Jump to content

Poslednji Utisci iz Emigracije

mrd

By mrd
in Dijaspora

 Share

Recommended Posts

alberto.ascari Mentor

alberto.ascari

Posted
Posted
On 7/30/2022 at 5:55 AM, DJORDJE said:

Lisabon na tri dana, posle skoro 20 godina. Sto bi se reklo,prosao i video nista. Jedan od gradova gde bi voleo da provedem nekoliko nedelja, ali nikada nisam imao priliku.

 

 

spacer.png

 

spacer.png

 

 

spacer.png

 

Svadbeno putovanje 🙂. Prošlo je pár godina 😉.

Link to comment
Share on other sites
Beonegro Grand Master

Beonegro

Posted
Posted
On 7/15/2022 at 4:02 PM, ControlFreak said:

Pohvala za restoransku uslugu u Parizu. Oduševili su me! Ljubaznost, obazivrost, čistoća i brzina.

Ovo je nevjerovatna rijetkost u Parizu. Higijena valjda jeste OK, ali ovo ostalo zna da bude baš loše, pogotovo brzina, agilni su kao ranjeni puž. Sad kad sam se navikao na Pariz, na odmoru u Toskani mi je bilo neprijatno koliko su ljudi tamo ljubazni i učinjeni. Čak i po najturističkijim zonama, čak i u centru Firence, čak i nakon što me pitaju odakle sam pa im ja kažem Montenegro, da dove la gente viene rubare in Italia 😄

  • Ha-ha 2
Link to comment
Share on other sites
mrd Collaborator

mrd

Posted
  • Author
Posted
14 hours ago, Beonegro said:

Ovo je nevjerovatna rijetkost u Parizu. Higijena valjda jeste OK, ali ovo ostalo zna da bude baš loše, pogotovo brzina, agilni su kao ranjeni puž. Sad kad sam se navikao na Pariz, na odmoru u Toskani mi je bilo neprijatno koliko su ljudi tamo ljubazni i učinjeni. Čak i po najturističkijim zonama, čak i u centru Firence, čak i nakon što me pitaju odakle sam pa im ja kažem Montenegro, da dove la gente viene rubare in Italia 😄

Ne znam i ja sam izrazito bio zadovoljan sa uslugom u Parizu. Posetio sam ga pocetkom Aprila. 🙂 

Link to comment
Share on other sites
  • 2 weeks later...
Eddard Grand Master

Eddard

Posted
Posted

Da podelim poslednji utisak iz emigracije, današnji, svež, lep. 
 

Rad i trud se prepoznaju i isplate - upravo ono što sam i želeo kada sam emigrirao. Samo to. Što nisam imao u domovini. Ni ovde se ne priznaju i prepoznaju uvek i svuda, ali daleko je veća verovatnoća da hoće. 
 

Danas sam kao stranac, posle tačno 8 godina u Nemačkoj, nešto više od godinu dana od kako sam postao specijalista, postao i Oberarzt (to je poseban vid hijerarhije u nemačkim bolnicama, nešto kao attending u USA, ali malo drugačije, s obzirom da lekar specijalista u nemačkoj bolnici ne mora i često i nije automatski attending, već često nastavlja da obavlja posao specijalizanta, kao što sam i ja u prethodnih 15 meseci, Oberarzt je neko ko je iza šefa u hijerarhiji, a ispred specijalista i specijalizanata). I to u dominatno nemačkom kolektivu, u možda i najboljoj traumatološkoj klinici na severozapadu Nemačke, iako sam protiv sebe imao dvojicu izvrsnih momaka, oboje Nemci, mlađi od mene, sa dužim stažom kao specijalisti i sa dužim stažom u toj bolnici, obojica sa doktoratima (Nemci pridaju poseban značaj tome iz nekog razloga), po meni, obojica podjednako dobri, a na papiru možda i bolji kandidati. Ali, procenjeno je da su nijanse ipak na mojoj strani. Na meni je sad da opravdam to poverenje.

 

Ne pišem to da bih se hvalio, zaista, već sam zaista srećan što živim u sredini i društvu gde se polako, ali sigurno, sve kockice slažu. Samo svojim radom, znanjem i zalaganjem. Da ne bude zabune, nisu ni Nemci cvećke po tom pitanju, ima i ovde mnogo protekcije “domaćih” studenata i zaposlenih (što samo po sebi i ne smatram lošim), ali generalno znaju da cene rad. Slušao sam ja priče nekih kolega koji su ogorčeni na sistem ovde jer eto kao stranci nisu mogli da se probiju jer su Nemci nacisti/fašisti/rasisti/ne vole strance… i ne poričem da toga ima, pogotovo u istočnim i južnim pokrajinama. Ja sam imao tu sreću da upadnem u jednu sredinu koja je otvorena, prijateljska i korektna, u kolektiv koji je za poželeti, gde su mi mnogi od kolega postali i prijatelji, uključujući i dvojicu konkurenata. Nije svuda tako, naravno. Zvuči ružičasto, možda sve to sad pod utiskom i gledam kroz ružičaste naočare, vreme će pokazati, ali danas sam srećan što je moj rad i trud prepoznat kad treba i tamo gde treba. 
 

Živeli!

  • Like 19
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites
mrd Collaborator

mrd

Posted
  • Author
Posted

@Eddardja obeleh ovde poslednjih 12+ godina objasnjavajuci kako me je bilo briga za pare u Srbiji, ali taj osecaj da se drugi stalno grebu o tebe, kao mladjeg me je ubijao. Cim sam sleteo, osetio sam kako se ceni moj rad. NIkoga nije bilo briga od cegovica sam, samo sta znam.

BTW BRAVO.

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites
alberto.ascari Mentor

alberto.ascari

Posted
Posted
On 9/2/2022 at 11:24 PM, Eddard said:

Da podelim poslednji utisak iz emigracije, današnji, svež, lep. 
 

Rad i trud se prepoznaju i isplate - upravo ono što sam i želeo kada sam emigrirao. Samo to. Što nisam imao u domovini. Ni ovde se ne priznaju i prepoznaju uvek i svuda, ali daleko je veća verovatnoća da hoće. 
 

Danas sam kao stranac, posle tačno 8 godina u Nemačkoj, nešto više od godinu dana od kako sam postao specijalista, postao i Oberarzt (to je poseban vid hijerarhije u nemačkim bolnicama, nešto kao attending u USA, ali malo drugačije, s obzirom da lekar specijalista u nemačkoj bolnici ne mora i često i nije automatski attending, već često nastavlja da obavlja posao specijalizanta, kao što sam i ja u prethodnih 15 meseci, Oberarzt je neko ko je iza šefa u hijerarhiji, a ispred specijalista i specijalizanata). I to u dominatno nemačkom kolektivu, u možda i najboljoj traumatološkoj klinici na severozapadu Nemačke, iako sam protiv sebe imao dvojicu izvrsnih momaka, oboje Nemci, mlađi od mene, sa dužim stažom kao specijalisti i sa dužim stažom u toj bolnici, obojica sa doktoratima (Nemci pridaju poseban značaj tome iz nekog razloga), po meni, obojica podjednako dobri, a na papiru možda i bolji kandidati. Ali, procenjeno je da su nijanse ipak na mojoj strani. Na meni je sad da opravdam to poverenje.

 

Ne pišem to da bih se hvalio, zaista, već sam zaista srećan što živim u sredini i društvu gde se polako, ali sigurno, sve kockice slažu. Samo svojim radom, znanjem i zalaganjem. Da ne bude zabune, nisu ni Nemci cvećke po tom pitanju, ima i ovde mnogo protekcije “domaćih” studenata i zaposlenih (što samo po sebi i ne smatram lošim), ali generalno znaju da cene rad. Slušao sam ja priče nekih kolega koji su ogorčeni na sistem ovde jer eto kao stranci nisu mogli da se probiju jer su Nemci nacisti/fašisti/rasisti/ne vole strance… i ne poričem da toga ima, pogotovo u istočnim i južnim pokrajinama. Ja sam imao tu sreću da upadnem u jednu sredinu koja je otvorena, prijateljska i korektna, u kolektiv koji je za poželeti, gde su mi mnogi od kolega postali i prijatelji, uključujući i dvojicu konkurenata. Nije svuda tako, naravno. Zvuči ružičasto, možda sve to sad pod utiskom i gledam kroz ružičaste naočare, vreme će pokazati, ali danas sam srećan što je moj rad i trud prepoznat kad treba i tamo gde treba. 
 

Živeli!

 

 

Taj rad prijatelju.

 

Pao s neba, nema nikoga ovde, ni ćaleta ni tetku ni komšiju i uspe da se etablira, bravo. Razumem tu priču.

BTW, dok se malo oporavim, pa ću da podelim i ja sa vama poslednje utiske, vrhunac je bio juče Alarm für Cobra 11 na A96, inače ako možete da izbegnete Lufthansu i Tochterfirmen, samo tako, sve drugo je bolje.

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites
alberto.ascari Mentor

alberto.ascari

Posted
Posted

Prošle subote smo leteli sa Swiss iz Prag u Palermo preko Ciriha i tu nam opet izgube kofer, kasnili u startu iz Praga, nije bilo vremena da se utovari. Ukratko, kofer smo dobili u petak a u subotu leteli nazad. U Palermu opet sat zakašnjenje u odletu, izgubimo let za Prag, prebukiraju nas za nedelju. Kažem, ko vas yebe, dajte kofer, idem kući sam bez vas. U rentacaru nema auta, u ovom haosu koji vlada u Evropi, pre svega Nemačka, GB, Belgija, ništa ne leti na vreme, sva auta izdata, a ono malo što ima odvaljuje od cene. Još mi ne daju auto do Praga, iako imaju svuda kod nas podružnice, jedino Hertz, ali tarifa 2000CHF samo za to što ću da vratim auto u Pragu + 250 normalmo za iznajmljivanje na dan. Na kraju uzmem auto u Sixtu, oni me bar puste u Nemačku, kažem OK, do Minhena na aerodrom, to sam već skoro kod kuće. Iz Minhena sam na kraju uzeo taxi do Praga, ali to je druga priča. Uzmem šta su mi dali, Q3, svejedno, da su mi dali i Trabanta, boli me uvo, vozim  po A96, negde oko Memingena, baš ga pržim oko 180, ali nema ograničenje, kad iza mene stariji Mercedes E, stalno zalepljen iza mene, unutra dva tipa u bejzbol kapama, izgledaju kao klošari. Sklonim se u srednju traku, oni me obidju, cela mečka počne da svetli crveno kao božićno drvce, Polizei, follow me, stanemo na prvi praking, 'aj napolje iz auta. Daj papire, dodji vamo, šta je bilo, ispričam mu priču kako su nas sjebali sa avionima i još lažem kako moram ujutro u bolnicu u Pragu na neki tretman, tip kao ok, dodji da vidiš nešto. Otvori laptop, tamo osoba traži se, zove se i preziva isto kao ja, mladji tri godine, rodjen u BG kao i ja, čak i ličimo. Kaže lik, verujem ja da to nisi ti, ali da ti uzmemo otiske prstiju, Jebote, kakav qrtz Cobra 11, ladno sam dao otiske na parkingu, nisam bio ja naravno, ali da ne veruješ. Palo mi na pamet, možda rentacar daje podatke pandurima, jer se za muljanje obično pozajmljuje ili krade auto, nije mi jasno do sad kako su me zaustavili...

 

I da ponovim, ako ne morate, ne koristite ni Lufthansu, ni Swiss ni Austrian. Iz mog iskustva samo Turkish, United ili Norwegian,

  • Like 1
  • Tuzno 1
  • WOW 3
Link to comment
Share on other sites
DJORDJE Veteran

DJORDJE

Posted
Posted

U vezi ovoga sto prica Alberto. Mog rodjaka pre nekoliko godina zalepili za asfalt u Madjarskoj cim je presao granicu. Stavili mu lisice, koleno na ledja, zena pocela da vristi pa spakovali i nju. Proveo nekoliko sati u apsani dok se nije razjasnilo. Lici na nekog tipa iz Pink pantera, valjda ga onaj software za prepoznavanje pogresno identifikovao. 

 

 

Pescana oluja LV:

 

Pescana oluja

Link to comment
Share on other sites
𝓑𝓪𝓫𝔂 Grand Master

𝓑𝓪𝓫𝔂

Posted
Posted
On 9/9/2022 at 8:46 AM, DJORDJE said:

U vezi ovoga sto prica Alberto. Mog rodjaka pre nekoliko godina zalepili za asfalt u Madjarskoj cim je presao granicu. Stavili mu lisice, koleno na ledja, zena pocela da vristi pa spakovali i nju. Proveo nekoliko sati u apsani dok se nije razjasnilo. Lici na nekog tipa iz Pink pantera, valjda ga onaj software za prepoznavanje pogresno identifikovao. 

 

 

Pescana oluja LV:

 

Pescana oluja

 

Imam druga zivi u jednom severnijem ne mnogo velikom gradu. Za divno cudo, u istom tom gradu zive jos dvojica njih sa istim imenom i prezimenom (srpsko u Americi). Naravno, jedan je stalno trazen od policije. Svaku put kada ga zaustave ili ulazi na avion uvek ga odvoje i krece maltretaza. Onda on provede jedno dva sata ubedjujuci ih da pogledaju datum rodjenja tog trazenog i njegov da vide da se ne poklapaju. Prvo ga izmrcvare i onda ga puste u stilu 'iju, pa to nisi ti.'

 

Drugi je Amer sa veoma uobicajenim imenom i prezimenom. Poslovno je cesto isao u Kanadu i pre jedno godinu dana resio da batali taj posao jer svaki prelazak i tamo i ovamo se otegne na par sati dok ne utvrde da to nije on. 

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
 Share
Go to topic listing
×
×
  • Create New...