Vox Populi - Vox Dei

[fancy]

14 minutes ago, Pletilja said:

"Kako je moguce da su engleski rudari, nepismeni, gladni, izmrcvareni surovim zivotom, u tako neravnopravnoj borbi ipak uspeli u svojim namerama i promenili lice sveta a mi danas, siti, obrazovani, slobodni, mi ne vidimo laz u kojoj zivimo i pristajemo na nju?" 

 

Iako ne znam tačno o čemu pišeš niti razumem šta su tačno ti rudari "promenili", ali činjenica je da ne bi ni oni ništa menjali da su bili - citiram - "siti, obrazovani, slobodni".

Al opet... ne razumem šta hoćeš da kažeš, ozbiljno.  Eno ti rudara u Engleskoj sredinom 80ih, i šta su postigli, počistila ih Tačerka ko pajalicom kad je iskopavanje uglja prestalo da bude isplativo.

 

Nije nama dovoljno loše da bismo išta menjali, samo je njima mnogo bolje 

Edited June 5 by fancy

[Pletilja]

24 minutes ago, fancy said:

 

Iako ne znam tačno o čemu pišeš niti razumem šta su tačno ti rudari "promenili", ali činjenica je da ne bi ni oni ništa menjali da su bili - citiram - "siti, obrazovani, slobodni".

Al opet... ne razumem šta hoćeš da kažeš, ozbiljno.  Eno ti rudara u Engleskoj sredinom 80ih, i šta su postigli, počistila ih Tačerka ko pajalicom kad je iskopavanje uglja prestalo da bude isplativo.

 

Nije nama dovoljno loše da bismo išta menjali, samo je njima mnogo bolje 

Pisem o tome da smo, globalno, postali tupavi, glupavi, sebicni, neodgovorni i zaliboze svih tih generacija koje su zelele nesto vise od ica i pica kako za sebe, tako i za svoje potomke. 

Ti rudari su, ako nista drugo a ima toga, promenili radno vreme i cenu rada, za pocetak. 

I u vezi toga: nedavno, cerka ne razume zasto se ja izjasnjavam kao jugoslovenka kad to nije bila demokratska drzava,nije imala visepartijski sistem, Lepo, evo, danas zivim u drzavi Srbiji koja ima visepartijski sistem a nikad mi nije bilo gore. I nemoj da mi se pljucka po komunizmu &socijalizmu jer da nije bilo te ideologije i rezultata borbbe gorrepomenutih rudara, ni ja ni moja cerka ne bi zavrsavale skole, imale pravo nasledjivanja porodicne imovine, i pravo glasa, tacka. 

Svet nije otisao dalje  u ovom 21 veku nego rapidno - unazad. 

Nisam ja zaboravile te dana kada su uhapsene sindikalne vodje strajkovale gladju i ako se ne varam, dvoje je i umrlo, dok je  "gvozdena lejdi Tacer" uvodila liberlani kapitalizam na mala vrata. Zardjala dabogda i na onom svetu.

 

[DJ_Vasa]

45 minutes ago, Pletilja said:

Moja prijateljica ponovo iscitava skotskog lekara i pisca Arcibalda Dz. Kronina pa se krti levom i desnom i kaze:"Kako je moguce da su engleski rudari, nepismeni, gladni, izmrcvareni surovim zivotom, u tako neravnopravnoj borbi ipak uspeli u svojim namerama i promenili lice sveta a mi danas, siti, obrazovani, slobodni, mi ne vidimo laz u kojoj zivimo i pristajemo na nju?" 

Nemam odgovor, samo mi se u glavi vrti stih Internacionale "Ustajte svi prezreni na svetu, svi suznji koje mori glad"...po cenu zivota niko danas ne bi priznao da je gladan, prezren i da mu zivot nije Holivod....taman posla, na sta bi takav FB profil licio, ko bi to lajkovao.....

 

 

 

Pa i nije baš tako. Sve ozbiljne promene su započeli oni koji su imali malo više mozga u glavi, bogatstva, a kasnije i načitani. Još je kralj Džon pod pritiskom plemstva potpisao Veliku povelju slobode (Magna carta libertatum, 1215.), pa je kasnije kralj Henri otkačio papu, a popovi su stavljeni pod uzdu. Upravo zato su i verski fanatici, tj. puritanci, liferovani preko okeana da tamo luduju. Dosta ideja renesansne misli se tada zapatilo, pa su krenuli da se razvijaju. A Kronin nije baš imao uvid u našu savremenost jer je umro pre oko 40 godina. Nije doživeo ni da vidi kako upravo njegova Škotska održava referendum o nezavisnosti i da je rezultat bio maltene na klackalici.

[Pletilja]

1 minute ago, DJ_Vasa said:

 

Pa i nije baš tako. Sve ozbiljne promene su započeli oni koji su imali malo više mozga u glavi, bogatstva, a kasnije i načitani. Još je kralj Džon pod pritiskom plemstva potpisao Veliku povelju slobode (Magna carta libertatum, 1215.), pa je kasnije kralj Henri otkačio papu, a popovi su stavljeni pod uzdu. Upravo zato su i verski fanatici, tj. puritanci, liferovani preko okeana da tamo luduju. Dosta ideja renesansne misli se tada zapatilo, pa su krenuli da se razvijaju. A Kronin nije baš imao uvid u našu savremenost jer je umro pre oko 40 godina. Nije doživeo ni da vidi kako upravo njegova Škotska održava referendum o nezavisnosti i da je rezultat bio maltene na klackalici.

Ne sudimo Kroninu vec nama, sadasnjim ljudima i tome kako nas je kapital preveslao i zarobio, pa se slobodno mozemo zakitit sa onim "Dzabe ste krecili".

Kako je ono Corbinu "Za ideale ginu budale" postalo ideja vodilja savremenog sveta. Pitanje retoricko, ne treba odgovor, meni je jasno.

[McLeod]

Nema to veze sa kapitalom nego mafijom, nemanjem kicme i mozga. Kapitalizam je najnapadaniji drustveni fenomen kod nas u poslednjih 30 godina (a i u svetu je pri vrhu), ali je maltene jedina svetla tacka globalnog drustva. Zbog cega mi mozemo ovde da razglabamo i konektujemo se? Zbog kapitalizma. Zbog cega sposobniji mogu da rade na globalnom trzistu, odu odavde ili rade online za strance? Zbog kapitalizma. Zbog cega mozemo da putujemo bilo gde maltene na kugli zemaljskoj? Zbog kapitalizma. Zbog cega nam je duzi zivotni vek nego ikad? Zbog kapitalizma. I mogu jos 50 pitanja sa ovim odgovorom da navedem. Napadi na kapitalizam su posledica ili nerazumevanja danasnjeg drustva ili agende ili hodanja linijom manjeg otpora. Mali hint - Srbija je u kapitalizmu zivela na preskoke mozda 30 godina ukupno. Danasnji sistem Srbije se zove partokratija, mada smo moguce vec "evoluirali" u oligarhiju imajuci u vidu koliko su se neki nakrali.

[DJ_Vasa]

12 minutes ago, Pletilja said:

Ne sudimo Kroninu vec nama, sadasnjim ljudima i tome kako nas je kapital preveslao i zarobio, pa se slobodno mozemo zakitit sa onim "Dzabe ste krecili".

Kako je ono Corbinu "Za ideale ginu budale" postalo ideja vodilja savremenog sveta. Pitanje retoricko, ne treba odgovor, meni je jasno.

 

Ali, tamo je pomenut Kronin, a ja sam na to odgovarao. Ja mu čak ni ne sudim, već samo konstatujem da nije mogao imati uvida ono što se desilo u poslednjih četrdesetak godina jer je čovek umro.

 

Ima tu i jedna bitna razlika – njihova elita, koja je imala i ima i znanje i novac, istovremeno je i obrazovana i načitana, dok domaća elita, sastavljena od sumnjivih bizMismena, pevaljki, klasičnih kriminalaca i sličnih, od obrazovanja ima veliki odmor i pola bukvara.

 

Edit: vidim da me je pretekao Mek za neke stvari, a tačno kaže.

Edited June 5 by DJ_Vasa

[fancy]

46 minutes ago, Pletilja said:

...

Ti rudari su, ako nista drugo a ima toga, promenili radno vreme i cenu rada, za pocetak. 

...

 

Da, OK, kapiram.  Ali ostavili su i nešto u nasleđe - organizovanje radničkih sindikata koji ih predstavljaju i neretko su dosta uticajni.

A i to ti je tekovina kapitalizma. 

Sindikati u socijalizmu su se uvek bavili samo butkicama i turšijom...  još jedno oruđe u sistemu anesteziranja radnika zarad očuvanja ideologije na vlasti.

 

  

39 minutes ago, Pletilja said:

kako nas je kapital preveslao i zarobio

 

Izvini, lupaš.

Nisi se pomerila pedalj od gradiva marksizma iz osnovne.

 

Nije kriv kapitalizam za to o čemu ti pričaš.

Kapitalizam ti je omogućio da, tvoja ćerka beše, ima dobar život. I njena deca... i nadam se deca njene dece.

Da sva naša deca imaju šansu u životu (negde drugde, naravno) - jer nisu njihova deca koje jednostavno čekaju na tacni privilegije ("Za našu decu") za koje su se njihov roditelji, partijski namešteni, rukovodioci, izborili. Preko naših leđa.

 

46 minutes ago, Pletilja said:

..

Nisam ja zaboravile te dana kada su uhapsene sindikalne vodje strajkovale gladju i ako se ne varam, dvoje je i umrlo, dok je  "gvozdena lejdi Tacer" uvodila liberlani kapitalizam na mala vrata. Zardjala dabogda i na onom svetu.

 

Glede Tačerke -

Lepo sam ti napisao - neprofitna grana industrije jednostavno mora da se odseca, ne sme se ostaviti da se pretvori u rupu bez dna jer je uticaj odliva/krvarenja para zbog socijalnog mira daleko pogubniji.

Mi to najbolje znamo, račun iz veselih 60ih i 70ih stigao je na naplatu krajem 80ih.

Zakone ekonomije / tržišta ne možeš prevariti nikakvom ideologijom.

Edited June 5 by fancy

[Pletilja]

17 minutes ago, fancy said:

 

Da, OK, kapiram.  Ali ostavili su i nešto u nasleđe - organizovanje radničkih sindikata koji ih predstavljaju i neretko su dosta uticajni.

A i to ti je tekovina kapitalizma. 

Sindikati u socijalizmu su se uvek bavili samo butkicama i turšijom...  još jedno oruđe u sistemu anesteziranja radnika zarad očuvanja ideologije na vlasti.

 

  

 

Izvini, lupaš.

Nisi se pomerila pedalj od gradiva marksizma iz osnovne.

 

 

 

 

Glede Tačerke -

Lepo sam ti napisao - neprofitna grana industrije jednostavno mora da se odseca, ne sme se ostaviti da se pretvori u rupu bez dna jer je uticaj odliva/krvarenja para zbog socijalnog mira daleko pogubniji.

Mi to najbolje znamo, račun iz veselih 60ih i 70ih stigao je na naplatu krajem 80ih.

Zakone ekonomije / tržišta ne možeš prevariti nikakvom ideologijom.

Takac stav namece priroda kapitalizma i to je, sa tog aspekta, u redu jer kapitalizam ne bi opstao da je drugacije. 

Ali industrijalizacija svih aspekatata ljudskog rada i svih aspekata drustvenog zivota je apsurd, decenijama su drustvene nauke zapostavljane jer ne donose profit sto se  pokazalo kao pogubno. Ako se dobro secam sa casova marksizma iz osnovne, osim drusrtvene baze, postoji i drustvena nadgradnja koju je baza progutala i ispljunula nekakve banalnosti tek toliko da se gradjani necim bave. I ne vide da su porobljeni, ponizeni i prezreni. Mislim da bi se Ukrajinci i Palestinci rado slozili sa ovim sto pisem. I zato "Ustajte svi prezreni na svetu...."!

 

 

[McLeod]

Jedan od najvecih problema ovog vremena je upravo taj sto drustvene nauke uzivaju status koji je jednak egzaktnim naukama i u njih se guraju svakakve new age splacine koje veze sa naukom nemaju.

 

Ne kazem da treba ukinuti na primer sociologiju, psihologiju, filozofiju, istoriju i druge nauke, ali izjednacavanje rezultata metoda ovih nauka (koji je trenutno dominantan) sa rezultatima egzaktnih nauka koje prosto jesu je pogubno po drustvo.

 

Dakle nije problem sto se one zapostavljaju, nego sto im se pridaje prevelika vaznost.

 

A onda imamo i povratnu spregu, pa se objektivni progres drustva do kojeg dolazimo zahvaljujuci i ovim naukama (prava zena, LGBT itd) koci upravo zbog toga sto se trenutni drustveni narativ i moral neke od prominentnih grupa namece kao model svima.

[Selina]

11 minutes ago, McLeod said:

Jedan od najvecih problema ovog vremena je upravo taj sto drustvene nauke uzivaju status koji je jednak egzaktnim naukama i u njih se guraju svakakve new age splacine koje veze sa naukom nemaju.

 

Ne kazem da treba ukinuti na primer sociologiju, psihologiju, filozofiju, istoriju i druge nauke, ali izjednacavanje rezultata metoda ovih nauka (koji je trenutno dominantan) sa rezultatima egzaktnih nauka koje prosto jesu je pogubno po drustvo.

 

Dakle nije problem sto se one zapostavljaju, nego sto im se pridaje prevelika vaznost.

 

A onda imamo i povratnu spregu, pa se objektivni progres drustva do kojeg dolazimo zahvaljujuci i ovim naukama (prava zena, LGBT itd) koci upravo zbog toga sto se trenutni drustveni narativ i moral neke od prominentnih grupa namece kao model svima.

Cak i to nije dovoljno ( ovo crveno) nego je preporucljivo da pored toga sto si zensko, LGBT imas i neko egzoticno (  migrantsko)

poreklo i da je boja koze malo tamnije, usput i nije neophodna neka diploma.

U Nemackoj na skoro svakom univerzitetu imas studije genderizma, kazu da ima 75 profesora za tu novu nauku, a i svaki treci

hoce bas to da studira jer mu je put u visoko i dobro placeno drustvo zagarantovan. Prirodne nauke nisu popularne, a nisu ni zanati

tako da vodoinstelatera i elektricara nema, a nema ih ni u industriji , a i nema odakle da se uvezu.

[DameTime]

Pa taj voljeni kapitalizam ne bi ni postojao da nije bilo društvenih nauka. Ili ti možda misliš da je kapitalizam rezultat isključivo biologije, fizike, hemije?

 

Naravno da se rezultati prirodnih i društvenih nauka ne mogu izjednačiti, prvenstveno zbog različitosti metodologija i tehnika istraživanja. Ali taj nazadni stav kako društvene nauke ne mogu biti empirijske je oboren pre više od 100 godina. 

[Selina]

4 minutes ago, DameTime said:

Pa taj voljeni kapitalizam ne bi ni postojao da nije bilo društvenih nauka. Ili ti možda misliš da je kapitalizam rezultat isključivo biologije, fizike, hemije?

 

Naravno da se rezultati prirodnih i društvenih nauka ne mogu izjednačiti, prvenstveno zbog različitosti metodologija i tehnika istraživanja. Ali taj nazadni stav kako društvene nauke ne mogu biti empirijske je oboren pre više od 100 godina. 

Kapitalizam nastaje industrijskom revolucijom, a te stvari filozofe i pesnike nisu zanimale.

Usput, danas nije ni ovaj socijalni kapitalizam dobar, zeli se povratak Margaret Tacher ili da 

UK ponovo udje u EU ne bi li se batalla socijalna drzava koja ima pare za sve i svakoga samo ne za ljude

u svojoj zemlji koji rade.

[freethrow]

30 minutes ago, McLeod said:

Jedan od najvecih problema ovog vremena je upravo taj sto drustvene nauke uzivaju status koji je jednak egzaktnim naukama i u njih se guraju svakakve new age splacine koje veze sa naukom nemaju.

 

Ne kazem da treba ukinuti na primer sociologiju, psihologiju, filozofiju, istoriju i druge nauke, ali izjednacavanje rezultata metoda ovih nauka (koji je trenutno dominantan) sa rezultatima egzaktnih nauka koje prosto jesu je pogubno po drustvo.

 

Dakle nije problem sto se one zapostavljaju, nego sto im se pridaje prevelika vaznost.

 

A onda imamo i povratnu spregu, pa se objektivni progres drustva do kojeg dolazimo zahvaljujuci i ovim naukama (prava zena, LGBT itd) koci upravo zbog toga sto se trenutni drustveni narativ i moral neke od prominentnih grupa namece kao model svima.

 

Ovo je možda malo rogobatno formulisano, samo poslednji pasus, ali jeste jedna velika suština i istina. Kao i činjenica da u demokratkom društvu podjednako vredi glas nekoga ko je barem savladao biologiju, fiziku i, pre svega, matematiku na makar srednjoškolskom nivou i onoga koji... well, no.

[DJ_Vasa]

38 minutes ago, Pletilja said:

Takac stav namece priroda kapitalizma i to je, sa tog aspekta, u redu jer kapitalizam ne bi opstao da je drugacije. 

Ali industrijalizacija svih aspekatata ljudskog rada i svih aspekata drustvenog zivota je apsurd, decenijama su drustvene nauke zapostavljane jer ne donose profit sto se  pokazalo kao pogubno. Ako se dobro secam sa casova marksizma iz osnovne, osim drusrtvene baze, postoji i drustvena nadgradnja koju je baza progutala i ispljunula nekakve banalnosti tek toliko da se gradjani necim bave. I ne vide da su porobljeni, ponizeni i prezreni. Mislim da bi se Ukrajinci i Palestinci rado slozili sa ovim sto pisem. I zato "Ustajte svi prezreni na svetu...."!

 

 

 

Koliko znam, upravo su društvene nauke omogućile da se prihvate sve vrste različitosti, da se ukine ili smanji diskriminacija, da se podigne svest o ljudskim pravima, da se promene mnoga zaostala i ukorenjena shvatanja i slično.

 

A pošto ima i viška novca, već odavno se javljaju i kojekakve gluposti i ekstremi.

[DameTime]

35 minutes ago, Selina said:

Kapitalizam nastaje industrijskom revolucijom, a te stvari filozofe i pesnike nisu zanimale.

 

Naravno da su ih zanimale  Francusko i englesko društvo 18. veka brzo su se okrenuli filozofskim pravcima koje su utemeljili Rene Dekart i Džon Lok, pogotovo Dekart. Iako je industrijska revolucija počela u Britaniji, možemo se osvrnuti i na poglede francuske buržoazije, koja je težila slobodi proizvodnje, trgovine, u politici, umetnosti, filozofiji... pa ih je, logično, privlačila Dekartova ideja o principu suverenosti ljudskog razuma, pošto je to upućivalo na praktičnost smisla svake ljudske delatnosti. 

 

Onda nakon industrijalizacije imamo činjenicu da razvoj poljoprivrede (proizvodnje hrane) nije pratio industrijski razvoj. Kao posledica, porast stanovništva (naročito u gradovima) je ujedno značio da će se to stanovništvo teško prehraniti. Industrijski razvoj su najviše platili radnici, pošto je uvođenje mašina značilo više radnih sati (čak 12-16), zloupotrebu dece koja su bila prinuđena da rade i mizerne nadnice, što je dovelo do pobuna radnika u Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji... U ovom periodu je veoma važan liberalizam, filozofski pravac koji zastupa slobodu i prava pojedinca. Liberalisti kažu da svaki čovek ima pravo na slobodu i, ahem, kapital tj. ličnu imovinu. Oni su, opet, crpeli ideje iz Lokove filozofije, koji je još u svojim radovima ustanovio dva principa: onaj o ekonomskoj slobodi (Dve rasprave o vladi) i intelektualnoj (Pismo o toleranciji). 

 

Polovinom 19. veka dolazi do poboljšanja uslova radnika koji su za iste izborili na revolucionaran način, ali su se razlike između staleža još više povećavale. Za posledicu imamo rad Marksa i Engelsa koji su se u potpunosti posvetili položaju radnika, dok je Marks kompletnu istoriju čovečanstva sveo na konstantnu klasnu borbu. 

[Selina]

Sve je to tako kako kazes, ali bez parne masine mogli bi do danasnjeg dana da filozofiraju.

[handys]

Sve to ide jedno s drugim. Kad Bejkon kaže da je znanje moć, Vat je inspirisan da stiče znanje o prirodi. Prvo je morala da dođe renesansa i ideja o tome da nešto treba pronaći, pa tek onda sam pronalazak. Zato su discipline koje se bave idejama jednako važne (čak i ako ne jednako egzaktne) kao prirodne nauke.

[Pletilja]

 

 

3 hours ago, DameTime said:

 

Naravno da su ih zanimale  Francusko i englesko društvo 18. veka brzo su se okrenuli filozofskim pravcima koje su utemeljili Rene Dekart i Džon Lok, pogotovo Dekart. Iako je industrijska revolucija počela u Britaniji, možemo se osvrnuti i na poglede francuske buržoazije, koja je težila slobodi proizvodnje, trgovine, u politici, umetnosti, filozofiji... pa ih je, logično, privlačila Dekartova ideja o principu suverenosti ljudskog razuma, pošto je to upućivalo na praktičnost smisla svake ljudske delatnosti. 

 

Onda nakon industrijalizacije imamo činjenicu da razvoj poljoprivrede (proizvodnje hrane) nije pratio industrijski razvoj. Kao posledica, porast stanovništva (naročito u gradovima) je ujedno značio da će se to stanovništvo teško prehraniti. Industrijski razvoj su najviše platili radnici, pošto je uvođenje mašina značilo više radnih sati (čak 12-16), zloupotrebu dece koja su bila prinuđena da rade i mizerne nadnice, što je dovelo do pobuna radnika u Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji... U ovom periodu je veoma važan liberalizam, filozofski pravac koji zastupa slobodu i prava pojedinca. Liberalisti kažu da svaki čovek ima pravo na slobodu i, ahem, kapital tj. ličnu imovinu. Oni su, opet, crpeli ideje iz Lokove filozofije, koji je još u svojim radovima ustanovio dva principa: onaj o ekonomskoj slobodi (Dve rasprave o vladi) i intelektualnoj (Pismo o toleranciji). 

 

Polovinom 19. veka dolazi do poboljšanja uslova radnika koji su za iste izborili na revolucionaran način, ali su se razlike između staleža još više povećavale. Za posledicu imamo rad Marksa i Engelsa koji su se u potpunosti posvetili položaju radnika, dok je Marks kompletnu istoriju čovečanstva sveo na konstantnu klasnu borbu. 

 

...a onda je ideologija mrs Tacer dekretom ukinula drustvene klase, proglasila kraj istorije i oprala ruke...

Sve ste lepo sazeli, ja bih samo potsetila na Fojerbahovu tezu da su filozofi do sada tumacili svet a vreme je da se taj svet i promeni.....nece moci, filozofi su pocrkjali od gladi....a ostatak covecanstva i nema cime da misli a  kamoli da filozofira, atrofiralo od neupotrebe....

Edited June 5 by Pletilja

[Patrik Hoksteter]

 

Nije, nego je razumniji i realniji deo čovečanstva smislio da i on hoće da bude kapitalista, umesto da gubi vreme na priče o "pravdi".

[Maharaja]

Ladno postoje odrasli ljudi koji stavljaju citate Margaret Tačer 😄

[DameTime]

Ma smešno je uopšte potcenjivati uticaj filozofa ako je maltene svaka teorija (iz kojih proizilazi i praksa) koja se i danas uzima u obzir inspirisana njihovim razmišljanjima. I naravno da su se oduvek bavili bitnim društvenim pojavama i problemima. 

 

48 minutes ago, Pletilja said:

...a onda je ideologija mrs Tacer dekretom ukinula drustvene klase, proglasila kraj istorije i oprala ruke...

 

Nismo se pomakli od 1850ih godina, možda je situacija čak i gora, jer su klase nikad polarizovanije. I danas imamo iste probleme koji su zadesili čovečanstvo na početku procesa industrijalizacije, da kapitalisti koji drže pozicije moći (tj. kapital) iskorišćavaju radnike, koji rade za bedne nadoknade, imamo decu koja su prinuđena da rade itd. Kapitalizam favorizuje određene socijalne grupe i samim tim doprinosi pomenutoj polarizaciji. 

 

Sve ovo, naravno, ne znači da je pojava parne mašine loša sama po sebi. Nijedan izum niti dostignuće nije loš dok ga se čovek ne dohvati. Zato je važno imati filozofe, psihologe, sociologe koji će se baviti takvim pitanjima, da društvo na njih ne zaboravi. 

Edited June 5 by DameTime

[Nicklord]

U kom smislu može da bude gori položaj radnika u odnosu na kapitalistu u odnosu na 1850. godinu?

[Kronostime]

9 minutes ago, DameTime said:

Nijedan izum niti dostignuće nije loš dok ga se čovek ne dohvati.

Valjda dok ga covek ne zloupotrebi?

 

[DameTime]

15 minutes ago, Nicklord said:

U kom smislu može da bude gori položaj radnika u odnosu na kapitalistu u odnosu na 1850. godinu?

 

Koji od problema koje sam navela su rešeni u 2024. godini, a zbog kojih su se radnici bunili još 1848/49. godine? 

Mnoge stvari danas jesu bolje, bilo bi suludo da nisu sa tolikim napretkom nauke i tehnologije, ali je taj odnos ostao inherentno isti. Jer upravo na njemu i počiva kapitalizam.

Edited June 5 by DameTime
dopuna posta

[DJ_Vasa]

5 minutes ago, DameTime said:

 

Koji od problema koje sam navela su rešeni u 2024. godini, a zbog kojih su se radnici bunili još 1848/49. godine? 

Mnoge stvari danas jesu bolje, bilo bi suludo da nisu sa tolikim napretkom nauke i tehnologije, ali je taj odnos ostao inherentno isti. Jer upravo na njemu i počiva kapitalizam.

 

Ako se zatekneš na aerodromu u nekom turističkom mestu, pogledaj malo ko izlazi iz aviona, naročito iz onih sa jeftinim letovima. Ako odeš na neku destinaciju koja je dostupna našima, npr. Turska, Egipat ili slično, mogu da stavim glavu na panj da će većina zapadnih turista biti oni što rade na pumpama, čiste ulice, zakucavaju eksere ili zavrću šrafove.