam da ostanem mirna i kažem sebi da će biti u redu, ali mali glas u mojoj glavi me podseća i plaši: Šta ako više ne mogu da zatrudnim?"

Justine je trebalo mnogo vremena da prevaziđe psihološki stres njenog abortusa u dobi od 15 godina. "Još nisam bila spremna da postanem majka. Želeo sam da idem u srednju školu, studiram i da ne zavisim od roditelja. Ipak, bilo je teško zatvoriti ga. Bila sam zatvorena i pričanje o tome mi je pomoglo da se izlečim, ali to nikada neću zaboraviti ", kaže 36-godišnjakinja, koja je sada majka.

"Dešava se da se osoba plaši da će kasnije požaliti zbog odluke i želi sigurnost", kaže Laetitia Bornoz. Čak i ako je odluka donesena, to može biti bolno. Pomaže da se traže načini kako bi oni koji su pogođeni mogli da žive sa njim što je bolje moguće. "Ponekad simboličan čin ima smisla nakon abortusa, ali većina ljudi je dobro. Teška odluka nije nužno loša odluka.

 

Razbijanje tišine

Kada je Ana odlučila da abortira pre trideset godina, poverila se svojoj baki. Ovo priznanje je uspelo da prekine tišinu u porodici. "Moja baka mi je rekla da je i sama prekinula trudnoću. U bolnici je bila medicinska sestra. Njena sestra je imala manje sreće: nakon što je otišla kod proizvođača anđela, nikada više nije mogla da zatrudni", kaže 50-godišnjakinja. "Kada sam imao sina, objasnio sam mu da je mogao imati brata ili sestru, ali da njegov otac i ja nismo bili spremni za to. Nisam želeo da nastavim tišinu.

Rejčel je rekla svojim prijateljima o svom abortusu: "Želela sam da znaju da mogu da dođu kod mene u slučaju da su prošli kroz istu stvar." Fabienne je takođe ispričala svoje dve odrasle ćerke o svom iskustvu. "Uverio sam ih da sam tu za njih i da su slobodni da odluče. To je njihovo pravo, a žene bi trebalo da budu u mogućnosti da ga slobodno koriste. Ne stidi se, nisi sam.

 

Koliko abortusa se obavlja godišnje u Švajcarskoj?

"4 od 10 žena će imati abortus tokom svog života. Abortusi se stoga odvijaju često. Neplanirane trudnoće pogađaju žene iz svih socio-ekonomskih sredina, ne postoji tipičan profil", objašnjava Julien Flückiger, specijalista ginekologije i akušerstva u Univerzitetskoj bolnici u Lozani.

Od 12.045 abortusa obavljenih u 2023. godini, 0,33 odsto uključivalo je mlade pacijente u dobi od 15 do 19 godina. Stopa u Švajcarskoj – 6 od 1000 žena u reproduktivnoj dobi – jedna je od najnižih u svetu. "To je posebno zbog seksualnog obrazovanja u školama i obaveze kantona da obezbede centre za seksualno zdravlje", objašnjava konsultant za seksualno zdravlje Laetitia Bornoz.

 

Ko ima pravo na abortus i kako se to izvodi?

Pristup abortusu je zagarantovan za svaku trudnicu koja se odluči na abortus. Do devet nedelja nakon poslednjeg perioda, ona se može odlučiti za metodu leka (dva leka, prvi zaustavlja dalji razvoj trudnoće, drugi izaziva krvarenje i omogućava proterivanje) ili hiruršku metodu (medicinski stručnjak vrši usisavanje pod anestezijom). Od 9. do 12. nedelje, abortus se može obaviti samo hirurškom metodom.

U oba slučaja, trudnica odlučuje samostalno i mora potpisati obrazac koji pokazuje da je on ili ona u vanrednoj situaciji. "Od 12. nedelje pa nadalje, abortus zahteva medicinski izveštaj koji ukazuje na hitan slučaj ili opasnost. Oni moraju biti veći što je trudnoća dalje napredovala", objašnjava Julien Flückiger. Dodatni propis važi za maloljetnike: mlađi od 16 godina dužni su da se konsultuju sa stručnjakom za seksualno zdravlje.

 

Koliko košta abortus?

Osnovno osiguranje zdravstvenog osiguranja pokriva troškove abortusa nakon odbitka odbitka i odbitka. Seksualno zdravlje Švajcarska procenjuje troškove na 500 do 3000 franaka. "Blisko sarađujemo sa socijalnim službama porodilišta Univerzitetske bolnice u Lozani kako bismo osigurali pristup abortusu, posebno u pogledu poverljivosti i finansiranja. U slučaju maloletnika, Odeljenje za zdravstvo i socijalna pitanja može da uskoči finansijski. Pitanje troškova nikada ne odlaže zakazivanje sastanka i bilo kakav abortus", kaže Julien Flückiger.

 

Može li abortus uticati na buduću trudnoću?

"Ne", odgovara Julien Flückiger. "Ako nema retkih komplikacija koje mogu oštetiti matericu, medicinski ili hirurški abortus nema uticaja na sposobnost da zatrudni ili nosi dete do termina", uverava ginekolog.

 

Koliko abortusa se obavlja godišnje u Švajcarskoj?

"4 od 10 žena će imati abortus tokom svog života. Abortusi se stoga odvijaju često. Neplanirane trudnoće pogađaju žene iz svih socio-ekonomskih sredina, ne postoji tipičan profil", objašnjava Julien Flückiger, specijalista ginekologije i akušerstva u Univerzitetskoj bolnici u Lozani.

Od 12.045 abortusa obavljenih u 2023. godini, 0,33 odsto uključivalo je mlade pacijente u dobi od 15 do 19 godina. Stopa u Švajcarskoj – 6 od 1000 žena u reproduktivnoj dobi – jedna je od najnižih u svetu. "To je posebno zbog seksualnog obrazovanja u školama i obaveze kantona da obezbede centre za seksualno zdravlje", objašnjava konsultant za seksualno zdravlje Laetitia Bornoz.

 

Ko ima pravo na abortus i kako se to izvodi?

Pristup abortusu je zagarantovan za svaku trudnicu koja se odluči na abortus. Do devet nedelja nakon poslednjeg perioda, ona se može odlučiti za metodu leka (dva leka, prvi zaustavlja dalji razvoj trudnoće, drugi izaziva krvarenje i omogućava proterivanje) ili hiruršku metodu (medicinski stručnjak vrši usisavanje pod anestezijom). Od 9. do 12. nedelje, abortus se može obaviti samo hirurškom metodom.

U oba slučaja, trudnica odlučuje samostalno i mora potpisati obrazac koji pokazuje da je on ili ona u vanrednoj situaciji. "Od 12. nedelje pa nadalje, abortus zahteva medicinski izveštaj koji ukazuje na hitan slučaj ili opasnost. Oni moraju biti veći što je trudnoća dalje napredovala", objašnjava Julien Flückiger. Dodatni propis važi za maloljetnike: mlađi od 16 godina dužni su da se konsultuju sa stručnjakom za seksualno zdravlje.

 

Koliko košta abortus?

Osnovno osiguranje zdravstvenog osiguranja pokriva troškove abortusa nakon odbitka odbitka i odbitka. Seksualno zdravlje Švajcarska procenjuje troškove na 500 do 3000 franaka. "Blisko sarađujemo sa socijalnim službama porodilišta Univerzitetske bolnice u Lozani kako bismo osigurali pristup abortusu, posebno u pogledu poverljivosti i finansiranja. U slučaju maloletnika, Odeljenje za zdravstvo i socijalna pitanja može da uskoči finansijski. Pitanje troškova nikada ne odlaže zakazivanje sastanka i bilo kakav abortus", kaže Julien Flückiger.

[vilhelmina]

Mreza zenskih organizacija ”Plata za ceo dan” ima jedinstven nacin izrazavanja razlike u platama izmedju muskaraca i zena u Svedskoj. Umesto uobicajenih procenata, koriste tacno vreme u danu kad zene ”prestaju da budu placene” za svoj rad i ostatak dana rade besplatno. Na osnovu zvanicne statistike, ove godine to je 16:12, dok su muskarci placeni do 17. Da ne bude zabune, sve plate su svedene na puno radno vreme, a razlika je ipak oko 10%. Posebno je problematicno to sto se ova razlika od 2012 koliko- toliko smanjivala, a od pocetka pandemije kovida do danas stagnira, cak se i ponovo povecava.

 

Ovako je izgledala ovogodisnja manifestacija u Stockholmu povodom objavljivanja najnovijih podataka:

 

[Dragan]

Ja bih zenama dao jedan dan slobodno mesecno (placeno) zbog menstruacije.

[DameTime]

1 hour ago, Dragan said:

Ja bih zenama dao jedan dan slobodno mesecno (placeno) zbog menstruacije.

 

Menstrual leave enables a person to take time off from work when period symptoms make it difficult to perform work tasks. For some people, pelvic pain can be debilitating and affect work productivity.

 

Quote

A 2016 study reports that dysmenorrhea, or severe period pain, is very common. According to this study, it is the leading cause of absences from work in females of reproductive age.

 

Dysmenorrhea causes pain and pelvic cramping that manifests just before and during menstruation. The pain can radiate toward the lower back and upper legs and cause significant pain, especially for people with conditions like endometriosis, adenomyosis, and pelvic inflammatory disease (PID).

 

Symptoms associated with period pain include: nausea, vomiting, headache, dizziness, tiredness.

 

Quote

Differing national menstrual leave policies exist in the following countries: Japan, China, Spain*, Taiwan, Indonesia, South Korea, Mexico, Zambia

*ne piše u ovom članku, ali sam našla podatak na netu da su uveli 2023. godine

 

Lično smatram da bi žene trebalo da imaju opciju plaćenog odsustva na jedan ILI dva dana. Svaka od nas se razlikuje po tome kako njen menstrualni ciklus izgleda i gorenavedeni simptomi su različitog intenziteta.

 

Prva dva dana su obično najnapornija, e sad to zavisi i od toga koliko su bolne menstruacije za neku ženu i koliko obilno krvari tokom MS. Ja sam zaposlena u većinski ženskom kolektivu i dosta je žena u top managementu, tako da obično izdejstvujem da jedan dan budem kod kuće, kako bih mogla da prilegnem kad se ne osećam dobro.

[40Wins]

Srecom pa sam sa zenom radio u istoj zgradi kad smo se upoznali, dva puta sam je vozio do hitne zbog bolova, bukvalno sam samo sefu rekao izlazim. Sad ovo je extrem, svako je drugaciji, no sve se sredi nakon porodjaja. 

[Mina D. Harker]

15 minutes ago, 40Wins said:

no sve se sredi nakon porodjaja. 

 

Žene koje nisu rađale/ne planiraju/ne mogu da rode

 

[40Wins]

Nisam imao nameru da uvredim, lose sam se izrazio, mislio sam na moju zenu. 

[DameTime]

26 minutes ago, 40Wins said:

Srecom pa sam sa zenom radio u istoj zgradi kad smo se upoznali, dva puta sam je vozio do hitne zbog bolova, bukvalno sam samo sefu rekao izlazim. Sad ovo je extrem, svako je drugaciji, no sve se sredi nakon porodjaja. 

 

Drago mi je zbog nje  Menstrualni bolovi mogu da budu baš pakao.

 

Btw, jedan tip & trick za sve prisutne, do eventualnog porođaja - ženama kratkoročno menstrualne bolove olakša orgazam. Eto kako i muškarci mogu da pomognu 

 

Pored toga, valjalo bi se što više kretati tokom MS, to takođe može da utiče na smanjenje osećaja bola.

Edited March 6 by DameTime
bolove, ne polove, wtf

[40Wins]

Zaboravio sam da dodam zakljucak da se slazem sa tim danom placenog odsustva za zaposlene u proizvodnji, ili ko moze od kuce da radi da se iskombinuje, jer ko to lose podnosi ni najjaci lekovi ne pomazu. 

Edited March 6 by 40Wins

[DameTime]

Srećan 8. mart! 

 

Neću reći Dan žena, jer smatram da svaki dan treba da bude naš dan.

 

Nažalost, datum je odavno izgubio svoj društveno-politički karakter. Kapitalizam i prekomerni konzumerizam su ga sveli na kupovinu cveća, čokolada i drugih poklona ženama na ovaj dan, dok se ostalih 364 dana u godini (uglavnom) zaboravlja činjenica da se mi još uvek borimo za svoja prava i jednakost u društvu. Iako je prošlo više od veka od prvog obeležavanja 8. marta, mi jesmo odmakli, no kako se ponekad čini, ne previše. 

 

Pojava Feminističkog pokreta krajem 19. i početkom 20. veka, proslavila je mnoge žene, među kojima je bila i Nemica Klara Cetkin koja je 1910. godine u Kopenhagenu predložila da se 8. mart obeleži kao međunarodni Dan žena. Konferenciji je prisustvovalo 100 žena iz 17 zemalja sveta i one su jednoglasno prihvatile predlog. Prvi put ovaj praznik obeležilo je više od milion ljudi 1911. godine širom Austrije, Danske, Nemačke i Švajcarske. Ipak, ovaj praznik se kao međunarodni praznik žena slavi od 1917. godine, a Ujedinjene Nacije su ga prvi put obeležile tek 1975. godine.

 

Postoje dva razloga zbog kojih se baš 8. mart uzima kao dan obeležavanja. Prvi je povezan sa nizom protesta i demonstracija koje su organizovale žene zaposlene u tekstilnoj industriji u Njujorku 1857. godine. Radnice su tokom protesta napadnute od strane policije što je rezultiralo da one dve godine kasnije osnuju svoje prvo udruženje kako bi se na lakši način borile za svoja prava. Narednih godina baš na ovaj dan žene širom sveta izlazile su na ulice i zahtevale ne samo bolji položaj za sebe, već i potpunu ravnopravnost sa muškarcima, što je u to vreme bilo nezamislivo. Prvi masovni protest dogodio se 1909. godine kada je oko 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka zahtevajući od države kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

 

Drugi razlog se vezuje za štrajk organizovan u Rusiji za vreme Prvog svetskog rata, 1917. godine, kada su Ruskinje zahtevale „hleba i mira". Posle četiri dana, car je bio prisiljen da abdicira, dok je privremena vlada ženama dodelila pravo glasa. Datum kad se održao štrajk žena po julijanskom kalendaru je bio 23. februar, a po gregorijanskom kalendaru je to bio upravo 8. mart.

 

U Srbiji ove godine, nekako simbolično, 8. mart ponovo ima svoj društveno-politički karakter, iako se okolnosti ne tiču samo nas žena, već kompletnog društva. Neka to označi nastavak borbe i da u njoj istrajemo, kao i da učimo devojčice, ali i dečake o značaju feminizma u modernom društvu. Slučajevi nasilja nad ženama i femicida koji se dešavaju na svakodnevnom nivou širom sveta nam ukazuju da je ta borba daleko od gotove.

 

Ujedno ću iskoristiti priliku da drugarice sa foruma pozovem na (osmomartovske) Ženske razgovore u organizaciji neformalnog feminističkog kolektiva Ženska solidarnost, koji su pomereni na sutra zbog današnjih protesta u Beogradu

 

https://www.instagram.com/p/DGxsMfisACT/

[Helena]

Nije to samo kapitalizam uradio, i u socijalizmu je bilo isto, famozni karanfil.

Samo što su žene u socijalizmu, u Jugi stajale bolje nego danas.

[Mina D. Harker]

Srećan 8. mart, žene! 

 

@DameTime 🥲

[DameTime]

16 hours ago, Mina D. Harker said:

Srećan 8. mart, žene! 

 

@DameTime 🥲

 

Zombi u centar 

 

https://www.instagram.com/p/DG8KFcsMC7l/?img_index=1

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

https://www.instagram.com/p/DG8hVMLOG7b/?utm_source=ig_web_copy_link

 

Ajd nek neko kaze kako je bilo lose u Jugi... 

[DameTime]

Jedna baš lipa stvar - prvi (i za sada jedini) digitalni arhiv ženskih lica i ženskih glasova koji perzistiraju u pružanju otpora ovom režimu, često u prvim redovima, osnažujući sve oko sebe. 

 

Žensko lice revolucije pokrenula je Hristina Cvetičanin Knežević, koja stoji iza IG profila feminizam_iz_teretane, koji btw preporučujem svima, jer ima baš dosta korisnog feminističkog sadržaja.

 

O inicijativi:

 

Quote

Žensko lice revolucije je samostalna inicijativa koju sam pokrenula u januaru 2025. godine, kako bih zabeležila trenutak u kojem devojke i žene stoje na ulicama, u prvim redovima, dan i noć, menjajući društvo na bolje. Neustrašive čak i kada su na njih naletali automobilima, nisu odustajale u borbi za pravdu za 15 ubijenih osoba na koje se 1. novembra 2024. godine srušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu.

 

Sa druge strane, zima 2025. je, i za mene lično, bila posebno izazovna jer sam se, prvi put u životu, suočila sa fizičkim ograničenjima usled zdravstvenog stanja. Nisam mogla da budem na ulicama, ali sam osećala potrebu da sačuvam hrabrost, istrajnost i viziju žena koje su zauzimale trgove, blokirale saobraćaj i nisu odustajale. One su stajale (i)za mene, onda kada ja nisam mogla da ustanem. Tako je nastalo Žensko lice revolucije, digitalna arhiva ženskog otpora i promena, kako bi ono što radimo danas ostalo zapisano i inspirisalo buduće generacije da nastave borbu. 

 

Želim da Žensko lice nastavi da živi i beleži i druge masovne događaje i ženske intervencije u javni prostor, ne samo zato što kao žene, rasute među muškarcima, nemamo budućnost ako se ne sećamo naše prošlosti, već i zato što ponekad same ne možemo mnogo toga, ili skoro ništa, ali zajedno možemo sve.

 

[Helena]

"Rodi se muško, rodila se sreća, rodi se žensko, rodila se šteta".

 

Na YT kanalu centra za podršku lokalnoj zajednici Mome, Pirot postoje Staroplaninke, klipovi koji govore kako su žene živele u tri sela.

 

Razgovaramo he sa deset žena od kojih  najmlađa ima 73 godine.

Teme su razne, od udaje, nasleđivanja, školovanja do abortusa.

 

Svaka tema, svaka priča tih 10 žena bukvalno boli.

 

 

 

 

 

https://youtube.com/@centarzapodrskulokalnojzaj5281?si=gCX4BbwIF7FFJhX4

[DameTime]

Kyle Clifford watched Andrew Tate videos before triple murder

 

Manijak je bivši vojnik, koji je satima pre ubistva bivše devojke Louise Hunt, njene majke Carol i sestre Hannah (dakle, reč je o trostrukom femicidu) gledao video klipove Andrew Tatea. Pored toga, konzumirao je i:

 

Quote

Incandescent with rage that she had ended their 18-month relationship, Clifford began plotting an attack on the Hunt family by researching and buying weapons while watching pornography, including a video of a prison officer having sex with an inmate.

 

Quote

It can now be revealed that one of the reasons Louise and her friends turned against Clifford was because he played them a Tate video involving animals being harmed which he found “funny”.

 

Quote

“There were comments that he would make about violence being OK and quite sort of macho comments of a road rage incident where he’s cut up and he finds it entirely OK to get out his car and berate this individual. He’s telling people these stories, that’s where Louise kind of decides he’s not the man for me, that he’s not the man I thought he was.”

 

Imamo pojedinca koji je već psihološki i emotivno načet (vojničko iskustvo, vrlo verovatno PTSD), koji je pre samog čina pokazivao mizoginiju koja se često ne uzima za ozbiljno, već doživljava kao "usputni komentar". Imamo i ženu koja je to prepoznala, udaljila se od muškarca, što njega svejedno nije sprečilo da je siluje i ubije.

 

Da se nadovežem na temu, možda ste čuli za seriju Adolescence, trenutno je veoma popularna, a bavi se (između ostalog) temama toksične muškosti, mizoginije i nasilja. Izazvala je mnogo komentara, među kojima se našao sledeći članak u Telegraphu.

 

Quote

The reason why some men are increasingly angry and depraved is because modern Western society disdains masculinity. Maleness is being demonised, with a range of much broader issues swept under the umbrella of “toxic masculinity”, from the rise of online incel cults to the proliferation of inner-city gangs. 

 

Ovo, naravno, nije tačno. Niko ne prezire maskulinost kao takvu - ja prva volim da sam u društvu snažnog, uspešnog, samostalnog, asertivnog muškarca, koji zna šta želi i kako da dođe do toga (legalnim i nenasilnim putem, razume se). Verujem i da većina žena zaista neće odbiti društvo (i udvaranje, ako joj se dopadne u tom smislu) takvog muškarca. Ne samo zato što je muškarac, nego jer su to pre svega kvalitetne ljudske karakteristike, AKO ih ne koristi kako bi održavao poziciju moći nad tom istom ženom. 

 

Ovaj tekst nekako uspeva da stavi znak jednakosti između muškosti i toksične muškosti.

 

Quote

As women are told to embrace their femininity, men are told that masculinity is harmful. Compassion, sensitivity, gentleness, humility and grace are vital ingredients for any society and ought to be instilled in little boys and little girls alike. But traditional masculine qualities – assertiveness, independence, strength, risk-taking and competitiveness – are too often belittled as destructive to our society. The spaces in which men are permitted to express these virtues are increasingly constrained and often simulated, such as in video games. 

 

Muževnost (ili muškost) sama po sebi nije štetna, niti imam utisak da se dečacima to govori. Ono gde nastaje problem je nedostatak role modela za muškarce, kojima se, za razliku od devojčica i žena, slabo pruža prilika da istraže svoj identitet neomeđen patrijarhatom. Odnosno, do toga se vrlo teško dolazi. Stoga je za muškarce lakše da se drže već poznatih uloga u patrijarhatu, a posledično im je veoma teško da napuste svoje utvrđene (i privilegovane) položaje. 

 

Quote

We rightly pillory Andrew Tate – the kick-boxing Big Brother contestant-turned-millionaire influencer – but wrongly consider him a cause rather than a symptom of the problem. The fact that any young man could find himself looking up to Tate, who thinks rape victims must “bear responsibility” for their attacks and is facing allegations of sex trafficking of minors, is a shameful failure of our society.

 

Jedini deo teksta sa kojim se mogu složiti je ovaj - Tate je simptom problema, ne uzrok sam po sebi. On je simptom upravo tog nedostatka pozitivnih primera i podstreka za muškarce da iskorače van patrijarhata.

 

Nevezano za ovu temu, zašto često ostajemo u toksičnim odnosima i obrascima? Jer su nam barem poznati, što je bolje od nepoznatog. Iz istog razloga se i žene vrlo često drže principa patrijarhata, praktikuju internalizovanu mizoginiju, iako je sve to očigledno štetno za njih. 

Edited Tuesday at 02:00 PM by DameTime

[Mina D. Harker]

11 minutes ago, DameTime said:

možda ste čuli za seriju Adolescence, trenutno je veoma popularna, a bavi se (između ostalog) temama toksične muškosti, mizoginije i nasilja

Čuj čuli, i pogledali 😁

 

Koliko vidim, a trudim se da ne gledam na tu stranu interneta - trigerovala je mnogog konzervativca, apologetu muškog nasilja i ljubitelja statusa quo.

Pritom, prisutni muški uzor(i) u seriji, a mislim na odrasle muškarce jer toksičnu muškost ne vezujem za mlađe tinejdžere - su normalni, ispravni ljudi. Dakle, na šta misle ovi komentatori kad kažu toksična muškost? Na Tejta? Da, tako je, šta je problem?

Na tinejdžere? Pa onda je problem u glavama komentatora jer je serija jako pažljivo pristupila problemu i tretmanu mladih. Nemalo puta sam se uvjerila da su real snowflakes zapravo takvi likovi, a ne senzitivizovani left-leaning muškarci.

[McLeod]

Moram opet da kazem da kada se kritikuju ove pojave u drustvu nekad se ide predaleko. Imas i suprotan trend na koji sam nabasao na drustvenim mrezama, zene koje su bile "tomboy" zato sto su imale najcesce starijeg brata ili oca koji je hteo sina, pa su onda bile "muskobanjaste", ali su ostale "normalne", a kao da je bila woke kultura dok su odrastale sad bi bile transgender ili lezbejke, sto je meni van svake pameti.

 

Isto tako su mi mnoge stvari iznesene ovde van pameti. Toxic masculinity je samo pojavni oblik mnogo sireg sistema spojenih sudova, gde se pretacu fasizam, sovinizam, rasizam, agresivnost ka random objektu/osobi itd.

 

Tejt je samo nisa i megafon za ljude koji su to sto on prica vec "znali". Kao sto je Piterson isto to, samo za one koji imaju IQ bar 80. Nasilje se ispoljava prema zenama jer takvi tipovi iskaljuju bes i frustracije na slabijima i zato na to treba staviti fokus i zastita i prevencija treba da podje od toga. Lik koji nikada pre nije digao ruku na bilo koju zenu, ali pokazuje ove psihopatske osobine mozda jednom hoce, a onda ce biti kasno.

 

Pisao sam vec da od kako su pocele blokade i protesti provodim deo vremena sa studentima i srednjoskolcima i pomazem im kako mogu. Upoznao sam i dve devojke koje su u gej vezi i malo smo pricali o temama koje se doticu predmeta ovog topika. Obe su imale partnerke i pre te veze, iako su dosta mlade, a nisu imale odnose sa muskarcima. Jedna je imala decka u detinjstvu ali je shvatala da "to nije to", a druga nije imala decka nikad. I obe smatraju da nece ni imati u buducnosti.

 

E sad, ogroman broj muskaraca ce reci - kako znas da si gej kad nisi ni probala, ali ce odbiti isti argument u suprotnom smeru - kako znas da nisi gej kad nisi ni probao? Meni to nikad nije predstavljao problem i to se vidi, one to osecaju.

 

Jedna je rekla da se muskarci dele na cetiri grupe - prva grupa ih gleda kao atrakciju, kupuje im pice, hoce da se ubace u trojku. Druga grupa cokce kao baba tracara, ali nece da reaguje agresivno, vec ce samo da se skloni. Treca grupa su opasni, koji bi im mozda naudili (to je prica ovog topika) i cetvrta normalni, koji se ponasaju kao da se nista specijalno ne desava.

 

Kazu da su prve dve grupe neuporedivo vece od druge dve grupe, i da generalno na prvu loptu mogu da prepoznaju "grupu" muskarca cim ga pogledaju. Obe su imale neprijatne situacije, ali ne i opasne, iako smatraju da je to moglo da se razvije u nesto gore u proslosti, pa su oprezne. Za mene su recimo rekle da se odmah vidi da sam "normalan" i da su i zato bile toliko otvorene kada smo poceli da pricamo.

 

Mlade devojke se danas osecaju ranjivije i opreznije su nego sto smo mi bili kada smo odrastali. Po tome je ovo vreme slicno devedesetim. Retko koja ide kasno sama ulicom, mnoge nose biber sprej. Svesni su i mnogi muskarci toga, verujem, i podrzavaju ih, prate, stite.

 

Sa druge strane, pre desetak godina, devojke su mogle slobodnije da iznose svoj stav i budu same, a da ne dozivljaju napade zbog toga. Kako vreme postaje gore, tako situacija postaje opasnija za ugrozene grupe, samim tim i za zene.

[Mina D. Harker]

@McLeod šta je ovdje izrečeno "van pameti"? Meni se čini da tvoj komentar nije nužno u koliziji sa našim komentarima, niti da si dokazao nešto suprotno, zapravo ne vidim gdje je tačka razilaženja?

[DameTime]

20 minutes ago, McLeod said:

Isto tako su mi mnoge stvari iznesene ovde van pameti. Toxic masculinity je samo pojavni oblik mnogo sireg sistema spojenih sudova, gde se pretacu fasizam, sovinizam, rasizam, agresivnost ka random objektu/osobi itd.

 

Toxic masculinity je vrlo specifična pojava, a to što je u korelaciji sa različitim -izmima je potpuno očekivano. Kao što npr. religioznost i fašizam mogu biti u visokoj korelaciji.

 

20 minutes ago, McLeod said:

Tejt je samo nisa i megafon za ljude koji su to sto on prica vec "znali". Kao sto je Piterson isto to, samo za one koji imaju IQ bar 80.

 

Već smo diskutovali o tome da njih dvojica jesu neka vrsta rezonance, ali to ne znači da nisu problem i nisu opasni. 

 

20 minutes ago, McLeod said:

Nasilje se ispoljava prema zenama jer takvi tipovi iskaljuju bes i frustracije na slabijima i zato na to treba staviti fokus i zastita i prevencija treba da podje od toga. Lik koji nikada pre nije digao ruku na bilo koju zenu, ali pokazuje ove psihopatske osobine mozda jednom hoce, a onda ce biti kasno.

 

Prva rečenica je baš loša, nasilje prema ženama ne potiče od toga što su one "samo slabije" pa je lakše biti nasilan, već je vrlo specifično motivisano i usmereno ka nama.

 

Da, veća je verovatnoća da psihopata bude nasilan i prema ženi, ali muškarac ne mora biti psihopata da bi je tukao. Nećemo sad izmeštati nasilje nad ženama samo u takve ekstremne slučajeve, ako vrlo dobro znamo da to nasilje može da se desi svuda.  

 

[McLeod]

Tacka razilazenja je u potrebi da se labeluje sve sto deluje da je usmereno prema zenama, kao na primer toxic masculinity. Meni to nije u nekoj posebnoj vezi sa nasiljem prema zenama, niti vidim potrebu da se posebno obeleze takvi pojedinci, jer oni najcesce imaju mnogo vise "izama" uz taj koje vuku kao repove.

 

13 minutes ago, DameTime said:

Prva rečenica je baš loša, nasilje prema ženama ne potiče od toga što su one "samo slabije" pa je lakše biti nasilan, već je vrlo specifično motivisano i usmereno ka nama.

 

Da, veća je verovatnoća da psihopata bude nasilan i prema ženi, ali muškarac ne mora biti psihopata da bi je tukao. Nećemo sad izmeštati nasilje nad ženama samo u takve ekstremne slučajeve, ako vrlo dobro znamo da to nasilje može da se desi svuda.  

 

Evo vidis i ovde se bas ne slazem. Primer bivseg vojnika kojeg ostavlja devojka i on ubija celu njenu porodicu govori samo u prilog tome da je lik bio psihopata kojeg je zena ostavila i on to ne moze da podnese i zato je ubija.

 

Takva osoba bi ubila i muskarca, zivotinju, bilo koga ko mu se suprotstavi ili ga povredi na neki nacin (ili on to percipira tako).

 

Biti psihopata nije nikakav ekstreman slucaj. Procentualno, dvocifren broj ljudi su psihopate. To sto se to najcesce negira, i sto nemamo podatke crno na belo jer ljudi retko idu kod psihologa, ne znaci da nije tacno.

 

Nasilje moze da se desi svuda naravno i nasilnici su psihopate.