gerijatrija? za nas matore...

[vilhelmina]

Moze li ovde na gerijatriju i prica o trazenju novog posla nakon 60-te? Ne vidim bolje mesto, pa cu da je uguram ovde, a vi prastajte ako se ne uklapa.

Dakle, kad steknes novu diplomu u 50-tim, sva je prilika da ces nekad morati da prebires po oglasima za posao u 60-tim. Posebno kad zivis u zemlji u kojoj se pravo na punu penziju stice s navrsenih 67, a ocekuje se da radis do 69. Pozeljno i duze, ali onda uz odobrenje poslodavca. 

Ovog leta me nesto iznervirala sefica i resim da se bacim u tu avanturu trazenja novog posla. Imala sam i ranije neku ideju da bih svoju novu karijeru soc. radnika volela da zavrsim tamo gde sam je i pocela, znaci u zdravstvu. Poslednje cetiri godine sam u opstini, sto zbog izazova, sto zbog vece plate. Ali negde mi je sve vreme bilo jasno da uz tu vrstu stresa (donosenje pravnih odluka, odbijenice na zahteve za pomoc….) necu izdrzati do 69, sve i da me opste zdravlje posluzi, kao sto do sada jeste, bogu hvala. 

Krenem ja tako ovog leta da saljem prijave, kao i ostale kolege kojima isto tako ne prija nasa vrlo specijalna sefica. Rezultat - svi odose, a ja ostah 😁. Nijedan intervju, nista. Jos gore sto sit gladnom ne veruje, pa ti mladje kolege savetuju da platis profesionalcu da ti napise CV jer sigurno je u tome stvar, ne moze da bude diskriminacija, taman posla, nema toga, samo ja ne umem da napisem sta treba u prijavi. A fakat je da ne mogu da lupam fraze o tome kako sam timski radnik, volim izazove, uzivam u brzom tempu, vesela sam i pozitivna osoba… Mada je sve to istina, ali brate, taj klishe 🥱.

 

Posle dva meseca i dvadesetak prijava bez odgovora, resim da odustanem. Ostajem gde sam, pa koliko izdrzim. I onda se nekoliko meseci kasnije desi cudo! Javi se jedna sefica iz Karolinske, ”kognitivna ambulanta ”, posao koji sam zelela najvise od svih koje sam trazila, ali proces je trajao, nikad nije zavrsen. Objasni mi ona da se ta koja je najavila otkaz predomislila, ali imaju to isto na drugoj lokaciji, pa ako sam jos uvek zainteresovana. Odem na intervju, posalje me i u samu ambulantu da me procene i buduce kolege, ispregovaramo platu i to bude to. Dobila sam posao jer nisu trazili veselog i pozitivnog timskog radnika vec odgovornu i ozbiljnu osobu s integritetom i iskustvom koja moze samostalno da radi posao i ne trci sefu po savet svaki put kad nije sigurna sta i kako. 

Eto, od aprila se vracam u zdravstvo, upravo kao sto sam zelela. Ambulanta je deo naucnog projekta i radi s ”mladjim” pacijentima kod kojih postoji sumnja na Alzheimer ili drugi oblik demencije, znaci ispod 70. Tako da cu biti na pravom mestu, ako zatreba 😁. Ali valjalo je to docekati, i ne ubedaciti se skroz ispracajuci onolike kolege koji su nasli novi posao, a za tebe nula interesovanja poslodavaca. Ali nema diskriminacije i ejdzizma, ma jok, gde bi toga bilo u Svedskoj…

[Pletilja]

Epilog: uz pomoc doktora ljubi ga majka, posle 4 dana stizem kod ortopeda bez cekanja od cca 3 h u hodniku ispred ambulante, u vecernjim satima, ljubaznoscu kolege. Stipne me za pregrib izmedju korena vrata i levog ramena....culo se do Bg kako sam vrisnula....istog trenutka mi stavljaju Shancov okovratnik, izbuse me kao sito i posalju kuci sa grozomornom terapijom inj + tablete, suma sumarum: 5014,30 dinara za sve sto ne ide na teret Fonda a osim Zodola i Dexazona nista ne ide....i tako, sad sam skoro kao nova, sleduje mi razgovor sa ortopedom kroz 5 dana da se utvrdi zasto su mi se nervi upalili. Niko ne spominje buster i to je ok. Sin je istrazivao naucne podatke i zakljucak je: ima statisticki zanemarljivih slucajeva reakcije slicne herpes zosteru ali nisu lokalizovane kao kod mene, sistemske su sta god to znacilo pa je to skinuto sa dnevnog reda a naredne pretrage ce najverovatnije pokazati probleme na vratnoj kicmi sto je ocekivano za moje godine.

Sto se kragne tice, ne uklapa mi se u garderobu ali je reakcija mog unuka bila priceless: "Vau, bako, licis na transformersa"

 

 

[Eddard]

On 1/20/2023 at 4:26 PM, Pletilja said:

istog trenutka mi stavljaju Shancov okovratnik

🤦‍♂️

 

Treba Vam MR vratne kičme.

[Pletilja]

15 minutes ago, Eddard said:

🤦‍♂️

 

Treba Vam MR vratne kičme.

Mislim da ce to biti sledeca etapa, samo da zavrsim sa ovom terapijom protiv akunog bola i upale, hvala za savet🙂

[C.F.]

Astronaut Buzz Aldrin se oženio na svoj 93-ći rodjendan. Mlada 🙂 je mojih godina. 

[Constantin]

39 minutes ago, ControlFreak said:

Astronaut Buzz Aldrin se oženio na svoj 93-ći rodjendan. Mlada 🙂 je mojih godina. 

Kako li je smuvao ? Lagao je da će da je vodi na mesec......ili da će joj skinuti zvezde 😍

[Dragan]

Овај човек је радио у истој компанији 85 година

 

Spoiler

Неке ствари звуче досадно док не научите детаљ. И онда схватите колико су заиста спектакуларни. То је случај, на пример, са јутарњом рутином Валтера Ортхмана. Буди се у пет ујутру, сат времена ради вежбе истезања у кревету, брије се и пије прву кафу.

Затим се вози на посао, у текстилну компанију Ренаук Виев, обично у 8:30 ујутру када се заврши шпиц у граду Брускуе на југоистоку Бразила. До сада – тако обично.

Тек када чујете да му је 100 година, Ортманова јутарња рутина постаје заиста необична, толико да је оборен рекорд. И да му је јутарња рутина мање-више иста већ 85 година.

Данас, 17. јануара 2023, Ортхманн слави 85 година службе у Ренаук Виеву. Нико на свету није радио у истој компанији колико он ради, због чега је ушао у Гинисову књигу рекорда. Од тада непрестано обара сопствени рекорд. Уосталом, док ради, нико не може да га претекне.

Овај пут вероватно неће славити велико, каже он. „Било је толико прослава: моја 65., 70., 80. годишњица. И иде даље. Желим да живим још више, да радим још више“.

Ортман мало лоше чује, носи дебеле наочаре и хода са штапом, али му је глава и даље потпуно бистра. Када иде у куповину, воли да сабере све цене у својој глави пре него што се укупна цена појави на каси. Докле год може, каже, хоће да ради. „Посао ме чини корисним, даје ми рутину и разлог да устанем ујутру“, каже он у видео интервјуу преко Зоом-а.

Ортхманн говори немачки, то је његов матерњи језик. „У недељу увече већ се радујем чињеници да је сутра понедељак и да могу да се вратим на посао“, каже он. „Навикла сам да радим. Знају ме овде у фабрици. Посао је само део мене."

 

Ортхманнов случај је необичан, такође и зато што се противи два тренда. Као прво, људи ових дана све чешће мењају посао. С друге стране, многи људи у Европи одлазе у пензију што је раније могуће. Ортхманн је такође морао да се пензионише 31. маја 1978. године, како је било потребно, али га је шеф поново запослио следећег дана.

Ортхманн саветује преко зума из Бразила да ради дуже. „Рад те спречава да се разболиш“, каже он. "Онда немаш времена да радиш глупости." Већина његових пријатеља и радних колега који су отишли у пензију су већ мртви.“Почели су да умиру када су престали да раде. Морате се осећати корисним да бисте остали здрави."

И, наравно, радо узима своју плату – поред своје пензије, коју је црпио дуги низ деценија. Има децу која су већ у пензији и децу која тек почињу своју каријеру. Неколико година након што му је прва жена умрла, поново се оженио, његова друга жена је 31 годину млађа од њега и млађа од деце из првог брака. „Деца су сва срећна када сам на послу“, каже он. „Знаш да ће тада све бити у реду.

 

Ортхманн је савремени сведок огромно промењеног света и радног окружења. Када је почео његов професионални живот, 17. јануара 1938. године, није било компјутера, е-маилова, Зума. Други светски рат је још био у будућности, као и слетање на Месец. Једва да није било аутомобила на улицама. У његовој фабрици није било телефона.

Данас Ортхманн држи свој таблет рачунар испред зоом камере. „Данас је ово мој радни алат, овде имам целу фабрику“, каже он. Рад са новом технологијом му не пада тешко. "Ако људи желе нешто да науче, онда и они то науче."

Ортхманн је узор и својеврсна маскота свом послодавцу. "Он шири такву радост на послу, заразно је за све око њега", каже његов колега Роберто Сандер. Заустављена је производња поводом 100. рођендана.

Ортхманн се још увек јасно сећа свог првог дана на послу. Имао је 15 година и почео је као помоћник у одељењу за отпрему. Био је нервозан тог првог дана, пробудио се у четири ујутру. У пет сати је изашао из куће и пешке отишао до предузећа, осам километара, био је на време за почетак смене у шест сати ујутру. Цео дан је пресавијао тканине и означавао пакете за отпрему. Време је пролетело.

 

У то време није било много прилика у његовом родном граду Брускеу, каже он. Запослио се у ткаоници јер је говорио немачки. Брускуе су основали немачки имигранти. У седам година колико је ишао у школу, сваки дан пешке, сви часови су били на немачком. Тек када је немачки забрањен током Другог светског рата, научио је португалски – од својих колега са посла.

После годину дана, Ортман је унапређен у „канцеларског дечака“, како он то каже – захваљујући половном бициклу који је његов отац купио и платио на рате. Његове дужности укључивале су вожњу до банке и подизање плата за око 1.200 запослених у готовини. По једно одељење је примало плату три дана у недељи, некад по 400, некад по 500, а онда за преосталих 300 колега – суме које су за њега биле незамисливе.

Током година направио је каријеру. Године 1955. запослио се у продаји и волео је да упознаје друга места, људе и културе. Следећих шездесет година путовао је земљом, што је сматрао најпријатнијим делом свог посла. „Познаје ме цео Бразил“, каже он.

Данас је менаџер продаје и више не путује, већ прати дневне цифре продаје и појашњава са продајним представницима које тканине су коме продате, а које нису. И даље директно ради са дугогодишњим муштеријама – некима је то већ четврта генерација породичног бизниса којим се бави.

„Ако имаш прави посао и шеф је задовољан тобом, онда треба да будеш задовољан њиме, онда ти неће бити досадно“, каже он.

 

У подне се Волтер Ортман обично вози кући да једе, а онда се враћа и ради до 16.30. Он нема велике циљеве. Толико је већ постигао, научио је младе у свом тиму шта зна.

Његове колеге желе да издржи до 100. годишњице компаније за три године. Али Ортман само слеже раменима, не планира тако далеко унапред. „Увек размишљам само о сутра. А сутра ћу, надам се, бити здрав и ићи на посао“, каже он. „Овде смо на свету само кратко. Оно што можемо, морамо да урадимо."

 

 

[Koca Popovic]

5 hours ago, Constantin said:

Kako li je smuvao ? Lagao je da će da je vodi na mesec......ili da će joj skinuti zvezde 😍

Kako? Vrlo lako. On je neko ime, a ona niko cuo i 63 g. Ajde leba ti objasni mi sta ima tako dobro na zeni od 63 godine. Nije neko omalozavanje zena ali sta to ima kod muskaraca da ih privlaci kod  starijih zena ako se ne radi o duhu ili spremanju hrane.

[C.F.]

1 hour ago, koca popovic said:

Kako? Vrlo lako. On je neko ime, a ona niko cuo i 63 g. Ajde leba ti objasni mi sta ima tako dobro na zeni od 63 godine. Nije neko omalozavanje zena ali sta to ima kod muskaraca da ih privlaci kod  starijih zena ako se ne radi o duhu ili spremanju hrane.

Molim? 🙄

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

4 hours ago, koca popovic said:

Kako? Vrlo lako. On je neko ime, a ona niko cuo i 63 g. Ajde leba ti objasni mi sta ima tako dobro na zeni od 63 godine. Nije neko omalozavanje zena ali sta to ima kod muskaraca da ih privlaci kod  starijih zena ako se ne radi o duhu ili spremanju hrane.

 

A sta ima tako dobro na nekom sa imenom od 90 i kusur? Mislim, jedino moze biti nasledje, ne vidim razlog zasto bi mu prala gace i dirala mlohavu kozu inace... 

 

Btw, 64 godine

 

 

 

Edited January 22, 2023 by Baby

[Koca Popovic]

Vidim da ste se svi pocepali na ovo moje pisanje. Nista mi nije jasno. Sta sam ja lose napisao. Poenta je da je on veoma star a ona se udala za njega iako je i ona mlada djevojka. O cemu se tu radi. Hajde majke ti objasni mi..Jbt o cemu se ovdje radi.

[Constantin]

5 hours ago, koca popovic said:

Kako? Vrlo lako. On je neko ime, a ona niko cuo i 63 g. Ajde leba ti objasni mi sta ima tako dobro na zeni od 63 godine. Nije neko omalozavanje zena ali sta to ima kod muskaraca da ih privlaci kod  starijih zena ako se ne radi o duhu ili spremanju hrane.

Će vidiš Kočo kad dodješ u te godine. Ja sam blizu i vrlo često moram da uveravam sebe i podsećam koliko imam godina. Ne zbog toga što sam u sjajnoj formi, daleko od toga, nego što mi se čini da sam, koliko juče izašao iz srednje škole, i s nestrpljenjem čekam svoju prvu brucošijadu...kao da ima druga..🤕.... Hoću ja da igram fudbal, ali neće noge da slušaju, sednem na motor, vozim dva sata-tri i jedva sidjen s njega, skoči ponekad šećer na preko 20, pa sidje, pritisak bude 130/110...i to prodje...to me opominje da mi je godina proizvodnje u Septembru 63. ali džabe, ova paučina u glavi to ne prihvata. A znaš kako kažu...sve polazi iz glave...i eto veselja. Šta može da me privuče kod žene u 64 godine? Pa ista ovaka glava, a što se mene tiče može da izgleda i kao Druzila...a ove dve fotke koje si postavio...pa brate nikad im ne bi dao da imaju toliko. Izgledaju bolje od mnogih devojaka. Možda sam subjektivan, ali bi za Šeron se spustio na traktorsku gumu niz Nišavu, Moravu, pa na dalje kako vodi put do Švarcvald...a posle i peške ako treba. Ali nije poenta u tome i u fizičkoj privlačnosti. To mu dodje kao "šlag na tortu"...mada torta može da bude extra iz bez njega...

[Pletilja]

Nemate pojma.

O starosti.

Na svu srecu, jos ste mladi i nadate se...

Kad sretnem vremesni par, prvo sto pomislim je "blago njima", skuvace caj jedno drugom, potsetiti na vreme za lek, bice tu kad boli, kad lekar saopsti lose vesti, kad naidju oni mracni casovi preispitivanja da li se moglo drugacije, bolje, mudrije u zivotu...a taj drugi kaze da je ucinjeno najbolje sto se moglo jer, bio je tu, svedoci o snazi, dobroj volji, pozrtvovanju i kaze "ne bih pozeleo bolju majku/oca nasoj deci, vidi kako smo dobre ljude podigli, nismo uzalud ziveli"...

Starost izravna sve sto je bilo grbavo u coveku. Svede ga na pravu meru pa je u miru prvo sa samim sobom a onda takav, bude prijatnije drustvo za suzivot. 

Ne treba stariti sam, nikako.

Kad se suocite sa poslednjom tajnom zivota, kad ste na pragu onih vrata iza kojih su svi odgovori za kojim ste tragali, sve sto vam treba je ruka onog drugog jer u njoj je svo vase trajanje. Ta ruka zasluzuje vasu zahvalnost, oprost, poljubac.....i to je sve sto je zaista vase, ostalo se ne racuna. 

 

 

[Constantin]

35 minutes ago, Pletilja said:

Nemate pojma.

O starosti.

Na svu srecu, jos ste mladi i nadate se...

Kad sretnem vremesni par, prvo sto pomislim je "blago njima", skuvace caj jedno drugom, potsetiti na vreme za lek, bice tu kad boli, kad lekar saopsti lose vesti, kad naidju oni mracni casovi preispitivanja da li se moglo drugacije, bolje, mudrije u zivotu...a taj drugi kaze da je ucinjeno najbolje sto se moglo jer, bio je tu, svedoci o snazi, dobroj volji, pozrtvovanju i kaze "ne bih pozeleo bolju majku/oca nasoj deci, vidi kako smo dobre ljude podigli, nismo uzalud ziveli"...

Starost izravna sve sto je bilo grbavo u coveku. Svede ga na pravu meru pa je u miru prvo sa samim sobom a onda takav, bude prijatnije drustvo za suzivot. 

Ne treba stariti sam, nikako.

Kad se suocite sa poslednjom tajnom zivota, kad ste na pragu onih vrata iza kojih su svi odgovori za kojim ste tragali, sve sto vam treba je ruka onog drugog jer u njoj je svo vase trajanje. Ta ruka zasluzuje vasu zahvalnost, oprost, poljubac.....i to je sve sto je zaista vase, ostalo se ne racuna. 

 

 

Fenomenalno....

[Koca Popovic]

6 hours ago, Constantin said:

Će vidiš Kočo kad dodješ u te godine. Ja sam blizu i vrlo često moram da uveravam sebe i podsećam koliko imam godina. Ne zbog toga što sam u sjajnoj formi, daleko od toga, nego što mi se čini da sam, koliko juče izašao iz srednje škole, i s nestrpljenjem čekam svoju prvu brucošijadu...kao da ima druga..🤕.... Hoću ja da igram fudbal, ali neće noge da slušaju, sednem na motor, vozim dva sata-tri i jedva sidjen s njega, skoči ponekad šećer na preko 20, pa sidje, pritisak bude 130/110...i to prodje...to me opominje da mi je godina proizvodnje u Septembru 63. ali džabe, ova paučina u glavi to ne prihvata. A znaš kako kažu...sve polazi iz glave...i eto veselja. Šta može da me privuče kod žene u 64 godine? Pa ista ovaka glava, a što se mene tiče može da izgleda i kao Druzila...a ove dve fotke koje si postavio...pa brate nikad im ne bi dao da imaju toliko. Izgledaju bolje od mnogih devojaka. Možda sam subjektivan, ali bi za Šeron se spustio na traktorsku gumu niz Nišavu, Moravu, pa na dalje kako vodi put do Švarcvald...a posle i peške ako treba. Ali nije poenta u tome i u fizičkoj privlačnosti. To mu dodje kao "šlag na tortu"...mada torta može da bude extra iz bez njega...

Ma dje me nadje na ovu temu. Ja i ti smo gotovo isti  . Samo nam je politika malo razlicita.😀 Pisacu malo kasnije.

[Constantin]

5 minutes ago, koca popovic said:

Ma dje me nadje na ovu temu. Ja i ti smo gotovo isti  . Samo nam je politika malo razlicita.😀 Pisacu malo kasnije.

Ja sam flexibilan, ne brini....

[Koca Popovic]

Ma jesi ti to sto kazes. Ali ja ne volim nacionalizam ni pod tackom razno. A kod tebe se to neki put osjeti. Nemoj se ljutis, ovaj put sam bio otvoren. Inace sto rekao @zoran59gdje bi volio svratiti tako i ja mislim. Volio bih ako me put nanese do Nis da se sretnemo. 🙂

[Koca Popovic]

4 hours ago, Pletilja said:

Nemate pojma.

O starosti.

Na svu srecu, jos ste mladi i nadate se...

Kad sretnem vremesni par, prvo sto pomislim je "blago njima", skuvace caj jedno drugom, potsetiti na vreme za lek, bice tu kad boli, kad lekar saopsti lose vesti, kad naidju oni mracni casovi preispitivanja da li se moglo drugacije, bolje, mudrije u zivotu...a taj drugi kaze da je ucinjeno najbolje sto se moglo jer, bio je tu, svedoci o snazi, dobroj volji, pozrtvovanju i kaze "ne bih pozeleo bolju majku/oca nasoj deci, vidi kako smo dobre ljude podigli, nismo uzalud ziveli"...

Starost izravna sve sto je bilo grbavo u coveku. Svede ga na pravu meru pa je u miru prvo sa samim sobom a onda takav, bude prijatnije drustvo za suzivot. 

Ne treba stariti sam, nikako.

Kad se suocite sa poslednjom tajnom zivota, kad ste na pragu onih vrata iza kojih su svi odgovori za kojim ste tragali, sve sto vam treba je ruka onog drugog jer u njoj je svo vase trajanje. Ta ruka zasluzuje vasu zahvalnost, oprost, poljubac.....i to je sve sto je zaista vase, ostalo se ne racuna. 

 

 

Pa bas i nisam mlad. A ovo sto si napisala sve se slazem. A ovo zadnje sto si napisala je fantasticno. 

40 minutes ago, koca popovic said:

Ma jesi ti to sto kazes. Ali ja ne volim nacionalizam ni pod tackom razno. A kod tebe se to neki put osjeti. Nemoj se ljutis, ovaj put sam bio otvoren. Inace sto rekao @zoran59gdje bi volio svratiti tako i ja mislim. Volio bih ako me put nanese do Nis da se sretnemo. 🙂

Je li ovo mogu da shvatim da sam dobro doso u Nis?😉

[Constantin]

44 minutes ago, koca popovic said:

Ma jesi ti to sto kazes. Ali ja ne volim nacionalizam ni pod tackom razno. A kod tebe se to neki put osjeti. Nemoj se ljutis, ovaj put sam bio otvoren. Inace sto rekao @zoran59gdje bi volio svratiti tako i ja mislim. Volio bih ako me put nanese do Nis da se sretnemo. 🙂

 

Svakako, uvek si dobrodošao....što se tiče nacionalizma, to je nekako rastegljiv pojam i sve je u "oku" posmatrača. Čujemo nekad nešto što ne bi voleli da čujemo, al je fakat, ne ide drugačije. Politička korektnost je možda na drugoj strani vage. Volim ja i ponekad da teram kontru........kažem nekad nešto i što ne mislim, ali jbg..

[Koca Popovic]

Ma nemoj se optericavati.To sto ja vidim ovdje je sasvim ok. Male sitnice se ne racunaju. Nego ti ces smislis sta je interesanto u Nis i okolini  a ja i moja supruga castimo (placamo). Nas plan je da obidjemo i vidimo Srbiju uz duz i po prijeko. Na zalost do sada nismo imali priliku.

[Koca Popovic]

Nego kad smo ovdje danas, ko sprema rucak ti ili supruga?🙂

[Constantin]

7 minutes ago, koca popovic said:

Ma nemoj se optericavati.To sto ja vidim ovdje je sasvim ok. Male sitnice se ne racunaju. Nego ti ces smislis sta je interesanto u Nis i okolini  a ja i moja supruga castimo (placamo). Nas plan je da obidjemo i vidimo Srbiju uz duz i po prijeko. Na zalost do sada nismo imali priliku.

Ima šta da se vidi, a ništa nije daleko....samo da budem u Srbiji...a valjda ću, nisi valjda toliki baksuz da naletiš kad sam negde preko. Verovatno imaš i nekog tvog zemljaka ovde, pa možemo i njega da potražimo. Nemoj me samo teraš da radim nešto, a za blejanje imam sve potrebne kvalifikacije ....Uostalom...imao sam prilike da upoznam sigurno dvadesetak forumaša i šteta je što nismo svi u jednom gradu. Odlična ekipa...

1 minute ago, koca popovic said:

Nego kad smo ovdje danas, ko sprema rucak ti ili supruga?🙂

Ne umem ti ja to Kočo.....ni na pijacu ne umem kasvetno* da odem, sve kupim na prvu tezgu, kad me pošalju. Kažu da sam mnogo bivstvovao u Crnoj Gori i da je to nekako ušlo u genetski kod kod mene....

 

*kasvetno = to bi na niški književni jezik trebalo da znači, u slobodnom prevodu, koliko-toliko normalno

[Koca Popovic]

2 minutes ago, Constantin said:

Ima šta da se vidi, a ništa nije daleko....samo da budem u Srbiji...a valjda ću, nisi valjda toliki baksuz da naletiš kad sam negde preko. Verovatno imaš i nekog tvog zemljaka ovde, pa možemo i njega da potražimo. Nemoj me samo teraš da radim nešto, a za blejanje imam sve potrebne kvalifikacije ....Uostalom...imao sam prilike da upoznam sigurno dvadesetak forumaša i šteta je što nismo svi u jednom gradu. Odlična ekipa...

Pa kod mene ti se zna skoro na pocetku godine. Npr ove godine sam na odmoru u 25,26,27 nedelji. To mi je glavni odmor i obicno sam tada (za vrijeme glavnog odmora) u Srbiji.☺️

Ih bre covjece.

[Constantin]

3 minutes ago, koca popovic said:

Pa kod mene ti se zna skoro na pocetku godine. Npr ove godine sam na odmoru u 25,26,27 nedelji. To mi je glavni odmor i obicno sam tada (za vrijeme glavnog odmora) u Srbiji.☺️

A blago tebi.....ja od situacije do situacije...kad rešim-uglavnom ili kad se poklope kockice......druga polovina juna i prva nedelja jula,,,,???...trebalo bi da sam kući...ako budem živ i zdrav, nadam se.

[Koca Popovic]

10 minutes ago, Constantin said:

Ima šta da se vidi, a ništa nije daleko....samo da budem u Srbiji...a valjda ću, nisi valjda toliki baksuz da naletiš kad sam negde preko. Verovatno imaš i nekog tvog zemljaka ovde, pa možemo i njega da potražimo. Nemoj me samo teraš da radim nešto, a za blejanje imam sve potrebne kvalifikacije ....Uostalom...imao sam prilike da upoznam sigurno dvadesetak forumaša i šteta je što nismo svi u jednom gradu. Odlična ekipa...

Ne umem ti ja to Kočo.....ni na pijacu ne umem kasvetno* da odem, sve kupim na prvu tezgu, kad me pošalju. Kažu da sam mnogo bivstvovao u Crnoj Gori i da je to nekako ušlo u genetski kod kod mene....

 

*kasvetno = to bi na niški književni jezik trebalo da znači, u slobodnom prevodu, koliko-toliko normalno

Ih bre covjece. Ode mi ovo nedje . Ova moja danas spremila sarmu i corbu. Inace i ja spremam solidno (ne hvalim se). Mi obozavamo klasicnu domacu hranu ( iz nasih krajeva). Zaboravio sam da cu kasnije da ( ja) pravim projice.😊