Ako bi neko trebalo da sluša Nirvanu, to su "milenijalci" a i svi ostali koji vole o sebi da govore u množini.
Od takvih je prvo i moglo da se čuje kako se obraćaju roditeljima sa "dosadno mi je". Ranije generacije se nisu ni družile sa roditeljima, kao što je normalno. Posebno nisu od roditelja tražile da ih zabavljaju, a zna se koji je Nirvanin najveći hit:
...With the lights out, it's less dangerous
Here we are now, entertain us
I feel stupid and contagious
Here we are now, entertain us...
Mora da su sve to nekakvi kraljevići, pa baš njih neko treba posebno da zabavlja. I da im obezbeđuje ovo i ono, kad već ne umeju da cene privilegije koje su im pružene, i koje su im obezbedile prethodne generacije.
Kao što je na primer da mogu da rade za nekoga u bilo kom delu sveta sedeći u rupi u kojoj su se slučajno rodili, i gde bi bez te mogućnosti mogli samo da pljuckaju u dalj. Ili da budu kmetovi nekima kojima sami dozvoljavaju da ih jašu.
I to je samo jedna stavka sa spiska privilegija koje su takvi dobili na tacni, a ne cene ih ni malo. Kao na primer striming servisi. Celokupno znanje čovečanstva na par klikova mišem. Mogućnost da iz svoje sobe posećuju... ma sve, ne mrdnuvši cijenjenom im stražnjicom iz fotelje. Mogućnost da budu u realnom vremenu u toku sa bilo kojim značajnim događajem na planeti, i to kao aktivni učesnici, ne samo kao posmatrači. I tako dalje.
Ali ne, njima je dosadno. Imaju primedbe, pa bi da ih neko drugi zabavlja. Onda možda mogu da se uhvate za uši, pa neka igraju, da im nije dosadno.
