Feminizam & renesansa: Žene će roditi revoluciju

[Smrtokapa]

8 minutes ago, DameTime said:

Izvinjavam se što od muškarca očekujem minimum odgovornosti, npr. ako se oseća usamljenim, da se zapita zašto je usamljen, ne da započne rant o tome kako su žene postale previše zahtevne.

 

Izvinjenje prihvaćeno.

 

Savet "poradi na sebi" može da se dobije i na nižim policama u supermarketu manosfere, poslaće ga u teretanu ili tako nešto.

[robespierre]

20 minutes ago, McLeod said:

Naravno, razumem, ali arhetip SNS serifa je prilicno neodgovarajuc za ovu pricu, prvo sto je lokalnog karaktera i sto ne moze situacija u nasoj nenormalnoj zemlji da bude neki reper, a drugo sto je to tipican transakcijski odnos najcesce, koji je postojao mnogo pre ovog ludog i brzog vremena.

 

U knjizi se naravno radi o ženama iz zapadne Evrope i Izraela i njihovim dejting iskustvima, a primer ''uspešnog'' muškarca bi tu bio neki bankar, CEO, univerzitetski profesor ili poznat literarni kritičar, gde svako u odnosu prema svojim afinitetima dominira dejting tržištem u okviru svoje socijalne grupe, dok većina osoba oba pola postaju gubitnici na tržištu emocija. Mislim, ovo nisu teorijske stvari i lako su proverljive brojem osoba oba pola koje nemaju partnera, koji se u liberalno kapitalističkim državama neprestano uvećava. 

Edited 1 hour ago by robespierre

[Blade]

Vecina ljudi je usamljena zato sto hoce da bude usamljena, kada se klupko do kraja odmota. Ja sam ovakav kakav sam, svi drugi su drugaciji i onda ,,niko nece da se igra sa mnom" i ja sam usamljen. Ali ja zelim ,,da se igram" sa njima, hocu da me prihvate, ali necu da se menjam. Ja hocu da se nametnem. I kad ne uspem, onda je: ,,Ja sam usamljen". Neki se i nametnu, ne kazem, ali ne mogu svi. A da vas neko prihvati i da mu se nametnete, dva su pojma. I nekim osobama ne moze da se nametne. Ne volim nikoga da osudjujem i zao mi je svakoga ko se nije ostvario kroz brak i roditeljstvo, ako je to zeleo, ali kada neko 40+ kaze: ,,Ostao/la sam sam, nisam mogao da nadjem pravu/og, nisam imao/la srece i tome slicno,...", da li je bas sve to tako? Bar 80% takvih osoba, najmanje pola od ukupne krivice su same krive za to. Ako je njihov izbor bio da nemaju partnera, njihov izbor i zivot - njihova stvar. Meni sa strane to moze da se svidja ili ne - to je moja stvar. Zivot je komplikovan, ne kazem, ali uradi sta je do tebe, pa onda krivi druge i drugo. 

[DameTime]

6 hours ago, JPM said:

Dakle, da se razumemo.

 

1. Nikad ne provociram pitanjima, ona svakako imaju tendenciju, ali ne malicioznu. Da li ce neko da veruje u to nije moj problem, na meni je da ovo saopstim.

2. Nikad mi tek ne bi palo na pamet da provociram na temi koja je u svojoj biti ozbiljna i gde pisu tek nekoliko osoba koje su ocigledno veoma zainteresovane za istu.

3. Veoma je veliki problem foruma snishodljivo i zadrto obracanje sagovornicima na internetu, ali to nije problem samo ovog mesta vec celog sveta. Biti covek je biti sposoban da se prevazidje inicijalno ranjen ego i da se ponasa korektno. Svako moze biti djubre i obracati se nekome na nacin da se unizi inteligencija.

4. Moje pitanje je potpuno legitimno i lepo pojasnjeno. Odgovor nisam dobio i smatram da to nije iz nekog loseg razloga vec iz neznanja istog, sto je potpuno korektno.

5. Ne postoji tema za zene, za muskarce, za zvezdase, za partizanovce, za radikale, za levicare. Postoje teme O TIM DRUSTVENIM POJAVAMA, GRUPACIJAMA ILI LJUDIMA. 

 

Mislim da je ovo dovoljno. Ponovicu, ne provociram nikad, nemam toliko zaludan mozak da se pravim pametan na internetu. Ne poznajem nikoga sa kim komuniciram na ovom forumu, nisam upoznat ni sa time da li sam ikad ikoga i u prolazu video. Nemam bas ni jedan razlog da se ponasam kao djubre.

Ko u to ne veruje, ima pravo  na to, ali nipodastavajuce ponasanje neka sacuva za sebe. Sve takve vidove obracanja ja uredno prijavim moderaciji. Ne zbog mene i neke uvredjenosti vec zbog sto vece verbalne cistoce ovog mesta.

 

Pozdrav.

 

Ove sam ostala dužna odgovor.

 

Tvoja pitanja nisam doživela kao provokaciju per se, ali jesam kao tendenciju da diskusija skrene u pravcu "život osobe ženskog pola vs život osobe muškog pola", u nekom, kako da kažem, vrednosnom smislu. Što nikako nije poenta ovog insistiranja na tome da femicid bude zasebno krivično delo.

 

Oduzeti ljudski život je težak zločin, bez obzira na pol žrtve. Muškarac koji je žrtva ubistva nije ništa "manja" žrtva. 

 

Lično jesam prilično iritabilna na ubacivanje muškaraca u svaku temu koja se tiče žena  tako da ako sam pogrešno procenila, that's on me.

 

Pitao si zašto postoji potreba da se femicid u zakonu/ima prepozna kao zasebno krivično delo. Odgovor na to pitanje je zaista sadržan u mom samocitatu.

 

Neka generalna definicija femicida (bez ulaženja u operacionalizacije kroz krivične zakone država u kojima je već priznat kao zasebno krivično delo) je ubistvo žene samo zato što je žena. Iliti, rodno zasnovano ubistvo.

 

Iz mog poznavanja (krivičnog) prava - koje potiče samo iz gledanja XYZ dokumentaraca na temu zločina - to da li je ubistvo prvog ili drugog stepena se procenjuje na osnovu načina izvršenja dela i drugih faktora. Pošto nisam imala informaciju, prekopala sam internet, a on kaže da femicid nije uvek kvalifikovan kao ubistvo prvog stepena. Zapravo se činjenica da je u pitanju femicid češće uzima kao aggravating faktor za ubistvo, što može voditi jačoj zatvorskoj kazni.

 

Dakle, zašto je bitno da femicid bude kvalifikovan kao zaseban, specifičan zločin?

 

- Rodno je zasnovan. U pitanju je razlika u motivu za izvršenje dela, u odnosu na druge zločine, ne nužno u načinu izvršenja.

- Femicidu u najvećem broju slučajeva prethodi dug istorijat verbalnog, fizičkog, psihičkog i emocionalnog nasilja. On je samo završni čin u zlostavljanju koje traje mnogo duže. Kao takav, može biti sprečen, a upravo prepoznavanje femicida u krivičnim zakonima može doprineti prevenciji.

- Najveći broj žena biva ubijen u svom domu, od strane bivših ili sadašnjih partnera ili muških članova porodice. Dakle, na mestima i od strane ljudi sa kojima bi trebalo da bude bezbedna. Mnogo je teže zaštititi se u takvim okolnostima nego npr. kada se uveče sama vraćaš kući.

 

P.S. Kad smo kod načina komunikacije na internetu... Dodatni razlog za oštriji odgovor je moja iritacija na insistiranje da se nešto "dajdžestuje" drugima. Brate mili, ako te nešto interesuje, možeš malo i da pretražiš 

 

[McLeod]

To jeste lako proverljivo, ja se samo ne slazem oko razloga.

 

Vec sam rekao, mnogo veci razlog od toga mi je to igranje u visoj ligi kojeg ne zelis da se odreknes, ali i dostupnost dejting aplikacija koje eliminisu mistiku i tradicionalno udvaranje ili bar zaljubljenost gde ti negde vidis nekog, ostvaris kontakt i onda gledas da li ce biti nesto od toga posle.

 

Danas mozes da vidis nekog, raspitas se, nadjes ga na mrezama i onda odlucis da li ces tako da ga startujes ili ne, ili u krajnjem slucaju imas tinder.

 

Jedan moj bivsi kolega putuje po Evropi i zbog posla i generalno voli to da radi cim dobije priliku, prva stvar koju radi cim dodje negde je da upali Tinder da vidi sta ima i da li moze da napravi neki dejt.

 

Mislim da su ovo mnogo veci razlozi za stanje od razloga koje nudi pomenuta autorka.

[robespierre]

Dejting aplikacija ti je upravo 1/1 preslikan model tržišnog kapitalizma u kom ulaziš u hipermarket i praviš odluku koju ćeš pastu za zube da pazariš. I tu dolazimo do problema, jer pastu za zube pazariš na osnovu racionalnih ekonomskih parametara (i ono što je ključno, ako tvoj omiljeni brend propadne, lako ćeš kupiti neki drugi), kad emocije/ljubav (nešto što je, jelte, iracionalno) pretvoriš u robu kojom se trguje dobiješ gomilu emotivno neostvarenih osoba. Sve su to teme koje knjiga obrađuje.

Edited 1 hour ago by robespierre

[McLeod]

4 minutes ago, robespierre said:

Dejting aplikacija ti je upravo 1/1 preslikan model tržišnog kapitalizma u kom ulaziš u hipermarket i praviš odluku koju ćeš pastu za zube da pazariš. I tu dolazimo do problema, jer pastu za zube pazariš na osnovu racionalnih ekonomskih parametara (i ono što je ključno, ako tvoj omiljeni brend propadne, lako ćeš kupiti neki drugi), kad emocije/ljubav (nešto što je, jelte, iracionalno) pretvoriš u robu kojom se trguje dobiješ gomilu emotivno neostvarenih osoba. Sve su to teme koje knjiga obrađuje.

 

Ne bih rekao da dejting aplikacije imaju veze sa kapitalizmom. Imaju prividno, jer ti je tu sve na izvolte i ti jelte jednim potezom prsta dajes na znanje da si zainteresovan i cekas odgovor.

 

Nista drugacije nije bilo ni pre 100 godina, samo se modalitet razlikuje. Moralo je da se seta, asikuje, resava, ide kod oca za dozvolu, ali sve se svodilo na koitus i tad i sad. Samo tada prividno nije.

 

Kapitalizam u najboljem slucaju daje izgovor - nema se vremena za to sad, a zapravo bi ljudi pre 100 i vise godina dupe dali da su imali tinder tad i da mogu da znaju sve trejtove simpatije umesto sto setas gore dole po korzou nadajuci se da ces je/ga videti i da ce vam se pogledi sresti.

 

Nista danasnje vreme ne menja izuzev alata i modaliteta, pa u vezi maltene bilo cega. Niti drustveno uredjenje predstavlja neku silu koja diktira medjuljudske odnose. Ono moze dati modalitete i uticati da na povrsinu izadju neki modusi ponasanja i osobine u ljudima, ali ono ih ne stvara, to je postojalo uvek, samo je sada izaslo na povrsinu jer su okolnosti takve da to pospesuju.

[robespierre]

Ali upravo mogućnost i dostupnost izbora ti menja sve, i to za oba pola. 

 

Kad si u komunizmu imao dva kanal na televiziji, svi su gledali ta dva kanala.

 

Danas imaš trista, petsto, hiljadu kanala, nebitno je, siguran sam da nikad nisi pogledao preko 90% tih kanala na duže od nekoliko sekundi.

 

Takođe imaš luksuz da pogledaš neki kanal na nekoliko minuta i ako odlučiš da ti se sadržaj ne sviđa lako promeniš na drugi. 

 

Pritom, 99% ljudi gleda 1% dostupnih kanala, opet klasičan ''problem'' liberalnog kapitalizma. 

 

Ispostaviće se da kad taj isti pattern primeniš na međuljudske odnose dobiješ gomilu usamljenih individua koje su društveno istrenirane da veruju kako će u besomučnom shufflingu naići na sadržaj baš po njihovoj meri. 

[Mina D. Harker]

Dosta ovoga o čemu pišete je moglo na temu Muškarac pod pritiskom.

[JPM]

50 minutes ago, DameTime said:

- Femicidu u najvećem broju slučajeva prethodi dug istorijat verbalnog, fizičkog, psihičkog i emocionalnog nasilja. On je samo završni čin u zlostavljanju koje traje mnogo duže. Kao takav, može biti sprečen, a upravo prepoznavanje femicida u krivičnim zakonima može doprineti prevenciji.

 

Ok, kvotovao sam samo ovo zato sto je to sustina onoga sto sam dobronamerno hteo da pitam. O tome kako vas nekoliko reagujete na bilo koji "upad" muskarca, necu sad jer je bespredmetno, ja tu ne mogu nista.

 

Dakle, sustina femicida je ubistvo zene, samo zato sto je zena, a kojem je prethodio dug period emotivnog, fizickog i psihickog zlostavljanja. Ili skraceno ubistvo sa duuuugim predumisljajem.

 

Ali tu i jeste poenta. Boldovano je samo po sebi vec prepoznato kao krivicno delo u celom civilizovanom svetu. Samo je pitanje da li institucije rade svoj posao. Dakle ti ovde imas dve stvari vec prepoznate krivicnim zakonom. Jedno je Porodicno nasilje, drugo je Ubistvo. I jedno i drugo vec postoji i itekako se moze suditi po obe stavke. Ne mora da usledi ubistvo. Trebalo bi nasilje spreciti u nastajanju. Srbija je poznata po tome da to ne radi jer socijalne sluzbe ne sluze nicemu.

 

Zato sam pitao, a pitanje i dalje ostaje. Zasto se to mora pravno formalno provlaciti kroz zaseban vid ubistva? Umesto toga treba raditi na edukaciji ljudi da ubistvo unutar porodice pocinje nasiljem u porodici. Da je vazno prepoznati nasilje u svom korenu. Za to ti ne treba nova definicija zlocina, za to ti trebaju institucije sistema. Necemo nista postici uvodjenjem u zakonik femicida ako nismo nista ucinili da isti sprecimo blagovremeno.

 

To sam pitao, i nisam dobio odgovor na to. 

 

Tu imas klasicno prebacivanje odgovornosti jednih u odnosu na druge u jednom sistemu koji ne funkcionise.

[DameTime]

18 minutes ago, JPM said:

To sam pitao, i nisam dobio odgovor na to. 

 

Dobio si odgovor na pitanje, ali ga ignorišeš i odgovaraš mi na deo upisa koji je samo jedan deo priče o femicidu.

 

I da, nisam tako reagovala na "upad bilo kog muškarca", nego na tvoja pitanja.