Feminizam & renesansa: Žene će roditi revoluciju

[Malkolm Brogdon]

1 hour ago, Angelia said:

Jednakost sansi se odnosi na zakonske jednakosti, I ukidanje diskriminacije. Socio-ekonomski faktori nisu resivi, tu upravo dolazimo do pozitivne diskriminacije, ako pokusavamo to da resimo. Ali to onda nema veze sa polovima.

Opisujes upravo razlog zasto cesto imamo razliku u zaradi, u drzavi koja nudi porodiljsko. Cak I u drzavama koje nude porodiljsko za oba pola, ili ne nude uopste (kao kod mene). Bioloski ce zene cesce izabrati decu, nego posao. Ali to nije diskriminacija, nego trziste rada. Zato ce i cesce birati zanimanja/pozicije koje im daju vecu flexibilnost,  a to su obicno poslovi koji su manje placeni.  Kad na to dodas da su u proseku zene vise zainteresovane za ljude, a muskarci za stvari, imas razliku bez diskriminacije. 

 

Slazem se da je u pitanju trziste, ali u ovom slucaju ono prakticno kolje samo sebe jer po defaultu diskriminise.

 

To onda dovodi do toga da je ponuda poslova za zene manja, jer ima poslodavaca koji ce da gledaju samo muskarce, a i dovodi do toga da ce te firme koje zaposljavaju samo muskarce odabrati goru radnu snagu od onog sto je u ponudi. I to samo ako gledamo striktno ekonomske posledice, socijalne su jos gore.

 

Pa se na kraju dodje dotle da kolko god ta famozna nevidljiva ruka trzista odlicno resava neke situacije, ume i da stuca, pa onda mora da se umesa drzava da malo izbalansira.

[Mina D. Harker]

Ne znam da li bih se složila sa ovom podjelom interesovanja na ljude i stvari, čak mi je i nejasno na šta se misli pod "stvari".

 

Ovakva generalizacija može da se odnosi na moderne tech zilionere i uspješne pronalazače ovoga i onoga, međutim direktori firmi, političari i fela koja ima najviše društvene moći su došli do svoje pozicijie zahvaljujući gradnji socijalnih kontakata, umrežavanju i uopšte komunikacijom i njegovanjem odnosa sa drugim ljudima (muškarcima) u sličnoj poziciji.

 

Najveći kolekcionar ljudi našeg vremena je Epstin, vjerujem da je voleo i lijepe, skupe stvari ali do njih je morao da dođe preko ljudskih resursa.

 

Pa i ovaj forum koji se oslanja na ljudsku komunikaciju ima više muškaraca nego žena, svakako među aktivnim korisnicima.

 

Ako se pod zanimanjem za ljude misli na slabije plaćene i društveno manje cijenjene njegovateljske i prosvetarske poslove, onda da, žene su više "zainteresovane". 

 

[Helena]

Naravno, porno i moda, kao uslov za ravnopravnost, nisam trebala ni sumnjati da će se pomenuti 

Vrlo bitno za Srbiju.

 

A kad smo kod klišea već, često se poziva na filmove, te ću i ja na film Fly me to the Moon (nije porno) gde Skrlet Johanson mora da se dovija da uđe u "muški svet".

 

I uvek ćemo imati retke primere koji ništa ne dokazuju.

Ostaje samo činjenica da su žene i dalje neravnopravne, sa tendencijom da se i to teško stečeno dobro sroza.

 

 

 

 

 

 

[vilhelmina]

5 hours ago, JPM said:

 

Interes firme je u pitanju, profitom se vodi firma. To je propust zakonodavca.

Nije propust zakonodavca jer je to strukturalna diskriminacija, nesto sto se ne moze zakonom regulisati i sto drustvo prihvata kao normalno i opravdano stanje.

 

Da ne bude zabune o cemu pricam, evo AI definicije strukturalne (neki je zovu i sistemska) diskriminacije, a ko zeli moze da sazna i vise:

 

Quote

Strukturalna diskriminacija predstavlja oblik nejednakog tretmana koji je ugrađen u same temelje društvenih, ekonomskih i političkih sistema, institucija, zakona i politika

. Ona nije uvijek rezultat svjesne namjere pojedinca da nekoga diskriminira, već je proizvod "neutralnih" pravila, običaja i procedura koje kontinuirano stavljaju određene grupe u nepovoljniji položaj. 

 

Edited 2 hours ago by vilhelmina

[Helena]

+ kad zakonodavstvo propiše kvotu odnosa zaposlenih, zakonodavac čini loše poslodavcu, to se pisalo koliko danas.

[DameTime]

Ne možemo govoriti o "tržištu", ako se samo jedan pol od malih nogu priprema da jednog dana izabere između karijere i deteta. I ako je samo jedan pol faktički prinuđen da bira te "fleksibilnije poslove koji su manje plaćeni" - da bi sutra mogla da npr. izađe ranije kako bi pokupila dete iz jaslica.

Što se tiče pornografije, @fancy, ne stavljam navodnike jer ignorišem činjenicu da se od toga hrane mnoga usta, već zbog opresivnosti pornografije. I prema ženama i prema muškarcima. Uostalom, već sam pisala o svom stavu prema pornografiji i da to nije rad.

 

 

[Angelia]

42 minutes ago, Malkolm Brogdon said:

Slazem se da je u pitanju trziste, ali u ovom slucaju ono prakticno kolje samo sebe jer po defaultu diskriminise.

 

To onda dovodi do toga da je ponuda poslova za zene manja, jer ima poslodavaca koji ce da gledaju samo muskarce, a i dovodi do toga da ce te firme koje zaposljavaju samo muskarce odabrati goru radnu snagu od onog sto je u ponudi. I to samo ako gledamo striktno ekonomske posledice, socijalne su jos gore.

Pa ne verujem da ce odabrati goru radnu snagu, nego ce odabrati onu koja se vise uklapa u njihove ciljeve.

 

42 minutes ago, Malkolm Brogdon said:

Pa se na kraju dodje dotle da kolko god ta famozna nevidljiva ruka trzista odlicno resava neke situacije, ume i da stuca, pa onda mora da se umesa drzava da malo izbalansira.

E sad pricas o prisili, a prisila vodi manjoj produktivnosti. Zato su kvote pogresne.

Vrati se na ono sto sam rekla, u proseku zene ce pre da izaberu decu, ako je dete bolesno, da li ce radjati pa ici na porodiljsko, ili manje radnih sati.... imas muskarce koji ce pomoci, jer zele da im zena ima karijeru. Ali ne mozes da taj problem prebacis na poslodavca, koji hoce da maximizira profit. Mozes recimo da ponudis beneficije, umesto prisile.

 

 

18 minutes ago, Mina D. Harker said:

Ako se pod zanimanjem za ljude misli na slabije plaćene i društveno manje cijenjene njegovateljske i prosvetarske poslove, onda da, žene su više "zainteresovane". 

 

Da, na to sam mislila. A i po prirodi, znaci opet u proseku, zene su manje agresivne. Zato ih ima manje u zatvorima. A za odredjene poslove agresivnost (ne losa, nego mentalna) ima prednosti. Mi kao zene manje ulazimo u konfliktne situacije.

I to govorim iz licnog iskustva, da stalno moram da se borim sa prirodnom tendencijom da ne ulazim u konflikt, iako to moj posao zahteva. 

[Malkolm Brogdon]

2 minutes ago, Angelia said:

Pa ne verujem da ce odabrati goru radnu snagu, nego ce odabrati onu koja se vise uklapa u njihove ciljeve.

 

E sad pricas o prisili, a prisila vodi manjoj produktivnosti. Zato su kvote pogresne.

Vrati se na ono sto sam rekla, u proseku zene ce pre da izaberu decu, ako je dete bolesno, da li ce radjati pa ici na porodiljsko, ili manje radnih sati.... imas muskarce koji ce pomoci, jer zele da im zena ima karijeru. Ali ne mozes da taj problem prebacis na poslodavca, koji hoce da maximizira profit. Mozes recimo da ponudis beneficije, umesto prisile. 

Gotovo sigurno ce odabrati goru radnu snagu ako ignorisu jednu celu grupu populacije, koja god da je grupa u pitanju.

 

Sto se tice prisile, uglavnom se slazem, i stvari se generalno i resavaju beneficijama ako je to moguce, kao sto drzava pokriva trudnicko i porodiljsko. Ali kojim beneficijama bi se resila situacija da su muskarci inace povoljniji radnici u trenutnom sistemu, ako je sve ostalo jednako, samo zbog toga sto prakticno ne postoji sansa da ce odsustvovati 2 godine odjednom?

 

Recimo malo veci porez za muskarce koji ce da izbalansira to. Mogu da zamislim kakva bi bila reakcija na takvu polisu.

[Angelia]

29 minutes ago, vilhelmina said:

Nije propust zakonodavca jer je to strukturalna diskriminacija, nesto sto se ne moze zakonom regulisati i sto drustvo prihvata kao normalno i opravdano stanje.

Nije strukturna diskriminacija, nego bioloska, tj evolutivna. Nije sistem odredio da zene radjaju.

 

[Smrtokapa]

Tačno je da se dejstva države na kraju svode na prisilu, ali to nije nužno loše. Država može propisima da te prisili i na to da ne kradeš ili da pošalješ dete u osnovnu školu.

 

Da li to dovodi do povećanja ili smanjenja produktivnosti zavisi od konteksta, ali nije ni bitno, produktivnost ne treba da bude jedini faktor kada se odlučuje o prednostima i manama neke mere.

[Malkolm Brogdon]

Kratkorocno i polisa da ipak ne mozete da lozite gume i plastiku da bismo se grejali dovodi do pada produktivnosti.

 

Dugorocno niko ne moze da bude produktivan ako ga sasece rak pluca u 40 i kusur godina.